Борба за више доказа о Асанжовом политичком гоњењу

Италијанска новинарка Стефаниа Мауризи је на суду покушавајући да добије неке мејлове који недостају – или податке о њима – који би могли додатно да разоткрију политичку мотивацију иза кривичног гоњења Викиликс Издавач.   

By Јое Лауриа у Васхингтону
Мохамед Елмаази у Лондону 
Специјално за вести конзорцијума

A Трибунал у Британији треба да одлучи да ли да наложи владиној служби за тужилаштво (ЦПС) да докаже да је избрисала мејлове који су можда прикрили више доказа о политички мотивисаном кривичном гоњењу Џулијана Асанжа.

Тројица судија саслушала су аргументе 24. септембра у скоро деценијској саги о слободи информација у вези са мејловима за које главни британски тужиоци кажу да су избрисани. 

Они су укључили размене са Шведском током покушаја шведског тужиоца, почев од 2010. године, да изручи Викиликс издавач из Британије.  

Асанж је тражен у Шведској ради испитивања током прелиминарне истраге о оптужбама за сексуално злостављање, која је три пута одбачена, дефинитивно 2017. године. Никада није оптужен. Након што је изгубио битку против екстрадиције Шведској на Врховном суду Велике Британије, Асанж се склонио у амбасаду Еквадора у јуну 2012, страхујући да ће га Шведска послати у Сједињене Државе.

Асанж је провео седам година у амбасади штитећи се од хапшења британске полиције до априла 2019, када га је полиција извукла из дипломатске мисије и бацила у лондонски затвор Белмарш са максималним обезбеђењем.  

Тек када су САД схватиле да ће изгубити у жалбеном поступку након четворогодишње борбе за екстрадицију, Министарство правде је прекинуло споразум о признању кривице са Асанжом који је пуштен 24. јуна и вратио се у своју родну Аустралију. 

Асанж је у Сједињеним Државама оптужен по Закону о шпијунажи за поседовање и објављивање одбрамбених информација, које су откриле доказе о америчким ратним злочинима. 

Британија је преузела активну улогу у Асанжовом кривичном гоњењу. Њено крунско тужилаштво је покушало да спречи Шведску да оде у амбасаду да га испита. 

У жељи да сазна више о улози Британије против Асанжа, италијанска истраживачка новинарка Стефанија Мауризи је 2015. године први пут поднела захтев Закона о слободи информација (ФОИА) за све мејлове између британске и шведске владе у вези са Асанжом. 

Неки од мејлова које је добила показали су политичку мотивацију од стране главног британског тужиоца Пола Клоуза.

Мауризи је добио једну е-пошту од шведског тужилаштва (СПА) открила изгледа да је Клоуз вршио притисак на шведске тужиоце да наставе да траже Асанжово изручење уместо да одустане од случаја или да га испита у амбасади Еквадора, где је Асанж добио азил.

„Молим вас, немојте мислити да се овај случај третира као само још једно изручење“, написао је Клоуз СПА у јануару 2011, према једном од мејлова до којег је дошао Мауризи.

У другом имејлу касније тог месеца, Цлосе је написао, „Мој ранији савет остаје, да по мом мишљењу не би било мудро да шведске власти покушају да интервјуишу оптуженог [Џулијана Асанжа] у Великој Британији. 

„Да се ​​ниси усудио да се охладиш!!!“, написао је званичник ЦПС-а Маријани Нај, директорки јавног тужилаштва Шведске, у августу 2012.

Након што је Мауризи приметила знатан јаз у имејловима који су јој објављени, поднела је још једну ФИОА тражећи да добије е-пошту која недостаје. 

ЦПС је прво тврдио да је уништио мејлове. Речено је да је када се Цлосе пензионисао, његов налог, заједно са његовим имејловима, аутоматски уништен.  

Али Мауризи то није купио. Она је затражила од суда на рочишту прошлог месеца да нареди ЦПС-у да преда „метаподатке“ – податке о подацима, као што су датуми креирања и измене фајлова, адресе пошиљаоца и примаоца е-поште, временске ознаке, информације о рутирању е-поште, кључне речи и наслови – доказујући да су имејлови заиста избрисани и када.

„Немамо никакву сигурност“ да су мејлови уништени, написао је Мауризи у поруци Цонсортиум Невс. Мауризи је на суду јер верује да би наводно избрисани мејлови могли да пруже додатни доказ о политички мотивисаном кривичном гоњењу Асанжа.

Она такође жели метаподатке о документу ЦПС-а за који каже да је из 2012. и објашњава политику брисања е-поште ЦПС-а, који јој је послат тек 2023. године. 

Наводни документ о политици из 2012. каже да ће 30 дана након што је налог е-поште онемогућен, „подаци е-поште“ повезани са њим „биће аутоматски избрисани и више неће бити доступни“. 

„Како је могуће да су овај документ дали тек 2023. године, после више захтева, више жалби, нико га никада није поменуо нити знао за њега? рекао је Мауризи CN.  

