Ово смо већ видели: лажи које круже о Ирану су само много глупља, много очигледнија верзија они што Амерички званичници су раније инсистирали на инвазији на Ирак.
Амерички амбасадор Мајк Хакаби, лево, посећује Зид плача у Јерусалиму 18. априла 2025. године. (Амбасада САД у Јерусалиму/Flickr/CC BY 2.0)
By Кејтлин Џонстон
ЦаитлинЈохнстоне.цом.ау
Слушајте како Тим Фолеи чита овај чланак.
Pрезидент Доналд Трамп има поделио/ла је текстуалну поруку то му је послао Мајк Хакаби, поремећени хришћански циониста који тренутно служи као амбасадор САД у Израелу, и то је једна од најјезивијих ствари које сам икада видео у животу.
Текст гласи овако:
"Господин. Председник,
Бог те је поштедео у Батлеру, Пенсилванија, да будеш најзначајнији председник у последњем веку — можда икада. Не бих желео да одлуке које су на твојим плећима доноси било ко други.
Господине, имате много гласова који вам говоре, али само је ЈЕДАН глас важан. ЊЕГОВ глас.
Ја сам твој постављени слуга у овој земљи и доступан сам ти, али не покушавам често да будем у твом присуству јер верујем твојим инстинктима.
Ниједан председник у мом животу није био у позицији као што је ваша. Не још од Трумана 1945. године. Не покушавам да вас убедим. Само да вас охрабрим.
Верујем да ћеш чути с неба и тај глас је далеко важнији од мог или БИЛО КОЈЕГ другог.
Послали сте ме у Израел да будем ваше очи, уши и глас и да се побринем да се наша застава вијори изнад наше амбасаде. Мој посао је да будем последњи који ће отићи.
Нећу напустити овај пост. Наша застава НЕЋЕ пасти! Ниси ти тражио овај тренутак. Овај тренутак је тражио ТЕБЕ!
Част ми је да вам служим!
Мајк Хакаби
Толико је чудних, језивих ствари у вези са овом поруком. Интензитет. Религиозни фанатизам. Понижавајуће, самопонижавајуће сервилно понашање, очигледно осмишљено да се допадне Трамповом огромном егоу.
Али далеко најузнемирујући део је било помињање Трумана 1945. године - климање главом последњем и једином путу када је национални лидер употребио нуклеарно оружје против непријатељске државе.
адут тврди да је доживео верска трансформација након преживљавања покушаја атентата прошле године. Нуклеарно оружје и култ судњег дана су лоши сапутници.
Заиста се надам да је ово само нека бизарност лудачка дипломатија и није тачан одраз нечега што се заправо дешава у председниковој глави док се креће ка директној конфронтацији са Ираном.
Регионална хегемонија
Трамп у Музеју Израела у Јерусалиму са израелским премијером Бенјамином Нетањахуом 23. маја 2017. (Амбасада САД у Јерусалиму/Flickr/CC BY 2.0)
САД и Израел се не противе томе да Иран добије нуклеарно оружје зато што се плаше нуклеарног напада ирационалних тиранина, нити зато што брину да ће Иран дати нуклеарно оружје терористичким фракцијама. Они се противе томе да Иран добије нуклеарно оружје зато што би онда сви њихови планови за промену режима пропали.
Ово заправо није о нуклеарном оружју. Ради се о рушењу Техерана како би САД и Израел могли да доминирају Блиским истоком. Ради се о... регионална хегемонија и геостратешка контрола, и ништа друго.
Залагали би се за промену режима у Ирану без обзира да ли верују да Иран жели нуклеарно оружје или не.
Лажи које круже о Ирану су само много глупља, много очигледнија верзија наратива о рату у Ираку, коју промовише много глупљи, много очигледнији амерички председник. Уз предност тога што је све то већ гледао.
