У Палестини је Израел био џелат, а Сједињене Државе извршилац етничког чишћења и геноцида, иако су криви они који се придржавају међународног права, пише М. Реза Бехнам.
Израелски председник Бењамин Нетањаху са председником Доналдом Трампом на конференцији за штампу у Белој кући 7. априла. (Бела кућа/Флицкр)
IУ орвеловском свету у коме сада живимо, земље и групе које се придржавају међународног права су означене као терористи или присталице тероризма, док они који чине неописиве злочине, флагрантно кршећи међународне и хуманитарне законе, остају необележени и некажњени.
Оно што је последњих годину и по дана у Гази еклатантно показало је колико је Сједињеним Државама мало стало до поштовања међународног права. И да његова испостава, Израел, наставља да делује безаконо мимо међународних правила и моралних норми. У Палестини, Израел је био крвник, а Сједињене Државе извршилац етничког чишћења и геноцида.
И Бајденова и Трампова администрација крше закон за Израел.
Међутим, за разлику од свог претходника, који је покушао да сакрије или прикрије своје кршење међународних и америчких закона, Трампова Бела кућа отворено и дрско крши и једно и друго.
Сједињене Државе настављају да обезбеђују смртоносно оружје за инжињеринг хуманитарну катастрофу у Тел Авиву упркос чињеници да су потписнице „Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида“ из 1948. године, познате као Конвенција о геноциду, обавезујући уговор који је успоставио обавезу „одговорности за заштиту“ држава чланица, без обзира да ли су га ратификовале или не.
Конвенција је дефинисала геноцид и дефинитивно га признала као злочин. Такође је криминализовао саучесништво и утврдио обавезе држава чланица да предузму мере за спречавање и кажњавање починилаца.
Поред наведеног уговора, Повеља УН из 1945. године, Женевске конвенције из 1949. године, као и други обавезујући документи УН утврђен колективну “одговорност за заштиту” од геноцида, етничког чишћења, ратних злочина и злочина против човјечности. Обавеза је имала за циљ да осигура да међународна заједница никада више, као што је то чинила током Другог светског рата, не реагује.
Историја ће оштро и исправно судити оним државама и званичницима који нису испунили своје моралне и законске обавезе да окончају геноцид. И хвалиће оне који јесу.
Нажалост, нико није питао зашто Сједињене Државе туку и немилосрдно кажњавају земље и групе које верно испуњавају своје обавезе према члану И Конвенције да „спрече и казне геноцид“.
Да бисмо се супротставили орвеловским дисторзијама које уоквирују израелске злочине, важно је одати признање онима који су поступали у складу са својим моралним и правним обавезама према међународном праву.
У свету где моћне нације делују некажњено, неки су деловали да окончају геноцид: Ансар Аллах (такође познат као Хути) у Јемену; Хезболах у Либану; Исламске Републике Иран и Јужне Африке.
Отпор угњетавању био је централни део њихових идентитета и то је оно што их је ујединило у солидарности са палестинским покретима отпора. Они су платили велику цену за извршавање мандата међународног и хуманитарног права.
Сједињене Државе називају терористима сваку земљу или групу која се бори против Израела и против њега.
Ансар Аллах (присталице Бога) у Јемену
Сателитска фотографија Баб-ел-Мандеба, мореуза између Црвеног мора и Аденског залива где је Ансар Алах гађао одређене комерцијалне бродове из произраелских земаља. (Софтвер ВорлдВинд/Викимедиа Цоммонс/Публиц Домаин)
Као одговор на израелску инвазију и хуманитарну блокаду Газе, Ансар Алах је ушао у рат у Гази 31. октобра 2023. Почео је ракетне/дронове нападе на комерцијална и војна пловила повезана са Израелом у Црвеном мору и Аденском заливу. Напади су заустављени када је споразум о прекиду ватре ступио на снагу 19. јануара. Када је Израел прекршио примирје средином марта и поново започео своју геноцидну кампању и блокаду хране и лекова у Гази, Ансар Алах је наставио своје нападе.
Његов Центар за координацију хуманитарних операција објаснио:
„Надамо се да се разуме да акције које је предузела [војна Ансар Алах]... потичу из дубоког осећаја верске, хуманитарне и моралне одговорности према потлаченом палестинском народу и имају за циљ притисак на израелски узурпаторски ентитет да поново отвори прелазе у Појасу Газе и дозволи улазак помоћи, укључујући храну и медицинске залихе.
Амерички корпоративни медији омаловажавају Ансар Алаха као регионалног заступника Техерана. Они, међутим, нису успели да извештавају о Јемену историјска солидарност са Палестином.
