Пре три године у понедељак је Владимир Путин најавио руску интервенцију у Украјини да би „демилитаризовао” и „денацификовао” земљу након 30 година Запада који је гурао Русију предалеко, написао је Џо Лорија 24. фебруара 2022.
Руска регуларна војска је на данашњи дан пре три године ушла у грађански рат у Украјини, након низа провокација Сједињених Држава. После три године, Русија још увек није испунила Путинове циљеве наведене у овом чланку. НАТО је претворио Украјину у заступничку борбену снагу, чији је циљ био да ослаби Русију и збаци њену владу. Али Русија је очигледно преживела, са својом економијом и војском јачим него икад.
Запад одлучно губи свој информациони, економски и земаљски, прокси рат. У даљини се назире крај рата након што је Трампова администрација прошле недеље покренула мировне преговоре са Русијом. То су разлог руске интервенције и циљеви које је Путин изнео у националном ТВ обраћању 24. фебруара 2022. године.
By Јое Лауриа
Специјално за вести конзорцијума
Први пут објављено 24. фебруара 2022
Rпредседник Русије Владимир Путин рекао је у телевизијском обраћању у четвртак ујутро да је циљ Русије Војна операција није била да преузме контролу над Украјином, већ да „демилитаризовати“ и „денацифицирати“ земљу. Неколико тренутака након што је проговорио, У неколико украјинских градова чуле су се експлозије.
Руско Министарство одбране саопштило је да се ради о „прецизним” нападима против украјинских војних објеката и да цивили нису бити на мети. У њему се наводи да су украјинске ваздушне снаге на земљи и њена противваздушна одбрана уништене.
Украјинска влада, која је прогласила државу ванредно стање и прекинуо дипломатске односе са Русијом, рекао да је инвазија у току и да се Русија искрцала снаге у лучком граду Одеси, на украјинском Црном Морска обала, као и улазак из Белорусије на северу.
It рекао убила је 50 руских војника и оборила шест руских борбених авиона, што је Русија негирала.
Путин је рекао да је један од циљева операције да се ухапсе одређени људи у Украјини, вероватно неонацисти који су живе спалили десетине ненаоружаних људи у згради у Одеси 2014. У свом говору у понедељак, Путин је рекао да Москва зна ко су они. Русија је саопштила да има за циљ да уништи неонацистичке бригаде, као што су Десни сектор и батаљон Азов.
Путин је рекао да циљ није био да се окупира Украјина, али није навео када би Русија могла да оде. Могло би се брзо завршити ако се остваре циљеви Русије. Али рат има своју логику и често уништава војне планове.
Би-Би-Си је известио да је према украјинским властима до сада убијено 50 цивила. Председник Џо Бајден је сигуран како ће се ово завршити.
„Председник Путин је изабрао рат са предумишљајем који ће донети катастрофални губитак живота и људска патња“, рекао је Бајден среда увече.
„Само Русија је одговорна за смрт и уништење ће донети овај напад, и Сједињене Државе и њихове савезници и партнери ће одговорити на уједињен и одлучан начин“, рекао је Бајден. “Тхе свет ће Русију сматрати одговорном“.
Смањење Русије
Бајден треба да сними телевизију обраћање у четвртак након што координира одговор на војну акцију Русије у Украјина са Г7 и НАТО. Бајден је рекао да ће објавити нови пакет економских санкција против Русије, поред оних наметнутих у понедељак, али поновљено да се снаге САД и НАТО неће укључити.
Како преноси ТАСС, руска новинска агенција ЕУ рекао намерава да ослаби „руску економску базу и капацитет земље да се модернизује“.
Британски премијер Борис Џонсон је чак наговестио британску војну умешаност. „Наша мисија је јасна“, рекао је он. „Дипломатски, политички, економски и на крају војно, овај грозни и варварски подухват Владимира Путина мора да се заврши неуспехом.
У очитавању Беле куће након последњег телефонског разговора између Бајдена и Путина овог месеца, Бајден је рекао да ће Русија бити „смањена“ ако изврши инвазију, што је дугогодишњи циљ САД.
Поред санкција, Русија се суочила са широком осудом из већине света, изражено на састанцима Уједињених нација ово недељу, укључујући хитну седницу Савета безбедности дне среда увече. Неколико нација говорило је мелодраматичним тоновима о војној операцији која мења глобалну безбедност. Многе од тих нација подржале су америчку инвазију на Ирак.
