ДАЈАНА ЏОНСТОУН: Организовани хаос у Србији

Србију већ месецима потресају деструктивни протести који се углавном приписују студентима, опозиционим лидерима и универзитетским властима. Да ли су ово органски протести?

By Диана Јохнстоне
Специјално за вести конзорцијума

SСрбија је мала земља која је некада била миљеница западних савезничких сила попут Француске и Британије због свог херојског отпора аустријској и немачкој инвазији у два светска рата. 

Толико им се допало да су приликом прекрајања европских граница у Версају 1918. године, проширили је на Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, која је касније постала Југославија.

Неки српски лидери у то време сматрали су да је то превише, али у то време, хрватски и словеначки лидери су радо напустили Аустроугарско царство и придружили се победничкој страни. 

Све се то нагло променило 1990-их. Немачка се поново уједињила и почела је да напушта своју скромну спољну политику после Другог светског рата. Уз немачку подршку и охрабрење, југословенске републике (државе) Словенија и Хрватска прогласиле су независност, са намером да се придруже клубу богатих: Европској унији.

Ова промена је омогућила двема најбогатијим југословенским државама да престану да исплаћују развојна средства сиромашнијим регионима попут Косова и да добију развојна средства од ЕУ. Дужничка криза седамдесетих година 1970. века затегла је односе међу републикама.  

Али, према сецесионистима, њихова једина мотивација била је да побегну од „српског национализма“. Велики заговорник овог тумачења био је покојни Ото фон Хабзбург, утицајни члан Европског парламента. Као наследник престола Аустроугарског царства, распаданог као резултат Првог светског рата, он је природно гајио личну замерку према Србији.

Како је распад Југославије постајао збуњујући и насилан, западни медији и владе су са ентузијазмом понављали хабзбуршку линију, не као такву, већ као одбрану западних вредности и самоопредељења.

Западни медији су сву кривицу за све приписали Србима, призивајући неизбежну аналогију са Хитлером како би описали опкољеног српског лидера, Слободана Милошевића, као „диктатора“ и упоредили његове неуспеле напоре да одржи Југославију са масовном инвазијом Трећег рајха на остатак Европе. 

„Херојска мала Србија“ је претворена у изгнаника западног света.

Нација у лимбу

Конкретан резултат НАТО бомбардовања Србије 1999. године био је трансформација „одбрамбене“ алијансе у агресивну силу; предаја историјске српске покрајине Косово наоружаним етничким Албанцима; и изградња огромне америчке војне базе у покрајини. 

Али земље НАТО-а су то представиле као заверу тврдити да су то били циљеви НАТО бомбардовања. Не, званична сврха је била „право на интервенцију“ на основу људских права, да се „спасавају Косовари“ од „геноцида“ који никада није био стварна могућност. То је оно што је свима на Западу речено, изнова и изнова.

Земља НАТО-а и „западне вредности“ више не доминирају целим светом. Али Србија се географски и психолошки налази на Западу. 

Србија је била део Југославије, независне, несврстане социјалистичке земље, а не део совјетског блока.  Али Срби имају историјско пријатељство са Русијом, као православни хришћани, које датира још од борбе Србије да се ослободи Османског царства. Срби су заправо растргани између, или везани за, и Истока и Запада.

Они су у савршеној ситуацији да буду пријатељи са свима, што је управо оно што покушава да уради актуелна влада у Београду председника Александра Вучића.

По својој историји и природним склоностима, Србија би требало да буде мост између Истока и Запада.

Вучић је изабран за председника Србије 2017. године и он и његова Српска напредна странка су од тада победили на бројним изборима са великом већином. Његова политика економског развоја је побољшала лошу ситуацију.

Након што су западне компаније преузеле српску индустрију само да би је затвориле, Вучић је поздравио кинеске инвестиције које оживљавају српску индустријску производњу и рударство. Стопа економског раста убрзала се на удобних 3.9 одсто у 2024. години. Високо образовање за студенте који положе пријемне испите је бесплатно, а српски универзитети уживају високе међународне оцене.  

