Када лидери држава чланица војног пакта говоре о његовој непроцењивој улози у одбрани демократије, скоро да можете чути како историја грца у позадини, пише Џон Вајт.
Уводна реч америчког председника Џоа Бајдена у среду на самиту поводом 75. годишњице у Вашингтону. (НАТО/Флицкр, ЦЦ БИ-НЦ-НД 2.0)
By Јохн Вигхт
Средњи
TАктуелни и текући сукоб у Украјини нас подсећа да постојање НАТО-а 75 година од његовог стварања представља увреду за милионе погинулих у Другом светском рату, тако да УН Повеља могао да се роди.
Произведен као темељни документ Уједињених нација по његовом рођењу у октобру 1945. године, садржан у члановима повеље, била је свечана заклетва да ће од сада владати правда, међународно право и толеранција уместо грубе моћи, силе и нетолеранције.
Размотрите на тренутак први део преамбуле повеље:
„МИ НАРОДИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ОДЛУЧИЛИ
да спасе наредне генерације од пошасти рата, који је два пута у нашем животу донео неизрециву тугу човечанству, ида поново потврди веру у основна људска права, у достојанство и вредност људске личности, у једнака права мушкараца и жена и великих и малих народа, и
да успостави услове под којима се може одржати правда и поштовање обавеза које произилазе из уговора и других извора међународног права, и
да промовише друштвени напредак и боље стандарде живота у већој слободи.”
Немогуће је прочитати те речи и не жалити због зјапећег раскола између племенитих идеала које су обећали да ће подржавати и мрачне стварности која је стигла за њима.
Јер, уместо да се човечанство спасе од „пошасти рата“, радије него од „поштовања обавеза које произилазе из уговора и других извора међународног права“, пошаст рата и кршења уговора и међународног права су постали скоро свакодневна појава широм света.
Најважније питање са којим се данас морамо ухватити у коштац је питање зашто? Шта лежи у корену и који је заједнички именитељ одговоран за велики неуспех човечанства да постигне визију постављену у Повељи УН?
Споменик Повељи УН на Плаза Уједињених нација у Сан Франциску. (Кен Лунд, Флицкр, ЦЦ БИ-СА 2.0)
Уз дужно разматрање, нема сумње да је, у суштини, низ сукоба који су дефинисали наше постојање последица тежње једног идеолошког блока да доминира и наметне одређени политички, економски и вредносни систем свету. дефинисана својом разноликошћу језика, култура, историје и традиције.
Резултат је нормализација рата и апотеоза тврде моћи, а не да се рат и тврда моћ сматрају гротескним перверзијама и сметњом људском напретку.
Пре седамдесет пет година НАТО, војна алијанса чије је целокупно постојање и етос заснована на „моћ је исправна“, изронио је из утробе хладноратовских циљева које је осмислила Труманова администрација фанатичних јастребова, конзумираних са циљем потпуног доминација спектра на крају Другог светског рата.
У свом есеју „Последње царство“ из 1997. године, Гор Видал дивља званичну историју коју нуде западни идеолози када је реч о изненадном преласку из Москве која се сматра незаменљивим савезником у рату против нацистичке Немачке у очима Рузвелтова администрација, неумољивом непријатељу када је Труман ушао у Белу кућу након Рузвелтове смрти у априлу 1945.
Видал:
„Држава националне безбедности, НАТО алијанса, четрдесетогодишњи Хладни рат створени су без сагласности, а још мање савета америчког народа… Подстицај НАТО-а биле су Сједињене Државе… Сада смо били паклено склони трајној подели Немачке између наше западне зоне (плус британске и француске зоне) и совјетске зоне на истоку. Мирно, прекршили смо сваки споразум који смо склопили са нашим бившим савезником, сада страшним комунистичким непријатељем.”
Видал говорећи за Народну странку 1972. (Сусмарт, ЦЦ БИ-СА 3.0, Викимедиа Цоммонс)
Да кренемо даље, сада није тајна да је амерички државни секретар Џејмс Бејкер уверио совјетског премијера Михаила Горбачова на састанку 9. фебруара 1990. да се НАТО неће ширити „један инч на исток“ након поновног уједињења Немачке.
