Вијаи Прасхад: Дај нам мир

Док одлазећи амерички министар одбране Остин креће на своју 12. турнеју по Индо-Пацифику, Нови хладни рат САД против Кине не показује знаке успоравања током другог Трамповог председавања.

By Вијаи Прасхад
Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања

On Мај 31године, војска Сједињених Држава је усвојила Изјаву о принципима сарадње индустријских база Индо-Пацифика у циљу јачања сарадње војне индустрије са својим савезницима у региону.

Принципи наводе посвећеност иницијативама као што су копродукција ракетних и ракетних система у Аустралији, заједнички развој хиперсоничних ракетних пресретача са Јапаном и могућа сарадња са Јужном Корејом на одбрамбеним технологијама, укључујући артиљеријске системе. Ова сарадња доприноси широкој мрежи индо-пацифичких партнерстава коју су Сједињене Државе створиле од краја Другог светског рата.

Као део овог продубљеног партнерства, 15. новембра амерички министар одбране Лојд Остин ИИИ започео је тура региона који ће укључивати заустављања у Аустралији, Фиџију, Лаосу и Филипинима. Остинова турнеја је почела у Дарвину, Аустралија, где је сазвао 14. Трилатерални састанак министара одбране (ТДММ) са својим јапанским и аустралијским колегама; Аустралија је такође дом Краљевске аустралијске ваздухопловне снаге (РААФ) базе Тиндал, где САД суфинансирају проширења то ће омогућити да база буде смештена америчких нуклеарних бомбардера Б-1 и Б-52. 

У Лаосу, министар одбране прошлог четвртка је присуствовао састанку министара одбране плус Асоцијације нација југоисточне Азије (АСЕАН) како би разговарали о кинеској „агресији у Јужном кинеском мору“. Поента турнеје је да се подвуче континуитет америчке политике у региону између администрација одлазећег председника Џоа Бајдена и будућег председника Доналда Трампа.

Почетком 2020. године, група људи почела је да расправља о потреби стварања платформе за решавање опасности од јачања америчке војске – како кроз сопствени војни арсенал, тако и кроз низ војних савеза – дуж обале источне Азије. 

Ово нагомилавање почело је да се појављује након америчког „закретања ка Азији“, што је почела 2011. под америчким председником Бараком Обамом. Дискусија је довела до стварања Нема хладног рата колектив, који је био укорењен у а изјава потписали су многи појединци и организације.

Колектив Но Цолд Вар одржао је своју прву јавност вебинар 25. јула 2020. и од тада је објавио 14 брифинга о питањима као што је рат у Украјина и стварање војне машине САД-НАТО у североисточна Азија.

После америчких избора, Но Цолд Вар је објавио брифинг бр. 15, који истражује шта ће друго Трампово председавање значити за свет, са фокусом на Нови хладни рат САД против Кине. Брифинг је у наставку:

Брифинг бр. 15: Трампова победа је морбидни симптом пада америчке империје

Доналд Трамп је 6. новембра изабран за 47. председника Сједињених Држава, чиме је осигурао да ће се следећег јануара вратити на функцију коју је напустио 2021. у сенци уставне кризе и неуспелог пуча крајње деснице. 

Тиме је обезбедио одлучнију и неоспорну победу него на својим првим изборима 2016. године, када је изгубио гласове народа од Хилари Клинтон док је преовладавао у систему Изборног колеџа Сједињених Држава — тајанствен и дубоко недемократски механизам кроз који је што мање као КСНУМКС одсто гласачког становништва земље може одлучити о укупном победнику, са огромним последицама по цео свет због америчке војне и економске хегемоније.

Овог пута Трамп је добио преко 2 милиона гласова више од потпредседнице Камале Харис, поставши први кандидат Републиканске странке у две деценије који је освојио национално гласање. (Овај исход је имао много више везе са губитком демократа од скоро 10 милиона гласова од 2020. него са маргиналним повећањем Трампове подршке.)

Штавише, Трамп је помео свих седам „свинг држава“ у Електорском колегијуму.

Један од најемблематичнијих исхода ових избора био је у Мичигену, где живи највећи број арапско-америчких бирача у земљи. Овде је пуна војна и дипломатска подршка Бајден-Харисове администрације геноцидном нападу Израела на Газу и Либан недвојбено запечатила његов срамотни пораз. 

У граду Дирборну са арапском већином, Харис је постигао гол мање од пола Бајденовог удела гласова 2020, заостао је за Трампом, док је кандидаткиња Зелене странке против геноцида Џил Стајн порасла на преко 18 одсто. 

Натионвиде излазно гласање Савет за америчко-исламске односе утврдио је да се запањујућих 53 одсто муслиманских гласача определило за Стајна, признајући да су обе главне странке неизбежно уложене у империјалистичку агресију у иностранству и насилну репресију палестинског покрета солидарности код куће.

Док су кључни елементи традиционалне бирачке базе Демократске партије напустили Бајден-Харисову администрацију због њене убилачке спољне политике, предстојеће Трампово председништво неће донети никакво олакшање Палестинцима након више од годину дана геноцида у пуном обиму.

Трамп је у више наврата изјавио да намерава дозволити Нетањахуов режим је „завршио посао“ у Гази, а све индиције сугеришу да ће он одржати и заиста убрзати Бајденов притисак на „нови Блиски исток“ потпуно подређен ционизму и америчком империјализму. 

