Вашингтон настоји да учврсти Израел као врхунску војно-економску ослонац регионалног поретка који предводе САД, пише Тарик Дана.
Амерички државни секретар Антони Блинкен са израелским премијером Бењамином Нетањајем у понедељак у Тел Авиву. (Стејт департмент/ Чак Кенеди)
By Ал-Схабака
WЕшингтон је дуго тежио да Саудијска Арабија званично прихвати Израел.
Двостраначки Закон о нормализацији односа са Израелом, који је Конгрес усвојио у марту 2022. године, подвукао је овај циљ, дајући мандат Стејт департменту да настави арапску нормализацију са Израелом на основу Трампове ере Абрахам Аццордс.
Међу свим могућим партнерствима, Саудијска Арабија има посебну тежину и за америчке и за израелске интересе.
САД настоје да учврсте Израел као врхунску војно-економску ослонац регионалног поретка који предводе САД. У оквиру тог поретка, Израел ће служити као чвориште за антииранске коалиције укључујући Саудијску Арабију и друге партнере из Абрахамовог споразума.
Стога је критично разумевање саудијско-израелског приближавања као прорачунате иницијативе за неговање нових безбедносних савеза усред све већег глобалног ривалитета моћи.
Америчко-саудијски одбрамбени пакт, који лежи у срцу текућих преговора о нормализацији са Израелом, говори директно о овом циљу.
Пакт би обавезују САД да одбрани Саудијску Арабију и прошири приступ Саудијској Арабији америчком оружју. На тај начин, аранжман би ојачао америчко-саудијске војне односе и истовремено помогао осујетити Безбедносна сарадња Ријада са Кином.
Без обзира на регионалне интересе, САД је условио било какав такав споразум са Саудијском Арабијом о нормализацији ове друге са Израелом. Отуда је порука Саудијској Арабији јасна: израелски савез је предуслов за заштиту САД.
Маскирање напуштања Палестине
Амерички државни секретар Антони Блинкен, лево, стиже у Ријад 7. јуна 2023. на другом делу свог путовања у Саудијску Арабију. (Стејт департмент/Хисхам Моуса)
Саудијски режим наводно поставља низ захтева у вези са Палестином у оквиру преговора о нормализацији.
Одредбе Ријада наводно укључују трајни прекид ватре у Гази и „стаза” палестинској државности.
Временски оквир за државност, међутим, није јасан, а израелски режим би свакако поставио услове на споразум који би омогућио неограничено одлагање таквог потеза.
Покушај Саудијске Арабије да повеже израелску нормализацију са палестинском државношћу несумњиво је осмишљен да обезбеди политичко покриће од оних који би могли да тврде да је краљевство напустило палестинску ствар.
У стварности, нормализација са Израелом би била наставак — не почетак — саудијског напуштања палестинске борбе и његовог де фацто прихватања статуса кво израелских насељеника и колонија.
Заиста, плодови вишедеценијског неформалног односа Саудијаца са израелским режимом тренутно се могу видети кроз разбијање домаће солидарности са Палестином и појачавањем антипалестинске пропаганде у медијском извештавању о геноциду.
Нове Саудијски школски програм чак је отишао толико далеко да је име „Палестина” избрисао са мапа у школским уџбеницима.
Упркос овим систематским напорима да се преобликује јавно разумевање колонијализма израелских насељеника, саудијски режим се суочава са тешком борбом у покушају да утиче на своје становништво.
Недавно истраживање Арапски центар за истраживање и политичке студије открио је да 95 одсто саудијске јавности палестинско питање сматра централним арапским питањем.
Анкета из 2023 Произраелски Вашингтонски институт за блискоисточну политику такође је указао да се 96 одсто саудијских грађана противи нормализацији и да верује да арапске земље треба да прекину све везе са Израелом.
Придруживање Абрахамском споразуму
Америчко-израелска делегација се укрцава на први директни лет Ел-Ал за УАЕ са израелског аеродрома Бен Гурион, 31. августа 2020. (Мати Стерн/Америчка амбасада у Јерусалиму, ЦЦ БИ 2.0)
Ако саудијско-израелски споразум о нормализацији буде постигнут, он ће вероватно бити укључен у експанзивни Оквир Абрахамовог споразума. Формални улазак Саудијске Арабије у ову шему носи далекосежне и опасне последице по Палестину и шири регион.
Заиста, огроман финансијски утицај краљевства и симболична тежина у арапском и муслиманском свету могли би да катализују домино ефекат. Кроз економске подстицаје или политички притисак, учешће Саудијске Арабије може приморати друге арапске и муслиманске нације да се придруже овом растућем савезу.
Чак и ако формални саудијско-израелски договор о нормализацији остаје на чекању све док следећи амерички председник не преузме дужност 2025. године, одлучно настојање Саудијске Арабије да легитимизује широко осуђени режим стоји као потрага која је потпуно одвојена од глобалне реалности.
И док се већи део света пробудио за геноцидне и колонијалне циљеве Израела, упорна спремност Ријада да настави са таквом нормализацијом брише свако претварање рационалних и стратешких калкулација, а камоли солидарност са палестинским циљем.
Тарик Дана је доцент за конфликтне и хуманитарне студије на Институту за постдипломске студије у Дохи и ванредни предавач на Универзитету Нортхвестерн у Катару.