Према декласификованих докумената, Бејкерово обећање је дато као део „каскаде уверавања“ о совјетској безбедности коју су западни лидери дали у то време па све до 1991. године, када је Совјетски Савез дошао до краја. То је разбијање тих уверавања које лежи у срцу погоршања односа између Истока и Запада које се дешавало од тада, и које је основа за актуелни сукоб у Украјини.
Заливен тријумфализмом због распада Совјетског Савеза раних 1990-их, НАТО је пуштен на свет не у име демократије већ у циљу империјализма. Неоконски писар Томас Фридман wrote (написано) отворено о покретачком етосу западне спољне политике након распада Совјетског Савеза:
„Скривена рука тржишта никада неће функционисати без скривене песнице — Мекдоналдс не може да цвета без Мекдонела Дагласа, произвођача Ф-15. А скривена песница која чува свет безбедним за технологије Силиконске долине зове се Војска Сједињених Држава, Ваздухопловство, Морнарица и Корпус маринаца.
Фридманово нескривено прослављање економских могућности које су отворене за САД у постсовјетском свету делили су моћни брокери у Вашингтону са обе стране пролаза. Опијени погрешним осећајем изузетности и врлине, свет је сада лежао пред њима попут огромног банкета на који су били позвани на гозбу.
Први курс овог празника била је бивша Југославија, која је са својим обилним људским и природним ресурсима, а да не говоримо о стратешком положају на Балкану, била зрела за заузимање.
Паренти 2012. док је држао говор „Демократија и патологија богатства“ у Берклију у Калифорнији. (Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ 3.0)
Мајкл Паренти, у свом дефинитивном делу о уништењу Југославије, да убије нацију, истиче да након пада комунизма у источној Европи
„Савезна Република Југославија (СРЈ) остала је једини народ у том региону који није добровољно одбацио оно што је преостало од свог социјализма и успоставио нелегирани систем слободног тржишта. Такође с поносом није имала интереса да се придружи НАТО-у.”
Одлучујућа улога НАТО-а у постизању циљева Запада у бившој Југославији не мора да нас задржава.
Ствар је у томе да данас — имајући у виду улогу НАТО-а у распарчавању Југославије, његову улогу у помагању да се Авганистан претвори у пропалу државу, његову критичну улогу у рушењу Муаммар Гадафија у Либији и претварање те земље у пропалу државу, и њен став у угрожавању безбедности Русије у источној Европи — више није изводљиво нити могуће гајити било какво дуготрајно уверење да је НАТО било шта друго осим оруђе америчке чврсте моћи, распоређено не да штити и брани, али да уништава и доминира.
Кад год чујете америчког председника Џоа Бајдена и друге лидере и званичнике држава чланица НАТО-а како понтификује о непроцењивој улози коју НАТО игра у одбрани демократије у све опаснијем и нестабилном свету, скоро можете да чујете како историја жваће у позадини, шта је са НАТО-овим неоспорним улогу у стварању ове опасности и нестабилности.
Распуштање НАТО-а и прихватање принципа садржаних у Повељи УН одавно су закаснили. Јер ако су деценије од распада Совјетског Савеза потврдиле једну ствар изнад свих других, то је да највећи изазов са којим се човечанство суочава није недостатак демократије у одређеним државама, већ недостатак демократије међу свим државама.
Док се ово друго не постигне, прво ће увек остати производ загушујућих ефеката западног империјализма и његовог гадног детета, хегемоније.
НАТО није штит, то је мач, обливен крвљу.
Џон Вајт, аутор Газа Веепс, 2021, пише о политици, култури, спорту и било чему другом. Размислите о вађењу а претплата на његовом сајту Медиум.
Овај чланак је из сајт аутора Медиум.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Cонсортиум Невс.
Џон Вајт каже: „... највећи изазов са којим се човечанство суочава није недостатак демократије у одређеним државама, већ недостатак демократије међу свим државама. Док се ово друго не постигне, прво ће увек остати производ загушујућих ефеката западног империјализма и његовог гадног детета, хегемоније.”
