Палестински проблем Аустралије

Ако напредак у мировном процесу који води ка решењу о две државе остане једини пут Аустралије ка признању палестинске државе, Палестинци су били обешени да се осуше, пише Стефан Мур.

Амерички државни секретар Антони Блинкен поздравља аустралску министарку иностраних послова Пени Вонг уочи билатералног састанка у Стејт департменту 6. децембра 2022. (Стејт департмент/Рон Прзисуцха)

By Стефан Мооре
у Сиднеју, Аустралија
Biseri i iritacije 

TИнсистирање аустралијске лабуристичке партије да ће признати палестинску државу само као део „мировног процеса“ који води ка решењу са две државе намерно избегава једно веома основно питање – како можете преговарати о решењу са две државе, или било ком решењу за то материја, без учешћа две државе?

То је питање које је недавно дошло до изражаја када је муслиманско-аустралска сенаторка Фатима Пејман пркосила правилима Лабуристичке партије и прешла преко парламента да подржи предлог Зелених који позива на признавање палестинске државе тврди, „Данас сам донео одлуку која ће учинити поносним све који су на страни човечанства.” Пејман је суспендован из Лабуристичке партије и касније одустати да постане самосталан.

Код ње конференција за штампу 11. маја, инсистирање министарке иностраних послова Пени Вонга да ћемо „признати Палестину када за то дође време“ је у најбољем случају неискрено. Оно што министар спољних послова заиста каже јесте да ће Аустралија, док не дође право време, само признати Државу Израел као страну у „мировном процесу“, док она неометано чини ратне злочине у Гази и незаконита окупација Западне обале.

У говор на Аустралијском националном универзитету, Вонг је поставио правила за државност као полицајац на удару. Она је навела да мировни процес мора искључити признање Хамаса (политичке партије коју је већина Палестинаца изабрала 2006. године), и да Палестинске власти морају предузети „неопходне реформе“ (против корупције) како би преузеле „своје одговорности у вези са уједињеном Западна обала и Газа.”

Аустралијски премијер Ентони Албанезе у Сан Дијегу 13. марта 2023. (ДоД, Цхад Ј. МцНеелеи)

премијер Ентони Албанез даље инсистирао, „свако постојање палестинске државе било би и оно што је била и демилитаризована држава.

Дакле, да ли је поштено запитати се: да ли би Аустралијско признање Израела зависило од уклањања Ликуд партије која спроводи „вероватан геноцид“ у Гази и нелегалне окупације Западне обале?

Да ли би то предвиђало смену премијера Бењамина Нетањахуа који се суочава са вишеструким оптужбама за корупцију? Да ли би аустралијско признање Израела као државе захтевало демилитаризацију његове огромне ратне машине?

Наравно да није, јер је Аустралија, ропски понављајући америчку политику, посвећена безусловној подршци Израела и њено одбијање да призна палестинско самоопредељење има дубоке историјске корене.

Од почетка 20^th века, палестинска забринутост је игнорисана у свакој великој одлуци о њиховој будућности. Године 1917, британска Балфурова декларација једнострано је предложила јеврејску домовину у Палестини по налогу циониста без арапског учешћа или пристанка.

Поново је 1937. Британска краљевска (поол) комисија предложила поделу Палестине на две државе без арапског учешћа или одобрења. А 1947. Палестинци су поново игнорисани Планом Уједињених нација о подели који је Палестину поделио на две крајње неравноправне државе где је Јеврејима који су чинили само трећину становништва дато 56 одсто земље.

Али ни ово није било довољно за ционисте. Када је план био на снази, први премијер Израела Давид Бен Гурион објављен, „укинућемо поделу земље и проширићемо се на целу земљу Израел.“

И проширили су.

Палестинске избеглице на путу из Галилеје у октобру–новембру 1948. током Накбе. (Фред Чашник, насловница Рађање проблема палестинских избеглица од Бенни Моррис/Википедиа цоммонс/Публиц домаин)

Док је колективни Запад стајао по страни, 750,000 Палестинаца је протерано са своје земље у суседне земље током Накбе 1948. године, хиљаде других је расељено и убијено у деценијама које су уследиле, а израелска кампања геноцидног бомбардовања у Гази створила је два милиона избеглица које су могле никада неће моћи да се врате својим кућама.

Заједно са ширењем илегалних јеврејских насеља на Западној обали, количина земље коју Арапи сада заузимају се смањила са 45 процената у 1948. на 15 процената данас потпуно уништавајући све изгледе за одрживо решење са две државе.

Као Цраиг Мокхибер, који је поднео оставку на место директора Високог комесара УН за људска права у Њујорку због неуспеха УН да реагује на ратне злочине у Гази, навео је у писму оставке:

„Мантра о 'решењу са две државе' постала је отворена шала у ходницима УН, како због своје потпуне немогућности, тако и због потпуног неуспеха да објасни неотуђива људска права палестинског народа.

Данас, свака нада у праведни и трајни мир у Палестини остаје илузорнија него икад јер Запад наставља да снабдева Израел оружјем, одбија да захтева трајни прекид ватре у Гази и док Нетањаху изјављује да Израел никада неће признати палестинску државу.

Ако напредак у мировном процесу који води ка решењу са две државе остане једини пут Аустралије ка признању палестинске државе, Палестинци су били обешени да се осуше.

„Став владе да признање Аустралије мора бити условљено непостојећим „мировним процесом“ подрива и поништава политику платформе“, каже Пријатељи рада Палестине, „То у ствари значи да ова лабуристичка влада никада неће признати Палестину.“

Да би испунила своје моралне обавезе и задржала свој интегритет, Аустралија мора да се одвоји од своје сервилне привржености спољној политици САД и утицаја израелског лобија и придружи се великој већини нација – 145 од 192 чланице Генералне скупштине УН – позивајући за признање палестинске државе сада.

Стефан Мур је награђивани америчко-аустралски режисер документарних филмова. У Њујорку је био продуцент серије за ВНЕТ и продуцент у ударном термину програма ЦБС Невс магазина КСНУМКС САТИ. У Великој Британији је радио као продуцент серијала на Би-Би-Сију, ау Аустралији је био извршни продуцент за Филм Аустралиа и национални емитер АБЦ-ТВ. Његови чланци су се појавили у Цонсортиум Невс, Цоунтерпунцх Бисери и иритације.