Организација је свој тријумф над Израелом 2006. назвала „божанском победом“. То је можда била грешка. Њено искуство у овом рату даје поуке.

Ковчези високог званичника Хезболаха Хашема Сафиедина и генералног секретара Хасана Насралаха током њихове сахране у Бејруту 23. фебруара. (Кхаменеи.ир/ Викимедиа Цоммонс/ ЦЦ БИ 4.0)
By Ас`ад АбуКхалил
Специјално за вести конзорцијума
Wкакав је данас статус Хизбуллаха и зашто се овога пута није показао тако добро на бојном пољу против Израела као 2006. године?
До одговора на ова питања није лако доћи. Хизбулах је неуобичајено ћутао о својој војној и политичкој ситуацији.
Њен нови генерални секретар инсистира да је све у реду и да учи из својих грешака. Он каже да су у току истраге о кршењу безбедности које су довеле до бројних поражавајућих резултата за странку.
Није много информација подељено са јавношћу. Очигледно је да кршења безбедности нису отклоњена јер Израел наставља да гађа своје команданте на терену, углавном док се крећу у аутомобилима или мотоциклима.
Бивши посланик Хизбуллаха Навваф Мусави (један од најпаметнијих страначких лидера који је убио поверење лидера Хасана Насралаха), у последње време изазвао је пометњу у странци и међу њеним општим присталицама када је искрено говорио о грешкама странке.
Он је рекао да уместо да говори о успесима Израела, више воли да говори о недостацима који су омогућили Израелу да зада разорне ударце које је задао војним и безбедносним крилима Хизбуллаха.
Странка је направила низ грешака од своје победе 2006. године која је омогућила Израелу да ужива велику предност у односу на свог некадашњег страшног противника.
Још увек моћна партија
Хизбулах је ипак највећа и најмоћнија политичка партија у Либану, ако не и у арапском свету. Чак је и већа од Комунистичке партије Судана у зениту касних 1960-их, раних 1970-их. Не може се поредити са Ба`тх партијом Ирака под Садамом Хусеином јер чланство у Ираку није било тако добровољно као у Либану).
Хизбулах има око 100,000 бораца, од којих су многи тестирани у Либану и Сирији. Један од њених посланика, Мухамед Раад, добио је више гласова (преференцијалних гласова у најновијем либанском изборном систему) од читавих политичких партија попут Фаланга.

Паула Јацоубиан 2020. (мтвлебанон/ ИоуТубе /Викимедиа Цоммонс/ ЦЦ БИ 3.0)
Рад је добио више од 48,000 гласова, док су познати посланици попут Пауле Иацоубиан добили не више од 4,000 гласова. Ипак, западни медији бирају Јакубијана, а не Рада, да говори у име либанског народа.
Са својим партнером Покретом Амал, Хизбулах константно добија око 95 одсто гласова либанских шиита. Њено представљање шиита годинама није доведено у питање упркос лавини готовине коју западне и заливске владе бацају на Хизбуллахове шиитске противнике.
Хубрис
Али зашто је Хизбулах претрпео разорне ударце од свог уласка у рат против Израела 8. октобра 2023. у знак солидарности са Хамасом?
Јасно је да је Хизбулах (као и многе велике или мале силе) патио од акутног случаја охолости. Она је постала опијена својим огромним моћима и великим војним победама против најмоћније војске Блиског истока.
Његов учинак у јулском рату 2006. био је далеко највеће понижење израелске војске откако је рат у октобру 1973. окончан у корист Израела, а не сиријске и египатске војске.
Хизбулах је свој тријумф из 2006. назвао „божанском победом“ и то је можда била грешка.

Дим изнад Хаифе, Израел, након што је ракета коју је лансирао Хезболах погодила град; 12. августа 2006. (Томер Габел, ЦЦ БИ-СА 2.0, Викимедиа Цоммонс)
Прихватајући идеју о божанском пореклу свог успеха, партија је пала у осећај самозадовољства. Постало је превише уверено у своје способности. Њена непромишљена интервенција у сиријском грађанском рату на страни Башара Ал-Асада додала је осећај непобедивости.
Партијски команданти и чланови били су уверени да је њихова војна интервенција, а не руска, кључна за очување Ал-Асада на власти донедавно.
Инфилтрација
У ствари, Сиријска интервенција Хизбуллаха је олакшала израелски упад у његов безбедносни апарат. Сиријски терен је препун израелских агената и сиријских наоружаних побуњеника који сарађују са израелском обавештајном службом.
Давали су једни другима детаљне информације о заједничком непријатељу. У војску сиријског режима инфилтрирали су се и израелски агенти који су извештавали о борцима и командантима Хизбулаха.
Јасно је да је Израел успео да састави детаљан профил партијске структуре и хијерархије и да добије већину имена њених бораца. Јавне сахране из сиријског рата у либанским селима омогућиле су агентима да лако пријаве посетиоце сахрана.
Борци Хизбуллаха ушли су у Сирију у поворкама кроз познате улазне тачке усред доказа о дубоком продору Израела у Сирију пре него што је избио рат 2011. Имад Мугнија је убијен 2008. у Дамаску. Био је генерални врховни командант свих бораца Хизбуллаха, други након Насралаха.
Зар то није требало да упозори странку да Сирија пати од акутног случаја израелске инфилтрације?
Корупција

