Као да два светска рата рођена у Европи нису довољна, аСве подељенија Европа тражи јединство кроз милитаризацију и хиперболички страх од Русије, пише Урош Липушчек.
Руслан Стефанчук, председник Врховне Раде, украјинског парламента, обраћа се на седници Европског парламента у Стразбуру 11. фебруара. Председница Европског парламента Роберта Метсола десно. (Европски парламент / Флицкр / ЦЦ БИ 2.0)
By Урош Липушчек
in Љубљана, Словенија
Специјално за вести конзорцијума
TРуси долазе и Европа се спрема за рат.
Хистерија је захватила континент.
Шире га политичке елите које тврде да мир у Европи више није дат.
"Никад више” је сада заборављен мото. Као да два светска рата рођена у Европи нису била довољна.
Ово су једине могуће процене које се могу извући са ванредног самита Европске уније 5. марта у Бриселу на којем су поновно наоружавање и нова милитаризација Европе постали повод за уједињење све разједињеније ЕУ.
У међувремену, водећи медији дају свој део посла како би распалили ратне покличе. Сунце таблоид у Британији трештао у понедељак: „ЕВРОПА НА ИВИЦИ: Велика Британија планира чизме у Украјини „годинама“ и Француска да „мобилише цивиле“ док Путинов лакеј представља језиву претњу из Трећег светског рата. Даили Телеграпх најавила да је заједничко противљење Русији вратило Антанту Срдачну — уговор из 1904. којим је окончан вековни антагонизам између Британије и Француске. И а Монд наслов у уторак трубио: "Водећи европски произвођач ракета, прелази на ратну економију.
Чак и овде у Словенији, насловна страна прошлосуботњег ДЕЛО, водећи лист, тврди "можда је тачно да ће европско поновно наоружавање под притиском Америке и Русије бити најбоља ствар која се може догодити [Европској] унији. Она ће постати сила."
Историја потврђује да чиста сила никада није довела до мира.
Ни САД ни Русија не терају Европу да се поново наоружа. Мир са позиције силе производи такозвани присилни или негативни мир, који се пре или касније деградира у рат. Ово је пут којим је јасно кренула европска елита која тврди да Русија угрожава мир.
Европа је после Другог светског рата барем споља пропагирала сарадњу и мир. Сада бира мобилизацију и рат по трећи пут у последњих сто година као начин за постизање доминације, која се у последњој верзији зове „мир“.
Да би се спречио стварни мир, ућуткани су критички гласови у мејнстрим медијима. Уместо тога, европски државници бурно воде континент слепо у рат.
Тако се дешавало пре Првог светског рата, према оцени утицајне америчке историчарке Барбаре Тучман.
Чини се да ову опасност, што се тиче рата у Украјини, препознаје иначе контрадикторни, непредвидиви и често конфронтирајући амерички председник Доналд Трамп.
Европи није потребна заједничка војска
Вероватно следећи канцелар Немачке, Фридрих Мерц, председник немачке посланичке групе Хришћанско-демократска унија/Хришћанско-социјална унија — ЦДУ/ЦСУ, са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом у Бриселу 5. марта. (НАТО / Флицкр / ЦЦ БИ-НЦ-НД 2.0)
За разлику од свог претходника Џоа Бајдена, чини се да ради на миру на старом континенту. Из ове перспективе, НАТО је застарео. Чини се да је само питање времена када ће се Сједињене Државе повући из савеза који су користиле да контролишу Западну Европу током послератног периода.
НАТО је већ у процесу распада. Вашингтон је одлучио да се члан 5 оснивачке повеље организације о колективној одбрани за потенцијалне европске мировне снаге у Украјини, ако и буде, неће примењивати.
Након распада НАТО-а повлачењем САД, Европи није потребан нови војни савез или заједничка европска војска.
Ово последње би претпостављало постојање заједничке европске савезне државе.. Ко би био орган одлучивања могуће европске војске? Ко би одлучивао о рату или миру? Ко би то заповедао и на ком језику? Ова питања би могла да оживе француско-немачко ривалство.
Француски председник Емануел Макрон већ је рекао да ова замишљена европска војска може да се распореди у Украјину без дозволе Русије. Тада то не би биле мировне снаге, за које је потребна сагласност обе стране, већ зараћена страна са Украјином, за шта је Русија упозорила да би била фер игра.
Независне државе
Европи није потребна заједничка европска војска. ЕУ мора остати унија независних држава.
Потребна му је нова безбедносна архитектура, која ће обезбедити мир и безбедност за све земље засноване на међусобном поверењу и коегзистенцији. Ово ће укључити и Русију, која је била и остала европска земља.
