Подршка напредњака мултилатералном свету често занемарује колико је нови свет у настајању сличан старом, што је Џефри Сакс такође пропустио када је говорио о „новом међународном поретку“, пише Asока Бандараге.
Индијски премијер Нарендра Моди и амерички председник Доналд Трамп и други у Белој кући 13. фебруара. (Бела кућа/Флицкр)
By Асока Бандараге
у Коломбу, Шри Ланка
Остале вести
Wнеће се родити миран и одржив мултиполарни свет када се растућа економска тежина привреда у успону усклади са растућом геополитичком тежином, као што тврди познати економиста Џефри Сакс у свом недавном Остале вести чланак?, [поново објављено by Цонсортиум Невс].
Нема сумње да је, како се светски поредак предвођен САД, урушава, хитно потребан нови мултиполарни свет који може да подстакне мир и одрживи развој.
БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка) је основан да промовише интересе привреда у успону изазивајући економске институције којима доминира Запад и превласт америчког долара у међународној трговини. Само Азија данас чини око 50 процената светског бруто домаћег производа, или БДП-а. Очекује се да ће Кина постати водећа светска економија, а Индија, трећа по величини светска економија до 2030. године.
Али да ли економски раст сам по себи одражава побољшање квалитета живота велике већине људи? И да ли то и даље треба да буде централни критеријум за „нови међународни поредак“?
Нажалост, чини се да БРИКС реплицира исте обрасце доминације и подређености у својим односима са мањим нацијама које карактеришу традиционалне империјалне силе.
Било да је свет униполаран или мултиполаран, наставак доминантног глобалног економског и финансијског система заснованог на конкурентном технолошком и капиталистичком расту и еколошкој, друштвеној и културној деструкцији неће суштински променити свет и катастрофалну путању на којој се налазимо.
Упркос томе што многи напредњаци улажу наду у мултиполарност у настајању, постоји дубока системска пристрасност која не препознаје да економије у успону следе исти економски модел као Запад.
То значи да ћемо наставити да живимо у свету који даје приоритет нерегулисаном транснационалном корпоративном расту и профиту у односу на одрживост животне средине и социјалну правду. Цхина Цоммуницатионс Цонструцтион Цомпани и Адани Гроуп су само два примера контроверзних кинеских и индијских конгломерата који одражавају овај деструктивни континуитет.
„Упркос томе што многи напредњаци улажу наду у новонасталу мултиполарност, постоји дубока системска пристрасност која не препознаје да економије у успону следе исти економски модел као Запад.
Да ли је Индија, као Професор Сацхс каже, пружајући „вешту дипломатију“ и „сјајно вођство“ у међународним пословима? Погледајте, на пример, напредну визију Индије о „Великој Индији“, Акханд Бхарат, и понашање према својим суседним земљама. Нису ли ово запањујуће сличне америчким стратегијама хегемонијског мешања?
Док Индија промовише своје трговинске и инфраструктурне пројекте као унапређење регионалне безбедности и благостања, искуства у Непалу показују како су индијске трговинске блокаде и интеграција електричне мреже са Индијом учинили Непал зависним и подређеним Индији у испуњавању основних енергетских и потрошачких потреба. Слично томе, споразум Бангладеша о електричној енергији са Адани Гроуп створио је ситуацију која је омогућила Адани да прекине снабдевање потрошачима у Бангладешу.
Од пада Схеикх Хасина режима у Бангладешу, постојали су широко распрострањени захтеви да се поништи споразум са Аданијем, који се сматра неравноправним и штетним за Бангладеш. Слично томе, недавни споразуми са Шри Ланком би проширили индијски „енергетски колонијализам“ и укупну политичку, економску и културну доминацију претећи Шри Ланки националну безбедност, суверенитет и идентитет.
