Историја је пуна примера тиранина који користе моћ државе да убијају без моралне сврхе, пише Андрев П. Наполитано.
Бела кућа је у јулу осветљена црвеном, белом и плавом бојом. (Бела кућа, Флицкр Абе МцНатт)
By Андрев П. Наполитано
Антивар.цом
SНегде пре него што се повукао из председничке трке, председник Џо Бајден је тајно потврдио сопствени самовољни и самостворени ауторитет да убија особе у другим земљама, све док ЦИА и њене војне колеге имају „скоро извесност“ да је мета убиство је члан терористичке организације. Тај стандард је измислила администрација Џорџа В. Буша 2002. године.
У закону не постоји стандард „скоро извесности“, јер је та фраза оксиморонска и пркоси рационалној дефиницији — попут „скоро трудна“.
Као што је неко трудна или не, или је сигурна или не. Тамо нема „близу“.
Ипак, стварање овог стандарда наглашава жалосно одсуство владавине права у данашњој влади.
Бајденова администрација и њена три непосредна претходника распоредили су беспилотне летелице да убијају особе које нису биле укључене у акте насиља у време њиховог убиства, без обзира на скоро извесно чланство у било којој организацији.
„Терориста“ не може бити стандард за вансудско убиство јер је субјективно. За краља Џорџа ИИИ, Џорџ Вашингтон и Томас Џеферсон су били терористи. За сиромашне људе у Либији и Сирији, за популарно изабране владе срушене насиљем које је инспирисала ЦИА у Ирану 1953. и у Украјини 2014, за невине које је ЦИА мучила на црним локацијама широм света, ЦИА је терористичка организација .
Председничка употреба дронова за убијање људи у иностранству почела је 2002. циљаним убиствима које је наредио Буш. Наставило се и под председником Бараком Обамом — који је чак убијао Американце у иностранству. Правила убијања је сачинио сваки председник.
Били су опуштени под председником Доналдом Трампом, који је високом особљу ЦИА и војним командантима дао овлашћење да убијају без његовог изричитог одобрења за свако убиство. Трампови људи неславно су убили иранског генерала и његове пратиоце на путу на ручак са ирачким генералима ради преговора о миру између две земље.
Сахрана генерала Касема Сулејманија у Кому, Иран, 7. јануара 2020. (Мехди Бакхсхи, новинска агенција Мехр, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ 4.0)
Бајденова администрација је тихо вратила Трампу давања овлашћења, тако да данас само председник може да одобри циљано убијање. Ипак, нема моралног, уставног или правног ауторитета за ова убиства. Али председници обе политичке партије то ипак раде.
'Закони рата'
Закони рата — сама фраза која је оксиморонска — која су генерално кодификована у Женевским конвенцијама и Повељи Уједињених нација, а које су предводиле, написале и ратификовале Сједињене Државе, у суштини налажу да законити ратови могу бити само одбрамбени и мора бити пропорционална претњи или већ проузрокованој штети.
Другачије речено, споразуми чији су потписници САД спречавају председника да убија особе у другим земљама са којима САД нису у законском рату.
Према Уставу, уговори се налазе уз сам Устав као врховни закон земље. Последња четири станара Беле куће игнорисала су ово када су у питању тајна убиства.
Сваки од њих је јавно или тајно тврдио да Одобрење за употребу војне силе из 2001, или његов рођак, АУМФ из 2002, на неки начин дају овлашћења Конгреса председницима да убијају кога желе – и некако Конгрес може легално да одобри ова убиства.
Ипак, АУМФ из 2001. је наводно овластио Буша да лови и убија људе које није видео да долазе 9. септембра (то би били његови пријатељи, Саудијци), а за које је разумно утврдио да су изазвали 11. септембар.
АУМФ из 2002. овластио је Буша да изврши инвазију на Ирак у потрази за оружјем за масовно уништење за које су му рекли стручњаци унутар и изван ЦИА-е да Садам Хусеин не поседује. Оба АУМФ-а данас више немају ваљану намену, али остају закон.
