Пре само две деценије разлика између антисемитизма и критике Израела била је довољно јасна да чак и државни секретар САД то може да каже, пише Џо Лорија.
20. септембар 2001: Председник Џорџ В. Буш и амерички државни секретар Колин Пауел у Белој кући. (Национална архива САД)
By Јое Лауриа
Специјално за вести конзорцијума
AТа конференција у Берлину о антисемитизму 2004. године, тадашњи амерички државни секретар Колин Пауел рекао следеће: „Није антисемитски критиковати политику државе Израел.
Скоро 20 година касније, 5. децембра 2023. Представнички дом САД усвојио је резолуција са 311 према 14 гласова изједначавајући критику Израела са антисемитизмом.
Резолуција каже: „Решено, Да Представнички дом … јасно и чврсто каже да је антиционизам антисемитизам.”
Меру коју су спонзорисали републиканци подржали су сви републиканци у Представничком дому осим једног, као и 95 демократа. Али 92 демократе су гласале за „присутно“.
На то их је у говору позвао посланик Џери Надлер из Њујорка, који представља округ Бруклина са много антиционистичких ортодоксних Јевреја. Нев Иорк Тимес известио:
„Демократе који доводе у питање резолуцију назвали су неприхватљивим такво испољавање антијеврејских осећања, али су рекли да је изједначавање сваког антиционизма са антисемитизмом отишло предалеко.
„Дозволите ми да будем недвосмислено јасан: већина антиционизма, посебно у овом тренутку, има стварни проблем антисемитизма“, рекао је г. Надлер. „Али не можемо поштено рећи да је једно једнако другом.“
Оптужба за „антисемитизам“, која се дуго либерално баца около како би заштитила Израел од критика, достигла је нове дубине апсурда. Од 7. октобра, практично свако ко се сада усуђује да критикује Израел назива се присталицом Хамаса и терористом, како се израелски амбасадор при УН усудио да назове генералног секретара.
Бивши министар израелске владе Шуламит Алони је био питао Ејми Гудман 2002 Интервју: „Често када се у Сједињеним Државама изрази неслагање против политике израелске владе, људи се овде називају антисемитима. Какав је ваш одговор на то као израелски Јевреј?
Она је одговорила: „Па, то је трик, увек га користимо. Када из Европе неко критикује Израел, онда ми спомињемо Холокауст. Када у овој земљи [САД] људи критикују Израел, онда су антисемитски настројени.
Постоји став „Израел, моја земља је у праву или не“ и „они нису спремни да чују критике“, рекла је она. Антисемитизам, холокауст и „патња јеврејског народа“ се искориштавају да би „оправдали све што радимо Палестинцима“, рекао је Алони.
Остало је јасно, чак и личности из естаблишмента као што је Пауел 2004. године, да је важно да ли је Израел у праву или не и да антиционизам не треба мешати са антисемитизмом.
То сада изгледа као пре еона.
Јое Лауриа је главни уредник Цонсортиум Невс и бивши дописник УН за TВалл Стреет Јоурнал, Бостон Глобе, и друге новине, укључујући Монтреал Газетте, тхе Лондон Даили Маил Звезда Јоханесбурга. Био је истраживачки извештач за Сундаи Тимес из Лондона, финансијски репортер за Блоомберг Невс и започео је свој професионални рад као 19-годишњи стрингер за Нев Иорк Тимес. Аутор је две књиге, Политичка одисеја, са сенатором Мајком Гравелом, предговор Даниела Елсберга; и Како сам изгубио од Хилари Клинтон, предговор Џулијана Асанжа. До њега се може доћи на [емаил заштићен] и пратили на Твитеру @уњое
Проблем: После 1948. године, након европског холокауста његовог јеврејског становништва, Израел никада није био озбиљно оспораван нити, посебно критикован, због његовог сада еклатантног, благо речено, тада настајајућег нетрпељивости према нејеврејском арапском становништву Палестине!
После 7. октобра 2023., и од када је, без престанка, глобална 'Чаролија' против тога коначно разбијена!
У ствари, никада није било суштинске критике суштине самог Израела.
Истину говорећи, критиковање Израела НИКАД се није сматрало антисемитским, јер није превише земаља икада било истински суверено независне да то учине, ако су то хтеле.
Осим тога, термин антисемита је погрешан назив, давно је кооптиран и наоружан као батина да се користи против свих и свих критика!
Паралеле су упадљиве: колико је земаља такозваног цивилизованог Запада икада критиковало беле европске колонисте због институционализовања апартхејда у Јужној Африци 1948.
Да ли се икада чуло да су они антиевропљани?
Наравно да не!