Овај чланак је из Ал-Схабака.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
„Чак и ако формални саудијско-израелски споразум о нормализацији остане на чекању све док следећи амерички председник не преузме дужност 2025. године, одлучни напор Саудијске Арабије да легитимизује широко осуђени режим стоји као потрага која је потпуно одвојена од глобалне реалности.
Не, то је веома везано за глобалну реалност. Глобална реалност је да је Америка (тј. Држава, а не народ) империјална суперсила и жели да таква и остане. Америчка империја је у кризи јер је Кина економски затамњује, а Русија је у рангу с њом као нуклеарна сила. Свет је у транзицији ка мултиполарној подели моћи и амерички империјални контролори природно чине све што могу да спрече ту могућност.
Увлачење Саудијске Арабије у нормализацију односа са Израелом и гурање против Ирана је савршено разумно из те перспективе. И колико год било шта друго, од виталног је значаја да САД држе исламске државе подељене једна против друге; непрестани хаос је једина политичка клима у којој Израел може да настави да постоји.
Током протеклих 25 година, САД су довеле пет нација на Блиском истоку у стање пропалих држава: Либан, Сирију, Ирак и Либију. Иран је на листи за уништење, али наставља да фрустрира САД. Египат и Јордан су слаби и зависе од међународне подршке (Светска банка, ММФ, итд.). Све то доприноси америчкој контроли, са Израелом као америчким сурогатом на Блиском истоку.
Споразум између Саудијске Арабије и Ирана је најгора ноћна мора Америке. Али нежна дипломатија Кине и Русије би то могла да оствари.
Дипломатија на силу!
Ове континуиране непријатељске праксе према Палестинцима, исламским светињама и међународним резолуцијама и законима довеле су до одлагања нормализације односа са Израелом.
И Репуг и Дим Натионал Цонвентионс доказују да је највећи слон у дневној соби нације чињеница да Израелци врше геноцид – апсолутна, непобитна чињеница – а америчка влада то омогућава због утицаја АИПАЦ-а и 350 других америчких Јевреја политичке организације – још једна непобитна чињеница – док истакнути јеврејски лидери јавно одбијају да обелодане ову чињеницу и уместо тога показују порицање да је то у великој мери оно што америчка јеврејска заједница жели – као што полови Пев Ресеарцха јасно показују. Те чињенице су толико велике и тако поражавајуће да се чак и наши „најбољи“ новинари превише плаше да их изнесу у јавност. Ово је тренутно стање наше нације са спољним Дуопол политичким системом.
Каква одвратна гомила стидљиваца...
Хвала Тарик Дана и ЦН, за ову анализу. Још једном се САД сврстава у ред најтираније силе. Да би се супротставила секуларним социјалистима, збацила је Мосадика да би украла нафту из Ирана и супротставила се египатском Садату упркос недостатку интересовања СССР-а за Блиски исток. Ово се наставило од распада СССР-а, да би се политичким партијама добијало мито од Израела (узвраћајући помоћ САД).
САД су увек могле да купе нафту од кога год да је имају тамо или било где, исто као и свака друга земља, и само се претварају да бране тај интерес да би прикриле свој режим крађе и подмићивања. Израел је дуго био примарни дестабилизујући утицај на Блиском истоку, као што је Велика Британија намеравала пре 1947. године, и никада није доприносио ничијој безбедности. САД покушава само да направи проблеме због мита и продаје оружја.
Кина има цивилизован приступ од кога сви добијају који би САД могле да предузму, да су биле демократије, да мирно реше сунитско-шиатске и ционистичко-арапске сукобе. Али изгубили смо демократију због концентрације војне, економске и информационе моћи.
Колико ће нас ово коштати?
КСА игра са Америком. Они могу да виде будућност. Они знају да кинеска економија расте и да корупција Запада тоне свој брод будала. Они разговарају и склапају послове са Кинезима. Један од најважнијих био је мировни споразум уз посредовање Кине између КСА и Блинкенове бомбе Ирана.
Међутим, КСА не жели да изгуби своју тренутну продају нафте на западу, па игра на оба начина. Лепо се понашају према западу, и пуштају их да лете својим корпоративним авионима да одрже разговоре. Али ако приметите, они заправо дају врло мало одговора. Услови које су поставили пре договора о 'нормализацији' више личе на одлагање времена. Ако не желите договор, онда тражите нешто за шта знате да Блинкен никако не може дати.... као што се Израел не понаша супремиистички према свима око себе.
Анкете показују да се 95 одсто Саудијаца противи споразуму са Израелом. Сада, КСА није демократија, баш као и остатак подручја којим влада Волстрит, тако да шта људи мисле није битно. Али сваки владар би барем требало да узме у обзир високе трошкове да уради нешто због чега се 95% ваших поданика љути на вас. А КСА није увек била најстабилније место. Велика је цена за везивање КСА за оно што већ виде као брод који тоне.
Они разговарају са Американцима, али не траже никакве 'пробоје'. Мало је вероватно.
Осим тога, не заборавите, у последњој деценији, Америка је покушавала да агресивно снизи цену нафте када је Обама подржао фрацкинг Америку да дође до нафте из шкриљаца. Тиме је Америка гурнула КСА на дефицитарну потрошњу и потребу за позајмљивањем новца. Ово очигледно не чини КСА срећном. Да не помињемо да је подршка америчким геноцидима у Јемену довела КСА до великих проблема из којих још увек покушавају да се извуку.