Говорећи из сопственог искуства затвореног узбуњивача, Киријаку размишља о мрачним медицинским изгледима за Викиликс издавач ако буде изручен.
Асанжове присталице испред Краљевског суда правде у Лондону током његовог жалбеног саслушања крајем фебруара. (Јое Лауриа)
Специјално за вести конзорцијума
Mсвако од нас нервозно ишчекује вести од Високог суда Енглеске и Велса о судбини Џулијана Асанжа, надајући се без наде да неће бити изручен Сједињеним Државама. Истовремено се припремамо за најгоре.
Џулијан има добро документоване здравствене проблеме, укључујући мали мождани удар док је био у затвору пре две године. У затвору Белмарсх у Великој Британији је стално добијао лошу медицинску негу. Ако ништа друго, то ће се погоршати када стигне у Сједињене Државе.
Написао сам недавно и опширно о затворској медицинској нези у САД То је ужасно. Али вреди поновити, посебно у светлу Џулијановог изручења. Затворски медицински систем у Сједињеним Државама је потпуно сломљен. Људи умиру од смрти које је могуће спречити буквално сваког дана и чини се да никоме није стало да било шта уради по том питању.
A извештај прошле године из Вашингтонског комитета правника за грађанска права и урбана питања разоткрила су злостављања затвореника од стране савезног бироа за затворе (БОП), истог субјекта који би био задужен за Џулијаново здравље.
Четрдесет адвоката и особља прикупило је доказе о „екстремном физичком и психичком злостављању“ у савезним затворима. То је поред добро документоване неуспешне медицинске неге.
Гледао сам како се неуспех затворског медицинског система одвија у реалном времену када сам био у затвору због тога што сам давао знак на ЦИА-ин програм мучења.
Био сам пријатељски са затвореником кога ћу звати Билл. Билл је имао 68 година и осуђен је на 30 година за ненасилни организовани криминал. Одслужио је више од половине казне.
Једног дана сам га видео у ходнику, преврнутог од бола. Рекао ми је да никада раније није доживео овакав бол у леђима. Предложио сам му да ујутру оде на боловање и затражи Тиленол, лек против болова у америчким затворима.
Јесте, али није добио олакшање.
Неколико недеља касније, Бил је ходао са штапом и у очигледној невољи. Поново ми је рекао да су га болови у леђима страшни. Тражио је од медицинске јединице рендген, а одбијен је. Лекарин помоћник му је управо дао још Тиленола.
Две недеље касније, Бил је био у инвалидским колицима. Отишао сам код капелана и рекао да је Биллу ускраћена медицинска помоћ. Пристао је да интервенише. Билл је коначно послат у спољну болницу на магнетну резонанцу, која је открила рак кичме у стадијуму 4.
Бил се пријавио за ослобађање из сажаљења како би могао да умре код куће, окружен породицом. Управник је отишао да га види у његовој ћелији. Да ли би Билл пристао да потпише папир којим се слаже да неће сматрати затвор одговорним за пропуст да дијагностикује и лечи његов рак? Одбио.
Две недеље касније, Бил је умро у свом кревету у затвору, сам.
Укључени су, наравно, савезни судови, као што се и увек чини. Али ситуација се никада не поправља.
In преседана одлука прошлог августа, федерални трећи окружни апелациони суд је утврдио да савезни затвореник може да поднесе тужбу за лекарску несавесност против БОП-а након што је рекао затворским медицинским службеницима да има квржицу на тестису 2017.
Члан затворског медицинског особља рекао му је да је то „вероватно рак“, али онда ништа није предузео по том питању. 2018. коначно је добио дозволу да види уролога, који је потврдио да затвореник болује од рака и хируршким путем уклонио тестис.
Рак је, наравно, могао да се лечи нехируршким путем ако се на њега реагује када је затвореник први пут скренуо пажњу особљу на њега. Али никоме није било стало да било шта уради.
Привате Цонтрацторс
Велики део проблема је оно што професорка права Универзитета Вилламетте Лаура Апплебаум назива Великим капиталом и његово учешће у затворској медицинској нези.
Она напомиње да је а Истрага Ројтерса 2020 открили су да затвори и затвори који користе уговорене медицинске пружаоце услуга имају стопу смртности чак 58 процената већу од затвора и затвора који нису. Приватне компаније попут ГЕО Гроуп, ЦореЦивиц Центурион Хеалтх зарадите тако што ћете обезбедити manje медицинска нега. Они остварују профит трошењем manje на лекове.
Питање је компликовано. А то је додатно компликовано чињеницом да нико на позицији власти не жели ништа да уради по том питању — ни Министарство правде, у којем је БОП највећа и најбоље финансирана агенција, ни надзорни одбори на Капитол Хилу, чак ни много тога медија. Тренутно нема изгледа за побољшање.
Ово је систем у којем би се Џулијан Асанж нашао ако, не дај Боже, буде изручен. То је позив за буђење о потреби да се учини више за здравље и добробит сваког америчког затвореника.
Џон Киријаку је бивши официр ЦИА за борбу против тероризма и бивши виши истражитељ у Комитету за спољне послове Сената. Џон је постао шести узбуњивач кога је Обамина администрација оптужила на основу Закона о шпијунажи – закона осмишљеног да казни шпијуне. Одлежао је 23 месеца у затвору као резултат својих покушаја да се супротстави програму мучења Бушове администрације.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Све ово је део циља да се он мучи до смрти – веома споро. САД не желе јавну главобољу суђења, посебно у изборној години.
Њима је свеједно где и како је затворен, све док је ћутљив. Не би ме изненадило ако покушавају да смисле да он умире у УК, скрећући на тај начин пажњу са њих.
Не треба да се чудимо да земља која се нашироко сматра државом спонзором тероризма, директном и вољном страном у геноциду, она која нема никаквог хуманог обзира према својим 'непријатељима', треба да чини тако одвратну ствар невином човек који их је неколико пута јавно осрамотио.
То раде корумпиране империје.
То је архипелаг Гулаг Александра Солжењицина. САД су заиста зла земља.
Учили су ме да када некога заробите ви сте одговорни за њу или њега.
Затворски медицински систем у САД, баш као и систем за Американце у целини, није сломљен. Ради како је предвиђено, да убија затворенике, а истовремено доноси профит корпорацијама. Затвори су црне кутије, посебно овде у Великој Британији. Веома је мало извештаја из затвора, вероватно мање него у САД, тако да је јавност углавном неинформисана и незаинтересована за затворенике који се непотребно разболе или умиру.
Ужасно је, али није изненађујуће да би то био исти систем који тврди да има јурисдикцију над новинарством широм света, исти систем који је дозволио да његов 1. и 4. амандман нестане, на де фацто начин.
САД – и Енглеска, и Шведска, и администрација Еквадора током другог дела његовог релативног заточеништва – сви намеравају да се изборе да његово мучеништво буде што мање профилисано.
Пилат је. То је Мацбетх. Криво је и скривено злостављање претварајући се у приградски мир.