Ово је моћна порука за народе глобалног југа. Уместо да се упуштају у бескрајну међусобну свађу око недостатка „демократије“ у свакој држави, они би требало да усмере своју борбу за стварање демократије међу свим државама. Ово се посебно односи на земље као што су Русија, Иран, Сирија, Северна Кореја, Венецуела и Куба, које пате од бруталних санкција у рукама западних земаља које изазивају сиромаштво, неједнакост, кршење људских права и понекад насилне политичке сукобе.
У светлу неуспеха Повеље УН, увођење БРИКС-а и његових релативних успеха је добра полазна тачка за успостављање демократије која недостаје међу државама света.
После светских ратова, они стварају крај рата како би ублажили жудњу за крвљу, а затим започели профитне мотиве за следећи рат и бољу технологију скупљег оружја засновану на тесту оружја из претходног рата.
Самит поводом 75. годишњице НАТО-а у мочвари око пута био је несрећа, разоткривајући морални банкрот, психозу и деменцију колективног Запада. Бајден је Ахаб кашастог мозга, Путин је његов Моби Дик, а једини разуман лик, Орбан, је Старбак.
Ми смо на Пекуоду, потопљени њиховом колективном опсесивном глупошћу. Кеир Стармер је будала, не-ентитет, само срање у главу.
хккпс://подтаил.цом/ен/подцаст/тхе-дуран-подцаст/нато-суммит-фунерал-то-цирцус/
хккпс://подбаи.фм/п/тхе-цритицал-хоур-461766/е/1720843260
НАТО је првобитно формиран као одбрамбени споразум између земаља које су се бориле и победиле у борби против фашистичких нациста у Другом светском рату након толиког покоља. Био је то пакт међу западним нацијама који никада више неће дозволити такво уништавање људских живота и држава.
Данас се НАТО претворио у офанзивну организацију, право пред носом несуђене јавности која је уљуљкана у уверење да је Русија нови непријатељ све док се велики новчани интереси веома богате производним наоружањем. Ово је нови економски покретач. тренутак буђења онога што нам је свима учињено прошао је час. Осим неколико новинских агенција, као што је Цонсортиум Невс, главни ток је свирање бубњева рата. Нико нас неће спасити. На нама је да се коначно пробудимо.
Хвала ти Џоне
Очајавам због Запада.
Западни идиоти навијају за НАТО док проглашавају Русију и растуће трошкове живота. Они некако заборављају да су санкције НАТО-а против Русије изазвале скок њихових трошкова живота и потоњи нагли пораст руског просперитета.
Додајући увреду повреди, развесељавају западне политичаре који им одузимају тешко зарађени новац и дају га Украјини како не би допринела инфлацији на Западу коју су њихове санкције у први мах створиле.
Називати те западњаке овцама је увреда за овце. У поређењу са њима, комарци имају еидетичку меморију.
Није ни чудо што пропаганда цвета.
Све је тачно, али све је то папирни новац и машине су вруће. Имајте на уму, данас је то компјутерски генерисано. Почео сам да верујем да је једини излаз из наше дилеме, нажалост, ИМХО, потпуни неуспех монетарног система какав данас постоји. БРИЦС + пружа опцију која би могла да функционише и за све нас, укључујући САД/западни свет. Повратак на златни стандард би могао бити пут напред. Злато и друга средства, за сваку суверену земљу као извор трговине међу мирним и нације које поштују поштовање могу бити пут напред. Само моје мисли.
Сви они претпостављају да смо ми остали глупи као они, да заправо верујемо у трипице које они служе. Чак и четворогодишњак може рећи да је то апсолутно срање.
Права демократија нема потребу за цензуром, или масовним надзором, или намештањем избора, или законима против политичких противника, или бескрајним лажима, дезинформацијама и дезинформацијама. Слуша и поштује своје грађане. Транспарентна је у свом деловању у име бирача, дозвољава се да одговара.
Или, барем, настоји да буде већина ових ствари.
Али како НАТО може да се претвара да брани нешто што не постоји на западу, а вероватно нигде?
Кина је, у протеклих 40 година, произвела скоро чудесно добре резултате за сада 1.4 милијарде људи. Кина није демократија. На основу само Кине, Вашингтон би требало да одустане од захтева да свака земља постане „демократија“. Сваком своје. Историја, култура и друге ствари одређују који је најбољи облик владавине за одређену земљу.
