Када је Британија помагала Ал-Каиди у Сирији

Британска кампања за свргавање Асадовог режима пружа кључну позадину за разумевање Вајтхоловог приступа Хајату Тахрир ал-Шаму, пише Марк Кертис.

By Марк Цуртис 
Декласификована УК

BПочевши од 2011, Британија је кренула у кампању за свргавање режима Башара ел Асада у Сирији, у сарадњи са својим кључним савезницима САД, Саудијском Арабијом, Катаром и Турском. 

Војна обука и оружје добили су оружане опозиционе снаге које су често сарађивале са џихадистичким групама, у ствари подржавајући их и оснажујући их.

Један од главних корисника тајне кампање био је Јабхат Ал-Нусра, огранак Ал Каиде у Сирији коју је основао Абу Мохамед ал-Јолани, који је касније преименовао своје милитантне снаге у Хаиат Тахрир ал-Схам (ХТС).

Чини се да је Ал-Јолани сада кључни посредник у Дамаску након пада Асадовог режима. Већ неколико година са великим ефектом представља Западу своје „умерене” акредитиве.

Бивши шеф МИ6 сер Џон Соерс сада каже да је ХТС више „покрет за ослобођење“ него терористичка снага, упркос томе што је забрањена организација у УК

Слично, недавно је министар спољних послова Дејвид Лами Рекао Парламент је рекао да док је Ал-Каида убила „стотине британских грађана у варварским нападима који су трајали деценијама“, ХТС је понудио „уверавања“ и да би му требало „судити по њиховим поступцима“.

Ламми има рекао Велика Британија је сада у „дипломатском контакту“ са ХТС-ом, а појавиле су се фотографије делегације Форин офиса која се састаје са ал-Јоланијем у Дамаску.

Британску кампању у Сирији, чији су делови повремено објављивани у медијима у то време, сада ти исти медији углавном игноришу. 

Политика Уједињеног Краљевства да ради са било ким на постизању спољнополитичких циљева је поново уочљива и опет би могла имати озбиљне последице.

Асадова бруталност

Устанак у Сирији, део Арапског пролећа које је потресло многе земље на Блиском истоку, почело је у марту 2011. када су избиле народне демонстрације против Асадовог репресивног режима.

Сиријска војска је прибегла насиљу како би покушала да угуши изазов свом ауторитету, рутински пуцајући на гомилу мирних демонстраната и подвргавајући заточенике мучењу. Амнести интернешенел је убрзо открио да је режим починио ратних злочина.

САД и Британија су дуго желеле да уклоне Асада да би поново створили Блиски исток. Бивши француски министар спољних послова Ролан Дима рекао да су му 2009. „највиши британски званичници“ (тада су радили у лабуристичкој влади под премијером Гордоном Брауном) рекли да организују инвазију побуњеника у Сирију и питали „да ли желим да учествујем“.

Извештава се да су САД потрошиле најмање милијарду долара на подршку сиријским опозиционим снагама након 1. године, док су још милијарде стигле из Саудијске Арабије и Катара.

Катарско и саудијско оружје углавном је ишло тврдолинијским, екстремистичким групама, свакако у раним годинама рата, познатим званичницима у Вашингтону и Лондону. Обамину администрацију саветници су упозорили још у новембру 2011. да се у сиријску оружану опозицију инфилтрирала Ал-Каида у Ираку, за коју се тада борио Ал-Јолани.

Залихе оружја

Крајем 2011. године, оружје и стотине бораца из Либије слали су у Турску, наводно од стране НАТО снага, на употребу у Сирији од стране Слободне сиријске армије (ФСА), групе супротстављене Асаду коју су у августу 2011. формирали војни дезертери.

Британски МИ6, заједно са француским специјалним снагама, наводно је на терену помажући побуњеници у Сирији док је ЦИА обезбеђивала комуникациону опрему и обавештајне податке.

