Недостаје у корпоративном новинарству с разлогом и из истог разлога је велики део Цонсортиум Невс.
Израелска војска у Гази 1956. (Национална библиотека Израела/Викимедијина остава)
Yне можете разумети сукоб без разумевања његове историје. Зато се историјски контекст рутински потискује од стране корпоративних медија, попут палестинско-израелског сукоба и рата између Русије и Украјине. Не желе да разумете.
За новинаре из естаблишмента, насиље у Гази почело је 7. октобра 2023, а у Украјини 24. фебруара 2022.
Разумевање палестинског сукоба од 1948. па надаље и рата у Украјини од свргавања украјинске владе 2014. и почетка грађанског рата потпуно мења нечију перцепцију.
Тако естаблишмент медији потискују ову историју јер је то перцепција коју не желе да имате. То је противно њеној агенди да промовише западну спољну политику, уместо да извештава о њој.
Године 1956, Моше Дајан, тадашњи начелник израелског генералштаба, погледао је како у недавну прошлост тако и у данас упозорити:
„Зашто се жалимо на њихову жестоку мржњу према нама? Они већ осам година седе у својим избегличким камповима у Гази, а ми пред њиховим очима у наше имање претварамо земљу и села у којима су они и њихови преци живели. … Ми смо генерација досељеника, и без челичног шлема и цеви пиштоља, нећемо моћи да засадимо дрво или изградимо кућу. . . . Не плашимо се да видимо мржњу која прати и прождире животе стотина хиљада Арапа који седе свуда око нас и чекају тренутак када ће њихове руке моћи да допру до наше крви.
Дајан је разумео неопходност историјског контекста, чак и када је указивао на кривицу његове стране.
То је историја још увек у току процеса етничког чишћења стотина хиљада Арапа од стране Израела, суоченог са темељним митом о земљи без народа за народ без земље. То је историја коју разумеју студенти демонстранти широм САД, због чега држава и медији желе да их ућуткају.
Објавили смо бројне чланке о историји палестинског сукоба, а прошле године смо водили а Тимелине то је објаснило рат у Украјини на потпуно другачији начин од онога што нам говоре западне владе и медији.
Историја је непроцењив део Цонсортиум Невс' извештавање. Молимо вас да допринесете данас CN'с Спринг Фунд Дриве да нам помогне да наставимо да пружамо редак, али суштински историјски контекст.
Молимо Вас поклонити до ,
Пролеће Фонд Погон!
Срећан Дан ВЕ свима, па, барем онима који признају историју. Али, будите опрезни са признавањем историје у демократији и слободи НАТО-а, јер је у неким земљама НАТО-а отворено прослављање пораза од геноцида Адолфа незаконито дело. Прошле године је најмање једна држава имала своју државну полицију која је тражила људе који су слали поруке среће на годишњицу пораза Адолфа у геноциду и изрицали новчане казне починиоцима. Све у име демократије и слободе.
Наравно, овде у Америци имамо велики национални празник да прославимо нашу највећу генерацију која је победила фашисте Италије, немачке нацисте и јапанске милитаристе. Геноцид Јое ће стајати на платформи за смотру велике националне параде, а сви радници имају празник у знак прославе пораза Геноцида Адолфа. Увек је тако важна национална прослава, овде у земљи Прескота Буша и Херберта Вокера и наравно Лаки Линдија.
Џорџ Орвел је све рекао.
Онај ко контролише садашњост, контролише прошлост. А ко контролише прошлост, контролише и будућност.
Такође. Историју пишу победници.
Можда би данашње тумачење, прикладније, гласило: онај ко контролише медије контролише садашњост, а садашњост је показатељ куда иде човечанство у свом самозагађивању будућности.
Као што је неко други у историји једном рекао: морал је добра идеја!
Индијски лидер за независност Мохандас Гандхи упитан је шта мисли о западној цивилизацији. Његов одговор? „Мислим да је то добра идеја“.
Пропустио сам последњу акцију прикупљања средстава – тако ми је жао. Волео бих да могу више од онога што имам, али времена су таква каква јесу.
Овај кратки комад је на месту. Можда би ЦН могао да поново објави и историју/хронологију Газе и Украјине током овог фонда?
