Нигер у САД: Спакујте свој заувек рат

Ник Турс о последњем у низу застоја, фијаска или директних пораза у Вашингтонском глобалном рату против тероризма.

By Ницк Турсе 
ТомДиспатцх.цом

Dобучен у зелене војне униформе и плаву гарнизонску капу, пуковник мајор Амадоу Абдрамане, портпарол нигерске владајуће хунте, прошлог месеца је на локалној телевизији критиковао Сједињене Државе и прекинуо дугогодишње војно партнерство између две земље. 

„Влада Нигера, узимајући у обзир тежње и интересе свог народа, одмах поништава споразум о статусу војног особља Сједињених Америчких Држава и цивилних запослених у Министарству одбране“, рекао је он, инсистирајући да њихов 12-годишњи стари безбедносни пакт прекршио устав Нигера.

Још један портпарол Нигерије, Инса Гарба Саидоу, рекао је грубијим речима:

„Америчке базе и цивилно особље не могу више остати на тлу Нигерије.

Најаве су стигле пошто је тероризам у западноафричком Сахелу растао и након посете Нигеру високе америчке делегације, укључујући помоћницу државног секретара за афричка питања Моли Фи и генерала Мајкла Ленглија, шефа америчке команде за Африку, или АФРИЦОМ. 

Одрицање Нигера од свог савезника само је најновији ударац Вашингтоновим напорима у борби против тероризма у региону. Последњих година, дугогодишња војна партнерства САД са Буркином Фасо и Малијем такође су прекинута након пуча које су извршили официри обучени у САД. Нигер је, у ствари, био последњи велики бастион америчког војног утицаја у западноафричком Сахелу.

Такви застоји су само последњи у низу застоја, фијаска или директних пораза који су постали типични амерички глобални рат против тероризма. 

Током више од 20 година оружаних интервенција, америчке војне мисије су више пута прекидане широм Африке, Блиског истока и јужне Азије, укључујући застој у Сомалији, интервенцију у Либији и директне имплозије у Авганистану и Ирак.

Овај вртлог америчког пораза и повлачења је барем отишао 4.5 милиона људи умрло, укључујући процењених 940,000 од директног насиља, од којих је више од 432,000 цивила, према Пројекту трошкова рата Универзитета Браун. Колико КСНУМКС милиона људи су такође расељени због насиља изазваног америчким „вечним ратовима“.

Председник Џо Бајден је обојица тврдио да јесте окончао те ратове и да ће Сједињене Државе наставити да се бори њих у догледној будућности — вероватно заувек — „да би заштитили људе и интересе Сједињених Држава“. Путарина је била разорна, посебно у Сахелу, али Вашингтон је у великој мери игнорисао трошкове које сносе људи који су највише погођени његовим неуспелим напорима у борби против тероризма.   

'Смањење тероризма' 

Грубо 1,000 америчких војних лица а цивилни извођачи су распоређени у Нигер, већина њих у близини града Агадеза у ваздухопловној бази 201 на јужном ободу пустиње Сахаре. Мештанима познат као „Басе Америцаине“, та испостава је била камен темељац једног архипелагу америчких војних база у региону и кључна је за пројекцију америчке војне моћи и напоре за надзор у северној и западној Африци. Од 2010-их, САД су потонуле отприлике четврт милијарде долара у ту испоставу саму.

Вашингтон је био фокусиран на Нигер и његове суседе од првих дана Глобалног рата против тероризма, уливајући војну помоћ у нације западне Африке кроз десетине напора „безбедносне сарадње“, међу којима је и Транссахарско антитерористичко партнерство, програм осмишљен за „супротстављање и спречавање насилног екстремизма“ у региону. Обука и помоћ локалним војскама које се нуде кроз то партнерство само су коштале Америку више од милијарду долара.

Непосредно пре своје недавне посете Нигеру, АФРИЦОМ-ов генерал Ленгли изашао је пред Комитет за оружане снаге Сената како би укорио америчке дугогодишње западноафричке партнере. „Током протекле три године, снаге националне одбране окренуле су оружје против сопствених изабраних влада у Буркини Фасо, Гвинеји, Малију и Нигеру“, рекао је он. „Ове хунте избегавају одговорност према народима којима тврде да служе.

Ленгли, међутим, није споменуо барем то 15 официра који су имали користи од америчке безбедносне сарадње били су укључени у 12 пуча у западној Африци и ширем Сахелу током Глобалног рата против тероризма. Они укључују управо оне нације које је именовао: Буркина-Фасо (2014, 2015, и два пута 2022); Гвинеја (КСНУМКС); Мали (2012, 2020 и 2021); и Нигер (КСНУМКС).