Хезболах и либанске заставе у четврти Бејрута у септембру 2011. (Николас А. Херас/Флицкр/ЦЦ БИ-НЦ-СА 2.0)
Као и ПЛО, Хизбулах је последњих година патио од огромне корупције. У прошлости се говорило да сам Хизбулах није корумпиран, већ да је повезан са корумпираним режимима (Сирија) и корумпираним покретима (као Амал).
Али то се променило након 2006. Ирански новац за реконструкцију није био транспарентно потрошен, а многи званичници Хизбуллаха су наплаћивали своје оштећене или уништене домове. Када се дају милиони, корупција је природан исход са одсуством одговорности и строгог финансијског управљања.
Пре 2006. Насралах је спречио корупцију, као и Мугнија. Ствари су се касније промениле, посебно када Насралах више није водио свакодневне послове странке. Пре 2006. знао је чак и плате људи на телевизији Ал-Манар (званична ТВ станица Хизбуллаха).
Корупција често доводи до инфилтрације непријатеља, посебно када људи који су финансијски угрожени могу бити уцењени.
Вероватно је било и таквих случајева. То је била норма унутар ПЛО-а. Наравно, за разлику од ПЛО-а, Хизбулах је изградио огромну борбену машину са својим финансијским ресурсима, док новац који је ПЛО прикупио није произвео ефикасну војну снагу. Борци ПЛО-а су се брзо повукли када је Израел напао Либан, прво 1978. године, а затим у масовној инвазији 1982. године.
Људи у Јужном Либану, јужним предграђима Бејрута и региону Баалбек (сва упоришта Хизбуллаха) превазишли су шапутање о испољавању богатства, па чак и екстраваганције међу породицама партијских лидера.
Жене званичника Хизбуллаха су виђене како путују у великим теренцима у пратњи бораца. Многи званичници Хизбуллаха и њихова деца живели су веома добро, свакако боље од обичних шиита из Јужног Либана. Било је неколико истрага о корупцији унутар странке, али оне никада нису довеле до ничега, а оптужени функционери су враћени на своја места.
И постоје разговори о „сексуалним недоличностима“ међу некима унутар странке и гласине о широко распрострањеном „привременом браку“. Као и искуство ПЛО-а, Израелци увек успевају да искористе сексуалне слабости за заробљавање или уцену.
Чак и ако су команданти избегавали мобилне телефоне и електронске уређаје, жене су имале своје телефоне на себи. Ово је вероватно искористила израелска обавештајна служба да циља команданте у рату.
Партија је интерно размахала своју моћ. На пример, цитиран је један безбедносни званичник Хизбуллаха који је рекао да ће судија бити „отргнут“ након што његова истрага о експлозији у луци 2020. није следила жеље Хизбуллаха и његових савезника. Уместо да инсистира на темељној истрази, Хизбулах се придружио Амал у протестима против судије.