Буш најављујући инвазију на Ирак 19. марта 2003. (Бела кућа, Пол Морз, Викимедијина остава, јавно власништво)
Устав овлашћује Конгрес да објављује рат страним државама, а не насумично убијање људи.
Ниједан од АУМФ-а није био нити јесте ваљана објава рата, што Устав захтева као предикат за сва вансудска убиства председника. Објава рата дефинише мету и поставља крај.
Није отвореног типа као што су последња четири председника тврдила у вези са ова два статута из Бушове ере.
Не одговара закону и Уставу
Ако су председници у праву, а АУМФ их овлашћују да убијају кога желе — укључујући и Американце — онда они нису председници који одговарају закону и Уставу, већ краљеви који могу да убијају по вољи без транспарентности или правних последица.
Читава сврха ограничавања моћи вођења рата на Конгрес и моћи вођења рата на председника била је да се та овлашћења држе одвојенима. Историја је препуна примера тиранина који користе моћ државе да убијају без моралне сврхе.
Амерички председници су себи дали моћ да убијају. То је функционални еквивалент напуњеном пиштољу у фиоци председниковог стола.
Абрахам Линколн је био први модерни шеф државе у светској историји који је војно гађао цивиле и први који је учествовао у неселективном покољу цивила своје земље.
Френклин Д. Рузвелт је поклао хиљаде невиних беспомоћних немачких цивила на крају Другог светског рата бомбардујући немачке градове тепихом, уместо да гађају немачку војску.
Хари Труман је поклао хиљаде јапанских цивила у Хирошими и Нагасакију.
Сва ова убиства су наишла на одобравање јавности, јер су мете демонизоване од стране машинерије владе – баш као што су убили „терористи“ Буш, Обама, Трамп и Бајден.
Али демонизација људских мета и народно одобравање њихових убистава не могу претворити неморални чин у морални. Чин је моралан када је у складу са природним законом.
Према Декларацији о независности, према природном закону, све особе су „од свог Створитеља обдарене одређеним неотуђивим правима, а међу њима су живот, слобода и тежња за срећом“. Право на живот је најважније природно право и велики божански дар свим људима - не само Американцима.
Влада из било ког разлога не сме морално да буде на мети смрти, осим ако је тренутно неопходно спречити ту особу да активно убије недужног. У горе наведеним случајевима, убиства председника вршена су да би застрашила политичке противнике, пошто су цивилни циљеви били беспомоћни. А убице су хваљене као хероји.
Данас су америчке трупе на терену у Украјини и показују украјинским снагама како да користе америчко оружје за убијање руских војника и у Израелу показујући израелским одбрамбеним снагама како да убијају цивиле у Гази.
То је учињено тајним председничким наредбама које никада нису јавно признате. Руске трупе и цивили у Гази не представљају никакву претњу по живот, слободу или имовину у Америци.
Зашто амерички председници убијају? Зато што могу да се извуку.
Ендру П. Наполитано, бивши судија Вишег суда Њу Џерсија, био је виши правосудни аналитичар на Фок Невс Цханнел-у и водитељ подкаста Судећи Фреедом. Судија Наполитано написао је седам књига о Уставу САД. Најновија је Пакт о самоубиству: Радикално проширење председничких овлашћења и смртоносна претња америчкој слободи. Да бисте сазнали више о судији Ендру Наполитану, посетите хттпс://ЈудгеНап.цом.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Овај чланак је из Антивар.цом.
Амин. браво. Владавина права данас је средство за оне на власти да се постарају да никада не буду позвани на одговорност.
Хвала ти Андрев
слажем се са целим овим чланком осим што су Немци добили шта су заслужили
Вау, каква хуманост. Волео бих да вас видим како се супротставите Гестапоу како бисте протестовали против ваше владе. Многим Немцима се није допало шта се дешава, али су одлучили да не заврше у логору смрти.
