Виџај Прашад о прошлонедељној резолуцији Генералне скупштине УН којом се од Израела захтева да се одмах повуче из источног Јерусалима, Газе и Западне обале.
Сала Генералне скупштине УН у уторак док се Камерунац Филемон Јанг, председник 79. заседања, обраћа на хитној специјалној седници о „Илегалним акцијама Израела у окупираном источном Јерусалиму и остатку окупиране палестинске територије“. (Фото УН/Ескиндер Дебебе)
By Вијаи Прасхад
Пеоплес Диспатцх
TГенерална скупштина Уједињених нација (УНГА) прошле недеље Усвојено прошле седмице резолуцију којом се тражи од Израела да се одмах повуче са окупиране палестинске територије (ОПТ) источног Јерусалима, Газе и Западне обале.
резолуција користио је оштар језик, рекавши: „Настављено присуство Израела на окупираној палестинској територији је незаконито“ и да је „у обавези“ да оконча своје „незаконито присуство“ у ОПТ-у „што је пре могуће“.
Резолуцију је поднела Држава Палестина која је признат као бона фиде део Уједињених нација тек у јуну као део глобалног гађења над израелским геноцидом у Гази.
резултат гласање о резолуцији је било предвидљиво: док су 43 земље биле уздржане, 124 су гласале за резолуцију, а само 14 је гласало против (са Сједињеним Државама и Израелом на челу). Сада је потпуно легално рећи да је израелска окупација ОПТ-а незаконита и да се та окупација мора одмах окончати.
Резолуција Генералне скупштине УН следи владајући јула од стране Међународног суда правде (ИЦЈ). У овој пресуди МСП-а се тврди да је наставак израелске заплене ОПТ-а незаконит и да се мора одмах окончати. Језик МСП је веома јак:
„Континуирана злоупотреба од стране Израела своје позиције као окупационе силе, кроз анексију и тврдњу о трајној контроли над окупираном палестинском територијом и континуираном фрустрацијом права палестинског народа на самоопредељење, крши основне принципе међународног права и чини Присуство Израела на окупираној палестинској територији је противзаконито.
Нема двосмислености око ове изјаве, а ни у резолуцији Генералне скупштине УН која је уследила.
Чланови Међународног суда правде 19. јула, када су изнели своје мишљење о незаконитости израелске политике и праксе на окупираној палестинској територији. (ИЦЈ)
Раинс оф Хеавен
Идући од једног села до другог на палестинској Западној обали, показивали су ми разбијену цистерну за воду. Сваки пут прича је била иста.
Палестинци, којима недостаје вода због илегалних израелских насеља на окупираној палестинској територији (ОПТ) и израелске војске, дају све од себе да сакупљају кишницу у цистернама.
Али сваки пут када Израелци сазнају за ову древну људску праксу, појави се израелска војска и уништи цистерне. То је постало део ритуала израелске окупације. После рата 1967. израелска влада издата Војна наредба 158 (новембар 1967) и Војна наредба 498 (новембар 1974) која је приморала Палестинце да траже дозволе од израелске војске пре него што могу да изграде било какву инсталацију за воду.
Током једне од ових посета, један старији Палестинац ме је питао да ли сам читао Тору или Библију. Рекао сам му да сам читао делове Библије, али не систематски.
Затим ми је испричао причу из Поновљених закона о егзодусу Јевреја из Египта, где су били поробљени. Египат је, кажу им, био земља млека и меда, док је земља пред њима — Палестина — земља која пати од недостатка воде. Јевреји би морали да се ослоне на „кише небеске” а не реке које су наводњавале Египат. Ове небеске кише, рекао је старији Палестинац, „ускраћене су нам“.
Израелци који живе у илегалним насељима на Западној обали трошити у просеку 247 литара воде по особи дневно, док Палестинци могу да приступе највише 89 литара по особи дневно (минимална количина Светске здравствене организације или СЗО је 100 литара по особи дневно).
Треба поновити да Израелци живе у илегалним насељима. Ова незаконитост није направљена у моралном смислу већ у смислу међународног права.
Неколико резолуција Савета безбедности Уједињених нација каже да Израел крши Четврту Женевску конвенцију јер проширује своја насеља на Западној обали: резолуција КСНУМКС (1979. марта), резолуција КСНУМКС (1980. август), и резолуција КСНУМКС (децембар 2016).
Одлука Међународног суда правде из 2024. и нова резолуција Генералне скупштине Уједињених нација су у основи незаконитости. Није нам било потребно више закона да разјаснимо ситуацију, али помаже то што су нове изјаве недвосмислене.