За разлику од својих суседа, Срби остају у својој родној земљи, док други одлазе. (Босна и Херцеговина је изгубила половину свог становништва због емиграције, релативно просперитетна Црна Гора 24.4%, Северна Македонија 31.6%, а Србија само 7%, што указује да су животни изгледи тамо релативно обећавајући.)

Односи Србије са Кином су дуго били пријатељски и профитабилни. Вучићева спољна политика покушава да балансира између Истока и Запада, али пораст непријатељства између ЕУ и Русије то отежава.

Али исти западни супрематисти који су уништили природну функцију „моста“ Украјине инсистирајући на њеној „НАТО судбини“ раде на томе да поткопају све потенцијалне мостове ка Русији – далекој Грузији, Молдавији и оближњој Србији. 

Као кандидат за придруживање Европској унији, Србија је под сталним надзором како би се видело да ли се прилагођава стандардима ЕУ, економским и политичким. Да би задовољио Брисел, Вучић је испоручио оружје Украјини, али одбија да спроведе санкције против Русије, која снабдева Србију гасом.

Он је одбацио захтеве ЕУ да призна независност Косова, као што сваки српски лидер мора да учини да би остао на функцији до сутра. Али његови домаћи критичари сматрају да није довољно чврст.

Вучић је пркосио претњама ЕУ одлетом у Москву како би 9. маја присуствовао церемонијама поводом 80. годишњице пораза нацистичке Немачке у освајачком рату. У супротном, био би жестоко осуђен код куће због ропске покорности ЕУ. Уместо тога, његови непријатељи могу да вичу „Путинова марионета“.

Политика несврстаности Јосипа Тита била је велики успех и Вучић изгледа опонаша приступ бившег југословенског лидера. Али његово балансирање га излаже критикама са обе стране.

Протести против… шта год

Чудно, Србију већ месецима потресају масовни студентски протести и блокаде, не због спољне политике или било каквих конкретних владиних политика, већ првенствено као одговор на трагичне догађаје без очигледног политичког значаја.

У Београду је 3. маја 2023. године тринаестогодишњи дечак наоружан пиштољима и Молотовљевим коктелима напао своју школу, убивши осморо деце и једног чувара. Малолетни стрелац је на крају послат у психијатријску болницу, а родитељи су оптужени.

Већ следећег дана увече, двадесетогодишњи мушкарац је прошао кроз два села у централној Србији пуцајући из аутоматске пушке, убивши девет људи и ранивши 20. Побегао је, али је ухваћен и на крају осуђен на 12 година затвора.

Ово је било шокантно у земљи у којој је поседовање оружја велико, али су инциденти са пуцњавом ретки. Велике протестне демонстрације одржаване су у већим градовима неколико месеци. Опозициони лидери су створили протестни покрет „Србија против насиља“ који је окривио Вучића за стварање „атмосфере“ одговорне за убиства.

Ово је сигурно претеривање. У ствари, полицијска репресија у Србији је релативно блага и Вучића тешко можемо кривити за расположење насиља које данас превладава у свету. Бивша премијерка Ана Брнабић такође је ризиковала претеривање тврдећи да су протесте „подстакле стране обавештајне службе“.

Кандидати покрета „Србија против насиља“ освојили су 24 одсто гласова на парламентарним изборима 17. децембра 2023. године, што је само половина од 48 одсто које је освојила коалиција коју је подржавао Вучић. 

У фебруару 2024. године, делегација коју су предводили Мариника Тепић из групе „Србија против насиља“ и Радомир Лазовић из „Српског зелено-левог фронта“ отишла је у Стразбур да се Европском парламенту жали да су избори покрадени.  

Уживајући минималну законодавну моћ, Европски парламент се потврђује углавном усвајањем врлих резолуција којима осуђује кршења људских права у страним земљама на основу често непроверених жалби.

Као што се и очекивало, Европски парламент је убедљивом већином од 461 гласа за и 52 против брзо усвојио снажну резолуцију којом се позива на међународну истрагу „изборних неправилности“ и прети да ће обуставити финансирање ЕУ. Главна жалба била је да је председник Вучић својим кампањама неправедно утицао на бираче.

Мариника Тепић објављен до Политичко да „ако се нешто сада не промени, потпуно ћемо склизнути у диктатуру“. 