Британске снаге су биле говорим сиријским војницима дисидентима, желећи да знају каква би обука, оружје и комуникациона опрема могла бити потребна побуњеничким снагама. Француска војна обавештајна служба извор рекао је да операција, коју је одобрио НАТО, предвиђа обуку побуњеника у „урбаном герилском рату“.

Молимо Вас Подршка ЦН's
Зима Фонд Погон!

Следеће године, огромно испоруке наоружања су произвеле катарске ваздушне снаге преко Турске. Амерички новинар Сеимоур Херсх напоменути да су „многи од оних у Сирији који су на крају добили оружје били џихадисти, неки од њих повезани са Ал Каидом“.

Она је Верује да је Катар уливао оружје и готовину у ал-Нусру. Један дипломата из земље са Блиског истока цитирано by Телеграф је рекао: „Они [Катар] су дјелимично одговорни за то што Јабхат ал-Нусра има новац и оружје и све што им је потребно“.

УК Траининг

Британска обука побуњеника у базама у Јордану за борбу против Асада је била овлашћени отприлике у ово време. Обука је била наводно и јорданске војске и виших пребега из сиријске војске, вероватно оних који су сада груписани у Слободној сиријској војсци.

Бар до августа 2012, британска војна и обавештајна база на Кипру такође је прослеђивала обавештајне податке ФСА преко Турске. До тада је пријављено да су британске специјалне снаге у САС и СБС са седиштем у Јордану „вероватно“ клизиле у Сирију у мисијама.

Британија је такође пружала сиријским побуњеничким групама најновију генерацију сателитских телефона за помоћ комуникацијама и координацију војних операција.

Обука опозиционих снага у Уједињеном Краљевству била је део програма који су предводиле САД и који је наставио са инструкцијама хиљада ФСА побуњеника.

Умерени и џихадисти

Влада Велике Британије, често уз помоћ медијског извјештавања, представљала је ФСА као умјерене, често секуларне снаге, за разлику од екстремистичких и џихадистичких група за које се до сада нашироко наводи да су доминантне у сиријском рату.

ФСА се састојала од лабаве коалиције различитих фракција, укључујући умереније, секуларне јединице и снаге. Међутим, неколико фракција ФСА се на крају придружило Исламској држави и предало своје оружје. Многи од оних који су се придружили имали су примљен Западна обука.

ФСА коју подржавају Британци имала је још ближи однос са ал-Нусром. ББЦ-јев Пол Вуд пријавио 2013. да је „ФСА толико близу Нусри да се скоро стопила са њом“.

Бивши амерички Зелени беретки (специјалне снаге), Џек Марфи, напоменути да је „немогућа разлика између ФСА и ал-Нусре, јер су то практично иста организација“. Додао је: „Реалност је да је ФСА само покриће за Ал-Нусру повезану са Ал Каидом“.

Већ 2013. године, команданти ФСА су пребегли са целим јединицама да се придруже ал-Нусри. ФСА је редовно сарађивала са ал-Нусром на бојном пољу током читавог сукоба.

оружје 'Валмарт'

Бивши официр МИ6 Аластер Крук напоменути у то време да „Запад заправо не предаје оружје Ал Каиди, а камоли ИСИС-у, али систем који су они изградили води управо том циљу“.

Он је додао: 

„Канад за оружје које је Запад директно давао групама као што је Сиријска слободна армија [сиц] схваћен је као нека врста 'Волмарта' из којег би радикалније групе могле да узму своје оружје и наставе џихад .” 

У новембру 2012, САД су координирале масивни ваздушни транспорт од око 3,000 тона оружја ФСА из Хрватске уз помоћ Британије и других европских држава, које је платила Саудијска Арабија.

Лорд Педи Ешдаун, бивши лидер либералних демократа, касније рекао да је огромна количина оружја отишла „скоро искључиво џихадистичким групама“.

До априла 2013., САД су, уз британску подршку, покренуле оно што је постало главни тајни програм Вашингтона за снабдевање оружјем и обуку наводно „провереним“ сиријским опозиционим групама – тајну операцију ЦИА-е чији је аутор председник Барак Обама под кодним именом Тимбер Сицаморе.