Баш као и са Израелом данас, питање, како га види огромна већина глобалног становништва, НИЈЕ мржња према онима који исповедају јеврејску веру, већ о тим ултра ревним лицемерним ционистичким фанатицима који трче и носе кроз варварство своје владе против палестинске нације (давно закашњеле)-у чекању!
Надам се да је намера у овом лаичком коментару довољно убедљива и јасна да буде читљива.
Морате проширити овај чланак свима у Конгресу – и стално га понављати овде и другде, да охрабрите људе да престану са аутоцензуром и уместо тога расветле отворено расправљајући о оним ционистичким политикама које крше међународно право које су довеле до угњетавања, апартхејда, етничко чишћење – а сада и геноцид, палестинског народа (геноцид који отворено заговарају, не само чланови израелског кабинета и Кнесета, већ високи израелски верски лидери – и заиста велика већина израелске јавности).
То је расветљавање које може да неутралише претварање „ционизма у праву или погрешно” на легитимитет.
Иначе, ове методе цензуре су у неким случајевима довеле и до криминализације говора од стране самог правосудног система – у примени на „ширење дезинформација“.
Већ неко време смо свесни различитих начина на које је администрација вршила притисак на компаније друштвених медија да цензуришу или блокирају неслагање, на пример, као што је документовао Матт Таибби. Ипак, чули смо мало или ништа о злоупотреби самог правосудног система од стране садашње администрације од стране ДОЈ-а и ФБИ-а – на пример, у настојањима да се уништи покрет Ухуру и затвори његове вође – и за само изношење истог наратива о Русији и Украјини који Скот Ритер, Реј Мекговерн, Алистер Крук, Лари Џонсон, судија Наполитано и многи други су користили за едукацију јавности.
Међутим, намера Владе је много подмукла. То је да се уништи црначки покрет који је на позитиван начин оснажио неке од својих сиромашних квартова – на пример, стварањем или успостављањем програма обуке за посао и предузетништва, локалних црначких предузећа, центара заједнице, програма дневне његе, могућности за рекреацију, итд. – покрет смислено на начин на који 'Блацк Ливес Маттерс' са својом празном и манипулативном реториком није.
Док су црне и аутохтоне заједнице, попут оних које представља Ухуру покрет, третиране другачије од мигрантских заједница – тј. кроз присилну зависност – ипак оно чему је Ухуру покрет био подвргнут такође би могла да доживи било која група или програм који оснажује сиромашне и обесправљене чије просперитет, успех и независност могу угрозити оне на власти.
Позивам ваше читаоце да виде недавни интервју Такера Карлсона, Епизода 83 на Кс.
Запањујуће је (или можда и не) да политику криминализације ове администрације води бивши судија Савезног апелационог суда кога је Барак Обама предложио за Врховни суд – наиме, корумпирани и несавесни АГ Мерик Гарланд.
Толико о 'поретку заснованом на правилима' и о томе шта је наша земља постала. Ипак, покрет Ухуру и њихова борба је такође пример свима нама да се боримо за своја индивидуална и колективна права, да уђемо у ровове и осмислимо и применимо позитивне програме који ће оснажити све нас за праведнији и просперитетнији економски, друштвени и политички живот.
Не могу да се контролишем у постављању следећег питања:
Да ли се кенијски правник, панафрички говорник, професор ПЛО Лумумба сматра панафричким социјалистом?
Чује чује!
Слажем се са Дру и Џонијем и додајем на горе наведену листу поштених и храбрих Јевреја, Филис Бенис, образовану, научену Јеврејку и интелектуалку, која се деценијама дешава у Израелу/Палестини која је елоквентно говорила против масакра палестинске деце, жена, мушкараца и беба, у планираном истребљивању или како би се то назвало палестински холокауст, са великим „Х“, уместо речи геноцид, која се сада користи.
Ционизам је патолошка болест, баш као што је нацизам био за време Трећег рајха. Обе групе су биле и јесу расисти и мислиле су да су боље од свих осталих. Помислите на чланове Беле руже студената, осуђених на кенгур нацистичком суду за објављивање и дистрибуцију памфлета о злочинима које је извршио Ваффен СС у источној Европи које су сведочио, док је био тамо распоређен током летњег распуста. Да ли би их назвали „Немцима који мрзе себе” јер говоре истину?
Али, када будете контролисали залихе новца једне нације, део главних медија и расипно ће трошити новац на политичаре странке Репулсиве и ДемоРАТ да доносе законе и заувек дају најмање 3.4 милијарде долара од мојих и ваших пореских долара, Израелцима војске сваке године, могу да контролишу наратив и терминологију, пошто су савладали уметност пропаганде.
Да бисте били у току са временом, потребно је стално ажурирати свој речник!
„Смрт и умирање“ више нису довољни.
