Иако је велики део владајуће БЈП про-ционистички, преовладава идеологија неутралног прагматизма С. Јаисханкара, пише Уллекх НП.

Министар спољних послова Индије С. Јаисханкар 2023. године. (МЕАфотогалерија, Флицкр, ЦЦ БИ-НЦ-НД 2.0)
By Уллекх НП
Специјално за вести конзорцијума
A растућа перцепција у последњих неколико година је да је Индија потпуно напустила свој традиционални про-палестински став и да је отишла на храбар загрљај Израела. Делимично су за ово криви прохиндутвански тролови у сајбер простору који виде паралеле између ционизма и њихове интерпретације хиндуистичког национализма.
Да, Њу Делхи је тако изгледао када је премијер Нарендра Моди твитовао неколико сати након напада Хамаса 7. октобра на неколико израелских територија и весељака на музичком фестивалу који је оставио близу 1,200 мртвих и шокирао свет осим што је разоткрио пукотине у оклопу толико популарне израелске обавештајне службе.
Моди је рекао:
„Дубоко шокиран вестима о терористичким нападима у Израелу. Наше мисли и молитве су са невиним жртвама и њиховим породицама. Солидарни смо са Израелом у овом тешком часу.”
Индијски премијер је, иначе, у то време био на удару жестоке критике опозиције јер је ћутао и није учинио довољно да обузда етничке сукобе који су захватили североисточну индијску државу Манипур остављајући многе мртве и хиљаде расељених.
Раније, током своје турнеје по Израелу 2017, Моди је посетио гроб Теодора Херцла, који се сматра оснивачем ционизма, на предлог свог израелског колеге Бењамина Нетањахуа.
'Исправка курса'

Нетањаху и Моди у Израелу, 2017. (Хаим Зацх/ГПО/Министарство иностраних послова Израела/Флицкр)
Али рани Модијев ентузијазам не одражава спољну политику коју Индија тренутно води у вези са израелским нападом на Газу, не само због свежих информација о томе шта је изазвало смрт 7. октобра и питања о истинитости одређених израелских тврдњи, већ и због тога што здравог разума.
Бивши каријерни дипломата МК Бхадракумар каже да је Индија урадила „корекцију курса“ у вези са израелско-палестинском кризом убрзо након што је овај пут започео напад ИД на Газу. Написао је недавно у а колона да од стратешког добра, израелска веза постаје обавеза за индијску владу.
„Делхи је одбацио Нетанијахуове поновљене молбе да Хамас означи као терористичку организацију — узгред, Индија никада није упрла прстом у Хамас за напад 7. октобра. Наставио је традиционални став гласања против Израела у резолуцијама Генералне скупштине УН о палестинском проблему. Завета Нетањахуа и Модија постала су ретка", рекао је он.
Израел се у међувремену више пута сагињао да би задовољио Индију.
Забранила је пакистанску терористичку групу Ласхкар-е-Таиба (ЛеТ) уочи 15. годишњице напада у Мумбају 26./11. 2008, надајући се да ће Њу Делхи узвратити на тај гест забраном Хамаса.
Када се лидер Хамаса Калед Машал виртуелно обратио маси на догађају у јужној индијској држави Керала, израелска амбасада у Њу Делхију подигла је велику буку, назвавши инцидент квазитерористичким актом.
Ипак, упркос томе што је део владајућих лидера БЈП-а бацио своју тежину иза Израелаца, Модијева влада није предузела ништа против организатора.
'неутрални прагматизам'
Овде долази до изражаја идеологија неутралног прагматизма индијског министра спољних послова С. Јаисханкара.
КП Наиар, популарни колумниста индијских новина о спољној политици и аналитичар, објашњава Јаисханкарове приоритете са историјске тачке гледишта,
„Индија није имала среће у избору својих министара спољних послова током већег дела свог постојања као независне земље. Домаће политичке компулзије наметнуле су Индији низ министара спољних послова, који су били неартикулисани, несофистицирани и који су били мало заинтересовани за спољне послове своје земље. Један такав је био прикован за кревет и неразумљив у говорима због низа удараца, али се ипак држао службе. Други је био толико сенилан да би Џо Бајден данас био узор будности и разумевања.