Штета у луци у Бејруту након експлозије 2020. (Мехр Невс Агенци/ Викимедиа Цоммонс/ЦЦ БИ 4.0)
Када је 2022. истекао мандат либанског председника Мишела Ауна, Хизбулах је одбио да дозволи парламенту да изабере наследника и инсистирао је на свом изабраном кандидату, Сулејману Франџији. Авн је био близак савезник Хизбуллаха, али је одбијање странке да размотри алтернативу показало њену ароганцију моћи.
Експлодирајући телефони
Штавише, партија очигледно није обучавала своје кадрове о електронској обавештајној служби и начинима да се избегне непријатељски продор и надзор.
Лидери Хамаса у Гази били су универзитетски дипломци који су учили о компјутерима и технологији у израелским затворима и у учионицама. Лидери Хизбуллаха нису били толико образовани и недостајале су им технолошке вештине.
У првим месецима рата, када је Израел успевао да убија десетине бораца дневно, Насралах је морао на телевизији да моли борце да избегавају да носе паметне телефоне. За поређење, Осама Бин Ладен је престао да користи све технолошке уређаје још 1998. Бин Ладен није примећен електронском обавештајном службом већ праћењем једног од његових гласника.
Изгубљени савезници
Коначно, Хизбулах је имао широку мрежу политичких савезника (из свих секти) што му је у великој мери помогло 2006.
Недавни рат се догодио након што је Хизбулах изгубио своје савезнике, укључујући главног хришћанског савезника Тајјара од Мишела Ауна. Борци Хизбуллаха нису имали где да се сакрију или уклопе, а њихова маневарска способност била је сувише уска.
Искуство Хизбуллаха током овог рата је лекција за наоружане групе, ослободилачке покрете и организације отпора. Корупција је прозор кроз који непријатељ може да уђе, а војне победе су одличне за инспирацију и регрутовање, али опасне ако производе осећај непобедивости и охолости.
Ас`ад АбуКхалил је либанско-амерички професор политичких наука на Државном универзитету Калифорније, Станислаус. Он је аутор Историјски речник Либана (КСНУМКС), Бин Ладен, ислам и нови амерички рат против тероризма (КСНУМКС), Битка за Саудијску Арабију (2004) и водио популарни Тхе Ангри Араб блог. Он твитује као @асадабукхалил
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
хккпс://тхецрадле.цо/артицлес/тхе-еиес-анд-еарс-тхат-децапитатед-хезболлах
Мислим да заборављате да не воле сви Хизбуллах. Многи многи Либанци их презиру - чак и ако то само шапућу. Неки од нас су поздрављали Насралахову смрт. Њихова ароганција и држање владе као таоца са својим захтевима ништа им није помогло да буду популарнији.
Занимљиво је приметити шта није приказано на приказаној слици. 1) Борци фронта који су се борили и борили добро без обзира шта се дешавало у руководству иза фронта. 2) Тренутне акције либанског народа који маршира и са чиме се своди на грађанску непослушност покушавајући да поврати своја села и своје домове, све док носе заставе и слике подршке Хезболаху.
Фасцинантно је како модерна левица заиста само игнорише људе. Пошто су за мене речи „левица“ и „људи“ синоними, ово ми је у многим приликама веома упадљиво док гледам како модерна левица или игнорише или напада обичне људе.
Одрастао сам у левици која је могла да произведе Народну историју Сједињених Држава. Модерна левица никада неће написати Народну историју било чега. Модерна левица не подржава народ, а најчешће се мора подсећати да ти људи уопште постоје.
Стратегија гангстерског/гангстерског рата напада обезглављивања је наравно заиста глупа и осуђена на пропаст против популарног покрета. А посебно покрет чије друштво верује у мучеништво. Наравно, гангстери размишљају о овој тактици „истрљања“ ривала. Овако се ствари раде у гангланду. Циљ је да се други ауторитарни вођа друге банде повуче. Ако не можете да их заплашите, покушавате да елиминишете ривалског гангловођу.
У гангланду, гангстери обично могу да рачунају на то да ће подређени супарничком вођи бити похлепни и корумпирани и самозатајни. Смрт вође може изазвати грађански рат за наследство. Или набавите новог вођу који ће склопити посао у уметности договора.
Али, ово не функционише са популарним покретима. Ово збуњује вође ганглија, јер данас у гангланду нема кретања. Само разне фракције, односно банде, се такмиче. У гангланду нема покрета у којима људи верују у ствар и где убиство једног вође доводи само до тога да следећи вођа иступи из масе покрета да настави.
Гангланд се сматра великим победама успешан погодак на противничког вођу. Али, када се борите против покрета који верује у мучеништво, то би у најбољем случају могло да изазове мали поремећај током реорганизације иза нових лидера. Чини се да ово у великој мери збуњује становнике гангланда.
Тешко је проћи кроз отварање. Хезболах се овога пута боље снашао на бојном пољу. Израел је покушао да изврши инвазију на Либан, да створи безбедносни тампон дубок 20 км и ударио у зид од цигле. Ово је била пуна резерва у средини за губитак јарда. Јао. Постојала су села на граници за која су се водиле борбе, за која Израел никада није могао да заузме. На граници. Заузели су неколико пограничних села, али су их зауставили на трагу код других.
Током рата, помаже обратити пажњу на имена и пронаћи их на мапама. Ставите игле у мапе као што су ваши прабаке и деде можда радили током светског рата. То вам помаже да видите где се воде борбе и да ли се фронт креће. Урадите то у Украјини и видите да се фронт јасно креће. У Либану се фронт није померао. Последњег дана Израелци су се још борили у истим селима као и првог дана. Они се сигурно нису кретали кроз Тир и до предграђа Бејрута. Никада нису ни видели реку Литани, њихов најављени циљ.
У међувремену, Хезболах је појачавао нападе на Тел Авив, све док Израелцима није био потребан прекид ватре на крају. У рату, обе стране лажу о таквим стварима, али са галерије кикирикија је свакако изгледало као да је Израел тај који жели, тражи и треба прекид ватре.
Тамо где је Хезболах претрпео неке поразе јесте прекид ватре. Израел је имао више успеха и заузео више територије од споразума о прекиду ватре него током борби. Прекид ватре је очигледно био повољан за Израел. Али борбе исто тако очигледно нису биле.