У ствари, барем пет вођа јулског пуча у Нигеру добио је помоћ САД, према једном америчком званичнику. Када су збацили демократски изабраног председника те земље, они су, заузврат, поставили петорицу обучених у САД припадника нигеријских снага безбедности да служе као гувернери.

Ленгли је наставио са жаљењем да, иако вође пуча увек обећавају да ће победити терористичке претње, они то не успевају да учине и да се онда „окрећу партнерима којима недостају ограничења у раду са владама пуча... посебно са Русијом“. Али такође није успео да изнесе директну америчку одговорност за безбедносни пад у Сахелу, упркос више од деценије скупих напора да се ситуација поправи.

„Дошли смо, видели смо, умро је“, рекла је тадашња државна секретарка Хилари Клинтон шалио се након што је ваздушна кампања НАТО-а предвођена САД помогла да се свргне пуковник Моамер ел-Кадафи, дугогодишњи либијски диктатор, 2011. године. 

Председник Барак Обама поздравио је интервенцију као успех, чак и када је Либија почела да клизи у статус скоро пропале државе. Обама ће касније признати да је „неуспех у планирању за дан после“ Гадафијевог пораза „најгора грешка“ његовог председништва.

Како је либијски вођа пао, борци Туарега у његовој служби опљачкали су скровишта оружја његовог режима, вратили се у свој родни Мали и почели да преузимају северни део те нације.

Гнев у оружаним снагама Малија због неефикасног одговора владе довео је до војног удара 2012. који је предводио Амаду Саного, официр који је научио енглески у Тексасу, и прошао основну обуку за пешадијске официре у Џорџији, војно-обавештајне инструкције у Аризони и менторство маринаца. у Вирџинији.

Пошто је збацио демократску владу Малија, Саного се показао несрећним у борби против локалних милитаната који су такође имали користи од оружја које је истицало из Либије.

Са Малијем у хаосу, ти борци Туарега су прогласили своју независну државу, да би их тешко наоружани исламистички милитанти гурнули у страну који су увели оштру марку шеријатског закона, што је изазвало хуманитарну кризу. Заједничка француска, америчка и афричка мисија спречила је потпуни колапс Малија, али је исламисте гурнула на границе и Буркине Фасо и Нигера, ширећи терор и хаос у тим земљама.

Од тада, народе западноафричког Сахела муче терористичке групе које су еволуирале, расцепкале се и реконструисале. Под црним барјацима џихадистичке милитантности, мушкарци на мотоциклима наоружани пушкама калашњиков редовно урлају у села да наметну милостиња (исламски порез) и тероришу и убијају цивиле.

Немилосрдни напади таквих оружаних група не само да су дестабилизовали Буркину Фасо, Мали и Нигер, изазивајући државне ударе и политичку нестабилност, већ су се проширили на југ у земље дуж Гвинејског залива. Насиље је, на пример, порасло у Тогу (633 одсто) и Бенину (718 одсто), према статистикама Пентагона.

Амерички званичници су често затварали очи пред покољ. Упитан о децентралној ситуацији у Нигеру, на пример, недавно је портпарол Стејт департмента Ведант Пател инсистирао да су безбедносна партнерства у западној Африци „од обостране користи и да имају за циљ да постигну оно што верујемо да су заједнички циљеви откривања, одвраћања и смањења терористичког насиља“. Његова изјава је или чиста лаж или потпуна фантазија.

После 20 година, јасно је да америчка сахелска партнерства уопште не „смањују терористичко насиље“.

Чак и Пентагон то прећутно признаје. Упркос јачини америчких трупа у Нигеру расте за више од 900 одсто у последњој деценији и амерички командоси обучавају локалне колеге, док туче се и чак умиру; упркос стотине милиона долара који притичу у Буркину Фасо у виду обуке, као и опреме као што су оклопни транспортери, панцири, комуникациона опрема, митраљези, опрема за ноћно осматрање и пушке; и упркос томе што се америчка безбедносна помоћ слива у Мали и његове војне официре који пролазе обуку из Сједињених Држава, терористичко насиље у Сахелу ни на који начин није смањено. 

У 2002. и 2003. години, према статистици Стејт департмента, терористи су изазвали 23 жртве у целој Африци. Прошле године, према Афричком центру за стратешке студије, истраживачкој институцији Пентагона, само напади исламистичких милитаната у Сахелу довели су до КСНУМКС смрти – повећање од више од 50,000 одсто.

Спакујте свој рат

У јануару 2021, председник Џо Бајден је ушао у Белу кућу обећавајући да ће окончати заувек ратове своје земље.  Брзо је тврдио да је одржао своје обећање. "Стојим овде данас први пут у 20 година са Сједињеним Државама које нису у рату", Бајден је објавио неколико месеци касније. „Окренули смо страницу.” 

