КОСОВО У 25: Када је Тони Блер бомбардовао Црну Гору

По први пут се може открити директна умијешаност Британије у напад НАТО-а у којем је убијен црногорски цивил, преноси Фил Милер.

By Пхил Миллер
Декласификована УК

Tпре пет година ове недеље, НАТО је бомбардовао главни црногорски аеродром. До тога је дошло усред ваздушних напада на југословенске снаге на Косову, где су Бил Клинтон и Тони Блер спровели „хуманитарну интервенцију“ наводно да спасу етничке Албанце од српског лидера Слободана Милошевића.

Ипак, 61-годишња жена Паска Јунчај убијена је у нападима на главни град Црне Горе Подгорицу, који су трајали 24 сата.

„Шрапнел ју је погодио у главу док је са сином била на путу ка склоништу за ваздушне нападе“, рекао је званичник болнице за Ројтерс.

Још три су повређене – једна тешко – а две куће су уништене након што је касетна бомба промашила циљ.

Бомбардовање Црне Горе је било контроверзно, јер је земља била пријатељски настројена према НАТО-у.

И иако је остала у Југославији са Србијом, њен председник Мило Ђукановић је био антимилошевићевски и заузео је неутралан став о Косову.

Земља би се на крају придружила НАТО-у као чланица 2017.

Одобравање ваздушних удара

Атлантска алијанса није прецизирала ко је од њених чланица тада учествовао у ваздушним ударима на Црну Гору.

Таква тајност би постала уобичајена карактеристика будућих ваздушних ратова НАТО-а, што би отежало жртвама да поједине државе сматрају одговорним.

Али раније поверљиви документ открива да је Британија била у великој мери умешана у напад на Црну Гору 29. априла 1999. године.

Блеров секретар одбране Џорџ Робертсон сматрао је да је напад на подгорички аеродром оправдан јер су га југословенски авиони и хеликоптери „користили као базу за операције на Косову и изнад њега“.

Џон Соерс, Блеров саветник за спољне послове и будући шеф МИ6, дао је одобрење да се „прецизно навођена муниција“ избаци на 4 тачке аеродрома, који је имао и цивилне и војне функције.

„Ризик од жртава је био низак, и за цивиле и за војску, а од колатералне штете, средњи“, приметио је Робертсонов приватни секретар Кристофер Деверел у допису упућеном Даунинг Стриту са назнаком „Тајно – лично“ и „Ограничена дистрибуција“.

Истог дана, састанак правних саветника кабинета кабинета забележио је „неку забринутост у вези са прихватљивошћу објашњења која су дали НАТО и национални портпароли за нападе НАТО снага које нису из Уједињеног Краљевства на одређене циљеве који су се налазили на лицу цивила у карактер.”

Саверс је закључио:

„Мислим да би било исправно наставити са планирањем под претпоставком да ће премијер скоро сигурно пристати на циљеве у којима се колатерална штета процењује као висока, али цивилне жртве остају ниске.

Тај фајл је од тада скинут тајност и прослеђен је Националном архиву у Лондону у децембру.

Министарство одбране, НАТО и лорд Робертсон нису одговорили на захтеве за коментар.

Култура некажњивости

Др Иаин Овертон из предизборне групе Акција против оружаног насиља рекао је Декласификовано:

„Недостатак транспарентности који је Министарство одбране показало у својим ваздушним нападима је дуг и забрињавајући. Они у више наврата негирају цивилну штету чак и суочени са детаљним доказима. Ово откриће само доприноси доказу да ова култура непрозирности и некажњивости преовлађује на највишем нивоу.”

Нејасно је да ли је Британија била умешана у још један напад НАТО-а на Црну Гору следећег дана – 30. априла 1999. године – када је 10 пројектила гађало мост у селу Мурино.

У том ваздушном нападу погинуло је шест цивила, укључујући троје деце, што је изазвало дуготрајну кампању за правду.

Британски авиони су учествовали у ширем бомбардовању Србије и Косова. У 78-дневној кампањи НАТО-а погинуло је око 500 цивила, наводи Хуман Ригхтс Ватцх.

Милошевић је касније свргнут и умро док му је суђено у Хагу. Блеровом савезнику у сукобу, лидеру Ослободилачке војске Косова (ОВК) Хашему Тачију, тренутно се суди за ратне злочине.

Током наредних 25 година, Британија је извела ваздушне нападе у осам земаља, укључујући Авганистан, Ирак, Либију, Сирију и Јемен.

На списку нема војних интервенција као у Сијера Леонеу, јер није било бомбардовања из ваздуха.

Овог месеца РАФ је извршио мисије заштите Израела од иранских дронова.