Мисионарски рад ЕУ

Протести против признавања избора из децембра 2023. године достигли су такве размере да су се многи плашили репризе демонстрација на Мајдану из 2014. године које су довеле до рата у Украјини. 

Павле Цицварић, који је стекао организационе вештине у бројним програмима и радионицама које су финансирале западне фондације, предводио је студентске протесте у Београду. Родитељи младог лидера су... дубоко укључени у раду невладиних организација. 

Његова мајка, др Јелена Жунић Цицварић, је координаторка пројекта невладине организације „Регионални ресурсни центар ЕУ за цивилно друштво у Србији“, кључног канала за прерасподелу средстава Европске уније, додељених само онима који активно раде на подизању свести о „европским вредностима“.

Његов отац, Радован Цицварић, дугогодишњи политичар који се залаже за евроинтеграције, такође промовише „европске вредности“ као директор невладине организације Ужички центар за права детета (УЦПД) основане 1998. године. 

Док се UCPD фокусира на децу, друга утицајна невладина организација, Београдска отворена школа (BOS), основана 1993. године, спонзорише програме за студенте и младе стручњаке, укључујући „обуку покретача друштвених промена“.

Обе су део „Кровне организације младих Србије“ која добија значајна средства од међународних донатора као што су USAID, Сорошева фондација за отворено друштво и разни програми Европске уније. 

Они организују радионице, обуке и пројекте усмерене на јачање капацитета локалних невладиних организација и промоцију европских вредности. „Земље у транзицији“ које се пријављују за чланство у ЕУ морају да слушају упутства о томе како да буду достојни Европљани. 

Овај образовни задатак предузима Европски фонд за Балкан (ЕФБ), заједничка иницијатива европских фондација која замишља, води и подржава иницијативе усмерене на јачање демократије и неговање европских интеграција. 

Значајно је да EFB спонзорише „Заједнички историјски пројекат“ за израду и ширење јединствене верзије регионалне историје, уз љубазну подршку немачког Министарства спољних послова.  

Балкански фонд за демократију (БТД) је основа са седиштем у BeogradОснована је у марту 2003. године од стране Герман Марсхалл Фунд, USAID и Фондација Чарлса Стјуарта МотаОстали донатори укључују Фонд браће Рокфелер, Фондација Прекретница, Фондација Роберт Бош, Шведска агенција за међународни развој и сарадњу, и министарства спољних послова Данске и Грчке. BTD подржава донације грантова, политички дијалог и развој лидерства. 

Ако желиш да будеш вођа, знаш где да идеш.

Тешко је замислити да ове организације које финансира Запад нису допринеле ревности и вештини српских студентских демонстраната.

Смртоносни колапс

Нови Сад је други по величини град у Србији, важна станица на новој брзој железничкој рути између Београда и Будимпеште која се обнавља уз кинеску помоћ. 

Као део овог пројекта, недавно је реновирана 60 година стара модернистичка железничка станица у Новом Саду, при чему је на њеном улазу остала дуга бетонска надстрешница. Ујутро 1. новембра 2024. године, бетонска надстрешница се изненада срушила, усмртивши укупно 16 људи.

српска влада проглашен је национални дан жалости, а бројни званичници су поднели оставке, укључујући министра грађевинарства Републике Србије и градоначелника Новог Сада. Истрага о узроцима се наставља.  

За студентске активисте, урушавање је виђено као јасан доказ корупције, не само у грађевинским радовима на станици већ и у целом друштву. Изјављујући да је оно што се догодило у Новом Саду доказ да је Србија преплављена криминалом, насиљем, корупцијом и очајем, студенти су себи дали задатак да промене ову „неподношљиву друштвену стварност“ како би изградили нову Србију. 

Покрет, очигледно без вође, организује студентске пленуме који приватно, консензусом, одлучују шта даље. Затворили су универзитетске факултете и школе, спречавајући студенте да похађају наставу месецима.

Студенти који желе да похађају наставу третирају се као издајници. Чак су и болнице блокиране. Примећено је да студенти активисти углавном долазе из имућних породица и да им се не придружује омладина радничке класе. То је елитна побуна која позива на једнакост.  