На пример, 1947. године Јеменски представници Уједињеним нацијама се противио подели Палестине и током Октобарског рата 1973. мореуз Баб ал-Мандаб био је затворен за бродове који су превозили гориво у Израел. Такође, Република Јемен, након уједињења 1990. године, залагала се за америчко дипломатско признање Палестинске ослободилачке организације; и проширила је иста права и ресурсе на палестинске избеглице као и на своје грађане.
Хезболах (Божја странка) у Либану
Борци Хезболаха у јужном Либану, мај 2023. (новинска агенција Тасним, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ 4.0)
Попут Ансар Алаха у Јемену, Хезболах су Сједињене Државе и Запад осликале као терористичку организацију. То је у ствари национална политичка партија и војна снага посвећена одбрани Либана и Палестинаца од израелске експанзије и агресије.
Израелске инвазије и опсада Либана 1982. довели су до отпора. Хезболах је то званично објавио постојање 1985 у „Отвореном писму потлаченим у Либану и свету“. У писму су изјавили да намеравају да уклоне израелске окупаторе из Либана, Палестине и Јерусалима. Манифест је био ревидиран 2009 да одражава посвећеност организације раду у оквиру вишесекташке либанске државе.
Хезболах је, у знак солидарности са Палестинцима, започео кампању напада на ционистички режим дан након операције Ал-Акса поплава 7. октобра. Почели су да гранатирају израелске снаге у окупираној области фарми Шеба, отварајући фронт у јужном Либану. Хезболах је одбио да заустави нападе док Тел Авив не оконча геноцид над Палестинцима. Током кратког прекида ватре прекинули су борбу.
Израел је убио неколико људи Лидери Хезболаха, укључујући и популарног генералног секретара Сајида Хасана Насралаха 2024. године, верујући да би то могло да сломи отпор.
концепт отпора је била водећа идеологија Хезболаха. Њен имиџ у муслиманском свету је ојачан њеним примером ослобађања либанске земље 2000. и 2006. године кроз оружану борбу против израелских окупатора, њеном безусловном подршком ослобођењу Палестине и њеним супротстављањем америчко-израелској регионалној хегемонији.
Идеје и идеали Иранске револуције 1979. године покренули су еволуцију Хезболаха, коју Иран подржава од раних дана групе.
Исламска Република Иран
Протест у Техерану против израелског бомбардовања појаса Газе, 18. новембар 2023. (Мостафа Техрани/Викимедиа Цоммонс/ЦЦ БИ 4.0)
Иран је од 1979. године постао дефинисан својом културом отпора америчко-израелској хегемонији и посвећеношћу палестинском самоопредељењу. Отпор је био централни део њене спољне политике. Члан 152. децембра 1979. године Устав Исламске Републике Иран изјављује ту резолуцију:
„Спољна политика Исламске Републике Иран заснована је на одбацивању свих облика доминације, како њеног вршења тако и потчињавања, очувања независности земље…одбрани права свих муслимана, несврстаности у односу на хегемонистичке суперсиле и одржавању међусобних мирољубивих односа са свим државама које нису белли.
Поред тога, члан 154, који каже да ће се Иран уздржати од мешања у унутрашње ствари других нација, наглашава подршку земље „праведним борбама мустад'аффун [потлачени] против мустакбирун [угњетавачи] у сваком кутку света.”
Иран испуњава своје обавезе према међународном праву да се супротстави израелској илегалној окупацији Палестине. Сходно томе, стављајући га у сукоб са америчким администрацијама и под обогаћујућим економским санкцијама пошто се његова историја померила са монархије на Исламску Републику.
Јужна Африка
Адвокати за случај геноцида у Јужној Африци против Израела у Хагу током јавних саслушања у јануару 2024. (Међународни суд правде)
Јужна Африка је 29. децембра 2023. поднела апликација да покрене поступак против Израела пред правосудним органом Уједињених нација, Међународним судом правде (ИЦЈ), оптужујући Израел да је починио геноцид над Палестинцима у Појасу Газе. Она је покренула случај позивајући се на своју „обавезу да спречи геноцид“ као потписнице Конвенције УН о геноциду.
У „Јужна Африка против Израела“, адвокати Вишег суда Јужне Африке су тврдили да је „намера да се уништи Газа негована на највишим нивоима државе“.
Иако ИЦЈ наредио (26. јануар 2024.) Израел да предузме све мере да спречи дјела геноцида, како би казнио оне који су починили таква дјела и омогућио пружање хуманитарне помоћи и основних услуга, Израел никада није испоштовао правно обавезујућу пресуду Суда.
Од прве пријаве, Јужна Африка је поднела три друге петиције Међународном суду правде за додатну хитну заштиту Палестинаца, а 13 земаља је поднео изјаве о подршци.