Бити човек, радозналост влада.
Ђаво је увек у детаљима.
Будући да тврдимо да критички размишљамо, рационална људска бића, ипак нас контролише бинарни мозак, један свеснији од другог.
Понекад се понашамо подмукло, понекад смо директни.
Детаљи пружају нијансе; зачин у другим приликама.
Убиство, с предумишљајем или непромишљено.
Увек постоји напредак. То је једноставно у човековој природи.
Геноцид није довољан за разумевање.
Сада смо на холокаусту!
Људско изумирање? Без бриге, више неће бити радозналих умова!
Можда би било корисно сетити се учења светог Августина, који је говорио ову једноставну истину: грешника можете волети, али мрзети грех. Клеветање поштених Американаца као расистичких мрзитеља због одбијања да одобре злочиначке акције стране силе је неподношљиво. Тако се бесрамно позива на страшна страдања европских Јевреја пре осамдесет година, да би се оправдала неопростива дела државног тероризма у садашњости.
„Дозволите ми да будем недвосмислено јасан: већина антиционизма, посебно у овом тренутку, има стварни проблем антисемитизма“, рекао је г. Надлер.
Пусти то. Да, ово је оно због чега бисмо сви требали бити толико забринути и забринути: наводни растући антисемитизам. Каква шала. Ово у време када су ови арогантни и језиви Зио супремацисти убили преко 30,000 Палестинаца у последњих 5 месеци. (Надер мисли да је број Палестинаца које је убио Божији изабрани народ близу 200,000.)
Али хајде да забринемо наше мале главе о фантомском антисемитизму.
Тачно, то је циничан трик који добро функционише, барем до сада. Ако је критичар Израела Јевреј, они се називају „Јеврејима који мрзе себе“ (или још горе). Норм Финкелштајн, Макс Блументал, Медеа Бењамин, Денис Бернштајн и многи други Јевреји антиционисти су опако умазани прозивањем и увредама.
На овај начин, сви можемо бити одбачени као Американци који „мрзе себе“ јер се не слажемо са политиком САД. Наравно, ово је антиинтелектуална и детињаста блаћења да се одврати и отме разговор.
Јадно је да се ционистичка гомила може ослонити само на прозивке, немају прави аргумент и знају то. У формалној дебати, неко је одмах дисквалификован ако се користе увреде и напади ад хоминем.
Реалност је да је влада Израела изразито антисемитска: они изједначавају убиства, геноцид, мучење итд. са СВИМ Јеврејима. Ова тврдња је на први поглед смешна и треба је побијати у свакој прилици. Зашто Израел изједначава геноцид са јудаизмом?
Држава Израел користи етно-религијски идентитет као патетичан изговор за злочине. Политика Израела је разумљиво створила милионе непријатеља Израела. Неки погрешно криве све Јевреје за злочине које је починио Израел. Израел (и Лоби) је очигледно највећа антијеврејска организација на свету. Чак и милиони христофаксита који подржавају Израел мисле да ће Јевреји следити Исуса, а да ће остали умрети када дођу последња времена. (или нека таква глупост). Присталице Израела су антијевреји.
„... сви можемо бити одбачени као Американци који „мрзе себе“ јер се не слажемо са политиком САД. Наравно, ово је антиинтелектуална и детињаста блаћења да се одврати и отме разговор...” Управо тако! Можда се у потпуности не слажем са неким од политика САД, али то не значи да волим нити мрзим САД (ионако је тешко дефинисати шта „земља“ значи у овом контексту. Да ли то значи свих 300+ милиона грађана? Све огромне Површине земље или одређене групе?
У У$, Џони Џејмс, када елите желе да прекину дискусију или дебату, обично када желе да започну рат, даје се следећа изјава: „Или сте са нама или против нас“.
Ово је класичан израз (Аргументум) ад бацулум, прибегавање претњи да се оконча дискусија или дебата. То је двострука претња, прво, "зачепи!" и друго, „ако не ућутиш, бићеш третиран као непријатељ“.
Можда сте приметили да У$ институције високог образовања све више избегавају суштинску дебату јер, очигледно, свака таква дискусија може изазвати да се неки људи осећају „небезбедно“.
Иако би многима могло бити жао три председника универзитета према којима се Конгрес грубо понашао, сматрајте да нико од њих тројице није био способан да директно и искрено каже Конгресу, да је Конгрес био у потпуности саучесник у подршци геноциду, што је тада било фактички тачно, баш као што је истина сада.
Охрабрујуће је примијетити колико је људи у У$-има спремних да ризикују да буду названи антисемитима прозивајући Израел због његовог текућег геноцида и злочина против човјечности, а ипак остаје У$ који чини те злочине могућим.