Увлачење Шри Ланке у 'квад'
Председница Шри Ланке Анура Кумара Дисанаиаке са председником Индије Дроупади Мурму и Индијског премијера Нарендра Моди у Њу Делхију 16. децембра 2024. (Кабинет премијера/Викимедиа Цоммонс/ГОДЛ-Индија)
Током посете индијског премијера Нарендре Модија Шри Ланки од 4. до 6. априла, према извештајима индијских медија, потписано је око седам до 10 споразума за јачање веза у области одбране, међусобног повезивања електричне мреже, вишепроизводног нафтовода, дигиталне трансформације и фармакопејске праксе између две земље.
Споразуми су потписани коришћењем председничке моћи Шри Ланке без расправе или одобрења парламента Шри Ланке. Тајност око споразума је таква да јавност и медији Шри Ланке још увек не знају колико је пактова склопљено, њихов пун садржај и да ли су потписани документи правно обавезујући споразуми или једноставно „Меморандуми о разумевању“ (МОУ), који се могу опозвати.
Нови петогодишњи Споразум о одбрамбеној сарадњи Индо-Ланке има за циљ да осигура да се територија Шри Ланке неће користити на било који начин који би могао да угрози интересе националне безбедности Индије и формално гарантује да Шри Ланка неће дозволити било којој трећој сили да користи њено тло против Индије.
Док је Индија уоквирила пакт као део своје шире политике „Прво суседство“ и „Визија МАХАСАГАРА (Велики океан)“ како би спречила растући утицај Кине у региону Индијског океана, он је изазвао велику забринутост и дебату у Шри Ланки.
Као чланица Квадрилатералног безбедносног дијалога (Куад) — стратешког савеза против кинеске експанзије који укључује Сједињене Државе, Аустралију и Јапан — Индија учествује у опсежним Квад војним вежбама попут вежби Малабар у Индијском океану.
Морнаричка пловила из САД, Аустралије, Јапана и Индије учествују у вежби Малабар у Арапском мору, 17. новембра 2020. (америчка морнарица/ Викимедиа Цоммонс/ЦЦ БИ 2.0)
Сједињене Државе су 2016. одредиле Индију као главног одбрамбеног партнера, а 2024. је сенатор Марко Рубио, садашњи амерички државни секретар, у Конгресу САД представио предлог закона којим се Индији даје статус сличан земљама НАТО-а. У фебруару, током посете Модија САД, Индија и САД су склопиле десетогодишње одбрамбено партнерство за пренос технологије, проширење копроизводње наоружања и јачање војне интероперабилности.
Да ли ово звучи као почетак а нови модел геополитике и економије?
„Оно што данас видимо није појава истински мултиполарног и праведног међународног поретка, већ наставак империјалистичке експанзије уз локалну сарадњу.
Аналитичари Шри Ланке такође истичу да потписивањем одбрамбеног споразума са Индијом „постоји веома реална опасност од Шри Ланке бити увучен у Квад кроз задња врата као подређени Индији.”
Они истичу да би Шри Ланка могла да постане жртва у Индо-пацифичкој стратегији коју предводе САД, што би угрозило њен дугогодишњи ванблоковски статус и блиске односе са Кином, главним инвеститором, трговинским партнером и подржаваоцем Шри Ланке на међународним форумима.
САД и њихов Куад партнер Индија, као и Кина и друге моћне земље, желе контролу над Шри Ланком, због њеног стратешког положаја на поморским трговачким путевима Индијског океана.
Али Шри Ланка, која тренутно није у сукобу са спољним актером, нема потребе да потписује било какве споразуме о одбрани. Одбрамбени меморандум о разумевању са Индијом представља даљу милитаризацију Индијског океана, као и кршење Декларације Уједињених нација о Индијском океану као зони мира из 1971. и принципа несврстаности — које су и Индија и Шри Ланка подржавале у прошлости.
Професор Сакс – који је присуствовао Конференцији Рисинг Бхарат 8-9. априла у Њу Делхију – позвао је да Индија добије место као стална чланица у Савету безбедности УН, истичући да „ниједна друга земља која се помиње као кандидат ... не приближава се индијским акредитивима за место”.