Јаисханкар, у средини, док је био председник Савета безбедности УН за месец август 2021. У горњем левом углу је генерални секретар Антонио Гутереш. (Фото УН/Еван Шнајдер)
Најар додаје: „Само два индијска министра спољних послова су искусне професионалне дипломате. Јаисханкар је други. Први (Натвар Сингх) је имао кратак мандат и дао је оставку након што га је Комисија Пола Волкера коју је именовао генерални секретар Уједињених нација да истражи скандал „нафта за храну“ именовала за корисника.
Према Најару, Јаисханкар делује као агресиван јер је неколико његових претходника било тако.
„Он никада не дозвољава да замерка против Индије, колико год она била незнатна, прође без икаквих изазова. У спољним пословима, он нема никакву идеологију осим онога што мисли да је у најбољем интересу Индије. Јаисханкар је рекао пријатељима да су његови поступци сада као министар управо оно што би саветовао/радио четири деценије као дипломата индијске службе спољних послова (ИФС).
Неопростиви према САД
Најар, који је помно пратио и дуго познавао Џаишанкара, истиче: „Много више него у јавности, он је подједнако захтеван и неопростив према Сједињеним Државама као и према Русији, а највише према Европи. У приватним разговорима, Јаисханкар је много више ценио Кину, што произилази из тога што је четири и по године живео у Пекингу као индијски амбасадор, примећује Најар.
Индија и Израел и даље имају добре везе на фронту одбране, али то не значи никакву подршку њеним акцијама у Гази.
Истина, трговина Индије и Израела је порасла са 200 милиона долара у 1992. години, у години када су успостављене формалне везе, на 4.5 милијарди долара у 2014. У фискалној 2023. индијски извоз робе у Израел био је процењен на 7.89 милијарди долара, а израелски извоз у Индију био је на нивоу 2.13 милијарди долара.
Али то није спречило Јаисханкара да на Минхенској безбедносној конференцији у Немачкој у фебруару изјави да је Израел требало да води рачуна о цивилним жртвама у Гази. Он је такође рекао да Израел има обавезу да поштује међународно хуманитарно право.
Добили су 'слободне руке' за Израел
Део посматрача спољне политике у Индији верује да Израелци не желе да истина о стварној спољној политици Индије према њима дође до мејнстрим индијских медија или у иностранству и дају све од себе да лобирају против тога. Али, на њихову муку, изгледа као да је Моди дао одријешене руке Џаишанкару, иначе би званични став Индије био другачији.
Укратко, тренутна спољна политика Индије не одражава Хиндутва агитпроп и подршку владајуће БЈП за ционизам (иронично, њен родитељ РСС је подржавао нацистичку политику чишћења Јевреја све док нису изгубили рат и Хитлер није извршио самоубиство).
Суштина је да извештаји о напорима Израела да потисне мишљење против себе у индијским медијима нису дали никакве значајне резултате. По свему судећи, мало је вероватно да ће такве понуде кликнути.
Уллекх НП је писац, новинар и политички коментатор из Њу Делхија. Он је извршни уредник невсвеекли Опен-а и аутор три нефикцијске књиге: Ратна соба: Људи, тактика и технологија иза победе Нарендре Модија 2014; Неиспричани ваџпаји: политичар и парадокс; и Каннур: Унутар најкрвавије политике освете Индије. Његова предстојећа књига о Куби, делом путопис, а делом политички коментар, требало би да буде објављена средином 2024.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Тек треба да се уверим да Индију не воде само мржња и профит. Посматрајући Индију од 1948. године, никада нисам приметио ниједну политичку одлуку засновану на прохуманости, али сам више пута био сведок мажења између Израела и Индије, посебно по питању наоружања. Једина искупљујућа карактеристика индијске спољне политике је њено пријатељство са Русијом, које је опстало од независности.
Западне земље, укључујући САД и Израел, су у више наврата поробљавале, убијале и геноцидирале смеђе људе. Уопште им не смета да ово раде. Они нису твоји пријатељи.
Хајде…. БЈП и Модијева гомила није толико „проционистичка“ колико „антимуслиманска“.
ИИРЦ, Моди је управо отворио хиндуистички храм на месту где су срушили џамију која је била ту за изградњу храма. Они наравно не виде никакве проблеме у томе да Израел сруши треће најсветије место у исламу у Јерусалиму да би на том месту изградио свој Храм. Али немојте мешати уобичајену мржњу према исламу са проционистичким ставом. Није контрадикција да Моди има шефа дипломатије који не жели да се у потпуности посвети геноциду у Палестини и свим бојкотима и реакцијама које би уследиле. Само прагматизам. И то није у супротности са политиком мржње која овлашћује Модија и његов БЈП.