Обмањива прича која новинарство претвара у јединствено зло јер разоткрива тајне америчке злочине чула се у среду у судници у Лондону, а судбина Џулијана Асанжа тек треба да буде утврђена, преноси Џо Лорија.
By Јое Лауриа
у Лондону
Специјално за вести конзорцијума
OДругог и последњег дана саслушања у Високом суду Џулијана Асанжа, адвокати Сједињених Држава исплели су обману причу у којој новинарство је шпијунажа, права на Први амандман су одузета странцима на тлу САД, а влада која лови новинара дисидента који је открио своје тајне злочине хваљена је као светионик демократије.
Међутим, испред зграде суда у улици која се зове Тхе Странд; и са организацијама за људска права и слободу штампе, председницима, премијерима и парламентима и са милионима обичних грађана широм света, ово лажна конструкција коју Сједињене Државе желе да наметну свету пропада.
Изванредна подршка на суду у Лондону за #ДаиКс.
Овако је изгледало када сам изашао када смо паули за ручак.
Сутра, после другог дана аргумената, маршираћемо од суда до Даунинг стрита. #ФрееАссангеНОВ пиц.твиттер.цом/НКХгИмгм8К
— Стелла Ассанге #ФрееАссангеНОВ (@Стелла_Ассанге) 20. фебруара 2024. године
У овом тренутку, живот Џулијана Асанжа, затвореног новинара који је објавио неке од најмрачнијих америчких тајни, разбијајући њену слику о себи, остаје предмет разматрања двојице британских судија који су носили перике.
Судије Џереми Џонсон и дама Викторија Шарп обавестили су суд после 10 сати саслушања током два дана да задржавају своју пресуду о Асанжовој судбини за неодређени будући датум. Дат је рок до 4. марта за коначну предају радова. Одлука може доћи било када након тога.
Џонсон и Шарп разматрају да ли да дозволе Асанжу да уложи жалбу на налог министра унутрашњих послова о екстрадицији и разне правне тачке на одлуку суда за прекршаје пре три године.
Она је имала наредио да се Асанж пусти из здравствених разлога али оНа основу уверавања да неће малтретирати Асанжа у Сједињеним Државама, САД су победиле у жалби на Вишем суду и поништиле њену одлуку.
Врховни суд Уједињеног Краљевства је тада одбио да прихвати Асанжов оспоравање законитости ових уверавања, а прошлог јуна један судија Вишег суда је такође одбио Асанжово допуштење да се жали. Овонедељно дводневно рочиште било је покушај Асанжа да поништи ту одлуку, такорећи жалбу за право на жалбу.
Био је то покушај да се убеде судије да у овом случају постоји довољно спорних доказа да би се дозволила пуна жалба.
То је вероватно био последњи Асанжов став у Британији да избегне да га у ланцима пошаљу у САД да би се суочио са оптужбама за шпијунажу и упад у компјутере и до 175 година у затвору максималног обезбеђења.
Након што су Асанжови адвокати у уторак изложили свој случај зашто Асанжу треба дозволити да се жали, у среду је дошао ред на адвокате да САД аргументују зашто не.
Део гомиле стотина Асанжових присталица који су преплавили Краљевске судове. (Јое Лауриа)
Новинарство обучено у злочин
Чинећи то, тужитељка Клер Добин је конструисала фантастичну причу о злом Асанжу који користи подле методе да подстакне и у заверу са аналитичарем америчке обавештајне службе да провали у владине компјутере са изричитом сврхом да доушници буду убијени или нестану и да угрозе свету националну безбедност Америке.
Она се у великој мери ослањала на изјаву под заклетвом непоштен, непоуздан амерички тужилац Гордон Кромберг. Исплела је исту тужну причу о томе да је Асанж „регрутовао” војну аналитичарку Челзи Менинг и у завери са њом да украде виталне америчке тајне, када су докази огромни и на суду забележени да је Менинг имао безбедносну дозволу за добијање свих ових докумената, које је она већ имала пренео огромну већину њих у Викиликс пре него што ју је Асанж „регрутовао” у собу за ћаскање (ако је то био Асанж са којим је уопште разговарала) и да Менинг није могао да сакрије њен идентитет пробијањем лозинке уз Асанжову помоћ чак и да је желела.
Оно што је Доббин заправо радио било је трошење времена суда описујући неке од најрутинских аспеката новинарства: тражење извора, заштита њиховог идентитета и покушај да се из њих извуче што више информација.
'Нестали' доушници
Још једном су САД покушале да кажу суду да Асанжови поступци нису били „одговорни” новинар, већ злочинац који је намерно желео да се амерички доушници убију или нестану откривајући њихова имена.
Добин је рекао да су мејнстрим партнери редиговали своја имена, док је тачно супротно.