Британија обезбеђен званичници оперативних просторија у Турској и Јордану да помогну у управљању програмом, којим је оружје попут противтенковских пројектила и ракета усмерено на бројне опозиционе групе.

Још једном, многа од ових оружја фоунд њихов пут до Исламске државе и Ал-Каиде, понекад се тргује на црном тржишту. Обама касније рекао да је оружје које је испоручила ЦИА завршило у рукама „ал-Каиде“, што се вероватно односи на ал-Нусру.

У октобру 2014. Обамин потпредседник Џо Бајден напоменути да су Саудијска Арабија и Турска „биле толико одлучне да скину“ Асада да су

„улио стотине милиона долара и десетине тона оружја у свакога ко би се борио против Асада – осим што су људи који су били снабдевани били ал-Нусра, и ал-Каида, и екстремистички елементи џихадиста који су долазили из других делови света“.

Координација ФСА и Ал-Нусре

Кључни период сарадње између британских снага и снага које подржавају савезници, џихадиста и других догодио се у марту-мају 2015. 

У тренутку рата који је уназадио Асадов режим, коалиција побуњеничких бораца заузела је северозападни град Идлиб и извојевала низ кључних победа на другим местима у провинцији.

Операције су биле резултат координација између ФСА, ал-Нусре, конзервативних сиријских исламиста и независних џихадистичких фракција. 

Најважније је то што је оперативна соба предвођена САД у јужној Турској, у којој су учествовали британски званичници, која је координирала проток оружја групама ФСА и подстицала сарадњу са исламистима који су командовали операцијама на линији фронта.

У мају 2015. Британија је послала 85 војника у Турску и Јордан у воз побуњеника да се боре и против Асада и, сада, против Исламске државе. Придруживањем програму који предводе САД, циљ је био да се у наредне три године подучава 5,000 сиријских побуњеника годишње. 

У року од четири месеца, међутим, Пентагон је известио да су обучени побуњеници, који сада делују у Сирији, били приморани да предати муницију и опрему у ал-Нусру, наводно у замену за безбедан пролаз; изгубљена возила и муниција представљали су око 25 одсто опреме коју је групи издала коалиција предвођена САД.

Две године касније, и то је углавном била иста прича. 

У марту 2017, сада ребрендирани ХТС покренуо је напад у близини града Хаме у сарадњи са ФСА. Један извештај напоменути да је ал-Нусра дозволила ФСА-и да делује у Хами и Идлибу јер тамошње групе ФСА добијају противтенковско оружје са Запада и „ФСА их користи... у подршци Нусри“.

Последице

Тако су Уједињено Краљевство и САД неколико година наставиле да спроводе обуку и помажу у слању оружја у Сирију упркос извесности да ће то користити и џихадистичким снагама, иако Британија није била усредсређена на директно снабдевање оружјем. 

Политика Британије и њених савезника имала је, уз бруталност режима у Дамаску, ефекат продужавања рата и допринела сиријској избегличкој кризи, за коју су западни медији готово универзално кривили само Асада.

Политичка ситуација у Сирији тренутно остаје нејасна и потенцијално је нестабилна јер наоружане групе, етничке и политичке фракције и стране силе, сви покушавају да изврше свој утицај.

С ким ће званичници Уједињеног Краљевства сада радити на промовисању својих циљева? Више је него могуће да би жеља британског естаблишмента да постигне прозападну владу у Сирији по сваку цену могла да настави да има велике последице по народ Сирије.

Марк Кертис је директор Декласификоване УК и аутор пет књига и многих чланака о спољној политици Уједињеног Краљевства.

Овај чланак је из Велика Британија је декласификована.

Ставови изражени у овом чланку могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.

Молимо Вас Подршка ЦН's
Зима Фонд Погон!

Дајте безбедно донацију која се одбија од пореза кредитном картицом или проверите кликом на црвено дугме: