Џефри Сакс о томе зашто је напредовао говор израелског амбасадора у УН у Генералној скупштинид тхе Палестинац узрок.
Гилад Ердан, израелски амбасадор у УН, уситњава страницу Повеље УН током свог говора у Генералној скупштини 10. маја. (Фото УН/Мануел Елијас)
By Јеффреи Д. Сацхс
Заједнички снови
WДугујем ироничну захвалност израелском амбасадору у УН Гиладу Ердану за унапређење ствари државе Палестина у Уједињеним нацијама.
Достављањем говор у Генералној скупштини УН то је било тако невезан, апсурдан, вулгаран, увредљив, недостојанствен и недипломатски, Ердан је помогао да се обезбеди једнострано гласање од 143 према 9 у корист чланства Палестине у УН (остали су били уздржани или нису гласали).
Али више од тога, Ердан је помогао да се разјасни израелски тактички приступ — и зашто је осуђен на пропаст.
Размотримо укратко садржај Ердановог говора. Ердан је укратко тврдио да је Палестина једнака Хамасу, а Хамасу Хитлеровом нацистичком Рајху.
Ердан је делегатима УН рекао да њихови народи подржавају државу Палестину јер „толико вас мрзи Јевреје“.
Потом је за говорницом разбио Повељу УН, тврдећи да делегати чине исто гласајући за чланство Палестине у УН. Све то време, истог дана када је његов говор и гласање у УН, Израел окупљала своје снаге за још више клања недужних цивила у Рафи.
Ерданово брбљање је достигло ниво отровне мржње и апсурда. Палестина би ушла у УН као држава која воли мир, што је одлучно и елоквентно изречено од стране палестинског амбасадора при УН Ријада Мансура (ovde у 23:44). „Ми желимо мир“, недвосмислено је изјавио амбасадор Мансоур.
Штавише, решење о две државе се наравно неће десити у дипломатском вакууму. Према Арапска мировна иницијатива из 2002 које су поново потврдиле арапске и исламске земље у Ријаду прошлог новембра арапске и исламске земље су се више пута обавезале да ће подржати мир и нормализацију односа са Израелом као део решења о две државе.
Супротно Ердановој клевети, владе Генералне скупштине УН наравно нису мрзе Јевреје. Уместо тога, мрзе напад израелске владе Газа, покољ толико велики да је Израел на оптуженичкој клупи Међународног суда правде под оптужбом за геноцид. Иста лажна оптужба подигнута је против студентских демонстраната који нису антијеврејски, већ против апартхејда и геноцида.
Грандстандинг
Питање је онда шта је Ердан заправо радио држећи говор који је био толико претјеран да је могао само да подстакне, а не да смањи, огромно гласање широм свијета за Палестину. Наравно, радио је оно што раде сви политичари у доба друштвених медија. Он је био стајање за његових обожаваних 157 пратилаца на Кс (бивши Твитер) и за присталице у израелској десничарској партији Ликуд.
Данас сам демонстрирао Генералној скупштини шта они раде са Повељом УН игноришући је и уситњавајући је на сцени. Рекао сам амбасадорима да ће данашњи дан бити срамотан и желим да свет памти када су уништили Повељу УН да унапреде нацистички режим... пиц.твиттер.цом/НулОтХсАдК
— Амбасадор Гилад Ердан ???? ???? (@гиладердан1) Maj, 10
У почетку сам, слушајући Ердана, једноставно помислио да је човек поремећен, да пати од трауме након холокауста и да види Хитлера како вреба у свакој сенци. Ипак, такав поглед је наиван.
Ердан је веома искусна политичка личност, добро образован и добро обучен, и потпуно је контролисао пажљиво припремљен говор (који је укључивао постер и шредер као реквизите). Моја првобитна грешка је била што сам мислио да се обраћа осталим амбасадорима УН и гледаоцима поступка као што сам ја.
Велика разлика између политике из доба емитовања из прошлости и политике друштвених медија данас је у томе што политичари више не говоре широј јавности. Они сада скоро у потпуности комуницирају са својом базом и „близу базе“.
Свака особа данас добија персонализовани ток „вести“ који је заједнички конструисан индивидуалним изборима (које веб-странице посећујемо), мрежама дигиталних „следбеника“, алгоритмима платформи као што су Фацебоок, Кс и ТикТок, и скривеним силама које укључују интелигенцију агенције, владини пропагандисти, корпорације и политички оперативци. Као резултат тога, политичари мобилишу и мотивишу своју базу, и мало више.
Ердан, политичар, и његова партија Ликуд, боре се против Палестинаца много дуже него што је Хамас доминирао политиком Газе, заиста дуже него што Хамас постоји. Ердан је одрастао унутар странке, од њеног омладинског крила па надаље, у покрету који је одувек био оштро против палестинске државе и решења о две државе.
Хамас као политички реквизит
Графити Хамаса у граду Наблусу на окупираној Западној обали 2006. (Мајкл Лодентал, Флицкр, ЦЦ БИ-НЦ-СА 2.0)
У ствари, Ликуд је Хамас дуго третирао као политички реквизит, трику да подели Палестинце и на тај начин одбије међународне позиве за решењем две државе.
Како преносе чак и израелски медији, лидери Ликуда су годинама радили са арапским земљама како би задржали финансирање Хамаса, како би он представљао сталну конкуренцију палестинским властима.
Која је онда стратегија Ликуда док се Израел све више изолује од остатка света? И овде, Ерданове политичке смицалице из прошлости нуде траг. Ердан је био један од најмудријих и најуспешнијих израелских политичара у изградњи Ликудовог савеза не само са богатом америчком јеврејском заједницом већ и са америчком хришћанском евангелистичком заједницом. Хришћански ционисти ватрено подржавају контролу Израела над Светом земљом, иако као увод у њихов Армагедон, а не баш за дугорочну агенду Ликуда.
Тактичко уверење Ликуда је да ће САД увек бити ту, дебеле или танке, јер ће израелски лоби (и јеврејски и хришћански евангелистички) и амерички војно-индустријски комплекс увек бити ту. Ликудова опклада је увек функционисала у прошлости и верују да ће успети и у будућности.
Да, израелски насилни екстремизам коштаће Бајдена подршку младих америчких бирача, али ако јесте, то ће само значити избор Доналда Трампа у новембру, па још боље за Ликуд.
Стратегија Ликуда се у потпуности ослања на САД за безбедност Израела, као једину блокирајућу силу у светској заједници која је све уједињенија и згрожена масовним ратним злочинима Израела, и која се залаже за наметање решења о две државе потпуно непослушном Израелу.
Ипак, кључни интереси САД — економски, финансијски, комерцијални, дипломатски и војни — су у супротности са изолацијом од Израела у оквиру међународног система.
Израелски лоби ће бити погођен покретом клешта. С једне стране, амерички бирачи, посебно млади амерички бирачи, згрожени су израелском бруталношћу. С друге стране, геополитичка позиција Америке се руши.
Ускоро се очекује да ће многе европске земље, укључујући Шпанију, Ирску и Норвешку, признати Палестину и поздравити њено чланство у УН.
Ердан ће можда завршити на врху листе Ликуда, али Ликуд и његови екстремистички и насилни партнери у коалицији ће вероватно ускоро достићи границе своје ароганције, насиља и окрутности.
Џефри Д. Сакс је универзитетски професор и директор Центра за одрживи развој на Универзитету Колумбија, где је руководио Институтом за Земљу од 2002. до 2016. Такође је председник УН Мреже за решења за одрживи развој и комесар Комисије УН за широкопојасни приступ за развој.
Овај чланак је из Заједнички снови.
Ставови изражени у овом чланку могу или не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Молимо Вас поклонити до la
Пролеће Фонд Погон!
Пазите да хвалите нације које 'признају Палестину'. Америка тренутно покушава да оживи „решење са две државе“. Али, они палестинску државу виде као демилитаризовану, немоћну диктатуру под америчко-израелским палчевима. Америка је трчала унаоколо покушавајући да пронађе диктатора кога би поставила на улогу владајуће Палестине. Абас их је одбио, иако већ има тај посао на окупираној Западној обали. Као што је очигледно учинио шеик УАЕ. Али, две речи које никада не чујете у вези са палестинском државом су „демократија“ и „самоопредељење“. Нити вероватно много више о другим људским правима за Палестинце.
Америка наравно мрзи идеју демократије у западној Азији, јер оног тренутка када људи добију било какав глас, они ће се супротставити Америци, Израелу и Волстриту у неком редоследу. Многи Египћани су умрли када је Вашингтон заменио изабрану владу са тренутном војном диктатуром у Каиру, чиме је прекинут кратак прекид након дуготрајне Мубаракове диктатуре коју је подржавала Америка.
Као што би се очекивало од Америке, у току је покушај превара. Волстрит жели да створи лажну палестинску државу, а затим натера све ове земље и хуманитарце који су то подржали да пристану на то. Другачији пут до приступа Трамповог Договора века „чисти Палестину под тепихом“ откако су га са задовољством усвојили Бајден и демократе.
Ако говоримо о говорима званичника окупаторске силе у УН, слика би требало да буде на Нетањахуу прошлог септембра 2023., како држи мапу на којој је израелско плаво у потпуности заузело све окупиране територије – месец дана пре 7. октобра.
Чудно је како нико не показује ту слику, јер та једна слика вреди хиљаде речи о томе како ово није почело 7. октобра, јер месец дана пре него што Нетањаху показује своју мапу која приказује Арапе уклоњене и са Западне обале и са Газе и ништа осим израелске плаве боје. Та једна слика јасно показује претходну намеру и говори хиљаде речи о геноциду који је у току.
Аутор одлично истиче када каже да би се у ери радиодифузије политичари и дипломатски званичници трудили да се што шире. Али у данашњој ери друштвених медија, они разговарају само са својом базом. Ово обухвата велики део онога што је постало озбиљно мањкаво у међународној политици. Ако разговарате само са својом племенском базом, неком врстом навијања или секције за навијање, онда сводите међународну политику на расправе у школском дворишту. Ако смо се потпуно одрекли уљуђености добре, компетентне дипломатије, само да бисмо једни друге прозивали, хвалили се мачо терминима и понашали се раздражљиво, онда смо се свели на насилнике из школског дворишта који вређају једни друге док се ударају у прса. Очигледно окрећемо еволуцију уназад и враћамо се на неку врсту великог мајмуна са смртоносним геном. Прави мајмуни раде много боље од овог изговора који удара у груди за међународну комуникацију.+
Кажу да људи добијају власт какву заслужују. Ако племенска база стално одговара политичару који само разговара са племенском базом, а који игнорише све концепте већег добра – онда је то племенска база која добија власт какву заслужују. Ово није само избор једног курса, већ одбацивање веће мисаоне алтернативе која би могла довести до нечег бољег. Истина у Америци као и у Израелу. Народ је подржао политику ћорсокака која може довести само до ратова пас-једе-пси ван вазоо-а. Очигледно, то је управо оно што су одувек желели, јер је све друго очигледно толико непопуларно, да се о томе и не разговара. Није велико изненађење, пошто је Исус био прикован на крст из скоро истог разлога. Како се усуђује да каже да сви треба да пребијемо своје мачеве у плугове и да се слажемо једни са другима.
Није ново. Не треба кривити друштвене мреже. Као неко ко је одрастао на старом демократском расистичком југу, играње на одређену базу је америчка традиција. Јужне демократе попут Џорџа Воласа и Лестера Медокса су своју моћ и богатство певали из ове исте химне. Чини се да друштвени медији подстичу мафијашки менталитет, али менталитет мафије постојао је много пре друштвених медија.