'Непријатељ мог непријатеља'

Британска војна интервенција на Косову дала је различите резултате. Иако је омогућио повратак етничких албанских избеглица, изазвао је репресалије против етничких Срба и оснажио ОВК.

Током ваздушног рата, Соверс је тражио да Британија продуби везе са ОВК, која се борила против српских снага на терену.

Саверс је рекао да Британија ризикује да буде "превише нањушка" према ОВК и да:

„Наша полазна тачка у оваквом сукобу треба да буде да је непријатељ вашег непријатеља ваш пријатељ. Можемо касније да решимо наше разлике."

Саверс је такође предложио „минималистичко тумачење“ ембарга УН на оружје. Блер је одговорио: „Слажем се“. ОВК је имала лак приступ малокалибарском оружју из својих база у Албанији, где је колапс пирамидалних шема оставио државу у дроњцима.

Досије даје важан увид у начин размишљања Саверса, који је наставио да води МИ6. деценију после Косовског рата. Године 2011. надгледао је сличну стратегију у Либији где су британски обавештајци стали на страну забрањених терористичких група да свргну Моамера Гадафија.

Нарко-држава

У оба случаја, макијавелистичка политика оставила је проблематично наслеђе. Косово је практично постало нарко-држава на ивици Европе, док је Ал Каида спиноване групе попут ИСИС-а цветале у либијском вакууму моћи и шириле тероризам у УК

У допису о ОВК који је написао један службеник Вајтхола 1999. године наводи се да „садржи неугодне елементе... Везе са дрогом/злочином“.

Додаје се да Велика Британија „не подржава њихов циљ (независност) или методе“, иако би Британија била прва земља која ће признати једнострано проглашење независности Косова од Србије 2008.

Министарство одбране и Форин офис су упозорили: „Не подржавају сви косовски Албанци ОВК. А ОВК је склона свађама, а није и сама неспособна за зверства. Не може се видети да је НАТО у савезу са њима… владавина ОВК можда није либерално искуство.”

Други документ упозорава да они „нису много бољи од Срба“.

Два месеца након што је Милошевић пристао да повуче своје снаге са Косова, остављајући Тачију контролу, Независни известио је да се „на Косову убија око 30 људи недељно јер организоване банде искориштавају неуспех УН-а да контролишу покрајину“.

Портпарол НАТО-а је признао да је постојао „вакум закона и реда” са западним дипломатама рекавши да „банде, од којих се неке сумњиче да су повезане са Ослободилачком војском Косова, узимају станове, некретнине, предузећа, залихе горива и аутомобиле од косовских Албанаца и Срби, који мало прибегавају правди.”

У досијеу британске владе са којег је скинута ознака тајности, написаном убрзо након рата, наводи се да је високи ветеран ОВК био „до грла у шверцу и организованом криминалу“. Косово је у медијима описано као „рај за шверцере” и „Европска Колумбија”, која снабдева до 40 одсто хероина на континенту.

Сексуална трговина и присилна проституција такође су порасли на послератном Косову пошто су банде снабдевале мировне снаге НАТО-а „стотине жена, од којих су многе биле малолетне девојчице“, упозорио је Амнести интернешенел 2004.

Организовани криминал

Тачи је постао први премијер Косова, упркос томе што је НАТО веровао да је он међу „највећом рибом“ у земљи у организованом криминалу.

Истрага Савета Европе оптужила је Тачија за вађење органа, а његов ужи круг је наводно убијао српске заробљенике да би продао њихове бубреге на црном тржишту.

Такође се позива на извештаје агенција за борбу против наркотика које су идентификовале Тачија као „насилну контролу над трговином хероином“.

Косовске банде често имају блиске породичне везе са широм албанском мафијом. Национална агенција за криминал је 2017. године саопштила да су „албанске криминалне групе успоставиле утицај високог профила у оквиру организованог криминала у Уједињеном Краљевству и да имају значајну контролу на британском тржишту трговине дрогом, посебно кокаином“.

Број смртних случајева од дроге у Британији сада је достигао максимум у последњих 30 година, са скоро 5000 смртних случајева 2022.

После деценија некажњивости, Тачију се сада суди по 10 тачака за ратне злочине и злочине против човечности у вези са ОВК.

Степен корупције и застрашивања на Косову је толико висок да му суђење мора да се одржи у специјалном суду у Хагу.

Строжа правила о посетама затворима морала су да се примене у децембру након што су се тужиоци жалили да посетиоци покушавају да приморају „сведоке да повуку или измене своје сведочење на начин који је повољан“ за оптужене.

Тачи негира све оптужбе против њега.

Фил Милер је главни извештач декласификоване УК. Он је аутор књиге Кеение Меение: Британски плаћеници који су се извукли са ратним злочинима. Пратите га на Твиттеру на @пмиллеринфо

Ова прича је први пут објављена у Декласификована УК.