Рамзи Бароуд о могућности да су правне институције оријентисане на Запад способне да се промене.
Ријад Мансур, стални посматрач УН за Палестину, на састанку Савета безбедности о ситуацији на Блиском истоку, укључујући палестинско питање, 3. јануара. (Фото УН/Лоеи Фелипе)
Iмеђународно право се бори за релевантност. Исход ове борбе ће вероватно променити целокупну глобалну политичку динамику, која је била у облику до Другог светског рата и одржан кроз селективно тумачење закона од стране доминантних земаља.
У принципу, међународно право је увек требало да буде релевантно, ако не и најважније, у управљању односима између свих земаља, великих и малих, за решавање сукоба пре него што се претворе у директне ратове. Такође је требало да ради на спречавању повратка у еру експлоатације која је омогућила западном колонијализму да практично пороби глобални југ стотинама година.
Нажалост, међународно право, које је у теорији требало да одражава глобални консензус, једва да је било посвећено миру или истински уложено у деколонизацију Југа.
Од инвазија Ирака и Авганистана до рат о Либији и бројним другим примерима, прошлим и садашњим, УН су често коришћене као платформа за јаке да наметну своју вољу слабима. И кад год су мање земље колективно узвратиле, као што Генерална скупштина УН често чини, оне са правом вета, војном и економском полугом полован њихова предност да приморају остале на основу максиме „можда је исправно“.
Стога тешко да би требало да буде изненађење видети многе интелектуалце и политичаре на Глобалном Југу који тврде да је међународно право одувек било ирелевантно, осим што се на устима говори о миру, људским правима и правди.
Ова ирелевантност је у потпуности стављена на видјело кроз 15 мјесеци немилосрдног израелског геноцидног рата у Гази који је убијених и рањених преко 160,000 људи, број који, према неколико веродостојних медицинских часописима и студија, очекује се да ће драматично порасти.
Ипак, када је Међународни суд правде (ИЦЈ) отворена истрага веродостојног геноцида у Гази 26. јануара 2024, након чега је уследила одлучујућа владајући касније те године, 19. јула у вези са незаконитошћу израелске окупације Палестине, међународни систем је почео да показује пулс, ма колико слаб.
Хапшење Међународног кривичног суда (ИЦЦ). варрантс за израелског премијера Бењамина Нетањахуа и бившег израелског министра одбране Јоава Галанта за злочине против човечности и ратне злочине били су још један доказ да су правне институције оријентисане на Запад способне да се промене.
Тужилац МКС-а Карим Кан на брифингу Савету безбедности УН у јануару. (Фото УН/Лоеи Фелипе)
Љути амерички одговор на све ово био је предвидљив. Вашингтон се дуги низ година бори против међународне одговорности. Амерички Конгрес под администрацијом Џорџа В. Буша, већ 2002. [година оснивања МКС], Усвојено закон који штити америчке војнике „од кривичног гоњења“ од стране МКС-а чији САД нису страна.
[Релатед: Како је тим Буш избегао правду због Ирака]
Такозвани Хашки закон о инвазији одобрио употребу војне силе за спасавање америчких држављана или војног особља које је притворио МКС.
Штити Израел
Наравно, многе мере Вашингтона за притисак, претње или кажњавање међународних институција су повезане са заштитом Израела под разним маскама.
Глобално негодовање и захтеви за одговорношћу након израелског геноцида у Гази, међутим, поново су ставили западне владе у дефанзиву. По први пут, Израел се суочио са врстом преиспитивања која га је, у многим аспектима, учинила паријском државом.
[Релатед: САД би могле задати смртни ударац међународном праву]
Уместо да преиспитају свој приступ Израелу и да се уздрже од храњења ратне машинерије, многе западне владе су се напале на цивилно друштво, јер само заговарају спровођење међународног права. Међу мете су били бранитељи људских права који су повезани са УН.
Франческа Албанезе, специјални известилац УН за Палестину, током јавног слушања у Парламенту ЕУ о Гази у Бриселу у априлу 2024. чији је домаћин била ирска европосланица Клер Дејли. (Левица / Флицкр / ЦЦ БИ-НЦ-СА 2.0)
Немачка полиција је 18. фебруара силазио на Млади свет месту у Берлину као да се спремају да ухапсе озлоглашеног злочинца. Опколили су зграду у пуној опреми, изазвавши бизарну драму која никада није требало да се догоди у земљи која себе доживљава као демократску.
Разлог безбедносне мобилизације био је нико други до Франческа Албанезе, италијанска правница, отворени критичар израелског геноцида у Гази и актуелни специјални известилац Уједињених нација за окупиране палестинске територије.
Да није УН-а интервенција, Албанесе је могао бити ухапшен само зато што је захтевао да Израел мора да одговара за своје злочине над Палестинцима.
Немачка, међутим, није изузетак. Друге западне силе, међу којима је и САД, активно учествују у овој моралној кризи. Вашингтон је предузео озбиљне и забрињавајуће кораке, не само да заштити Израел и себе од одговорности према међународном праву, већ и да казни саме међународне институције, његове судије и званичнике јер су се усудили да доведу у питање понашање Израела.
13. фебруара, САД Санкционисано главног тужиоца МКС-а Карима Кана због његовог става о Израелу. После извесног оклевања, Кхан је урадио оно што ниједан други тужилац МКС-а није урадио раније издавање, 21. новембра 2024. године, издати су налози за хапшење двојице израелских лидера, Нетањахуа и Галланта.
Морална криза се продубљује када судије постану оптужени, јер се Кхан нашао на удару бескрајних западних медија напади и злоупотребе, поред америчких санкција.
Колико год све ово било узнемирујуће, постоји сребрна линија, посебно прилика да се међународни правни и политички систем поправи на основу нових стандарда, правде која важи за све и одговорности која се очекује од свих.
Они који настављају да подржавају Израел практично су се потпуно одрекли међународног права. Последице њихових одлука су страшне. Али за остатак човечанства, рат у Гази може бити управо та прилика да се реконструише праведнији свет, који не обликују војно моћни, већ потреба да се зауставе бесмислена убиства невине деце.
Др. Рамзи Бароуд је аутор који је много објављивао и преводио, међународно удружени колумниста и уредник часописа Палестинска хроника. Његова најновија књига је Последња Земља: Палестинска прича (Плутон Пресс, 2018). Стекао је докторат. на палестинским студијама на Универзитету Ексетер (2015), и био је нерезидентни стипендиста у Орфалеа центру за глобалне и међународне студије, УЦСБ. Посетите његову .
Овај чланак је из З Нетворк, финансира се искључиво великодушношћу својих читалаца.
Ставови изражени у овом чланку могу или не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
….и у исто време се састају преговарачи за 2. фазу, Израел се претвара да не мора ни да се придржава прве фазе примирја – хКСКСпс://цонсортиумневс.цом/2025/03/10/оутраге-ат-исраел-фор-цуттинг-повер-то-газа-ватер
до сада међународна дипломатија у потпуности није успела да заштити цивиле од геноцида.
Мислим да неће бити чак ни скромног приближавања улоге међународног права све док се америчка империја не уруши, одводећи са собом Израел, две одметничке, злонамерне, злоћудне пошасти у свету. Заједно са тим да треба да дође до реформи у УН, као што је елиминација пет сталних чланица Савета безбедности и могућност да се једним гласом стави вето на такозвану „суштинску“ ствар, трику коју су САД користиле више пута да би дозволиле Израелу да се извуче са својим увредама за цивилизацију. Једна ствар која се може рећи о Трампу је да он можда убрзава пад империје, по цену коју он и његови помоћници неће поднети, али сви други хоће.