Да су немачки политичари наставили спољну политику гвозденог канцелара Ота фон Бизмарка од пре 150 година (који је дипломатским путем доказао да је мир у Европи могућ само уз стабилне односе са Русијом) историја 20. века вероватно би била знатно мање крвава.
Ово заборавља вероватно нови немачки канцелар Фридрих Мерц, који предвиђа оживљавање немачког милитаризма на антируској основи.
Основно безбедносно питање за данашњу Европу је да ли се Русија, после све вероватније војне победе у Украјини, заиста спрема за војну кампању против Европе у неколико фаза, како тврде водећи европски политичари.
Неки немачки генерали, на пример, кажу да ће Русија напасти Европу у року од највише три године. Европски јастребови предвиђају да ће руска војска прво кренути против балтичких држава, затим на Пољску и Румунију, а затим на бивше совјетске, сада независне републике.
Апсолутно нема доказа да Владимир Путин планира такву самоубилачку политику. Русија, која се суочава са великим демографским падом, нема ни људску, војну ни економску моћ да то учини.
Заштита права руских мањина
Нове државе настале из бившег Совјетског Савеза, посебно балтичке, требало би, с друге стране, да обезбеде адекватну заштиту и права руских мањина у својим земљама, што је предуслов за нормализацију односа са Москвом.
У Летонији су држављани руског порекла одбила службене путне исправе и морају путовати са међународним документима. Ово је несумњиво неприхватљива дискриминација.
Рат у Украјини, како год да га тумачимо, пре свега је последица ширења НАТО-а и покушаја америчких неоконзервативаца, којих је већина у Демократској странци, да стратешки ослабе Русију.
Трамп је схватио да би наставак такве политике довео до Трећег светског рата, па покушава да радикално промени спољну политику САД. Кина је заменила Русију, у очима политичког естаблишмента САД као главног америчког противника.
Оштетивши сопствене економије настављајући са економским ратом Бајденове администрације против Русије, лидери Немачке, Француске и Велике Британије (које су се кроз споредна врата ушуњале назад у ЕУ) покушавају да реше своје економске и политичке проблеме ударањем у војне бубњеве.
Немачки тенкови Леопард замениће аутомобиле Фолксвагена јер је немачка аутомобилска индустрија попустила кинеској конкуренцији. На овај начин, Немачка би требало да поврати своју опадајућу економску моћ на начин на који су Сједињене Државе изашле из Велике депресије тек када је њена ратна индустрија била у пуном замаху током Другог светског рата.
Чини се да нова немачка канцеларка намерава да примени овај рецепт. Велика Британија, која се суочава са брзим економским падом, с друге стране покушава да извуче огромне профите из Украјине продужавањем рата.
Украјински председник Володимир Зеленски и још увек актуелни канцелар Олаф Шолц на свечаности на Минхенској безбедносној конференцији 15. фебруара поводом њиховог јединства и сарадње. (Љубавзом МСЦ, Стеффен Боетцхер)
Због тога је британска влада потписала 100-годишњи споразум о партнерству са Украјином. Макрон у међувремену покушава да купи унутрашњи политички мир скрећући пажњу на лажну руску претњу Европи и Француској.
Овој групи народа припада и све радикалнија Пољска, која покушава да створи најмоћнију војску у Европи која ће довести до неизбежних трвења са Немачком.
Уместо нове милитаризације на трагу радикално промењеног НАТО-а без америчког учешћа, европске земље треба да се обрате Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), која је основана током Хладног рата како би спречила да дође до сукоба попут Украјине.
ОЕБС је имао неутралне посматраче у Украјини, али је данас скоро заборављен, односно нема озбиљнијег утицаја. Дипломатија и мирно решавање сукоба су заборављене ствари.
Више од три године не постоје контакти или дијалог између Москве и Брисела или других европских престоница. Представница ЕУ за спољну политику, бивша премијерка Естоније Каја Калас и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен главни су европски ратни хушкачи.
Калас, фон дер Лајен и потпредседник САД Џеј Ди Венс на састанку о вештачкој интелигенцији у Паризу у фебруару. (Европска унија / Викимедиа Цоммонс / ЦЦ БИ 4.0)
Европска комисија је, на пример, одлучила да ЕУ уложи чак 800 милијарди евра у милитаризацију, уместо у развој, како је у свом недавном извештају предложио италијански финансијер Марио Драги. ЕУ све више постаје аутократска формација којом управљају неизабрани званичници у супротности са темељима демократије.
