МК Бхадракумар размишља о Путиновом на брзину договореном састанку sa Пезешкијан у Туркменистану прошле недеље, непосредно пре него што би требало да се поново састану на маргинама предстојећег самита БРИКС-а.
Ирански председник Масуд Пезешкијан са руским председником Владимиром Путином у Ашхабаду, главном граду Туркменистана, 11. октобра. (Александар Шчербак, ТАСС)
By МК Бхадракумар
Индиан Пунцхлине
TМистерија о на брзину договореном „радном састанку“ између руског председника Владимира Путина и његовог иранског колеге Масуда Пезешкијана у Ашхабаду, у Туркменистану, само се продубила након тог догађаја. Ово је био њихов први сусрет. Путин није имао чак ни пресицу после догађаја.
Зашто је такав састанак прошлог петка сматран неопходним постаје интригантна мисао, јер ће се два лидера састати у Казању у Русији за неколико дана на маргинама самита БРИКС-а 22-24. октобра.
Русија и Иран имају тешке односе кроз векове. И даље је компликовано, као што су показали и дуготрајни преговори о њиховом споразуму о стратешком партнерству. Они имају озбиљан сукоб интереса, као контроверзна идеја о Зангезурском коридору чини јасним.
Две земље су потенцијални конкуренти на европском енергетском тржишту. Обојица су тешки практичари стратешке аутономије. Њихово партнерство у будућем мултиполарном светском поретку побија опште предвиђање.
Пезешкијан је у Ашхабаду наглашено сугерисао Путину да потписивање њиховог предложеног стратешког споразума треба убрзати. Путин јесте познато да је одобрио нацрт споразума још 18. септембра. Оно што кочи церемонију потписивања тражи објашњење. Пезешкијан је предложио да се церемонија одржи у Казању. Али руска страна се вуче.
Амбивалентност подсећа на неумерено кашњење пре неколико година у преносу Русије С-300 мобилни ракетни систем земља-ваздух Ирану чак и након што је Техеран платио систем. У чистом огорчењу, Иран је поднео тужбу од 4 милијарде долара против руске агенције за извоз одбране и кренуо у производњу сопственог далекометног, мобилног система противваздушне одбране, Бавар-373.
Једноставно речено, Русија се нашла под америчко-израелским притиском. Геополитички разлози и даље преовлађују у руском промету оружја са Ираном. Пезешкијан је, по повратку у Техеран, открио медијима да је рекао Путину да Русија треба да „делује ефикасније у односу на злочине које је починио ционистички режим у Гази и Либану“.
Пезешкијан у Ашхабаду током састанка са Путином 11. октобра. (Александар Шчербак, ТАСС)
Очигледно, напета размена у Ашхабаду изазвала је касније искрену примедбу заменика руског министра спољних послова Сергеја Рјабкова за државну новинску агенцију Тасс. Рјабков је рекао:
„Помно и са стрепњом пратимо догађаје [у сукобу Израела и Ирана], ризик од сукоба великих размера је заиста висок. Тенденција да се прерасте у сукоб пуног размера је права опасност. Ми позивају све стране да врши уздржаност. У интензивном смо дијалогу са земљама региона. И још једном — велики рат се може избећи, али сви морају показати уздржаност.” [Нагласак додат.]
Заиста, Москва прагматично наставља са својом „неутралношћу“, што наравно не помаже Техерану. Истовремено, Путин наводно није недавно примио позив израелског премијера Бењамина Нетањахуа. Претпоставља се да су руско-израелске мисли нестале у подземљу.
То је разумљиво, јер Русија пажљиво прати путању америчко-израелских односа. Парадокс је у томе што су моћни удари на иранску инфраструктуру немогући без помоћи САД и сваки израелски план за напад на Иран захтева прелиминарне разговоре са Пентагоном, Бајденова администрација се заустављена даха нада да је Нетањаху држи у току о планираним војним акцијама.
[Вашингтон пост пријавио У уторак да је Израел под притиском САД одлучио да нападне само иранске војне циљеве пре америчких избора.]
С друге стране, спремност САД да помогну у планирању офанзиве на Иран је такође нејасна. прошле недеље, Независимаиа Газета новине су цитирале руског аналитичара Владимира Фролова, који је некада био радник руске амбасаде у САД:
„Мислим да Бајден и компанија не желе ескалацију [са Ираном.] Односи Израела са Бајденом су непоправљиво оштећени. Нетањаху га само лаже… Нетањаху чека Доналда Трампа.