Судећи по његовој прошлој и садашњој ратоборности према Ирану – након што је убио Касема Сулејманија и једнострано одустао од Иранског нуклеарног споразума (формално Заједничког свеобухватног плана акције, ЈЦПОА) у свом првом мандату – вероватно ће показати још мање инхибиција око ескалације кризе у регионални рат пуног размера.

Један јасан показатељ овога је Трампов избор иранског јастреба Марка Рубија за државног секретара Бриан Хоок (аутор стратегије „максималног притиска“ против Техерана у свом првом мандату) да надгледа транзицију.

Именовање Рубија, који је историјски био готово једнако јастребски однос према Русији, изгледа да је залио хладну воду углавном спекулативним надама да ће Трамп барем деескалирати прокси рат НАТО-а у Украјини. 

Такве наде су гајили његови најближи спољнополитички саветници“ планира да условљава америчку војну помоћ спремношћу Украјине да преговара и прихвати привремени прекид ватре са Русијом, док прети да ће „отворити капије” ако Москва заузврат одбије овај аранжман.

Ово није било мотивисано било каквом принципијелном посвећеношћу дипломатији, већ једнако ратоборном реалполитиком која замишља Кину као првог непријатеља Сједињених Држава и има за циљ да преусмери америчку војну имовину у још опасније окружење те земље.

Трампов инсајдер Елдриџ А. Колби је изнео исцрпан план да испровоцира Кину у жестоки рат око Тајвана, што би његов предложени саветник за националну безбедност Мајк Валц био у доброј позицији да изведе. 

Заиста, Трамп ће у свом другом мандату готово сигурно интензивирати хибридни рат САД против Кине који је драматично ескалирао у његовом првом мандату и наставио се несмањено под Бајденом – не само у војном домену, већ иу информационом рату и трговинској политици. Конкретно, он је предложио минималну царину од 10-20 процената на сав увоз у Сједињене Државе и стрму царину од 60 процената на увоз из Кине.

То би нагло повећало потрошачке цене и самим тим коштати просечно домаћинство око 3,000 долара годишње према Центру за пореску политику.

Таква политика би само додатно ослабила популацију која се већ колеба од напада Бајден-Харисове администрације на животни стандард радничке класе — што је непосредан узрок колапса демократа.

Реалне недељне зараде су приметно одбио током Бајденовог мандата и стопе неједнакости су се повећале (од децембра 2023. 1 од 9 одраслих жена живеле су у сиромаштву, укључујући 16.6 процената црних жена и 16.8 процената жена Латинске Америке). 

Истовремено, агрегатно богатство америчких милијардера повећан за невероватних 88 процената (на 5.5 трилиона долара) између марта 2020. и марта 2024. године, док је капитално богатство, како показује С&П 500 индекс, порасло за 72 процента.

Није ни чудо што је Трамп победио већина домаћинстава која зарађује испод 100,000 долара годишње (укључујући огромних 74 посто оних који су пријавили „озбиљне тешкоће” због инфлације) док су изгубили распон од 100,000+ долара: потпуни преокрет од слома партизана 2020. и свих претходних председничких избора у живом сећању .

На крају, такве економске притужбе донеле су Трампу довољно велике победничке маргине да се удео гласова трећих страна није показао нимало одлучујућим: додатно понижење за демократе, који су се уздигли Напори да се прогресивни антигеноцидни кандидати држе ван гласачких листића.

На први поглед, чинило се да чињеница да су многи гласачи били разочарани неуспесима великих иницијатива за домаћу потрошњу Бајден-Харисове администрације компликује наративе који директно приписују Харисов пораз Бајденовој спољној политици. 

Али тешко да се домаћи буџет неке земље може назвати „домаћим“ када укључује њен војни буџет — укључујући одржавање империје која се простире на целој земљи од преко 900 војних база, улагања $ КСНУМКС милијарди у проки рат у Украјини и $ КСНУМКС милијарди у геноцид у Израелу, и када стварна војна потрошња буде више него двоструко већа од званичне цифре - запањујућа $ КСНУМКС трилиона само у 2022. години.

Трампизам, у свим својим парадоксалним екстремима изолационизма и ратоборности, популизма и нативизма, само је још један морбидни симптом овог насилног империјалног пада.

Ови морбидни симптоми, као што је наведено у брифингу бр. 15, одражавају жељу владајуће класе САД за ратом који би поткопао економски напредак Кине. Ово је опасно.

Можда бисмо желели да саслушамо оне који знају шта ратови доносе. Цао Цао, војсковођа за време династије Источни Хан, написао је шармантан текст песма који пружа такво упозорење:

Вашке и буве нападају дуго ношени оклоп;
Десетине хиљада цивила је страдало.
Кости леже голе у ​​пољима,
У кругу од хиљаду лија није се чула петла.
Од стотину живи један;
Сама помисао на то ми слама срце.

Вијаи Прасхад је индијски историчар, уредник и новинар. Он је сарадник за писање и главни дописник Глобтротера. Он је уредник на ЛефтВорд Боокс и директор Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања. Он је старији нерезидентни сарадник у Чонгјанг Институт за финансијске студије, Универзитет Ренмин у Кини. Написао је више од 20 књига, укључујући Тамнији народи Сиромашнији народи. Његове најновије књиге су Борба нас чини људима: Учење из покрета за социјализам и, са Ноамом Чомским, Повлачење: Ирак, Либија, Авганистан и крхкост америчке моћи.

Ставови изражени у овом чланку могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.