Андрев П. Наполитано о пореклу напуњено америчко председништво.
Оркестар средње школе Миддлетовн наступа на паради у затвореном за другу инаугурацију Доналда Трампа 20. јануара у Цапитал Оне Арени у Вашингтону, ДЦ (Вхоисјохнгалт, Викимедиа Цоммонс,ЦЦ0)
Tмоћ опорезивања у савезној влади налази се у Конгресу.
Устав каже да Конгрес има овлашћење да „положи и наплати порезе, дажбине, намете и акцизе, да плати дугове“ савезне владе.
Заиста, како би се нагласила локација ове моћи у Конгресу, Устав такође захтева да сви закони „за прикупљање прихода потичу из Представничког дома“.
Дакле, ако само Конгрес може да наметне порезе, како председник може да наметне тарифе?
Ево позадине.
Како год да се карактерише тарифа, будући да се састоји од обавезног плаћања новца савезној влади, она је облик опорезивања. То је — да употребим језик Џејмса Медисона — дужност или намета.
Савезна влада је преживела дужности и намете — од којих су неки били наметнути државама — од времена свог стварања 1789. до рата између држава. Чак и под Абрахамом Линколном, када су уведени неуставни порези на доходак, они су рађени по закону, а не по налогу извршне власти.
Затим је уследио Френклин Д. Рузвелт и конгресна забрана извоза наоружања која се спроводи по нахођењу председника. Ово звучи прилично бенигно, али је подстакло напето председништво које имамо данас.
Када је Конгрес забранио продају америчког оружја страним земљама, то је учинио тако што је ФДР-у дао моћ да одлучује шта ће забранити и којим земљама ће увести забрану. Онда је учинило незамисливо: учинило је кршење председникових налога савезним злочином.
Ово називам незамисливим јер према јуриспруденцији Уставне клаузуле о дужном поступку, на савезном нивоу само Конгрес може учинити понашање кривичним.
Пркосећи забрани ФДР-а, Цуртисс-Вригхт Екпорт Цорпоратион, амерички произвођач војног хардвера, продао је наоружање влади Боливије, а Министарство правде убиједило је савезну велику пороту да оптужи корпорацију.
Тада је савезни судија одбацио оптужницу на уставном основу да само Конгрес може одлучити које је понашање криминално и не може то овлашћење дати председнику.
Првостепени суд је само спровео добро познату и универзално прихваћену доктрину неделегирања. Залаже се за принцип да три гране власти не могу делегирати ниједну од својих основних овлашћења.
Међу основним овлашћењима Конгреса је писање закона и одлучивање о томе шта је понашање криминално. Дајући ово овлашћење председнику, пресудио је првостепени суд, Конгрес је прекршио принцип неделегирања, па је стога одлука ФДР-а да је продаја оружја Боливији била криминална била сама по себи ништавна.
Влада се директно жалила Врховном суду. Да је суд једноставно преиначио судију и вратио му предмет на суђење, можда никада не бисмо чули за овај случај или политику коју је успоставио.
Трактат о председничкој моћи
Судија Џорџ Сатерленд, око 1937. (Харрис & Евинг, Одељење за штампане фотографије и фотографије Конгресне библиотеке, колекција Харис & Јуинг, Викимедијина остава, јавно власништво)
Ипак, уместо једноставног преокрета, Суд је издао а трактат о председничкој власти. Користећи заиста ново образложење које је написао судија Џорџ Сатерленд, суд је закључио да, иако овлашћење за успостављање спољне политике није изричито дато председнику, та моћ — јесте ли спремни за ово? — путовао преко Атлантика 1789. од краља Џорџа ИИИ до председника Џорџа Вашингтона и трајно је остао на месту председника.
Ту се не зауставља.
Да би унапредио своју спољну политику, председник не мора да се консултује са Конгресом и не мора да захтева законе.
Другачије речено, пошто је председник, писао је судија Сатерленд, једини чувар спољне политике земље, њему су потребни алати да би то урадио, а међу алатима који су му на располагању да спроведе ту политику је моћ да понашање које пркоси његовој спољној политици учини злочином; такође међу тим алатима је и моћ опорезивања у циљу унапређења његове спољне политике.
Ова логика се нигде не појављује у Уставу. Судија Сатерленд, који је рођен у Великој Британији, упоредио је америчку председничку моћ у спољним односима са оном коју су имали британски монарси у ери пре парламентарне превласти. А ова потпуна глупост је и данас закон! [Закон о реципрочним трговинским споразумима из 1934. (РТАА) такође Дао председник има овлашћења над тарифама, које су раније биле само у домену Конгреса.]
Процесија Џорџа ИИИ до Парламента 1762-64; приписује Џону Вутону. (Краљевска колекција, Викимедијина остава, јавно власништво)
Сада се вратимо на тарифе.
Нажалост, случај Кертис-Рајт — иако погрешно одлучен и апсурдно образложен — је и данас добар закон, а председници од ФДР до Доналда Трампа ослањали су се на његов ауторитет за своје једностране одлуке о америчкој спољној политици.
Ово зовем за жаљење јер представља наглашени пренос власти са Конгреса на председника, мимо Устава.
ФДР нам је дао државу благостања. Можда ће Доналд Трамп то поништити.
Али све се то дешава по цену уставних норми. Пре Кертис-Рајта — па чак и од тада — Врховни суд је пресудио да сва савезна власт долази из устава и ни из једног другог извора. То је зато што су Џејмс Медисон и његове колеге створили централну владу ограничених овлашћења — ограничених и артикулисаних Уставом.
Али Цуртисс-Вригхт каже да нека федерална моћ долази из Велике Британије! Па, где нас ово оставља?
Конгрес није а опште законодавство попут британског парламента, а председник није монарх. Тврдити да овлашћења потичу из неког другог извора а не из Устава је противуставно.
А у овом случају, тврдити искрено да су овлашћења Џорџа ИИИ враћена у америчко председништво је апсурд који би Фрамери одбацили по кратком и недвосмисленом плану.
Историја и политика често мењају правила. До пре 110 година, са изузетком Линколновог председништва, савезна влада је деловала по моделу Медисонија: савезна влада може да ради само оно што је изричито овлашћено Уставом.
Од и након страшне прогресивне ере, Вилсонов модел је преовладао — савезна влада може да се бави било којим националним проблемом за који постоји политичка воља, подложно само ономе што је изричито забрањено Уставом.
Додајте Вилсоновом моделу глупости из Цуртисс-Вригхта, и имаћете председништво које може опорезовати сваки страни догађај и створити домаћи злочин.
Чак и Џорџ ИИИ није имао такве моћи.
[Напомена уредника: Прогресивна ера САД разбила је пословне фондове и монополе; захтевао да Сенат буде изабран народом; дозвољено женама да гласају; уведене државне инспекције меса; донети прописе о безбедности радника; наметнула ограничења дечијег рада и законе против лобирања. Такође је дошло до успостављања Федералних резерви и пореза на лични доходак.]
Ендру П. Наполитано, бивши судија Вишег суда Њу Џерсија, био је виши правосудни аналитичар на Фок Невс Цханнел-у и водитељ подкаста Судећи Фреедом. Судија Наполитано написао је седам књига о Уставу САД. Најновија је Пакт о самоубиству: Радикално проширење председничких овлашћења и смртоносна претња америчкој слободи. Да бисте сазнали више о судији Ендру Наполитану, посетите хттпс://ЈудгеНап.цом.
Објављено уз дозволу аутора.
ЦОПИРИГХТ 2024 АНДРЕВ П. НАПОЛИТАНО
ДИСТРИБУТЕРО ЦРЕАТОРС.ЦОМ
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
„Али Цуртисс-Вригхт каже да нека федерална моћ долази из Велике Британије! Дакле, где нас ово оставља?"
Ово је заиста бесмислено. Иако су били британски део, револуција/побуна је била експлицитно против моћи британске монархије која је још увек имала велики утицај на парламент, посебно када се радило о удаљеним субјектима у колонијама. Писање твораца устава јасно је ставило до знања, а Билл оф Ригхтс је у суштини списак злоупотреба британских овлашћења које Американци тог времена нису желели да поново виде. А зар Чајанка није била у супротности са дужностима?
Као што је Наполитано исправно приметио, увозне дажбине нису биле маргинални аспект пореске моћи који је стављен у Дом, а потом намеравао да буде ближи народу, а у експанзивним Трамповим намерама, оне ће постати главни део пореског система, притом регресиван. За огромну већину укидање пореза на напојнице неће представљати олакшицу.
Технички, амерички трговци смрћу у компанији Цуртисс-Вригхт ратних авиона рекли су да снага долази из цијеви пушака постављених на авион Цуртисс-Вригхт. Радије бих замислио да је то била продајна понуда влади Боливије.
Само кажем…