Путин је у понедељак рекао да ће послати руске „мировњаке“ у Луганск и Доњецк, које је признао као државе независне од Украјине. Запад је то осудио као инвазију, што је изазвало прва рунда санкција Русији.
Путин је рекао Рус трупе су послате да заштите етничке Русе, од којих су многи сада побегли ради безбедности преко границе са Русијом.
Борбе у Донбасу
Жестоке борбе вођене су у четвртак дуж линије раздвајања између украјинске снаге и милиције из Доњецка и Луганск. Није јасно у којој мери руске снаге учествују у бици за Донбас и да ли је циљ да се заузму све две отцепљене покрајине.
Обојица су гласали за независност од Украјине 2014 након државног удара свргнутог са власти изабраног председника Виктора Јануковича. Тхе нова украјинска влада је тада започела рат против провинције да сломе њихову тежњу за независност, рат који је још увек који се одвија осам година касније по цену 14,000 живота.
Неонацистичке групе, као што су Десни сектор и батаљон Азов, који поштовање Другог светског рата украјинског фашистичког вођу Степана Бандера, узео учешће у пучу као и у рату који је у току против Луганска и Доњецк.
Питање 'живота или смрти'
Руска војна акција следи захтевима које је Русија поставила у децембру САД и НАТО-у у облику предлога уговора који би захтевали Украјина и Грузија да не уђу у НАТО; Амерички пројектили у Пољској и Румунији до бити уклоњен; а НАТО распоређивање у Источној Европи је преокренуто.
Сједињене Америчке Државе а НАТО је одбио предлоге и уместо тога послао више НАТО снага у Источне Европе и тешко наоружавају Украјину.
У свом обраћању у четвртак ујутро, Путин је рекао војну операцију он је лансирао било „питање живота или смрти” за Русију, мислећи на НАТО експанзија на исток од касних 1990-их. Он је рекао:
„За Сједињене Државе и њихове савезнике, то је политика обуздавања Русије, са очигледним геополитичким дивидендама. За нашу земљу то је питање живота и смрти, питање наше историјске будућности као народа. Ово није претеривање; То је чињеница. То није само реална претња нашим интересима, већ и самом постојању наше државе и њеном суверенитету. То је црвена линија о којој смо више пута говорили. Они су то прешли."
Детаљно објашњење узрока и циљева рада

Споменик Силетс Сокалскии Лвивска на бојном пољу у Украјини совјетским војницима против нацистичких освајача. (Виацхеслав Галиевскии/Викимедиа Цоммонс)
У његових 3,350 речи говор, Путин је детаљно изнео разлоге због којих је одлучио да предузме војну акцију и шта се нада да ће то постићи. Говор је разорна критика америчке политике према Русији у последњих 30 година, која ће без сумње остати без слуха у Вашингтону.
Западни медији засад игноришу говор или га површно одбацују. Али то се мора пажљиво проучити ако неко жели да разуме зашто је Русија покренула ову војну операцију. Само назвати Путина „Хитлером“, као што је Ненси Пелоси урадила у среду увече, неће бити довољно.
Хитлер се заправо појављује у Путиновом обраћању. На пример, обраћајући се украјинској војсци, Путин је рекао:
„Ваши очеви, дедови и прадедови нису се борили против нацистичких окупатора и нису бранили нашу заједничку Отаџбину да би данашњим неонацистима дозволили да преузму власт у Украјини. Заклели сте се на верност украјинском народу, а не хунти, народном противнику који пљачка Украјину и понижава украјински народ.
Он је повезао инвазију нациста на Русију са данашњом претњом НАТО-а, рекавши да овог пута неће бити смиривања:
„Наравно, ова ситуација поставља питање: шта даље, шта да очекујемо? Ако је историја водич, знамо да је Совјетски Савез 1940. и почетком 1941. године учинио све да спречи рат или бар одложи његово избијање. У том циљу, СССР је настојао да до самог краја не провоцира потенцијалног агресора уздржавањем или одлагањем најхитнијих и најочигледнијих припрема које је морао да изврши да би се одбранио од неминовног напада. Када је коначно деловало, било је прекасно.
Као резултат тога, земља није била спремна да се супротстави инвазији нацистичке Немачке, која је напала нашу домовину 22. јуна 1941. без објаве рата. Земља је зауставила непријатеља и наставила да га порази, али то је коштало огромну цену. Покушај умирења агресора уочи Великог отаџбинског рата показао се грешком која је коштала наш народ. У првим месецима након избијања непријатељстава, изгубили смо огромне територије од стратешког значаја, као и милионе живота. Други пут нећемо направити ову грешку. Немамо право на то.”
