Како МКС превазилази израелску некажњивост

Рамзи Бароуд о парадигми моћи која је дуго дефинисала однос Запада према Палестини и, према томе, глобалном југу.

Тужилац МКС Карим Кан у обраћању Савету безбедности УН 2022. (Фото УН/Еван Шнајдер)

By Рамзи Бароуд
З Нетворк

Eчак ни најоптимистичнији политички аналитичари нису очекивали да ће главни тужилац Међународног кривичног суда бити изговарајући ове речи:

„Имам разумне основе да верујем да Бењамин Нетањаху (…) и Јоав Галан (…) сносе кривичну одговорност за (…) ратне злочине и злочине против човечности…“

Осим двојице Израелаца, Карим Кан има укључен тројица Палестинаца по његовом захтеву који тражи налоге за хапшење од Претпретресног већа МКС. То је важно, али морамо запамтити да су, према западном мишљењу, Палестинци увек били кривци. 

Доказ за горњу тврдњу је да је Запад дуго приказивао Израел као земљу у рату у самоодбрани. Сходно томе, Палестинци су — иако окупирани, лишени власништва и разбаштињени — агресори.

Ова бизарна логика није чудна ако се посматра у оквиру парадигме веће моћи која је дефинисала однос Запада са Палестином и, шире, Глобалним Југом. 

На пример, од 54 особе оптужен од стране МКС-а од његовог оснивања 2002. године, 47 су Африканци, што је чињеница која је с правом узнемирила владе, цивилна друштва и интелектуалце широм глобалног југа дуги низ година. 

О западној дволичности, Аиме Цесаире, мартиникански интелектуалац ​​и политичар, wrote (написано), 

„Они су толерисали (..) нацизам пре него што им је нанет, апсолвирали су га, затворили очи пред њим, легитимисали, јер је до тада био примењиван само на неевропске народе.

Други светски рат инспирисао је нова размишљања Запада. Међународни суд правде (ИЦЈ), МКС, између осталих, били су директан исход тог ужасног западног рата. Био је то начин на који је Запад покушао да заштити нови статус кво који су успоставили победници. 

Молимо Вас поклонити до ,
Пролеће Фонд Погон!

Глобални југ се ипак придружио. „Африка је имала посебан интерес за успостављање суда, јер су њени народи током векова били жртве великих кршења људских права“, рекао је представник Организације афричког јединства. рекао у Риму, месту рођења Римског статута, 1998. године.

Генерални секретар УН-а Кофи Анан 18. јула 1998. године, обраћајући се на церемонији у римској градској већници поводом потписивања уговора о оснивању МКС. (слика УН)

Предвидљиво, међутим, МКС се претворио у платформу на којој бивши колонијални господари осуђују неевропски свет. У том смислу, правда је једва задовољена. 

Као и увек, Палестина је била и наставља да служи као лакмус тест међународног поретка. Већ више од 15 година Палестинци траже помоћ МКС-а да Израел позове на одговорност за своју војну окупацију и разне злочине у Палестини. 

Палестинци су то учинили једноставно зато што сваки покушај успостављања практичног механизма за окончање израелске окупације кроз Уједињене нације је испуњен са суровим америчким ветом. 

Изненадне избеглице заувек, Палестинска Накба 1948. (Ханини, ЦЦ БИ 3.0, Викимедиа Цоммонс)

Како се израелска окупација претворила у трајну, а расни апартхејд ширио своје пипке да покрије сваки педаљ Палестине, подршка САД Израелу постала је прва линија одбране од било какве међународне критике, а камоли акције, усмерене на обуздавање Израела .

Иако су САД одбиле да се придруже ИЦЦ-у, оне и даље имају велики утицај на организацију, било преко санкције или притисак наметнут својим савезници који су чланови суда.

Дакле, МКС је одуговлачио. Одлуке које су требало да буду донете само месецима биле су потребне годинама. Институција, која је створена да испоручује брзу правду, постала је бирократски правни апарат који је чинио све што је у њеној моћи да избегне своје одговорности према Палестинцима. 

Упорност Палестинаца и огромна солидарност коју су добили од земаља широм глобалног југа на крају су се исплатили. 

Палестинци су 2009. године поднели своју прву молбу за придруживање МКС-у. Ипак, тадашњем тужиоцу Луису Морену Окампу требало је више од три године atteindre,en његова одлука из 2012. године, којом се Палестинцима ускраћује тако хитно чланство због њиховог правног статуса као пуких посматрача у УН 

Луис Морено-Оцампо, одлазећи тужилац МКС-а, 5. јуна 2012, након његовог завршног брифинга Савету безбедности. (Фото УН/Ескиндер Дебебе)

Остатак света се поново окупио иза Палестине, а касније те године и Генералне скупштине УН одобрено Палестина има статус „државе посматрача која није чланица“. 

Палестини су биле потребне још три године да се званично придружи МКС. Четири године касније, 2019. године, тадашњи тужилац Фатоу Бенсоуда изјавио да су такозвани статутарни критеријуми потребни за почетак истраге у Палестини били задовољени.

Али, уместо да отвори истрагу, Бенсоуда је ствар вратио Претпретресном већу на даљу потврду. 

Бенсоуда у Савету безбедности УН у децембру 2019. (Фото УН/Ескиндер Дебебе)

Званична истрага није била отворена до марта 2021, али се зауставио када је Карим Кан заменио Бенсуду на месту главног тужиоца касније те године. 

Дакле, шта се догодило између марта 2021. и 20. маја 2024., што је омогућило увек невољном Кану да оде чак и до тражења налога за хапшење? 

Прво, израелски геноцид у Гази, где се жртве мере десетинама хиљада.

Друго, у питању је био кредибилитет правног система заснованог на Западу који је владао светом од Другог светског рата. Ово објашњава нагласак који је Кан ставио у својој књизи од 20. маја изјава: 

„Ако не покажемо спремност да закон примењујемо подједнако (...) створићемо услове за његов колапс. 

Треће, солидарност глобалног југа, која је служила као окосница свих палестинских напора у међународним правним институцијама. 

После деценија једностраног приступа глобалним сукобима, клатно се коначно помера. Заиста, када кажемо да Газа мења свет, то и мислимо.

Рамзи Бароуд је новинар и уредник часописа Палестинска хроника. Аутор је пет књига укључујући: Ови ланци ће бити прекинути: палестинске приче о борби и пркосу у израелским затворима (КСНУМКС), Мој отац је био борац за слободу: Неиспричана прича из Газе (КСНУМКС) и Друга палестинска интифада: хроника народне борбе (2006). Др Баруд је нерезидентни виши научни сарадник у Центру за ислам и глобална питања (ЦИГА), Истанбул Заим универзитет (ИЗУ). Његова веб страница је ввв.рамзибароуд.нет.

Овај чланак је из З Нетворк.

Ставови изражени у овом чланку могу или не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.

Молимо Вас поклонити до ,
Пролеће Фонд Погон!