Медији одговорни за одржавање званичног наратива сада понављају – без оспоравања – да је Русија прекинула испоруку гаса Европи као одмазду за рат у Украјини. Ова неоспорна „истина“ је уграђена у чланке који говоре о ЛНГ-у и „колико је он важан у супротстављању руској агресији“. Тек сада се разуме оно што сам све време говорио колико је гамбит Украјина/САД/НАТО против Русије важан за америчку ЛНГ индустрију, тачније, класу инвеститора која је то омогућила.
Заборавите идеологију, етничку припадност и верско срање: једина ствар која је неопходна да би се разумела америчка империја је да следите новац.
Званични наратив је фикција која се производи у ходу скоро сваког сата.
Сваки „информисани избор“ заснован на лажној историји о томе како је настала тиранска, ултра ционистичка, националистичка, теократска, супрематистичка држава Израел, и даље је истина „побачена“.
Дакле, новинарство, у шта тек данас почињемо да свједочимо из прве руке, кроз, од овог тренутка, још увијек слободно изражене ријечи и слике на ту тему, није нужно засновано на извјештавању о стварној, чињеничној историји.
Новинарство је историја!
Свака написана и забележена реч, свака фотографија је историјска и важна.
Без записа о догађајима, историја је прекинута.
Реците својој породици, пријатељима, заједници о догађајима како би сви могли да доносе информисане одлуке о животу.
Предивна! И не само зато што сам професор историје у средњој школи у пензији.
Историјски контекст у аналогији доноси име Хју Томпсон.
Био је пилот хеликоптера који је зауставио амерички масакр у Ми Лаиу
Вијетнамаца 1968.
Као што је израелска тврдња против Хамаса сада, амерички војници су тада убијали
сви у селу за Народноослободилачке снаге. Нека слична акција је болна
потребно сада да зауставимо наш америчко-израелски масакр у Гази.
Ох, да, сећам се да сам читао о томе. Хју Томпсон и још 2 војника у хеликоптеру зауставили су тог страшног војника који је убијао одрасле, баке, деде и децу. Мислим да је то био ЛТ Цаллеи који је почео да убија све те цивиле. Касније сам прочитао да је председник пустио грозног човека.
Било је дивно читати о Хјуу Томпсону, а без њега – често мислим да је војска свеједно, али још више људи би било убијено без Хјуа Томпсона.
Често се питам зашто већина Американаца остаје у школи после шестог разреда. Тврде да су „образовани“, али имају запањујући недостатак знања о онима са којима ратују. Откако су се ослободили Британаца ретко су били мирни. Сада је земља у озбиљном паду и скоро универзално је презиру. Свет више није униполаран са само САД под контролом. Навикните се, Американци, сада је мултиполарно и ту ништа не можете учинити. Живи и пусти да живи!
Такође треба имати на уму Си Херша, новинара који је марљивим истраживачким извештавањем привукао пажњу јавности на масакр у Мај Лају, када је Пентагон радио на томе да то задржи у тајности. Претплатио сам се на његов недељни билтен, вреди тога.
У операцији у Вијетнаму треба погледати историју која је претходила рату. Стандардни наратив из САД је био да ће доћи до „домино ефекта“ у региону ако се нешто не учини да се комунисти зауставе. У ствари, када сам био обрађен од стране војске, то је био стални подсетник зашто морамо да уђемо у Вијетнам.
Оно што треба схватити да се читава историја која се тиче догађаја треба прочитати и анализирати. Брзо читање историје јасно ће показати склоност САД да направе државни удар широм света. У случају вијетнамског председника Линдона Џонсона изнета је лаж о Тонкинском заливу, што је довело до ескалације рата. После деценија јавног скептицизма и владине тајности, истина је коначно изашла на видело: почетком 2000-их, Агенција за националну безбедност (НСА) је скинула тајност са скоро 200 докумената и објавила их. Они су показали да 4. августа није било напада.
Исти је случај сада са сукобима у Украјини и Израелу. Украјина је посебно тужна јер је свргавање демократски изабраног председника 2014. године изазвало 500 хиљада смрти храбрих украјинских војника и сву пустош у њиховој земљи.