Путин је рекао да је егзистенцијална претња ширења НАТО-а главни разлог за војну акцију:
„Наше највеће бриге и бриге, [су] фундаменталне претње које су неодговорни западни политичари стварали Русији доследно, грубо и без церемоније из године у годину. Мислим на ширење НАТО-а на исток, које своју војну инфраструктуру све више приближава руској граници.
Чињеница је да смо у протеклих 30 година стрпљиво покушавали да постигнемо договор са водећим земљама НАТО-а о принципима једнаке и недељиве безбедности у Европи. Као одговор на наше предлоге, увек смо се суочавали или са циничном обманом и лажима или покушајима притисака и уцена, док је северноатлантски савез наставио да се шири упркос нашим протестима и забринутостима. Њена војна машина се креће и, као што сам рекао, приближава се самој нашој граници.
Зашто се ово дешава? Откуд овај дрски начин приговарања са висине њихове изузетности, непогрешивости и сведозвољености? Шта је објашњење за овакав презир и презир однос према нашим интересима и апсолутно легитимним захтевима?“
Путин је Американце назвао „преварантима“ јер су лагали о ширењу НАТО-а. Он се осврнуо на:
„обећава да неће ширити НАТО на исток ни за центиметар. Да поновим: преварили су нас, или, једноставније речено, изиграли су нас. Наравно, често се чује да је политика прљав посао. Могло би бити, али не би требало да буде прљаво као сада, не у толикој мери. Оваква врста преварантског понашања супротна је не само принципима међународних односа, већ и, пре свега, општеприхваћеним нормама морала и етике.
Путин је рекао да Русија одавно жели да сарађује са Западом. „Они који теже глобалној доминацији јавно су означили Русију као свог непријатеља. Они су то радили некажњено. Немојте погрешити, нису имали разлога да се понашају на овај начин“, рекао је он.
Тријумфализам хладног рата и његове последице

Амерички војник врши претрес породичне куће у Ираку, 2006. (Новинар морнарице 1. класе Џереми Л. Вуд)
Путин је рекао да је распад Совјетског Савеза довео до поновне поделе света и промене међународног права и норми. Нова правила су била потребна, али уместо да се то постигне „професионално, глатко, стрпљиво, уз дужно поштовање и поштовање интереса свих држава... видели смо стање еуфорије створено осећањем апсолутне супериорности, неку врсту модерног апсолутизма у комбинацији са ниске културне стандарде и ароганцију оних који су формулисали и спроводили одлуке које су само њима одговарале.”
Путин је затим рекао да је овај „апсолутизам“, са Совјетским Савезом више не као баријером, довео до неконтролисане агресије САД, почевши од НАТО бомбардовања Србије 1999. године, инвазије Ирака 2003. године и мешања САД у Сирији. Русија је приметила уништење које је Вашингтон направио, чак и када се чини да је избељено од америчких умова.
„Најпре је вођена крвава војна операција против Београда, без санкција Савета безбедности УН, али са борбеним авионима и пројектилима коришћеним у срцу Европе. Бомбардовање мирних градова и виталне инфраструктуре трајало је неколико недеља. Морам да се сетим ових чињеница, јер неке западне колеге радије заборављају, а када смо поменули догађај, радије избегавају да говоре о међународном праву.
Затим су на ред дошли Ирак, Либија и Сирија. Незаконита употреба војне моћи против Либије и извртање свих одлука Савета безбедности УН о Либији упропастили су државу, створили огромно седиште међународног тероризма и гурнули земљу ка хуманитарној катастрофи, у вртлог грађанског рата, који је тамо се наставља годинама. Трагедија, која је створена за стотине хиљада, па чак и милионе људи не само у Либији већ и у целом региону, довела је до масовног егзодуса са Блиског истока и северне Африке у Европу.
Слична судбина припремљена је и Сирији. Борбене операције западне коалиције у тој земљи без одобрења сиријске владе или санкција Савета безбедности УН могу се дефинисати само као агресија и интервенција.