То га чини двојком. Као дуо у егзистенцијалној представи Семјуела Бекета Чекајући Годоа, Путин и Нетањаху чекају Трампа који се можда неће ни појавити на крају дана. Шта се онда дешава? Сасвим очигледно, док Русија преферира Трампово председништво да би поправила прекинуте везе са САД, Ирану ће бити много угодније са Камалом Харис.
У недељу је портпарол иранског министарства спољних послова Есмаеил Багхаеи Хаманех поновио да је Техеран одлучан да оствари своје право да кривично гони починиоце убиства генерала Касема Сулејманија.
Да цитирам Багхаеија Хаманеха,
„Овај кукавички погрешни чин, који Уједињене нације признају као незаконит и произвољан, повлачи међународну одговорност владе Сједињених Држава, као и индивидуална кривична одговорност учиниоца. Иран је одлучан да оствари своје право да кривично гони починиоце, јер се поступак води пред судом у Техерану.
Ирански Сулејмани, лево, са Абу Махдијем ал-Мухандисом, ирачким командантом, 2017. у Техерану. Исти амерички циљани напад дроном убио је обојицу 3. јануара 2020. (Новинска агенција Фарс, ЦЦ БИ 4.0, Викимедиа Цоммонс)
С друге стране, у Москви постоји осећај нелагодности због намера Пезешкијанове владе, која је као приоритет дала наставак преговора са Западом. Дипломатски саобраћај на високом нивоу између Техерана и Москве више није тако густ као што је био за време председника покојног Ебрахима Раисија.
Прошле недеље, највиши амерички званичници су се потрудили да потврде да, упркос тензијама са Израелом, Техеран не „надогради“ своју нуклеарну доктрину. Портпарол Канцеларије директора националне обавештајне службе у Вашингтону додао је јавне изјаве раније ове недеље Директор ЦИА-е Вилијам Бернс рекао је да САД нису виделе никакве доказе да је ирански врховни вођа поништио своју одлуку из 2003. да суспендује програм наоружавања.
Интересантно, Ноурневс, који се поистовећује са безбедносним естаблишментом у Техерану, прокоментарисао је да би процена америчких обавештајних служби „могла да помогне у објашњењу противљења САД било каквом израелском нападу на ирански нуклеарни програм у знак одмазде“ – то јест, САД би још увек могле да држе на оку будућим нуклеарним преговорима са Ираном.
Пезешкијан је на састанку у Ашхабату рекао Путину да Иран и Русија имају добре међусобне и комплементарне потенцијале и да могу да помогну једни другима. Пезешкијан је истакао да су везе Ирана са Русијом „искрене и стратешке“. Он је додао: „Наши ставови о глобалним питањима су много ближи једни другима него ставови многих других земаља.
Према Транскрипт Кремља, рекао је Путин Пезешкијану,
„Наш однос са Ираном је за нас приоритет и развија се веома успешно... Активно сарађујемо на међународној арени и често делимо блиске или чак усаглашене оцене о актуелним дешавањима.
Међутим, са своје стране, Пезешкијан је приметио да:
„...морамо осигурати да се наши односи побољшају и ојачају напредујући. Имамо много могућности да постигнемо овај циљ, а наша је дужност да помажемо једни другима у овим напорима. Делимо сличне визије, а има много сличности у погледу нашег међународног положаја.”
Када је реч о украјинском сукобу, став Техерана је сличан приступу Индије. Занимљиво, у објави на Кс током викенда, ирански министар спољних послова Абас Арагчи је написао да им је у недавним интеракцијама у Њујорку са највишим званичницима ЕУ категорички рекао:
„Војна сарадња Ирана и Русије није нова; има историју, много пре него што је почела украјинска криза... Јасно сам рекао, и још једном понављам: НИСМО обезбедили балистичке ракете Русији. Ако је Европи потребан случај да смири израелску уцену, боље је да нађе другу причу.
Значајно је да на састанку у Ашхабату ни Путин ни Пезешкијан нису тврдили о стратешкој конвергенцији у спољној политици две земље. Пезешкијан је, ипак, уверавао Путина да се радује присуству предстојећем самиту БРИКС-а и „учинићемо све што је потребно да одобримо и потпишемо документе на његовом дневном реду“.
МК Бхадракумар је бивши дипломата. Био је амбасадор Индије у Узбекистану и Турској. Погледи су лични.
ovo чланак првобитно појавио на Индиан Пунцхлине.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Молимо Вас поклонити Данас до ЦН'с Пасти Фонд Vožnja
