АС`АД АбуКХАЛИЛ: Трампова визија за Газу

Председника САД етнички-план чишћења је најновији део ционистичког пројекта, који траје више од једног века, за искорењивање националних аспирација Палестинаца.

By Ас`ад АбуКхалил
Специјално за вести конзорцијума

Dоналд Трамп нема свеобухватан план за Газу: уместо тога има општу, нејасну идеју да Палестинце у Гази треба протерати како би Израел био безбеднији. 

Нев Иорк Тимес назначио је да Трамп није одржао ниједан састанак у вези са Газом и да се о „плану“ није разговарало у политичким круговима Беле куће. Можда је чуо питање које је споменуо један од његових ционистичких саветника и прихватио га не бринући о последицама, па чак и о практичној изводљивости.  

Као што је познато, Трамп већину својих вести црпи из (мејнстрим) конзервативних медија као што су Фок Невс и Невсмак. Тамо не бисте видели Палестинце као жртве; могу се приказати само као терористи. Када је пуштена најновија група израелских затвореника, њих троје прошле суботе, Трамп је коментарисао њихово појављивање имплицирајући да су намерно изгладњели, а не да је читаво становништво Газе намерно изгладњивало Израел. 

Није видео стотине палестинских затвореника када су пуштени и колико су сви мршаво изгледали. Нисам могао да препознам палестинску левичарску лидерку, Кхалиду Јаррар, након што је пуштена из затвора пре неколико недеља.

Кхалида Јаррар објашњава колико је уморна јер је управо изашла из самице. Затим грли чланове своје породице. ??

Јараров отац, ћерка и нећак су сви умрли док је била у затвору, а израелске окупационе снаге спречиле су је да присуствује било ком од њихових… пиц.твиттер.цом/грКсхнркц1М

— Самар Саеед/??? ???? (@Самарсаеед) Januar 20, 2025

Идеја етничког чишћења била је у срцу ционистичког пројекта од његовог почетка. Нећете наћи ни једног ционистичког вођу који се у својим објављеним списима или дневницима није осврнуо на протеривање Палестинаца.  

In Комплетни дневници Теодора Херцла, налазимо овај запис из 1895: 

„Морамо нежно експроприсати приватну имовину на имањима која су нам додељена. Покушаћемо да одушевимо сиромашно становништво преко границе тако што ћемо му обезбедити запослење у транзитним земљама, а ускратити му било какво запослење у нашој земљи. Власници некретнина ће прећи на нашу страну. И процес експропријације и уклањање сиромашних морају се спроводити дискретно и опрезно.”  

Ционистички лидери су знали да се домородачко становништво неће добровољно одрећи своје домовине и да се морају применити друге насилне методе да би се постигла потпуна јеврејска већина на врху постојеће палестинске домовине. Трампова визија за Газу је директна разрада Херцлове визије; Трамп је само отворенији и експлицитнији у вези са тим. 

Палестинско национално ослобођење   

Трамп и Џеред Кушнер, његов зет, често истичу економске прилике за Палестинце јер сматрају да би домородачко становништво, када му је једном дато благостање и материјално благостање, лако одустало од својих националистичких тежњи и настанило се у било којој суседној земљи.  

Трампово позивање на развој некретнина претпоставља да су се Палестинци борили искључиво за материјално побољшање својих живота, а не за ослобођење своје историјске домовине. Визија Партије Ликуд за Западну обалу и Газу у преговорима у Кемп Дејвиду са Египтом 1978. била је заснована на истом концепту. 

Менахем Бегин, оснивач партије Ликуд и бивши премијер, веровао је да ће општинско побољшање живота Палестинаца на Западној обали и у Гази искоренити сваки израз палестинских националистичких покрета. Али Палестинци су жртвовали своје материјално благостање зарад свог националистичког циља ослобођења; говоримо о људима који су доследно били спремни да одустану од својих живота да би постигли политичку слободу и окончали ционистичку окупацију.   

Идеја да би економски поклони искоренили националне тежње палестинског народа такође се може пратити од Херцла који је, у својој мање познатој књизи, Алтнеуланд, замишљао будућу израелску државу у којој су Арапи били срећни да буду потчињени јер су били корисници просперитета нове јеврејске државе.

Британска влада је такође предложила етничко чишћење Палестинаца 1937. Извештај Комисије Пилова позива на „поделу земље“, са Јеврејима који контролишу око 20 одсто Палестине, али то укључује и најплоднији део земље. У то време, Јевреји су имали само 5.7 одсто земље, када су Палестинци чинили 70 одсто становништва.

Међутим, постојао је проблем у тој шеми поделе: шта радите са Арапима који живе у јеврејском делу нове државе након поделе? Британска влада је предложила „размену становништва“, односно да се 225,000 Арапа који су живели у јеврејској држави „размени“ за 1,250 Јевреја који су живели у арапској држави.  

То су ционисти и Британија сматрали поштеним договором. Међутим, Арапима идеја о етничком чишћењу није била посебно привлачна и сигурно нису били вољни да уступе било који део своје домовине новим имигрантима. То што ће стотине хиљада њих морати да буду протеране чинило је план још неприхватљивијим.

Планови за етничко чишћење ступили су на снагу када су се 1948. године ционистичке снаге бориле против Арапа да успоставе јеврејску државу противно жељама домаћег становништва. Арапи су чинили око две трећине становништва до 1948. године, упркос великим таласима имиграције Јевреја из Европе. 