Совјети се нису спустили тако ниско. Нити су одобравали да Немачка остане подељена као што су тражиле САД и Велика Британија.
Покушајте поново.
Исте оне САД које су бациле бомбе на Немачку подржале су нацисте и дале им инспирацију за њихову дискриминаторну политику на почетку Другог светског рата.
Мој пра ујак је одбио да узме оружје у Другом светском рату. Он, његова жена и троје деце су превезени у концентрациони логор Штутхоф. Мој ујак и тетка и њихова најстарија ћерка су преживели, две млађе су умрле од глади као што се сада дешава у Гази.
Знам за најмање два држављана САД, ал-Авлакијеве, оца и сина. Неки други? Тешко је замислити да није пуна личних непријатеља овог или оног америчког пол.
Драго ми је да вас видим овде у ЦН Јудге. Надам се да ћу видети више грађана са левице и деснице који се окупљају да покушају да поправе хаос у коме се ова земља налази. И црвени и плави тим су постали безакони; више као ланци организованог криминала него политичке странке. Биће потребно много заједничких акција Ми Тхе Пеопле да поништимо штету коју су нанели нашој земљи.
Лева и десна добра вера морају се спојити!
Сулејмани је био у цивилној одећи носећи одговор Ирана на мировне увертуре са Саудијском Арабијом на састанак одржан у Багдаду који је Израел желео да спречи
Браво, судијо.
Лојални Американци! Уједините се против пријетње миру.
Наравно, „морална сврха“ је „одбрана домовине“, да употребим В-ов мучни израз за Америку. Ово се утврђује пропагандним наративима који су погодни политичким и пословним циљевима. Дуги клизај од појмова демократије, устава, владавине права најфлагрантније се савија и руши у последње време тако да смо сведени на елоквентну носталгију за пристојношћу и правдом, како је овде ламентирао судија. Барем можемо тежити истини заједно са старим представама о томе чему грађанско друштво и нација треба да теже да би избегли истребљење.
Једна слика данас дефинише где и како:
хккпс://цаитијохнстоне.медиум.цом/ин-ан-инсане-ворлд-маднесс-лоокс-модерате-анд-санити-лоокс-радицал-635д9а3дце95
У лудом свету, лудило изгледа умерено, а разум изгледа радикално
(обама одређен за АИПАЦ кредите, биден као потпредсједник, додјељује "В" УС "Медаљу слободе")
Хвала! Питао сам се да „Листа убистава“ још увек постоји.
Према Декларацији о независности, према природном закону, све особе су „од свог Створитеља обдарене одређеним неотуђивим правима, а међу њима су живот, слобода и тежња за срећом“.
Увек се мора имати на уму да је дефиниција „особа“ била изузетно уска у очима аутора речи цитираних у чланку, као и његових вршњака.
"Ми ~ особе у овој просторији." Белац, мушкарац, мизогини, робовласници и земљопоседници
Изјава Декларације гласи „сви људи“, још једна од слобода које наш слободарски аутор обично узима са историјским чињеницама. Може бити интересантно да Устав никада не користи реч „роб“, већ се уместо тога користи израз „лица од којих се додељује служба“. Ово је навело аболиционисту Алвана Стјуарта да 1837. године изјави да су Оснивачи оставили начин да се нападну ропство будућим генерацијама које су толико склоне, јер Пети амандман посебно обећава да ниједна „особа“ не може бити лишена живота или слободе осим под врло специфичним условима. Заиста, робовласник Џејмс Медисон дао је ово запањујуће откриће у свом Федералистичком броју 54, рекавши да предложени устав „њих [робове] посматра као мешовити карактер особа и имовине. . . признаје се да *ако би закони вратили права која су им одузета*, Црнцима се више не би могао ускратити једнак удео у заступљености са осталим становницима."
Џорџ В. „Французи немају реч за имбецила” Буш. Обријали су мајмуна и назвали га Дубја.