Посао медија је да стварају неизвесност, сумњу и конфузију. Наш посао је да експлодирамо ту лаж, ускраћујући њима и политичкој класи алиби, рекао је Џонатан Кук на мировном скупу у Бристолу током викенда.
Улаз у ББЦ радиодифузну кућу у Лондону. (Едвардк, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ-СА 3.0)
IБило је прикладно да смо прошлог петка обележили Светски дан слободе медија тако што смо истакли две ствари. Прво, одавање почасти храбрим новинарима Газе који су платили ужасавајућу цијену што су палестинско искуство геноцида учинили видљивим западној публици у протеклих седам мјесеци.
Израел је убио десетину свог броја — око 100 новинара — док је покушавао да спречи да истина о својим злочинима изађе на видело. Израелска је најсмртоноснија ерупција насиља над новинарима икада забележена.
Друго, морамо осрамотити западне медије — не само Би-Би-Си — који су тако потпуно издали своје палестинске колеге пропустом да правилно извештавају о уништењу Газе, или га назову геноцидом.
Би-Би-Си је у јануару емитовао само најкраће извјештавање о разорном случају Јужне Африке против Израела пред Међународним судом правде — случај толико моћан да је суд довео Израел пред суђење за геноцид. Чињеница коју бисте једва знали из ББЦ-јевог извештавања.
Насупрот томе, корпорација је поништила распореде како би у потпуности представила шупљи правни одговор Израела.
Двоструки стандарди Би-Би-Сија су још очигледнији ако се присетимо како је известио о Украјини, коју је такође извршила инвазија непријатељске војске – руске.
Пре само две године ББЦ је своје главне вести посветио грађанима Кијева који масовно производе молотовљеве коктеле којима поздрављају руске војнике који се приближавају њиховом граду.
Уредник Би-Би-Сија за Блиски исток Џереми Боуен осећао се охрабреним да објави — очигледно са одобравањем — дијаграм који показује слабе тачке где би импровизовани експлозиви највише оштетили руски тенкови и војници унутра.
Две године касније, у свом извештавању о израелском нападу на Газу, исти ББЦ се окренуо за 180 степени.
Дупли стандарди
Израелски тенк у патроли. (Мицхаел Масс/Музеј Јад ла-Ширион)
Сасвим је немогуће замислити Боуена или било ког другог британског новинара који поставља упутства о томе како Палестинци могу живе запалити израелске војнике у својим тенковима – иако ти војници, за разлику од руских, окупирају и краду палестинске земље деценијама, а не две године.
Израелски војници, за разлику од руских, сада активно спроводе геноцидну политику гладовања.
Али двоструки стандарди медија естаблишмента као што је Би-Би-Си нису усмерени само на народ Газе. Они су упућени и нама, јавности.
Исти медији који су славили породице које примају украјинске избеглице вољно су се уротиле у омаловажавању оних чији је једини злочин то што желе да зауставе покољ преко 15,000 палестинске деце у Гази.
Очигледно нема ничег херојског у супротстављању израелском геноциду, чак и ако се противљење руској инвазији и даље третира као знак части.
Медији дају политичарима бесплатну пропусницу да оцрне као антисемит свакога ко је огорчен што се британско оружје користи да се убије, осакати и остави сирочад много, много десетина хиљада палестинске деце. Та оптужба претпоставља да сваки Јевреј подржава ово клање и брише све оне Јевреје који данас стоје уз нас на овом протесту.
У САД, полицијске снаге туку и хапсе студенте који су мирно позвали своје универзитете да престану да улажу у наоружавање израелског геноцида. Када се полиција повукла на УЦЛА, то је било само да би се дозволило про-израелским насилницима да нападну студенте — опет многи од њих Јевреји.
Јасан рат се води против права на протест против геноцида. И у тандему, медији су објавили рат енглеском језику.
ББЦ мења улоге
Замењене су улоге агресора и жртве. Би-Би-Си је оптужио студенте, улогорене на универзитету, да су се "сукобили" са произраелским групама које су упале у кампус да би их насилно напале.
Шта објашњава ове очигледне недоследности, овај гигантски неуспех медија који би требало да делује као чувар злоупотребе моћи?
Део одговора је расизам старе школе. Украјинци личе на нас, како неки новинари пропуштају, и стога заслужују нашу солидарност. Палестинци, изгледа, немају.
Али постоји још један, важнији одговор. Медији естаблишмента заправо нису чувари злоупотребе моћи. Никада није било. То је наративна фабрика, ту да ствара приче које омогућавају те злоупотребе моћи.
Државни медији и медији у власништву милијардера постижу овај циљ разним потезима. Прво, изостављају приче које би могле пореметити суштину нарације.
Сценарио медија је једноставан: Оно што Запад и његови савезници раде увек је добронамерно, колико год били ужасни исходи.
А оно што Запад ради, ма колико провокативно или безумно, никада се не може навести као објашњење за оно што раде наши „непријатељи“.
Нема узрока и последице. Они, кога год да изаберемо, једноставно су дивљаци. Они су зли. Они желе да униште цивилизацију. Морају бити заустављени.
Сваке ноћи недељама гледам вести ББЦ-а. Да је то све на шта сам се ослањао, једва бих знао да Израел свакодневно бомбардује избегличке кампове у Рафи који су наводно „безбедна зона“.
БРОЈ: Израел сада бомбардује 1.7 милиона цивила заробљених у Рафи, претећи непосредном инвазијом на последње „безбедно место“ у Гази.
Израел чини најгоре злочине у модерној историји, а западни режими то називају „самоодбраном“.
Никад не заборави. Никад опростити. пиц.твиттер.цом/имкВнГрУц3
— сара (@сахоурако) Maj, 6
Или да Израел наставља да ствара глад блокирањем помоћи, а Палестинци и даље умиру од глади. Или да је Уједињено Краљевство активно помогло стварању те глади ускраћивањем финансирања УНРВА.
Или да протесте за окончање геноцида у Гази – осликане као подржавајући терор и антисемитске – подржавају многи, многи Јевреји, неки од њих данас овде.
И наравно, нисам имао појма да израелско затварање и покољ Палестинаца није почело 7. октобра нападом Хамаса.
То је зато што Би-Би-Си наставља да игнорише опсаду Газе као контекст за 7. октобар — баш као што су он и остали медији углавном игнорисали 17-годишњу опсаду током година када ју је Израел спроводио.
Да се ослањам на ББЦ, не бих разумео да оно што Израел ради не може бити ни „одмазда“, ни „рат“. Не можете ићи у рат, нити узвратити, против народа чију територију деценијама ратоборно окупирате и крадете.
А када медији више не могу да изостављају, они одвлаче пажњу – кроз стратегије скретања, погрешног усмеравања и минимизације.
Дакле, када Газа објави вести, као што сада ретко ради, оне се увек филтрирају кроз друга сочива.
Фокус је на бесконачним преговорима, на плановима Израела за „дан после“ о агонији породица талаца, на страховима изазваним протестним повицима, о томе где повући границу слободе говора.
Било шта да се избегне бављење геноцидом који се спроводи усред бела дана већ седам месеци.
У своју одбрану, новинари из естаблишмента нам кажу да су дужни да буду непристрасни. Њихови критичари, кажу, не разумеју како функционишу вести.
Као новинар који је годинама провео радећи у великим редакцијама, уверавам вас да је ово лаж која служи себи.
Лиес Цхалленгед
Управо ове недеље, постао је виралан интервју Норвешке радиодифузне корпорације у којем је интервјуисан портпарол израелске владе Давид Менцер. За разлику од Би-Би-Сија, Менцерове лажи нису прошле неоспорно.
Погледајте овај интервју са портпаролом Израела Давидом Менцером.
То је апсолутни драгуљ интервјуа – редак приказ бриљантног новинарства са великим питањима.
Када дође до одбијања храбрих новинара, ционисти постају узнемирени и плачу жртве. пиц.твиттер.цом/спРЈКенЛРп
— Кхалиссее (@Кахлиссее) Април КСНУМКС, КСНУМКС
Норвешки новинар провео је 25 минута развлачећи своје неистине и обмане, једну по једну. Било је откровење видети како су тврдње израелског портпарола скинуте, слој по слој, све док није стајао тамо гол, а његове лажи су разоткривене.
Може се – ако постоји воља да се то уради.
Новинари Би-Би-Сија и остали медији естаблишмента схватају, колико год имплицитно, да је њихов посао пропасти. То је неуспех у истрази геноцида у Гази. То је не дати глас немоћнима. То је неуспех у пружању контекста и помоћи у разумевању. То је да не покажу солидарност са својим колегама у Гази који су убијени због њиховог новинарства.
Умјесто тога, улога ББЦ-ја је да заштити политички естаблишмент од тога да икада буде позван на одговорност за њихово саучесништво у геноциду. Посао естаблишмента је да створе утисак неизвесности, сумње, конфузије – чак и када је оно што се дешава кристално јасно.
Када једног дана Светски суд коначно дође до пресуде о геноциду у Израелу, наши политичари и медији ће тврдити да нису могли знати, да су заведени, да нису могли јасно да виде јер су догађаји били обавијени „маглом рат.”
Наш посао је да експлодирамо ту лаж, да им ускратимо алиби. Треба стално истицати да су информације биле ту од почетка. Знали су, макар само зато што смо им рекли. И једног дана, ако буде имало правде, они ће стајати на оптуженичкој клупи — у Хагу — њихови изговори су уклоњени.
Овај комад је транскрипт говора Џонатана Кука за Марш против пристрасности медија Бристол Палестинске алијансе на Колеџу Грину, Бристол, у суботу 4. маја.
Џонатан Кук је награђивани британски новинар. Био је у Назарету, у Израелу, 20 година. Вратио се у УК 2021. Аутор је три књиге о израелско-палестинском сукобу: Крв и религија: разоткривање јеврејске државе (2006), Израел и сукоб цивилизација: Ирак, Иран и план да се Ремаке Блиски исток (2008) и Нестанак Палестине: Израелски експерименти у људском очају (2008). Ако цените његове чланке, размислите нудећи своју финансијску подршку.
Овај чланак је први пут објављен на Јонатхан Цоок-у Подстацк.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Последња три параграфа господина Кука нас подсећају да двадесет година након чињенице(и) нико није одговарао за ратне злочине и злочине против човечности због илегалне инвазије, уништења и окупације Ирака.
Колико је прикладно да је та главна награда америчког новинарства названа по жутом новинару Џозефу Пулицеру, за кога је истина била препрека коју је требало превазићи, нека врста пластике коју треба обликовати, пре свега, да подстакне оружани сукоб. Нешто што њене најновије награде у потпуности одражавају док најпоштенији и најефикаснији новинар на свету, Џулијан Асанж, лежи у затвору у Уједињеном Краљевству на захтев Сједињених Држава.
„Израел је убио десетину њиховог броја — око 100 новинара — док је покушавао да спречи да истина о својим злочинима изађе на видело.
Господине Кук, да ли бисте могли да наведете изворе за именилац овде (укупан број новинара у Гази)? Желео сам да ово цитирам у локалном уводнику већ неко време пошто су толико заступљени, али бих желео да будем 100% чврст у томе.
хвала
Бриттон, погледај Ал Јазееру или Палестине Цхроницле,
или блискоисточно око
Ево линка који истражује историју спора између Украјине и Русије од 2008. надаље: Прва веза је књига написана и архивирана у ПДФ формату: хккпс://прогрессивехуб.нет/вп-цонтент/уплоадс/2023/11/Хов-тхе- Вест-Броугхт-Вар-то-Украине.пдф
Други је редиговани сегмент где су интервјуисали аутора: хккпс://румбле.цом/в4т8гец-хес-екпосинг-хов-тхе-вест-броугхт-вар-то-украине-анд-тхеи-донт-лике-ит- реда.хтмл?утм_соурце=невслеттер&утм_медиум=емаил&утм_цампаигн=Редиговано%20Новости
Такође волим ову епизоду Корисних идиота у којој се говори о историји између Палестинаца и израелских окупационих снага. ИСТОРИЈА ИЗРАЕЛСКИХ ЗЛОЧИНА НАД ПАЛЕСТИНЦИМА
хккпс://ввв.усефулидиотсподцаст.цом/п/тхис-боок-дебункс-еверитхинг-нетаниаху
Заиста, „Посао медија је да стварају несигурност, сумњу и конфузију…”
Заборављени су били „страх и презир“.
Колико сам захвалан што сам прочитао Јон Цоок'с, Блоод анд Религион: Тхе Унмаскинг оф
Јеврејска и демократска држава (2006). Дуго након израелског напада на УСС
Либерти, (1967) убивши 34 Американца, ранивши око 170, америчка подршка апартхејду
Израелска држава коју је предвидео. Израелска влада није хтела да дозволи Палестинцу
држава од Балфуровог споразума (1917) преко Накбе (1948), а сада
геноцид како би се Далет план довео до краја. Хвала Јон.
Питам се да ли би било антисемитски критиковати Менцера. С обзиром на његов физички изглед и његов британски нагласак, чини се да би било тачније назвати такве критике „антикавказским“. Господин Менцер је очигледно белац.
Пишете као да верујете у смешне лажи о наводном пореклу данашњих израелских циониста попут Нетањахуа и других долазака из источне Европе и наравно САД. Ово је у потпуности оповргнуо, на пример, историчар Илан Папе. Велика Британија је легло израелске подршке и лажи о њиховим поступцима.
Питао сам се да ли је он проклети Британац. Звучи као један.
ИЗРАЕЛСКА МАНИПУЛАЦИЈА ВЛАДЕ И ЈАВНОСТИ САД
Уз захвалност Џонатану Куку.
У поређењу са било којом руском манипулацијом нашим политичким телом, Израел свакако чини много више. Према
„Отворене тајне“ (и доступне на мрежи) Џо Бајден је добио преко 4 милиона долара од израелског лобија,
АИПАЦ. Лидер мањине хаким Џефрис је добио преко 3 хиљаде долара за 2024. и знатно више у прошлости
године. Говорник Мајк Џонсон је такође добио готовину од АИПАЦ-а. И тако даље…
Израел управља САД и то деценијама чини са плаћеним имунитетом. Види бл а Џејмса Бамфорда у „Изговору за рат“
(Део ИИ) и његов новији „Спи/Фаил“.
