Нови филм Волтера Салеса о нестанцима режимских критичара у Бразилу 1970-их је снажан подсетник да духови који бране покољ у Гази чекају своје време.
Споменик жртвама тортуре у Ресифеу, Бразил. (маркусрг, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ 2.0)
By Јонатхан Цоок
Јонатхан-Цоок.нет
Wизменити Саллесов нови филм још сам ту, је дирљива, истинита прича и номинован за Оскара портрет левичарске породице средње класе у Рио де Жанеиру раних 1970-их која се бори да се помири са нестанком оца — 25 година касније потврђеним као убиство — бразилском војном диктатуром.
Мајка и ћерка тинејџерка такође проводе време у режимском логору за мучење, пре него што буду пуштене на слободу.
Оно што ме је снажно погодило у филму је бескрајно мноштво попустљивих режимских званичника који су равнодушно, савесно вршили злостављање мушкараца, жена и деце.
Био је то подсетник да доста ових људи живи међу нама — и да су учинили веома мало да сакрију ко су у последњих 16 месеци.
Они су политичари који нарушавају језик и међународно право називајући „самоодбраном“ колективно кажњавање народа Газе кроз бомбардовање тепихом и изгладњивање — злочине против човечности.
Они су полицајци упада у домове људи, те притварање и хапшење независних новинара и активиста за људска права, укључујући и јеврејске, због протеста због покоља у Гази.
Они су новинари из естаблишмента који се претварају да је покољ нанет људима у Гази само још једна рутинска вест, мање важна од смрти старијег глумца, или најновијег испада серијског мизогинисте Ендруа Тејта.
И, више од свега, они су војска обичних људи на друштвеним мрежама:
- Ругање породицама деце исецкане бомбама које су испоручиле САД;
- Рецитовање бескрајних тврдњи о „Газавуду” (Газа-Холивуд), као да је изравнавање мале територије, видљиве из свемира, фикција и да су једине жртве Хамасови борци;
- Одбрана као легитиман правни поступак отмице стотина лекара и медицинске сестре из болница у Гази у „затворске логоре“ у којима су мучење, сексуално злостављање и силовање рутински;
- Правдајући уништавање болница у Гази – остављајући превремено рођене бебе, труднице, болесне и старије особе да умру – на основу потпуно неутемељених и себичних, израелска влада тврди да је свака од њих Хамасов „командни и контролни центар“;
- Навија за брисање јединог документарца о Гази који хуманизује своју децу јер отац 13-годишњака наратор је научник кога је Хамасова влада именовала да надгледа шта је био пољопривредни сектор пре него што је Израел уништио сву вегетацију енклаве.
Редитељ Волтер Салес и главна глумица Фернанда Торес промовишу И'м Стилл Хере 2024. у Лондону. (Рапх_ПХ, Викимедијина остава, ЦЦ БИ 2.0)
Ови људи живе међу нама. Из дана у дан постају све сигурнији. И једног дана, ако се сада не боримо против њих, они ће нам ставити капуљачу на главу да нас одведу на тајну локацију.
Они ће се налазити преко пута стола, постављати нам иста питања изнова и изнова, терајући нас да прегледамо фото албуме како бисмо пронашли лица која препознајемо, људе о којима можемо да информишемо.
Водиће нас до прљавих ћелија, где постоји тврда полица за кревет, нема ћебе да нас загреје, нема шансе да се истуширамо, рупа у земљи за тоалет и један оброк који ће нас одржати током дана.
Нечујно ће нас отпратити дугим мрачним ходницима до собе у којој ће нас чекати.
У средини празне собе биће столица. Климнуће главом да седнемо. А онда ће почети.
Џонатан Кук је награђивани британски новинар. Био је у Назарету, у Израелу, 20 година. У УК се вратио 2021. Аутор је три књиге о израелско-палестинском сукобу: Крв и религија: разоткривање јеврејске државе (КСНУМКС), Израел и сукоб цивилизација: Ирак, Иран и план преуређења Блиског истока (КСНУМКС) и Палестина која нестаје: Израелски експерименти у људском очају (2008). Ако цените његове чланке, размислите нудећи своју финансијску подршку.
Овај чланак је са блога аутора, Јонатхан Цоок.нет.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Све је то већ речено — и мора се понављати изнова и изнова. Хана Арент: 'баналност зла'; Мартин Нимолер: 'Прво су дошли по комунисте, а ја нисам говорио...'
Ми нисмо рационална врста, већ реактивна (као и све друге животиње). Наша историја то јасно показује! Мит о Касандри јесте и биће наше наслеђе. Ово не значи да они који схватају ширу истину треба да одустану; не, аргументовати и демонстрирати (борити се за) наше визије хуманости и еколошког интегритета, али са разумевањем да огромна већина човечанства може да одговори само у оквиру уског и непосредног приказа друштвене и политичке стварности; да је то тло на којем се може заузети став.
Нажалост, ценим реалност Салесовог новог филма и стварност људи око нас данас
који учествују у тешкој штети невиних. Запањујуће, како се може живети
толико дуго да откријем реалност етичког/моралног/психолошког језгра толиког броја људи
Грађани.
Хвала ти Јонатхан
Што се тиче бразилске војне диктатуре и „чудовишта међу нама“, и једног разлога међу безброј других (од штампања џихадистичких уџбеника које још користе талибани до финансирања недобровољне масовне стерилизације у Перуу) да не могу а да не добијем више од малог фрустрације због Трампових недавних акција против Америчке агенције за међународни развој: (САД)
„Од многих тамноцрвених мрља у УСАИД-овој евиденцији, ниједна се не може поредити са програмом Агенције за јавну безбедност (ОПС) — и њеним најозлоглашенијим званичником, Деном Митрионеом [шеф полиције и породични човек из Ричмонда, Индијана, и познаник из детињства свештеника Џима Џонса – видети „К782, јун 24, 2021. Хоуган, „Тајни живот Џима Џонса: параполитичка фуга“, 22. децембар 2022, оба доступна на Алтернативе Цонсидератионс оф Јонестовн и Пеоплес Темпле на Државном универзитету у Сан Дијегу].
[...]
До краја 1960-их, када је Митрионе отишао у Уругвај, УСАИД је обучио преко 100,000 бразилских полицајаца мрачним вештинама владавине терором; још 600 бразилских полицајаца доведено је у САД на специјалну обуку УСАИД-а о експлозивима и техникама испитивања.
[...]
Митрионе је почео да подучава људску анатомију и људски нервни систем елитним уругвајским полицијским званичницима које је УСАИД ручно одабрао за обуку против побуњеника у Америци. Затим је — према двоструком агенту ЦИА-е који је тајно радио за Кубу, Мануелу Хевии, а потврдио новинар АЈ Ланггутх — Митрионе је почео да изводи језиве демонстрације мучења уживо над бескућницима просјацима који су повучени са улица Монтевидеа. Четири Митрионеова људска заморца су мучена до смрти, укључујући једну жену — према Хевији, тестирање на уличним просјацима је нешто што је Митрионе научио да ради док је обучавала бразилску полицију.
Извор:
Марк Амес, „Убиствена историја УСАИД-а, владине агенције САД иза кубанског лажног Твиттер клона“, Пандо, 8. април 2014. (арцхиве.ис/АСНтт)
Ако сте заинтересовани, прогуглајте Дена Митрионеа, УСАИД-а, пуно ствари укључујући добар чланак на Спартацус Едуцатионал. – Није баш фин човек!