Таква политика не објашњава зашто би хиљаде мејлова у вези са предметом који је у току било избрисано.

Да би утврдио да ли је документ о политици брисања из 2012. оригиналан, Мауризи је затражио релевантне метаподатке датотеке. Она жели да се увери да није настао годинама касније као покушај ретроактивног оправдавања брисања Цлосе-ових имејлова.

„Када, како и зашто“ су е-поруке избрисане?

Мауризи, који је отпутовао у Лондон из Рима да би присуствовао саслушању 24. септембра Првостепени суд (Општа регулаторна комора), оспорава текући неуспех ЦПС-а да адекватно одговори на њен ФОИА из децембра 2019. о недостајућим имејловима.

„[ЦПС] није тражио информације о брисању налога“, рекао је Мауризи Цонсортиум Невс, након завршеног рочишта. „Мора да постоји преписка у вези са брисањем. Када смо тражили ове информације, рекли су да је све урађено по стандардној процедури.

Дебора Хилари, шефица управљања услугама у ЦПС-у, сведочила је током унакрсног испитивања на саслушању да јој ЦПС никада није дао упутства да пронађе информације у систему које би објасниле „када, како и зашто су мејлови адвоката ЦПС-а, г. Пола Клоуза, избрисани“.

Уместо тога, Хилари је само речено да тражи било какве смернице везане за брисање налога е-поште. То је био наводни документ из 2012. који је Мауризију послат тек прошле године.

Естел Дехон КЦ, која је заступала Мауризија на саслушању, тврдила је да Хиларино сведочење даје јасан доказ да ЦПС није спровео одговарајућу потрагу за информацијама које је Мауризи тражио 2019. године – наиме било које информације које се односе на околности које су довеле до брисања Клоуових мејлова.

Незадовољавајућа објашњења

Једноставно „није веродостојно“, тврди Мауризијев адвокат, да Клоуз није слао нити примао мејлове шведским тужиоцима када је Шведска издала налог за хапшење Асанжа; када се Асанж склонио у амбасаду; а када му је Еквадор дао азил.

„Никада није утврђено да је у тим празнинама било нечег лошег, да је било мејлова који нису објављени“, тврдио је Рори Данлоп КЦ, у име тужилаштва, током своје завршне речи.

„ЦПС жели да јасно стави до знања да никада није прихваћен и [никада] није успостављен на овај или онај начин“, инсистирао је он. Током година, као одговор на захтеве и жалбе ФОИА, став ЦПС-а о брисању Цлосе-овог налога је варирао.

На пример, 2017. године, након што је Мауризи оспорио празнину у имејловима, запосленик ЦПС-а је у изјави сведока рекао да, „Ако су икада постојали други мејлови, они нису одштампани и архивирани“ и стога „више нису у поседу ЦПС“.  

Према чланак од Мауриција у италијанском дневнику il Свакодневна појава, пет година касније, ЦПС је рекао у одговору на посебан захтев ФОИА посланика Лабуриста Џона Мекдонела да „брисање налога е-поште бившег члана особља у то време не би довело до брисања мејлова који се налазе у досијеу случаја .”

ЦПС је такође признао Мекдонелу да им је познат само још један случај у последњој деценији који је резултирао прераним уништавањем материјала предмета, наводи се у Мауризијевом чланку. 

Трибунал од 24. септембра је такође чуо да Приручник за управљање документима ЦПС-а наводи да општа преписка „треба да се задржи у списима предмета у року од пет година од датума најновије кореспонденције“, што не би омогућило брисање након пензионисања од стране тужиоца на касу.

Да ли метаподаци спадају у делокруг ФОИА-е ?

ЦПС и Канцеларија комесара за информације (ИЦО), британско тело које има мандат да штити права на информације, кажу да метаподаци не спадају у обим захтева ФОИА-е и да би допуштање људима да траже метаподатке од јавних власти било превише тешко. 

Мауризи се клади да ће се Трибунал сложити са њом да су метаподаци јасно информације које се могу захтевати у складу са Законом и које се јасно могу обезбедити са малим потешкоћама. Ако она успе, будући захтеви ФОИА ће такође моћи да захтевају метаподатке ако и када појединац сматра да би то могло бити корисно. 

Хилари, која је позвана да сведочи за ЦПС, слободно је признала Трибуналу да би лако могла да пружи метаподатке које је Мауризи тражио и да би то радо урадила, све док се редигују све информације које су идентификовале особе.

Трибунал ће такође размотрити да ли да „нареди ЦПС-у да изврши одговарајућу, потпуну потрагу за информацијама које се чувају“ о томе „када, како и зашто?“ хиљаде мејлова је наводно избрисано док је Асанжов случај изручења у Шведској још увек био веома активан. 

Још није одређен датум за објављивање одлуке Трибунала.

ИСПРАВКА: Ранија верзија овог чланка приписивала је конкретан цитат, „Да се ​​ниси усудио да се охладиш!!!“, Паул Клоуз. У ствари, пошиљалац у тој е-пошти је редигован у документу који је објављен Мауризију.