Штавише, Јужна Африка је одбила да буде малтретирани од стране Сједињених Држава. Упркос претњама садашње администрације, укључујући смањење финансијске помоћи, министар иностраних послова Роналд Ламола нагласио је принципијелну посвећеност Јужне Африке владавини права и одбијање повлачења свој случај пред Међународним судом правде.
Тишина такозваног цивилизованог света
Иронично, док демонстранти у кампусима америчких универзитета бивају киднаповани, а влада их незаконито затвара због противљења геноциду у Гази, амерички председник, не поштујући међународно право, дочекује, а не хапси, у Белу кућу оптуженог за ратног злочинца, израелског премијера Бењамина Нетањахуа.
[Види: Тужилац МКС-а тражи налог за хапшење Нетањахуа]
обавеза према међународном обичајном праву за истрагу и кривично гоњење ратних злочинаца је чврсто успостављена. Налази се у бројним уговорима, у бројним резолуцијама које је усвојила Комисија УН за људска права, а поново је потврдио Савет безбедности УН у неколико наврата. Поред тога, у преамбули Статута Међународног кривичног суда (ИЦЦ) је потврђена „дужност сваке државе да врши своју кривичну јурисдикцију над онима који су одговорни за међународне злочине“.
Државе које нису чланице МКС, попут Сједињених Држава, дужни су да сарађују са судом не само у случајевима које је упутио Савет безбедности већ и према одредбама Женевских конвенција из 1949. према којима државе морају да „поштују и обезбеде” поштовање међународног хуманитарног права.
Што се тиче деловања палестинских покрета отпора, треба напоменути да је Генерална скупштина УН донела низ резолуције признајући легитимитет оружани отпор као средство потлачених народа за постизање самоопредељења и независности.
Званично ћутање такозваног цивилизованог света, посебно Сједињених Држава, у вези са израелском кампањом терора и варварства у Гази и на окупираним палестинским територијама, поставило је опасан преседан. Уместо да изврши своје обавезе према Конвенцији о геноциду да спречи и заштити Палестинце од геноцида, Вашингтон је повео рат против оних који су то учинили.
Сједињене Државе су, на своју несрећу, много уложиле у своју ционистичку испоставу, маскирајући се као морална земља која поштује закон. Израел нема писани устав нити дефинисане границе; уз то је живела ван правила и закона међународних конвенција.
Као колонијални ентитет, израелски лидери су знали да ће морати да делују мимо међународних и хуманитарних закона како би остварили своје циљеве надмоћи у Палестини. Неспутано, то ради више од осам деценија.
Судбина Газе диктира будућност не само Палестинаца, већ и ционистичких Израелаца и Американаца. Оно што је најважније, поставља се питање да ли ће нови међународни поредак бити онај у којем „моћ чини исправним“ или „право чини исправним?“
М. Реза Бехнам је политиколог специјализован за историју, политику и владе Блиског истока.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Страх и похлепа [новац ОД бомби и НОВАЦ изабраним званичницима] потпирују геноцид. САД је крива!!
Протест гласно!!
Хвала вам на овом чланку! Пробудим се свако јутро и прво на шта помислим је геноцид над Палестинцима. И онда схватам да моја земља, Сједињене Државе, шаље бомбе да их убије! И тако мало чујем о томе на вестима! Како је могуће да се то настави? Када ће се завршити?
Тешко је у садашњим околностима осећати наду за било какву правду за Палестинце и било кога другог ко стоји на путу пројекта већег Израела. Каква је то чудна чаролија која је бачена на западни естаблишмент? Поврат од овог геноцида неће довести до мира и просперитета како Трамп и његови слуге верују. То ће довести до узвратних удара и губитка свих слобода које у том тренутку још постоје. Све због љубави према богатству и моћи.
Наравно, господин Орвел је писао видевши стварни свет 1930-их и 40-их. Његово орвеловско писање било је покушај да се људи разумеју шта се дешавало у стварном свету. Свет који је видео у борби против фашизма у Шпанији тада током Другог светског рата из Британије. Свет којег се и данас сећамо када свечано одамо почаст 80. годишњици ослобођења „концентрационих логора“. Концентрациони логор је, наравно, био једна од оних фраза из стварног света које су помогле да се инспирише Орвел, јер тада није имао злослутне призвуке које носи данас. Тада је то био само „орвеловски“ израз да би ужасно изгледало безначајно и приземно. Само место концентрације, то је све.
Џорџ Орвел је покушао да нас упозори, али данас се нико не обазире на упозорења. Садржај је у Рупи за памћење, а име сада користимо само као придев. Али, не треба да се бринемо, уосталом, држава нас учи да је Незнање снага.