Марк Дејвис, аустралијски новинар који је пратио Асанжа у Лондону 2010. када су главна издања била координирана са мејнстрим новинама, рекао је да те новине мало занимају за редиговање и да је Асанж био тај који је остао будан скоро цео викенд да редигује имена.
Џон Гец, амерички новинар који је радио са једним од партнера, Дер Спиегел, сведочио је на Асанжовом саслушању за екстрадицију 2020. да је Асанж био опседнут редакцијама и филмом Лауре Поитрас Ризик приказује Асанжа како зове Стејт департмент да их замоли да помогну у редиговању Дипломатских депеша. Стејт департмент је то одбио и уместо тога је захтевао да врати каблове.
Главна уредница Викиликса Кристин Храфнсон обраћа се присталицама испред зграде суда. (Јое Лауриа)
Иако се амерички аргумент да је Асанж нанео штету доушницима заснива на томе да га окриви за објављивање нередигованих депеша, постоји обиље доказа који су представљени у овом случају који показују да се радило о два Старатељ новинари који су открили лозинку за нередиговане депеше и стотине публикација, као што су цриптоме.орг и Тхе pirate Баи, објавио их је раније Викиликс је.
Асанж је рекао да их је објавио само да би упозорио оне чија су имена већ откривена да траже сигурност и да осигура да аутентични депеши, а не могући лажни, буду објављени. Али он никада није намеравао да објави нередиговане документе да нису већ објављени.
Пошто су тајни материјал већ раније објавили други Викиликс јесте, Асанж није прекршио Закон о службеним тајнама, који, за разлику од америчког Закона о шпијунажи, кажњава само прво објављивање. Дакле, двојна кривичност није прекршена, што би само по себи требало да поништи Асанжово изручење.
Амерички бригадни генерал Роберт Кар, који је предводио послеВикилеакс истрагу о утицају обелодањивања, такође признао под заклетвом пред Војним судом у Менингу да нико није убијен као резултат Викиликс откровења.
Добин је на суду признао након испитивања од стране судије Џонсона да су други први објавили нередиговане депеше. Али она је рекла да то није важно јер се то уопште не би догодило да се Асанж уопште није дочепао докумената.
'политички прекршај'
Како је Асанжов адвокат Марк Самерс тврдио, адвокати САД су потпуно игнорисали садржај саопштења због којих се Асанж гони. Он је у среду, као и дан раније, тврдио да постоји веза између Асанжових публикација и његове потраге од стране Сједињених Држава, због чега та влада није ништа боља од било ког ауторитарног режима који лови новинара због откривања њихових тајни.
Након што су Асанжови адвокати то тврдили оба Уговор о екстрадицији између Уједињеног Краљевства и САД и Парламентарни закон о екстрадицији забранили су екстрадицију на основу политичког злочина или политичког мишљења и да је шпијунажа инхерентно политичка, Добин је тврдио да Асанжово кривично гоњење не може бити политичко јер две америчке администрације, једна републиканска и једна демократска, стоје иза његове оптужнице.
Ово је показало огроман недостатак разумевања генерално чврстог, двостраначког споразума о спољној политици САД - у суштини обе стране се удружују за САД против света.
Такође је показао екстремну ускост да се термин „политички“ сведе на партијску политику, а не на цео војни, обавештајни, индустријски и политички систем који тежи огромним интересима широм света због којих је спреман да убије и убио је милионе људи. који им стоје на путу.
Шта за њих значи да униште једног аустралијског новинара који им је нанео такву штету?
Свет који се креће даље
Траке за Асанжа на капији Краљевског суда правде. (Јое Лауриа)
Аргументи САД у судници 5 са храстовим плочама у Краљевском суду, изграђеној 1882. године, могли су да се изнесу те године. Они губе одјек у свету који се убрзано удаљава од америчке владавине, убрзано одбацивањем глобуса америчке политике према Украјини и Гази.
Све је мањи број влада и становништва које прихватају по номиналној вредности оно што Сједињене Државе говоре о себи и о њима.
Асанжов рад је одиграо виталну улогу у овом процесу, нарушавајући амерички кредибилитет, почевши од саопштења из 2010. о Ираку и Авганистану, због којих је кривично гоњен.
Амерички кредибилитет је пао до те мере да британски адвокат може устати на британском суду и рећи британским судијама да се Сједињене Државе не разликују од било ког ауторитарног режима у лову на новинара само зато што је објавио тајне доказе о њиховим најдубљим злочинима.
Када је Самерс неколико пута у току два дана експлицитно поменуо америчке ратне злочине, није било трзања ни на једном од судија.
Ипак, постоје милиони људи у свету, посебно у Сједињеним Државама и Британији, који и даље верују у свет фантазије који одржава оно што је остало од америчке доминације, у свет у коме је Асанж зликовац који намерава да уништи демократију.