Давид Бен-Гурион, вођа ционистичког покрета и први премијер Израела, издаће наређење 1948. да се протерају становници земље. Још раније је на састанку Јеврејске агенције 1938. рекао: „Подржавам принудни трансфер. Не видим ништа неморално у томе.”  

Палестински историчар Нур Масалха посветио је књигу овом питању, Концепт 'трансфера' у ционистичком мишљењу и пракси: историјски корени и савремени изазови. 

У њему он напомиње да су у унутрашњим дебатама 1938. ционистичке вође признале да су „унутрашњи трансфери“ извршени 1920-их и 1930-их да би се отворио простор за нова јеврејска насеља.  

Ционисти би протеривали сељаке са новокупљене земље, а затим би им забранили рад у градовима према правилу „хебрејског рада“, које је Палестинцима забрањивало запошљавање у јеврејским предузећима. То је значило да ционисти нису били вољни да Палестинцима обезбеде ни политичка права, па чак ни економско благостање барем од 1920-их.

Газа  

Газа је директан производ ранијих кампања израелског етничког чишћења, јер 80 одсто њеног становништва чине Палестинци који су били жртве етничког чишћења узастопних израелских ратова и масакра. А Израел је био веома нестрпљив након што је окупирао Газу 1967. да спроведе своје старе ционистичке планове за етничко чишћење.  

Арапске новине из 1968 (као нпр Ан–Нахар, објављено у Бејруту) показују поновљене покушаје Израела да „избаци“ хиљаде палестинских избеглица из Газе у Јордан. Тамошња влада је морала да затвори мост краља Хусеина како би спречила Израел да се реши палестинског становништва Газе. Године 1970, јорданске новине (нпр Ад–Дустур) упозорио је да је Израел започео свој план да испразни појас Газе од свог становништва. 

Израел је одувек желео празну Газу (или „прочишћену“ Газу, где је Арапима забрањен боравак) јер је његово немирно становништво било бунтовно од када је израелска окупација 80 одсто Палестине завршена 1948. године.  

Први инциденти палестинског оружаног отпора почели су 1950-их у Гази. Израелска влада је наводно бомбардовала египатске циљеве у близини границе како би контролисала палестинско становништво у Гази. Трипартитна агресија на Египат 1956. године — уз придруживање Француске и Велике Британије Израелу — била је покушај да се сруши влада Гамала Абдела Насера, која је помагала борце отпора у Гази.  

Мишљење да би Трамп могао да победи својом идејом зато што су арапске владе послушне САД није се показало тачним. Арапски владари, посебно у Јордану и Египту, али и у Саудијској Арабији, не могу да пристану на план који би: 1) распламсао арапско јавно мњење; 2) заувек антагонизирају палестинско становништво и 3) угрозе стабилност својих земаља.  

Постоје ограничења колико далеко ће арапске владе ићи да умире Трампа. Саудијски медији су тек недавно почели да неповољно извештавају о Израелу, па чак и да помињу планове за етничко чишћење, пошто су поштовали тајно зближавање Израела и краљевине.  

После неколико година пригушеног извештавања о Палестини, саудијски режим је био увређен када је Бењамин Нетањаху — разрађујући Трампов план — сугерисао да ће Саудијска Арабија прихватити палестинско становништво Газе.

Арапска влада која учествује у Трамповим плановима чишћења неће дуго трајати: њено становништво и новопридошли Палестинци дигли би оружану побуну против режима.

[Види: Јордански краљ приватно каже Трампу не етничком чишћењу]

Трамп може да настави да даје изјаве о улепшавању некретнина у Гази, али неће моћи да нађе државу која ће угостити етнички очишћене Палестинце. Идеја да би Палестинци мирно следили наредбе о протеривању одаје непознавање палестинске историје.  

САД и Израел су фрустрирани јер рат геноцида и холокауст у Гази нису успели да искорене Хамас. 

Сцене парадирања Хамасових војних снага пре него што су камере разоткриле неуспех САД и Израела у недавном дугом рату, сада паузиране. Нераскидиви партнери су претпоставили да ће убиством десетина хиљада Палестинаца, преживели напустити Хамас и похрлити да подрже милицију колаборационистичког режима Палестинске управе у Рамали. Слична калкулација је направљена и за Либан, да би агресијски рат елиминисао Хизбулах и као војну и као политичку снагу. 

Нема шансе за успех Трампове идеје, а он би је могао врло лежерно одустати.  

Његов недавни састанак са јорданским краљем показао му је да ниједан арапски савезник неће моћи да се сложи са овим ставом. То што је Јордан спреман да прихвати 2,000 палестинских младих пацијената оболелих од рака уопште није показатељ да би Јордан — или било која друга арапска земља — могла да учествује у плану који би предвиђао протеривање више од 2 милиона Палестинаца из Газе. 

Арапске владе већ раде на плану за обнову Газе без премештања Палестинаца у суседне земље. Трамп ће или напустити ову непромишљену идеју или ће морати да се сукоби са свим арапским савезницима Америке у региону. 

Ас`ад АбуКхалил је либанско-амерички професор политичких наука на Државном универзитету Калифорније, Станислаус. Он је аутор Историјски речник Либана (КСНУМКС), Бин Ладен, ислам и нови амерички рат против тероризма (КСНУМКС), Битка за Саудијску Арабију (2004) и водио популарни Тхе Ангри Араб блог. Он твитује као @асадабукхалил

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.