[Види: ИРАК 20 ГОДИНА: Јое Лауриа — покрива 'излагање бочица']
Државни секретар Колин Пауел у Савету безбедности УН 5. фебруара 2003. изневши оно што се показало као лажне тврдње о ирачком ОМУ. (Влада САД, Јавно власништво, Викимедијина заједница)
Барем је током инвазије на Ирак Буш имао годину и по дана растућег одобравања, током којих се представио као добар момак који штити Американце од лоших момака.
Овог пута је прошло годину и по дана откако САД подржавају први геноцид у историји који се преносио уживо, док Израел у суштини говори свету „МИ СМО НОВИ НАЦИСТИ, МИ УБИЈАМО ДЕЦУ“ већ 20 месеци, а сада се спремају да кажу да је ОВО оно за шта амерички војници треба да се боре и гину?
Американци се противе рату са Ираном
Нови Економиста/ИоуГов анкета открили су да само 16 одсто Американаца тренутно подржава рат САД са Ираном. Већина Американаца се противи таквом рату, укључујући већину Трампових присталица.
Људи који заговарају интервенционизам промене режима у Ирану тврде да САД заправо треба да игноришу вољу сопственог бирачког тела. То је начин ширења демократије.
Рад Кејтлин Џонстон је у потпуности подржано за читање, па ако вам се свидео овај комад, размислите о томе да га поделите са њом, пратите је даље Facebook, Twitter, Соундцлоуд, You Tube, или бацити нешто новца у њену теглу Ко-фи, Патреон or паипал. Ако желите да прочитате више, можете купи јој књиге. Најбољи начин да будете сигурни да видите ствари које она објављује је да се претплатите на маилинг листу на хер вебсите or он Субстацк, која ће вам добити обавештење путем е-поште за све што она објави. За више информација о томе ко је она, где стоји и шта покушава да уради са својом платформом, кликните овде. Сви радови су у коауторству са њеним америчким мужем Тимом Фолеием.
Овај чланак је из ЦаитлинЈохнстоне.цом.ау и поново објављен уз дозволу.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Молимо Вас поклонити до ,
Пролеће Фонд Погон!
„ширење демократије“. Ако Американац верује да је то заиста циљ Америке, онда наравно може да пружи списак просперитетних и успешних демократија које су остале након америчких бомби и бацања чизми на терен. Кувајт? Ирак? Више нисмо у Авганистану, али ништа тамо док смо били окупатори није личило на растућу и просперитетну демократију. Сирија, којом сада управљају џихадисти, који кажу да неће бити избора најмање четири године, је најновији пример. Бајден и Трамп су се сложили да је ово фантастично.
Ако Америка шири демократију још од времена Била Клинтона и његових хуманитарних ратова, онда наравно постоји дугачак списак просперитетних демократија широм света које је Америка успешно ширила. Зар не?
С обзиром на то да ни Америка ни Израел немају владу коју подржава већина својих грађана, можда би требало да ширимо ту демократију мало ближе кући? У функционалној демократији, обе владе би се суочиле са опозивом и новим изборима због неодобравања преко 50% грађана. Уместо тога, видимо како су системи намештени да би непопуларне држали на власти, а народ немоћним.
„Лажи које круже о Ирану су само много глупља, много очигледнија верзија оних које су амерички званичници користили да би подстакли инвазију на Ирак.“
Што само показује да је Дик Чејни (демократа) био/јесте паметнији од Доналда Трампа.
Наравно, постоји општи пад квалитета лидерства у нацији где се оба главна политичка покрета чврсто противе томе да „најбоља особа“ добије посао. Један запошљава на основу лојалности циљу и великог вође, други каже да књигу можете судити по корицама и запошљава на основу идентитета. Оба су се комбиновала до континуираног пада способности лидерства. А ова анализа не укључује скривене ефекте подмићивања и уцене (обе су америчке традиције) при избору лидерских позиција. Пошто се амерички избори углавном одлучују на основу „скандала“ у корпоративним медијима, и подмићивање и уцена су оснажени.
Америка, како изгледа друштво када се заслуге сматрају негативним, па чак и опасним за оне који су до посла дошли на друге начине.
Кејтлин, потпуно си у праву.