Вода у Гази
Палестински резервоари за воду уништени од стране досељеника у Хеброну, 2009. (ИСМ Палестина, ЦЦ БИ-СА 2.0, Викимедиа Цоммонс)
Пре десет година, једини пут када сам био у Гази, био сам ужаснут недостатком основних залиха воде. Вади Газа, која пролази кроз појас Газе, представља врхунац река које се протежу на Западну обалу (Вади ал-Кхалил) и река које се уливају у пустињу ал-Накаб (Вади Бесор).
Био би чин глупости пити из Вади Газе или из обалног водоносног слоја, од којих је већина била загађен недовољним канализационим услугама у Гази много пре овог геноцидног рата. Већина људи у Гази, чак и 2014. године, куповала је воду из скупих приватних цистерни. Није било другог избора.
Ако је ситуација у Гази била спорна пре деценију, сада је невероватна. Просечан Палестинац у Гази, који је насилно протеран из својих домова (већина бомбардован), сада преживљава у просеку КСНУМКС литара воде по особи дневно (што је 95.53 литара мање од минимума који је прописала СЗО за преживљавање особе).
Од октобра 2023, дневна употреба воде међу Палестинцима у Гази опала је за 94 одсто. Размере уништења инфраструктуре Газе су огромне (као што показује Сателитски центар УН).
У априлу 2024. само 6 одсто Рафахове водоводне и санитарне инфраструктуре показало је знакове оштећења, али су до јуна Израелци уништили 67.6 одсто целокупне инфраструктуре. Јасно је показано да Израелци гађају основне елементе живота, као што је вода, како би осигурали уништење Палестинаца у ОПТ-у.
И тако, управо је то разлог зашто је Генерална скупштина УН-а великом већином гласала за Израел да изађе из ОПТ-а и прекине своју анексионистичку политику. Израелска влада одговорио уз пркос, рекавши да резолуција „прича једнострану, измишљену причу“ у којој нема насиља над Израелом.
Међутим, оно што израелска влада игнорише јесте окупација која уоквирује цео сукоб. Људи који су окупирани имају право да се одупру својој окупацији, што насиље против Израела чини важним за регистрацију, али није централно у аргументу.
МСП и ГС УН кажу да окупација Израела мора да се оконча. Израелска влада се не бави том тачком, која се претвара да нема окупације и да имају право да анектира што је могуће више земље чак и ако то значи етничко чишћење. Смањење приступа води, на пример, један је од инструмената тог непрекидног геноцидног насиља.
Вијаи Прасхад је индијски историчар, уредник и новинар. Он је сарадник за писање и главни дописник Глобтротера. Он је уредник на ЛефтВорд Боокс и директор Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања. Он је старији нерезидентни сарадник у Чонгјанг Институт за финансијске студије, Универзитет Ренмин у Кини. Написао је више од 20 књига, укључујући Тамнији народи Сиромашнији народи. Његове најновије књиге су Борба нас чини људима: Учење из покрета за социјализам и, са Ноамом Чомским, Повлачење: Ирак, Либија, Авганистан и крхкост америчке моћи.
Овај чланак је из Народна депеша и произведен од Глобетроттер.
Ставови изражени у овом чланку могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Молимо Вас поклонити Данас до ЦН'с Пасти Фонд Vožnja
Све расправе о библијским одељцима доносе више штете него користи. Садашња, модерна археологија јасно показује да Библија није историја, већ политички дискурс као оправдање, написан много векова након измишљених догађаја који су тамо забележени, а који се сматрају чињеницама. Само незнање спречава људе да га и даље називају записом стварних историјских догађаја. И то само појачава израелско/ционистичко право на земљу.
Како ће САД, са својом мантром о поретку заснованом на правилима, одговорити на ново 'званично' правило о илегалној окупацији Израела, које им се не свиђа?
Не може у потпуности да игнорише УН, колико би то желео, али претпостављам да ће и даље покушати да замагли и одврати пажњу низом изговора, оправдања, лажи и других метода скретања пажње.
То ће бити још један ексер у његовом ковчегу, као што ће бити и за Израел.
„Сада је потпуно легално рећи да је израелска окупација ОПТ-а незаконита и да се та окупација мора одмах окончати.
Морамо ово запамтити. И цитирајте га што је чешће могуће.
Израел и САД не поштују међународно право нити брину о миру или сарадњи.