Човечанство је после Другог светског рата знало да мора да одрасте и морално напредује након што је развој нуклеарног оружја значио да би рат могао бити крај човечанства. Човечанство је знало да треба духовно напредовати да би ухватило корак са својим технолошким развојем. Штета што је човечанство заборавило. Реалност може бити неопростива, а неке грешке могу бити фаталне.
Номинација за Дарвинове награде 2024…
... цео људски род.
Ценио сам дискриминацију коју је Сацхс направио. Да је говорникова неозбиљна дијатрима била стриктно за његову базу. Амерички АИПАЦ натопио је супер богате Американце потпуно нелојалне основама демократије САД – правди, правима окупљања и слободи неслагања – у њиховој служби потраге за контролом стране силе.
Израел сеје семе сопственог уништења. Уместо да обезбеди мирну и сигурну будућност, она се оковала за амерички империјализам и неограничени рат. Отуда видимо да „присталице“ Израела убрзавају његово коначно уништење.
У случају да се неко (посебно млади) пита о чему Барт прича…хккпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=лОсАБвЦрн3Е
Барт, хвала на зезању! :-Д
То је био сјајан видео. Чавез је био велики човек. Хвала вам.
Хамас раван Хитлеровом нацистичком Рајху??? Најдуже сам сматрао да је Израел „нацисти“ Блиског истока – толико тактика које личе на нацисте. Почињем да верујем да ће се Израел држати СВАКЕ ЛАЖИ како би наставио да оправдава своје варварско понашање. А бели англо/саксонски свет је крив по асоцијацији .Геноцид или не геноцид...ово је масовно убиство највећих размера. СРАМ БИЛО СВЕ…
Ерданову драматику требало је дочекати громогласним коњским смехом негде са галерије. Његова љута и малолетна природа је невероватна. Овако се понашају наводне дипломате у консултативном телу за „уједињене нације“?
Ипак, очигледно његов наратив резонује са великим бројем ционистичких параноида који су бацили Хамас у улогу нациста. И који докази подржавају ово гледиште? Да ли је то пропаганда седмооктобарских догађаја, који се у овом тренутку интензивно испитују као и обмањујући и нетачни? Лари Џонсон је недавно известио да је укупан број ИДФ-а које је Хамас убио од 7. године отприлике 2006. Диспропорција у палестинским жртвама и невиним као жртвама сугерише да су несређени и помахнитали, а саосећање према њиховој жртви од стране нациста нагло опада. Даље, имамо назнаке Хамасових циљева у сопственом наративу, као што се може видети овде:
hxxps://static.poder360.com.br/2024/01/Hamas-documento-guerra-Gaza-21jan2024.pdf
Хвала ти Јеффери, често те слушам док дремаш. Можете ли проценити колико дуго ће трајати овај геноцид? колико ће времена требати Палестинцима да добију слободу?
Ре: Палестинска слобода?
Незатражени, не коначан одговор:
Одговор: колико година има свака особа, у тренутку првог постављања питања!
Зависи колико година је особа која поставља питање већ постављала питање.
Здраво Ем,
Хвала на одговору. Заиста не разумем.
Одговор на питање које сте поставили проф. Саксу, а које нисам успео да пренесем. Након додатног размишљања, наишао сам на стихове Боба Диланса: Одговор је мој пријатељ одуван у ветар... и онда сам наишао на следећи дубоко поучан чланак:
хккпс://ввв.цоунтерпунцх.орг/2024/05/17/цан-јевс-бе-назис/
Надам се да ово нуди дубље разумевање онога чему сам, безуспешно, тежио, о универзалном моралу и мудрости, као ио оскудици и једног и другог, с времена на време, током историје.
Да је Уго Чавез успео да прати Ердана на подијуму, одмах би одбацио мирис сумпора пре него што би говорио.