Европа ће постати аутономна стратешка сила само обнављањем дијалога са Русијом, а не молећи америчке политичаре да је укључе у преговоре о окончању рата у Украјини.
Према речима познатог америчког економисте и миротворца Џефрија Сакса, дипломатија и геополитика у ЕУ су пале на инфантилни ниво. Ако ЕУ жели да постане аутономна политичка сила, мора прво да се одрекне НАТО-а (пре него што га САД напусте), да поново успостави политички дијалог са Русијом и обнови сарадњу са Кином.
Само на тај начин ће одржати стратешку аутономију у будућем глобалном систему. У супротном, Европа ће постати предмет нове поделе интересних сфера између великих сила, што би значило и крај ЕУ.
Колапс НАТО-а би такође била идеална прилика да се Европа прогласи зоном без нуклеарног оружја, што значи да би Француска и Велика Британија морале да се одрекну свог нуклеарног оружја.
Ово је тренутно обична илузија. У оквиру ОЕБС-а, по окончању рата у Украјини, Европа би прво требало да успостави бар минималан ниво поверења међу државама, а затим да почне преговоре о смањењу конвенционалног наоружања (такви преговори су већ били у току у средњој Европи годинама уназад).
И Русија и САД требало би да откажу планове за постављање ракета средњег домета у Немачкој следеће године и да поново успоставе сарадњу у војној области.
Данашње европске политичке елите, нажалост, нису способне за тако радикалан заокрет. Европи је хитно потребан нови Вили Брант или чак Хелмут Кол, и нова источна политика.
Код куће у Словенији, политичари би требало да се понашају у складу са мировном политиком записаном у словеначком уставу и заузму неутралан став, а не да слепо прате европске јастребове у амбис.
Урош Липушчек, дописник словеначке телевизије, био „кандидата за мир“ на изборима за Европски парламент у јуну.
Ставови изражени у овом чланку су искључиво ставови аутора и могу или не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Европа је епицентар глупости у свету.
Како бисте то упоредили са САД чија је ЦИА уопште поставила ове „европске“ лидере? (намерно уплашити цитате)
Зар не постоји изрека која гласи: 'све добре ствари долазе у три'??? Два светска рата… још један до краја. Каква будућност.
Има ли здравих политичара на свету? Могу само да мислим да их има мали проценат и да ниједан није на западној хемисфери.
Кинези ће бити најразумнији у овом тренутку
Најновији дневни билтен Глобал Тимеса из Кине садржи интервју са преводиоцем нове књиге Си Ђинпинга о демократијама.
Кинески је заснован на три Ц
Консензус за консултације о сарадњи
Запад такође има три Ц
Конкуренција Конфронтација Сукоб
Сматрам да је ово одличан начин да објасним нашу данашњу ситуацију
Коме користи ратна грозница и сама русофобија? То би био владајући политички естаблишмент који би иначе могао бити избачен са функције и, наравно, војно-индустријски комплекс. Народи Европе би добро учинили да окрену леђа ратним хушкачима и пошаљу их да се пакују. Бојим се да су њихови умови већ били условљени да прихвате идеју да је рат неизбежан, јер Русија то жели, што је погубна лаж. Да ли људи заиста разумеју како ће изгледати да руске хиперсоничне ракете падају на њихове градове? Наравно да немају.
Никада немојте давати позитиван мотив било чему што Трамп каже или уради. Он увек жели да отера било кога за новац и/или да ојача свој его малишана. Претпостављам да намешта ЕУ и Велику Британију да му дођу пузи пред ноге и пољубе му а— за подршку. Бајден је већ ослабио велики део економије ЕУ када ју је одвојио од приступачног извора енергије, а затим „ставио тачку“ на раздвајање када је извршио уништавање гасовода Северни ток. Невероватно да су чак и Немци били довољно глупи да иду. Али они вероватно покушавају да се освете за огромну улогу СССР-а у поразу Трећег Рајха пре 70 година.
Али увек препознајте све ненамерне добре исходе било које Трампове себичне акције.
У којој мери англо-амерички наратив о Другом светском рату то дозвољава? Мислим, речено ми је да су неке од тих елита образоване у САД и Великој Британији, од којих је прва остала неоштећена током Другог светског рата.
Одличне тачке овде. Политика страха је увек снажно средство за мобилизацију политичара. Служи и многим другим функцијама: одвлачи пажњу од опадајућих економских услова у већини држава ЕУ и других домаћих проблема. Опслужује индустрију оружја у Великој Британији, Европи и САД. Она служи даљем отуђивању западне Европе од Русије. Она служи и западним нафтним гигантима тако што их тера да купују скупљи ЛНГ из САД. Више је разлога зашто је „лудило“ захватило вазале Европе. Бесно русофобичне земље попут Пољске имају заблуде о величини да постану велика војна сила и да казне Русију, али немају економску основу да то ураде. Укратко, ЕУ је корпа и можда неће дуго трајати ако се глупости наставе.