Али да ли би то заиста представљало помак ка „новом међународном поретку“ или би то једноставно била мутација постојеће парадигме доминације и подређености и геополитичке тежине која се изједначава са економском тежином, односно „мога је у праву“?
Уместо тога, рођење мултиполарног света захтева право земаља — посебно малих земаља попут суседа Индије — да остану несврстане усред погоршања геополитичке поларизације новог хладног рата.
Оно што данас видимо није појава истински мултиполарног и праведног међународног поретка, већ континуирана империјалистичка експанзија уз локалну сарадњу дајући предност краткорочном профиту и личном интересу над колективним благостањем, што доводи до уништења животне средине и друштва.
Ослобађање од овог експлоататорског светског поретка захтева суштинско преиспитивање глобалних економских и друштвених система како би се подржала хармонија и једнакост. Позива људе свуда да се боре за своја права, говоре и уздижу једни друге.
У овој глобалној трансформацији, Индија, Кина и новонастале економије имају значајну улогу. Као нације које су претрпеле векове западне империјалне доминације, њихова мисија би требало да буде да воде глобалну борбу за демилитаризацију и стварање еколошке и праведне људске цивилизације, а не да увлаче мање земље у нови хладни рат.
Асока Бандараге радио је на факултетима Брандеис, Моунт Холиоке и Георгетовн и аутор је књига укључујући Колонијализам у Шри Ланки, Сепаратистички сукоб у Шри Ланки Криза у Шри Ланки и свету и бројне друге публикације о глобалној политичкој економији и сродним темама.
Овај чланак је из Остале вести.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Судећи о економским и политичким инстинктима водећих актера новог светског поретка (Кина, Русија и Индија), аутор би можда имао право. Осим њиховог претераног наглашавања економског раста без снажног благостања, забрињава њихова релативна равнодушност према антиимперијалистичким и антиколонијалним покретима (нпр. поља убијања Палестине).
Међутим, пажљивије испитивање Кине као лидера новог светског поретка открива неке критично важне позитивне аспекте. Управо је прелазак Кине са неолибералне политике на економију којом управља држава, оно што ју је учинило водећим индустријским гигантом. Успон Кине у комбинацији са схватањем на глобалном југу (да међународне организације старог поретка више не служе њиховим интересима) утрло је пут за рађање новог светског поретка.
С обзиром на сложеност водећих актера новог светског поретка, сада је јасно да они неће спасити глобални југ. Међутим, нови мултиполарни свет је пружио прилику глобалном југу да развије сопствену економију у окружењу које је погодније за сарадњу и подршку.
Можда је оно што је глобалном југу потребан механизам за одржавање својих интереса и систем колективне подршке не само да би помогао у реализацији својих развојних планова, већ и да би се заштитио од новог света у настајању који би могао да постане одметнички, слично као покрет несврстаних који је успостављен 1950-их.
Не баш проницљив коментар. Саксова животна мисија је да ПРВО натера 3 велике нуклеарне силе да се удаље од проки ратова, империјализма, војне конфронтације, бесмислене ескалације и беспотребне економске и трговинске опозиције са нултом сумом. То је очигледно предуслов за егзистенцијални опстанак (рата/климатског хаоса) и била би неопходна полазна тачка за и најмању шансу човечанства да преживи и еволуира у кооперативно, мање параноично, много мање расипничко међународно друштво.
Мислим да ЗЕМЉАНИ УСТАВ Светске уставне и парламентарне асоцијације пружа потребно „преобличавање“ које тражи ТП Граф. У чланку који сам написао за ДВФ НЕВС, тврдим да БРИКС треба да удружи снаге са ВЦПА и његовим УСТАВОМ ЗЕМЉЕ. Овај прелазак на светску патриотску власт (светску федералну владу) са привременим светским парламентом је дизајниран да замени застарели модел глобалног управљања Повељом УН који није био у стању да ради свој(е) посао(е).