Студенти који блокирају саобраћај су заштићени полицијом. Влада очигледно сумња на провокацију и избегава врсту насилне репресије коју је француска влада Емануела Макрона користила да би угушила покрет Жутих прслука.  

Прелазак на шта?

Српски студенти млађи од 26 година нису рођени када је НАТО бомбардовао Србију.  

Српска омладина је одрасла растргана између ожиљака НАТО бомбардовања и упорног доминантног западног погледа на Србе као кривце за уништење Југославије. Није ни чудо што то ствара извесну забуну.

Разумљиво је да део српске омладине средње класе, из градског окружења, сматра неподношљивим да буде искључен са „Запада“ због наметнутог статуса изгнаника од стране Србије.

Млади могу бити веома конформистички настројени у својој бунтовности, желећи да се уједине пркосећи старијима. Колико год Запад био збуњен, он ипак највише успева у продаји себе као нечег чудесног. 

Значајан начин на који то чини јесте кроз своју огромну мрежу невладиних организација. 

У априлу су ревизори ЕУ објавили извештај у којем се наводи „недостатак транспарентности“ у додели око 4.8 милијарди евра за око 5,000 невладиних организација током периода 2021-2023, поред грантова држава чланица од око 2.6 милијарди евра за око 7,500 невладиних организација из извора финансирања ЕУ.  

Није јасно које су земље имале користи, али Марта Кос, словеначка комесарка ЕУ за проширење, поменула је Србију. 

У интервјуу за словеначку РТВ 28. марта, Кос је одбацила као „неприхватљиве“ сугестије председника Вучића да невладине организације које финансира ЕУ подстичу студентске протесте усмерене на његово свргавање. Кос је, ипак, напоменула да је „много више у контакту са невладиним организацијама које је састала у Бриселу него са српском владом или њеним председником“. 

Она је рекла:

„Многе невладине организације у Србији не би опстале без наше подршке, и управо због изузетног значаја невладиних организација одлучио сам да им доделим додатних 16 милиона евра за период од ове године до краја 2027. године.“

„Без учешћа цивилног друштва, не може бити процеса проширења“, рекла је Кос, додајући да верује да ће српски народ „водити своје политичаре како би Србија могла да постане чланица Европске уније“. Кос се осећа квалификованом да пружи смернице. 

Александар Вулин је истакнути социјалиста који је обављао разне министарске функције. Али не више. „Надам се да господин Вулин неће бити члан нове владе, јер они који делују на антиевропски начин не могу водити Србију у ЕУ“, рекла је Кос. Успела је да добије оно што је желела. 

Међу његовим гресима, Вулин се залаже за придруживање БРИКС-у и позивао је на закон који открива финансирање невладиних организација од стране страних влада. (Када је Грузија усвојила такав закон, лидери ЕУ су се мобилисали да то зауставе, али нису успели.)  

С друге стране, Вучић је пркосио страшним претњама ЕУ против смелости да присуствује прослави победе савезника над нацистичком Немачком 9. маја. Летео је по балтичким државама блокирајући свој лет и појавио се у Москви, заједно са храбрим словачким премијером Робертом Фицом.

Такав је Вучићев чин балансирања. Као резултат тога, Вучића у Бриселу осуђују као „пропутиновог“, док га његови домаћи противници осуђују због слабог попуштања захтевима ЕУ.

Студентски демонстранти су још двосмисленији.

Они очигледно не желе да поверују у оптужбе владе да их манипулишу невладине организације из ЕУ. Застава ЕУ је прећутно забрањена на огромним студентским демонстрацијама, а вијоре се само српске заставе, као да се демонстрира национална независност. 

Међутим, овог пролећа група студентских демонстраната направила је спектакл кренувши да изнесе своје жалбе институцијама ЕУ, наводно на бициклима. Срдачно су дочекани док су се жалили да је у Србији све апсолутно ужасно. 

Шестог маја, водеће српске новине Политика известио је да су српски блокадери који су били у посети галерији Европског парламента кротко слушали предавања хрватског националисте Стивена Николе Бартулице, који им је рекао да „европске вредности значе и признање кривице за све што је Србија учинила Хрватској“. 

(Лета 1995. године, Хрватска је протерала око 200,000 Срба из њихових домова у региону Крајина у Хрватској, у највећем етничком чишћењу југословенских ратова.) 