Одакле ће доћи сав новац? Пад социјалних услуга и здравствених резултата?
„…И Русија и САД би требало да откажу планове о постављању ракета средњег домета у Немачкој следеће године и да поново успоставе сарадњу у војној области…“
Слажем се, али режим ДТ1 је био тај који је раскинуо ИНФ споразум 2019. године, а не Русија. Хајде да одамо признање где треба. Разлози које је навео режим ДТ1 били су потпуни БС, као и обично. Неки пријатељ Русије, а? САД не желе „мир“, а историјски преседан је јасан.
„То ће укључити и Русију, која је била и остала европска земља. – Лепо је видети да је неко свестан тога, чак и ако чланак повезује Европу са ЕУ (и УК) свуда.
„Калас, фон дер Лајен и потпредседник САД Џеј Ди Венс на састанку о вештачкој интелигенцији“
То троје би могло бити само на састанку о вештачкој интелигенцији, јер им очигледно недостаје природна интелигенција.
„Ратна грозница захваћа Европу.”
Да ли је ово можда најбољи наслов у насловима који уједају псе? Или, запитајте се, зар не би било лакше набројати времена у историји када „ратна грозница“ није захватила Европу? Кад су Грци били на врху? Али, сигурно су времена када „ратна грозница“ није захватила Европу ретка од Римског царства?
"Средство одбране од спољне опасности увек је било оруђе тираније код куће. Код Римљана је била стална максима да се побуђује рат, кад год би побуна била ухваћена. У целој Европи, војске које су се држале под изговором одбране, поробили су народ."
— Џејмс Медисон, лидер Уставне конвенције и председник САД са много мањим бројем од 47.
Идеја о Западу против Истока датира још од времена када су се стари Грци борили против Персијанаца.
Да, касније, Римско царство је разликовало запад који је говорио латински и исток који је говорио грчки; затим се касније царство поделило између источног и западног. Године 1054. дошло је до Великог раскола, између латинског, римокатоличког запада и грчког византијског (источно-православног). Ова верска/културна линија раздвајања још увек отприлике важи. „Заостали, насилни, аутократски“ Исток и „цивилизовани, либерални, демократски“ Запад су још увек претпоставка многих. Запад је дуго био непријатељски расположен према Истоку. (види: Оријентализам) Ово је била врло згодна колективна заблуда да се ослоне да би се поново распалили негативни прикази и истакла политичко лицемерје.
Нажалост, нису били неутрални, већ су наводно дали Украјини податке о циљању. Дакле, иако је ОЕБС као организација озбиљно оштећен, још увек се може градити на његовим принципима, посебно на принципима из 1990. Париска повеља. хккпс://ввв.осце.орг/филес/ф/доцументс/0/6/39516.пдф
Па да ли је ово почетак краја? Помислио сам да су САД и њихови неуки, глупи, испрани мозгови и арогантни људи - или истомишљеници Израел ти који су криви.
САД и Израел би и даље могли да буду криви – они су, у својој мери, допринели овом тренутном хаосу у коме се Европа налази. Ниједна од европских нација није заиста независна ни од једне од њих две упркос свој реторици.
Џефри Сакс каже да је „европска дипломатија потонула на инфантилни ниво“. Нико то не би могао боље рећи. Заиста сам запањен неспособним људима које су „демократије“ у Европи изабрале/именовале током протеклих пет година. Навешћу само неколико, од многих, имена која би се могла навести. Фон дер Лајен, Столтенберг, Руте, БоЈо, Трус, Сунак, Стармер, Шолц, Макрон, Калас. Једна половина луди хушкачи рата за другом.
И све са ВЕФ и/или БлацкРоцк конекцијама.
Да, договорено. Гледајући уназад, недавно су постојале праве политичке алтернативе у Британији и САД, Џереми Корбин и Бернард Сандерс, које су у прошлим временима могле да обезбеде извесну меру разума и противтежу. Међутим, ови и њима слични су уништени – вештачки, систематски и у кратком року од стране организованих, дебело плаћених десничарских снага. Корбин наоружаним „антисемитизмом“ и Сандерс од стране Демократске партије САД, који би радије имао Трампа у Белој кући. Такав је корозивни ефекат новца и корупције током времена. Свака нада за човечанство изгледа као да ће доћи са Истока, а не са Запада.