И тако нам остаје про=Израелска емисија о „антисемитизму“ која је шифра за свако противљење свему што Израел ради.
„Ми“ смо увели огромне санкције Русији и њеној имовини због инвазије на Украјину и убијања њених цивила у великом броју.
Сада је време да урадимо исту ствар са Израелом за инвазију на Газу и убијање њених цивила у великом броју.
Смешно: „Део одговора је расизам старе школе. Украјинци личе на нас, како неки новинари пропуштају, и стога заслужују нашу солидарност. Палестинци, изгледа, немају.” Ни многи Израелци…
Медији не маре за Газу осим да славе убиство. Били су успешни у постизању овог циља, тако да тешко да је неуспех.
Невероватно како део може да почне погрешно у другој речи наслова. „Медиа“ је предузеће у власништву предузећа. Посао медија је повећање корпоративног профита. Шефови наравно воле да медији плаћају сами за себе, али сви разумеју да они имају улогу у генерисању профита изван њихових сопствених биланса успеха. Медији су машина дизајнирана да зарађује новац за своје корпоративне власнике.
Не постоји 'медиј' који би могао да изневери Газу. Медији су апстракција, и заиста више мит и легенда него било шта стварно. Постоји тај мит, који су 'новине' изнедриле пре много година о 'улози медија', али све је то био БС новинара Иеллов Пресс новинара који су покушавали да оправдају сопствену важност. Генерације БС из профитних предузећа које су хтеле да се самопромовишу и које су успут откриле да су њихова потраживања „права“ профитабилна за њих саме.
Не постоје 'медији'. Постоје корпорације које желе да вам кажу како да размишљате и да на други начин натерају новац да тече од вас до њих. Али не постоје 'медији', тако да 'медији' не могу изневјерити Газу. Људи су изневерили Газу. Човечанство је изневерило Газу. Али немојте кривити за то мит.
Кад бисмо бар сви могли да схватимо ту стварност.
Заузимање МСМ-а од стране естаблишмента и савезне владе омогућено је консолидацијом 80 медија пре 50-ак година на шест (заменљивих) власника данас (углавном захваљујући Клинтоновом закону о телекомуникацијама из 1996.) и недавно „модернизацијом“ ( елиминација) Смит Мундовог закона против пропаганде из 2013. и Закона о борби против стране пропаганде и дезинформација из 2016. Наслеђе МСМ је постао државни медији, гласноговорник савезне владе, посебно за званичне наративе Стате Депт/ЦИА. Исте корпорације које добијају огромне грантове и уговоре од савезне владе плаћају плате државних медија (вероватно би било неуставно када би савезна влада плаћала директно. Али као што су Безос и ВаПо показали, постоји много федералног новца ако се „понашате“).
Регулаторно заузимање од стране Пхарма и МИЦ-а и скоро сваке веће индустрије, заједно са државним медијима, учинило је САД оно што је данас.
Интервју са Дејвидом Менсером је фасцинантан. О тако оштром испитивању на Би-Би-Сију можемо само да сањамо. Замислите ово на вестима или Времену за питања.
Ево целог интервјуа:
Ксккк://м.иоутубе.цом/ватцх?в=9Хмб9БЗмИКСУ
Новинари мејнстрим медија, уредници, говорници, водитељи ток емисија, водитељи вести, итд., не би били на позицијама на којима се налазе да су истински држали моралне и етичке вредности које су против сталног крвопролића империје, ционизма и владавине класне прерогативе.
Људи на позицијама моћи и утицаја у естаблишментским масовним медијима су у суштини аутомати у одређеном смислу. Они вероватно нису имали право уверење које је чак и донекле радикално још од основне школе.
Упамтите, ти исти добављачи мејнстрим дисторзија и манипулација су председавали недавним ционистичким геноцидом, десетковањем индустријске базе у срцу земље у последњих 40 година која је за собом оставила проблем злоупотребе дрога ван контроле и јадан недовољна запосленост и изузетно опасна русофобија која нас доводи ближе могућем Трећем светском рату.
Говорећи о промашајима медија.
Арон Мате је недавно написао сјајан чланак о уводу у руску специјалну војну операцију. Први пут сам успео да потпуно разумем преврат на Мајдану 2014. И узрок руске Специјалне војне операције.
„Шта је 10 година мешања САД у Украјину донело (Упозорење о спојлеру: није демократија”
h**ps://www.realclearinvestigations.com/articles/2024/04/30/what_10_years_of_us_meddling_in_ukraine_have_wrought_spoiler_alert_it_wasnt_democracy_1027411.html
Овај аутор то карактерише као инвазију ван контекста.
БИНГО!
И хвала што сте поставили везу.