Да ли се ова двојица судија усуђују да изађу ван тог света да би у најмању руку омогућили Асанжу да се његов дан на суду бори за своју слободу?
[Читати Цонсортиум Невс' детаљно твитовање уживо током оба дана саслушања: Дан 1 ујутро - одбрана; Дан 1 поподне - одбрана; Дан 2 ујутро - гоњење; Дан 2 поподне – оптужба + побијање одбране; Резервисана пресуда]
Јое Лауриа је главни уредник Цонсортиум Невс и бивши дописник УН за TВалл Стреет Јоурнал, Бостон Глобе, и друге новине, укључујући Монтреал Газетте, тхе Лондон Даили Маил Звезда Јоханесбурга. Био је истраживачки извештач за Сундаи Тимес из Лондона, финансијски репортер за Блоомберг Невс и започео је свој професионални рад као 19-годишњи стрингер за Нев Иорк Тимес. Аутор је две књиге, Политичка одисеја, са сенатором Мајком Гравелом, предговор Даниела Елсберга; и Како сам изгубио од Хилари Клинтон, предговор Џулијана Асанжа. До њега се може доћи на јоелауриа@цонсортиумневс.цом и пратили на Твитеру @уњое
Речено је да је Асанж превише лоше да би присуствовао суду за ово саслушање. Мислим да би жељени исход за САД/Велику Британију био да Асанж умре у затвору овде у Енглеској, што ће одуговлачење ових пантомимских поступака за још више месеци и година готово сигурно постићи.
Разговор је фиксиран на судове... У међувремену, јавност САД-а може мање да брине како „желе” и „треба” да им се каже шта је истина, јер намерно поричу своју историју; све док жуде за 'људима' направљеним по њиховој слици 'богова'... И наравно за свемогућим доларом. Менаџерска класа никада неће угрозити њихов комфор. Чак ни за сопствену децу ни живу планету. Ова ескапада је само још један пример спремности народа да се сагне пред империјом.
Разговор је фиксиран на судове... У међувремену, широј јавности САД-а може бити мање стало до тога што 'желе' и 'треба' да им се каже шта је истина док намерно поричу сопствену историју; све док жуде за 'људима' направљеним по њиховој слици 'богова'... И наравно за свемогућим доларом. Менаџерска класа никада неће угрозити њихов комфор. Чак ни за сопствену децу ни живу планету. Ова ескапада је само још један пример спремности народа да се сагне пред империјом.
Као што је више пута речено: САД/УК се свакодневно ругају владавини права. Закон и порези су само за “мале људе”, ТБТФ банкстери су изнад закона, а ратни злочинци се НАГРАЂУЈУ умјесто кажњавају. Лажљивост, лицемерје, ароганција званичника САД/УК, судија, политичара излуђује – мој крвни притисак је нагло скочио.
Једно би било да будемо искрени у вези са тим: „Не брине нас закон, Асанж ће морати да пати јер је осрамотио неке моћне људе и Англоционистичко царство у целини. Направићемо од њега пример и употребићемо сва неопходна средства: злоупотребити закон, злоупотребити моћ и исмејати британску и америчку „правду“
Они подржавају/омогућавају/финансирају геноцид над Палестином, прогоне политичке затворенике попут Асанжа, намећу илегалну опсаду Авганистана, Венецуеле, Кубе, итд. кршећи АЕЦА испоруком оружја Украјини, Израелу итд. Бомбардовање читавих земаља у камено доба, засновано на намерним транспарентним лажима (Ирак, Авганистан, Либија итд.)
Буш млађи и Тони Блер су хваљени као високи државници, док зарађују милионе продајом књига, слика, хонорара за јавне наступе, трговином утицајем, итд. Да је било „правде“ Блер/Буш и др. био би у доживотном затвору, а Асанж уопште не би био затворен.
Свако ко је пратио случај Џулијана Асанжа знаће да је он невин по свим оптужбама против њега. Оптужбе које су измислиле две осветољубиве, бескрупулозне владе, чија је једина сврха да се освете зато што је открио истину. Немогуће је не веровати да би било која здрава особа, а камоли судија, могла доћи до другог закључка осим што је Јулиан невин по свим оптужбама. У том случају, ако жалба не буде прихваћена и судије не одлуче у његову корист, онда ће други фактори имати предност над правдом. Јое Лауриа је у овом чланку јасно указао на то да фактори које су измислиле две корумпиране владе, лишене икаквих скрупула, пуне освете, покушавају да осуде и казне невиног човека. Мало знају да прогоном Џулијана не само да настављају да истичу сопствене невиђене злочине, већ истичу и крајности на које су спремни да иду на штету угледа оба правосудна система, а које ће имати ако Џулијан буде осуђен. била непоправљиво оштећена. Ако буде осуђен, срамота овог случаја остаће упамћена као једна од највећих грешака правде у овом веку.