Али пример који се издваја од горе наведених догађаја је, наравно, инвазија на Ирак без икаквог правног основа. Искористили су изговор наводно поузданих информација доступних у Сједињеним Државама о присуству оружја за масовно уништење у Ираку. Да би доказао ту тврдњу, амерички државни секретар је јавно подигао бочицу са белом моћи да је види цео свет, уверавајући међународну заједницу да је реч о хемијском ратном агенсу створеном у Ираку.
Касније се испоставило да је све то лаж и лаж, а да Ирак није имао никакво хемијско оружје. Невероватно и шокантно, али истинито. Били смо сведоци лажи изречених на највишем државном нивоу и изречених са високе говорнице УН. Као резултат тога видимо огроман губитак у људским животима, штету, уништење и колосалан пораст тероризма.
Све у свему, чини се да је скоро свуда, у многим регионима света где су Сједињене Државе донеле свој закон и ред, то створило крваве ране које не зацељују и проклетство међународног тероризма и екстремизма.
Путин је протеклих дана рекао да је „руководство НАТО-а отворено у својим изјавама да треба да убрза и појача напоре да приближе инфраструктуру алијансе руским границама. Другим речима, они су заоштравали своју позицију. Не можемо остати беспослени и пасивно посматрати ова дешавања. Ово би била апсолутно неодговорна ствар за нас.”
Украјина је, рекао је он, у суштини постала де фацто чланица НАТО-а и представља највећу претњу Русији.
„Свако даље ширење инфраструктуре Северноатлантске алијансе или стални напори да се добије војно упориште на украјинској територији за нас су неприхватљиви. Наравно, није у питању сам НАТО. Она само служи као оруђе америчке спољне политике. Проблем је у томе што се на територијама у близини Русије, за које морам да приметим да су наша историјска земља, формира непријатељска „анти-Русија“. Потпуно контролисан споља, чини све да привуче оружане снаге НАТО-а и добије најсавременије оружје.
Растанак у европским вазалима
Путин је такође осудио европске савезнике Америке што немају снагу принципа или моралне снаге да се супротставе Вашингтону. Рекао је:
„Сједињене Државе су и даље велика земља и сила која формира систем. Сви њени сателити не само да понизно и послушно говоре да и папагају на најмањи изговор, већ и опонашају његово понашање и са ентузијазмом прихватају правила која им нуди. Дакле, може се са добрим разлогом и поуздањем рећи да је цео такозвани западни блок који су формирале Сједињене Државе по сопственој слици и сличности, у целини, иста „империја лажи“.
[Прочитајте цео текст говор.] [Кремљ и други веб-сајтови руске владе не раде након очигледног сајбер напада. Комплетан текст говора можете пронаћи на Блоомберг Невс ovde.]
Јое Лауриа је главни уредник Цонсортиум Невс и бивши дописник УН за TВалл Стреет Јоурнал, Бостон Глобе, и бројне друге новине. Био је истраживачки извештач за Сундаи Тимес Лондона и започео је свој професионални рад као 19-годишњи стрингер за Нев Иорк Тимес. До њега се може доћи на јоелауриа@цонсортиумневс.цом и пратили на Твитеру @уњое
А Запад са испраним мозговима то још увек не схвата...не жели да добије...радије настави са ратом који је финансијски погубан. Претпостављам да је тешко суочити се са стварношћу: западна 'империја' иде капут.
„Зеленски каже да би се повукао ако Украјина може да се придружи НАТО-у“ Ово је велики наслов јутрос у главној западној штампи.
Где да почнем? Његов тон глувоће је изванредно. хало? Русија је сада прилично победничка. Највећи разлог због којег је Кремљ спровео СМО у фебруару 2022. био је спречавање Украјине да се придружи НАТО-у.
Прекид везе је ван граница. Ако би неко озбиљно схватио овај наслов, то би било као да озбиљно размишља да је 2 + 2 = 3.
„Када би Совјетски Савез сутра потонуо под воде океана, амерички војно-индустријски естаблишмент би морао да настави, суштински непромењен, све док се не измисли неки други противник. Било шта друго би било неприхватљив шок за америчку економију.
Џорџ Ф. Кенан
Капитализам мора имати сталан раст, па се претпоставља да је то могуће на коначној планети. Еколошка стварност почиње да проваљује чак и најгушће економске фундаменталисте.
Карактеристика тренутне еконопатије у завршној фази је да се отицање успорава како средња класа опада.
Међутим, неолиб економске фантазије су се упариле са неокон фантазијама о униполарној империји. Они се теше верујући да у целој америчкој ратној индустрији још увек постоји много могућности за профит.