Замислите „нову УН“ или демократску владу земаљске федерације под УСТАВОМ ЗЕМЉЕ. То је будућност ако смо озбиљни у вези са окончањем ратова, елиминацијом нуклеарних бомби, претварањем људских права и права животне средине у стварност и од свих нас учинити поносним грађанима света. Додавањем ЗЕМЉСКОГ УСТАВА, БРИКС би могао да буде противотров жудњи САД/ЕУ/Израелске империје за светском доминацијом и безакоњем. Међутим, да би овај нови глобални систем исправно функционисао, било би потребно да Кина, Русија и Индија подрже управљачку структуру ЕК која укључује грађане и доношење одлука у малим нацијама заједно са већим силама.
Сложио бих се са Бандариџом да је Саксов притисак на „мултиполаризам“ донекле наиван у смислу да то није обећана утопија. Али барем мислим да постоји сагласност да пораст мултиполарних „чворова“ представља побољшање у односу на раније вршење „униполарне“ доминације од стране САД (са Израелом и партнерима из НАТО-а) које су прибегле прилично безаконој агресивној употреби тешке војне силе након што је њена „мека“ економска моћ ослабила.
Али модел управљања „Светски федерализам – један свет“ има своје проблеме и изазове. Један потенцијални проблем је то што све већа централизација моћи обично додаје више путева за корупцију и деспотизам: хккпс://цонсортиумневс.цом/2015/10/10/хов-до-гоодерс-цан-до-бад/
Мислим да су Шри Ланка и Бангладеш били жртве лоших суверених избора, а не индијског диктата. Са Непалом, Индија је заиста била безобразна и можда ће зажалити због тога у будућности, али то нема много везе са „уни-“ или „мулти-“ поларитетом.
Социјализам никада неће функционисати у контексту конкурентне глобалне економије у којој су најбољи и најпаметнији слободни да траже прилике где год су потенцијалне награде највеће.
Када земље више немају „границе“ које било шта значе, више не може постојати „конкурентна глобална економија“. Монополи се не такмиче, они једноставно доминирају. Дакле, заиста нема потребе да се помиње „социјализам“ у контексту стварности у којој сада живимо, поготово зато што никада нисмо дали дозволу за његову превласт.
У реду.
Да ли [Јефф Сацхс'] хккпс://отхер-невс.инфо/гивинг-биртх-то-тхе-нев-интернатионал-ордер/… звучи као почетак новог модела геополитике и економије? „Оно што данас видимо није [то] већ континуирана империјалистичка експанзија уз локалну сарадњу.
Анализа? „Аналитичари из Шри Ланке истичу…одбрамбени споразум са Индијом [значи] „веома реалну опасност од увлачења у Квад на мала врата као подређене Индији – жртве у Индо-пацифичкој стратегији коју предводе САД, која угрожава њен дугогодишњи статус вансврстаних и блиске односе са Кином.
Генерализација 'подржана' – могућа! – пример. Није баш контрапример Саксовом моделу.
Потпуно разумем жељу других земаља да се отргну од доминације долара, и више волим термин „више чворова“ Цхаса Фреемана за оно што се појављује. Али у томе лежи проблем. Госпођа Бандараге види проблеме капиталистичких/милитаристичких/материјалистичких структура, нуди само ово као одговор: "Ослобађање од овог експлоататорског светског поретка захтева фундаментално преиспитивање глобалних економских и друштвених система како би се подржала хармонија и једнакост. Позива људе свуда да се залажу за своја права, говоре и уздижу једни друге."
Шта је ово „пресмишљање“? Чини се да она и други не могу да укажу на било који модел на коме би се градили.
Претпостављам да би то могло бити засновано на „поновном осмишљавању глобалних економских и друштвених система како би се подржала хармонија и једнакост“. Не постоји модел на којем би се могла изградити та идеја јер никада раније није испробана. Једини „модел“ је стари модел који је пропао. Али много новца може да се заради од континуираног неуспеха тог модела, тако да је слепило сада вид, чак и друговид, све док новац наставља да се котрља истим стазама које је већ направио.