Бартулица је тврдио да Србија није либерална демократија европског типа и да неће бити нормализована док не прихвати плаћање репарација Хрватској.

Чланови Европског парламента изразили су задовољство што су студенти изабрали „Европу“ против Русије и позвали на свргавање Вучића и Фица јер су отишли ​​у Москву.

Међутим, код куће, протестне демонстрације изгледа губе замах, до те мере да су студенти престали да захтевају све! сада! и повлаче се захтеву за изборима.

Подстакнут путовањем у Москву, где је његова делегација водила озбиљне разговоре са председником Владимиром Путином, Вучић је одржао патриотски скуп у Нишу где је изјавио да су захтеви студената готови и да га више не занимају. Одбацио је блокаду као веома гласну мањину насилника који тероришу већину грађана који желе мир, рад и јединство. 

Изненадним захтевом за ванредне изборе, претпоставио је да они једноставно траже још једну прилику за насилне изливе, будући да ће изборе увек проглашавати украденим од стране опозиције. Избори ће се нормално одржати за отприлике годину дана, рекао је.  

Дана 22. маја, Београд је посетила Каја Калас, Естонка коју је Урсула фон дер Лајен изабрала за високу представницу ЕУ за спољне послове. Без дипломатског искуства, Каласина највидљивија квалификација је то што је млада жена са ненадмашном мржњом према Русији.

Док је била у Београду, највиша дипломатија ЕУ се, чудним обртом, састала са председником и премијером како би им рекла шта да раде. Али се састала и са представницима студентских демонстраната како би саслушала шта имају да кажу. 

Похвалила је своје састанке са „цивилним друштвом“ и омладинским активистима. „Чула сам њихов позив и њихове тежње – за праведност, за одговорност како би Србија могла да оствари свој пуни потенцијал“, рекла је. „Њихова енергија је потребна да се пронађе пут напред.“ 

Насупрот томе, Калас је критиковала Вучића због састанка са Путином у Москви. Будући пријем Србије у ЕУ, нагласила је, зависи од „стратешког избора“ земље између Истока и Запада.

Путин, насупрот томе, прихвата Вучићево балансирање и нема ништа против придруживања Србије ЕУ. Разноликост је у складу са мултиполарним светом. Али за Запад, „или сте са нама или против нас“. Између Истока и Запада нису дозвољени мостови.   

Збуњеност и страх

У Београду, неки људи мисле да протести јењавају. Можда, али у прошлости су се стишавали само да би се поново појавили због неког инцидента. Пошто су узроци нејасни, нејасна су и решења. 

Тешкоћа, рекао ми је Драган Павловић, српски коментатор, јесте у томе што су протести изражени у „врло општим захтевима за 'бољи живот', што очигледно не нуди никакву конкретну основу за разумевање шта се суштински жели или шта треба учинити да се протести смире“. Такви захтеви могу трајати заувек. 

„Вероватно је реч о оркестрираној, масовној хистерији, изазваној нуклеарном претњом, геноцидом у Гази, продужењем кризе на Косову и деловањем невладиних организација“, сугерише он. 

Новинарка и књижевница Мара Кнежевић Керн сматра да је немогуће разумети ове невероватне догађаје. „Не верујем да је могуће описати ову нову варијанту напада на државу — то се још нигде другде није догодило.“ Деведесетих година прошлог века, Југославија је служила као експериментална лабораторија за промену режима. Многи се плаше да се то поново дешава, у Србији.

Дајана Џонстон је била секретар за штампу Зелене групе у Европском парламенту од 1989. до 1996. У својој најновијој књизи, Круг у тами: Мемоари посматрача света (Цларити Пресс, 2020), она препричава кључне епизоде ​​у трансформацији Немачке Зелене странке из мировне у ратну странку. Њене друге књиге укључују Крсташки рат будала: Југославија, НАТО и западне заблуде (Плутон/Мјесечни преглед) и у коауторству са њеним оцем, Полом Х. Џонстоном, Од лудила до лудила: Унутар планирања нуклеарног рата Пентагона (Clarity Press). Можете је контактирати на diana.johnstone@wanadoo.fr

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.