Крајем прошле године, међутим, у једном од својих периодичних „ратне моћи”посланице Конгресу, са детаљима о јавно признатим војним операцијама САД широм света, Бајден је рекао управо супротно. У ствари, оставио је отворену могућност да би амерички вечни ратови могли, заиста, да трају заувек.

„Није могуће“, написао је он, „у овом тренутку знати тачан обим или трајање распоређивања Оружаних снага Сједињених Држава које су или ће бити неопходне да се супротставе терористичким претњама Сједињеним Државама“.

Нигерска хунта коју обучавају САД јасно је ставила до знања да жели да се тамо заврши заувек рат Америке. То би вероватно значило затварање ваздушне базе 201 и повлачење око 1,000 америчких војних лица и извођача радова. 

За сада, међутим, Вашингтон не показује знаке да ће пристати на њихове жеље. „Свесни смо изјаве од 16. марта... којом се најављује прекид споразума о статусу снага између Нигера и Сједињених Држава“, рекла је заменица секретара за штампу Пентагона Сабрина Синг. „Радимо дипломатским каналима да тражимо појашњење... Немам временски оквир за било какво повлачење снага.

„Америчка војска је у Нигеру на захтев владе Нигера“, рекла је прошле године портпарол АФРИЦОМ-а Кели Кахалан. Сада када је хунта рекла АФРИЦОМ-у да оде, команда нема шта да каже.

То показују повратнице путем е-поште ТомДиспатцхПитања о дешавањима у Нигеру упућена АФРИЦОМ-овој прес-канцеларији прочитао је гомилу особља укључујући Цахалана, Зацка Франка, Јосхуа Фреиа, Ивонне Леварди, Ребеках Цларк Маттес, Цхристопхер Меаде, Такисху Миллер, Алвина Пхиллипса, Роберта Дикона, Леннеа Монтандон, и Кортни Док, заменик директора за јавне послове АФРИЦОМ-а, али нико од њих није одговорио ни на једно од постављених питања.

Уместо тога се позвао Цахалан ТомДиспатцх у Стејт департмент. Стејт департмент је заузврат режирао ТомДиспатцх до транскрипт конференције за штампу бавећи се првенствено дипломатским напорима САД на Филипинима.

„УСАФРИЦОМ треба да остане у западној Африци... како би ограничио ширење тероризма широм региона и шире“, рекао је генерал Ленгли сенатском комитету за оружане снаге у марту.  

Али нигерска хунта инсистира да АФРИЦОМ мора да оде, а неуспеси САД да „ограниче ширење тероризма“ у Нигеру и шире су кључни разлог зашто. 

„Ова безбедносна сарадња није испунила очекивања Нигеријаца — сви масакри које су починили џихадисти су извршени док су Американци били овде. рекао је безбедносни аналитичар из Нигерије који је радио са америчким званичницима, говорећи под условом анонимности.

Амерички вечни ратови, укључујући битку за Сахел, су се одвијали кроз председништва Џорџа В. Буша, Барака Обаме, Доналда Трампа и Џоа Бајдена са неуспехом који дефинише причу и катастрофалним резултатима као нормом. 

Од разбијања Исламске државе ирачке војске коју су обучавале САД 2014. до победе Талибана у Авганистану 2021. године, од вечног застоја у Сомалији до дестабилизације Либије 2011. године која је гурнула Сахел у хаос и сада прети дуж обале Гуве. Гвинеја, Глобални рат против тероризма је одговоран за смрт, рањавање или расељавање десетина милиона људи.

Чини се да су покољ, застој и неуспех имали изузетно мали утицај на жељу Вашингтона да настави да финансира и води такве ратове, али чињенице на терену попут тријумфа Талибана у Авганистану понекад су приморале Вашингтон на руку. 

Нигерска хунта следи још један такав пут, покушавајући да оконча амерички заувек рат у једном малом углу света – радећи оно што је Бајден обећао, али није успео. 

Ипак, остаје питање: да ли ће Бајденова администрација преокренути курс којим су САД биле од раних 2000-их? Да ли ће пристати да одреди датум за повлачење? Хоће ли Вашингтон коначно спаковати свој катастрофални рат и отићи кући?

Ницк Турсе је главни уредник ТомДиспатцх и колега у Откуцајте Медиа Центер. Он је најновији аутор Следећи пут ће доћи да преброје мртве: рат и опстанак у Јужном Судану и од најпродаванијих Убијте све што се миче.

Овај чланак је из ТомДиспатцх.цом.

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.