Демократија није лек за све. Није присуство или одсуство демократије оно што узрокује наше проблеме, већ неуспех у примени Зхоу ен Лаи-ових 5 принципа за миран суживот узрокује наше проблеме.
Коментар на 1. одељак повеље УН: „Немогуће је прочитати те речи и не жалити због зјапећег раскола између племенитих идеала које су обећали да ће подржавати и мрачне стварности која је стигла за њима...“ Та реченица све говори без њих. мрачни детаљи, барем за оне од нас који су довели у питање „истине“ које су пред нама, и оне истине које се говоре када се новинар или медиј залаже за истину. Ја називам алтернативне истине. списи. извештавање, Интегрити Медиа и вероватно ће постојати неки монолитни ПОС који се диже и тако себе назива. Међутим, постоји много алтернатива, али немају много интегритета. Зато немојте да вас завара име. Потражите писце који су оклеветани, блокирани, скинути. То је оно што они ових дана раде за интегритет и то намеравају да ураде медијима за интегритет. Медији интегритета можете препознати по онима који су изгубили приходе због већег реда извештавања и који су се суочили са својим унутрашњим питањима шта их је уопште довело у новинарство.
О каквој 'демократији' ми причамо? „Воља народа“ је одавно нестала, замењена вољом „недодирљивих“. Запад уништава сам себе...
„Серија конфликата који су дефинисали наше постојање последица су тежње једног идеолошког блока да доминира и наметне одређени политички, економски и вредносни систем свету који је дефинисан његовом разноликошћу језика, култура, историја и традиција. ” (Ох, а те речи које дефинишу наш свет су оно што га чини тако лепим, здравим и лековитим). Системи вредности тог „идеолошког блока“ које предлаже да брани је лаж, сав дим и огледала. Тај „идеолошки блок“ је мајстор подметања, лажних застава, праћења и хватања у замку. Покретачки економски и вредносни системи који стоје иза „серије сукоба“ је капитализам, који такође обухвата класни систем или другачије речено, тек када прихватите „капитализам“, имате било какву „класу“. Капитализам као финансијски систем који нагиње ка смрти, ако је „рађање“ машина смрти једнако капитализму, а смрт милијарди једнака капитализму или се у најмању руку дешава под капитализмом, онда се чини да је то систем који се војно и тајно намеће свету. Фразе „Раце Раце“ и „Дог Еат Дог“ нису настале ниоткуда. Погрешно их називамо „елитама“, док су они прави „жалосни“.
НАТО је постао легија страних земаља САД! Како другачије објаснити НАТО у Ираку, у Авганистану, Јужном кинеском мору…. Зар није требало да се супротстави Совјетском Савезу који више не постоји?
Видал и Паренти!
Двојица људи којима сам се највише дивио на свету.
Видалова велика дебела књига, „Есеји из Сједињених Држава“ је апсолутно неопходна. Више од хиљаду страница, креће се од раних 1950-их до 90-их и вешто се фокусира на америчку књижевност, историју и политичко-социолошке увиде.
Паренти је написао гомилу књига које су све веома препоручене. Моји фаворити од његових: „Убити нацију“, „Атентат на Јулија Цезара“, „Мач и долар“, „Црнокошуљаши и црвени“ и „Измишљање стварности“.
НАТО је требало да буде угашен после Хладног рата. То је ратна машина.
НАТО није Штит, већ машина за извлачење богатства пореских обвезника и богатства планете.
Одлично речено:
„Јер ако су деценије од распада Совјетског Савеза потврдиле једну ствар изнад свих других, то је да највећи изазов са којим се човечанство суочава није недостатак демократије у одређеним државама, већ недостатак демократије међу свим државама. Док се ово друго не постигне, прво ће увек остати производ загушујућих ефеката западног империјализма и његовог гадног детета, хегемоније.”
Тренутак размишљања потврђује овако изражену очигледну узрочност.
Нисам раније видео тај Фридманов цитат. То је један од оних случајева у којима се тајни део открива да би сви који имају уши могли да чују. Нажалост, превише Американаца, ако јесу/прочитају, једноставно би одговорило: "Дођавола, да!"