Како може неко ко није држављанин САД, није живео у САД и ко је починио оно што су Американци назвали злочином док је ВАН САД био суђен у Сједињеним Државама. То је фашистичка батина најгоре врсте.
САД желе да утврде да је њихова јурисдикција међународна и да није везана њиховом Повељом о правима. То је такође оно о чему се ради у такозваном „глобализму“ и „споразумима о слободној трговини“ [сиц].
Демократију, барем каква постоји у већим групама, није створио капитализам, већ аграрни меркантилизам, када су локалне власти имале мотив да се придруже властима, али нису хтеле да препусте суверенитет шефу државе. Зато гласање углавном укључује неке делове становништва, а не друге. Оно што је произвео рани производни капитализам био је фашизам.
Оно што је еволуирало од споразума из '45. није баш фашизам какав је постојао. Могли бисмо то назвати корпоратократијом, али то не наговештава њене мрачније удубине. Корпорација је, на крају крајева, конструкција закона, барем у теорији. Када корпорација може да сруши државу, оно што остаје је владавина мафије.
Ово је репресивно, али и горе од тога. Она је поремећена у форми, чак и без повременог вође који пада у лудило или мистериозни богови који захтевају жртву. Одлуке се доносе на основу профита и погодности моћи, које су у супротности са било којом врстом људске користи.
Да би то постигли, потенцијални фашисти се ослобађају од локалних закона и надлежности, од зависности и оданости које укључују локално становништво, као што су коначно ограничене чак и ројалистичке и фашистичке државе у рату.
Опет, о томе говоре такозвани „глобализам“ и „споразуми о слободној трговини“.
После знатног одлагања (процес као казна), мислим да ће веће од двоје судија дозволити да се Јулианова жалба настави. Тада ћемо видети више одлагања у заказивању жалбе за саслушање пред Вишим судом (процес као казна). Ако би Виши суд саслушао случај пре новембра, њихова одлука би била одложена до избора у САД, што би максимизирало (погађате) процес као казну.
Након гранатирања које је тужилаштво добило на Краљевским судовима ове недеље, Бајденов тим никако не може да жели да суђење награђиваном новинару дође на америчке обале током изборне сезоне. У уторак, ПБС НевсХоур нам је дао укус како би изгледало извјештавање о таквом суђењу које је пријатељски настројено. Њихова пропаганда је смешна.
хккпс://ввв.пбс.орг/невсхоур/схов/викилеакс-фоундер-јулиан-ассанге-макес-ласт-дитцх-аттемпт-то-авоид-ус-
Колико је ова чињеница добра за Јулиана? Он ће морати да остане у затвору до одлуке и могао би да умре у међувремену.
Овде није описано као добро. Он ову стратегију одлагања назива „процесом као казном“.
Што је цела идеја.
То ние Росја.
САД су увек биле веома непоштен брокер. Не смета му да гази на прсте, али… немој да газиш на прсте – онда постаје потпуно гадно.
Суперлативан чланак, Јое.
Оно што изгледа не схватају они који управљају тајном владом САД-а јесте да је „одговорно” новинарство обавеза преношења истине јавности чији је најбољи интерес.
Ситуација је, у ствари, супротна: режим на власти служи интересима оних који воде тајне емисије.
Дуготрајни, одвратни прогон Џулијана Асанжа је њихов командни учинак.
Када се завеса коначно спусти, надајући се против наде, глумци, певачи и текстописци ће бити одбачени од гађења публике; постали свесни истине, у сопственој савести, и сишли са бине, у срамоти, коначно затворили представу, признајући њихов одвратан наступ; што ни на који начин не приказује наслов емисије:
'Правда правог новинарства'.
„Добин је на суду признао након испитивања од стране судије Џонсона да су други први објавили нередиговане депеше. Али она је рекла да то није важно, јер се то уопште не би десило да се Асанж уопште није дочепао докумената.
Овај аргумент је, наравно, лажан.
Под претпоставком да је дужина лозинке 20 (била је дужа) и само употреба великих и малих слова (било је и других типова знакова), простор за приступну фразу за тражење напада грубом силом је:
20896178655943101411324274803736576 могуће лозинке,
или 10^36. Под претпоставком да је покушај хаковања могућ сваке микросекунде и да има 10^9 секунди у години (има их мање), тада би били потребни милиони пута од садашње старости Универзума да се подаци разбију.
Људи заиста не разумеју криптографију. (Брзо решење је квантно рачунарство, али то изгледа деценијама далеко од доступности јавности.)
Види и сведочење Кристијана Гротофа на саслушању код Магистрата.
хккпс://ввв.цраигмурраи.орг.ук/арцхивес/2020/09/иоур-ман-ин-тхе-публиц-галлери-ассанге-хеаринг-даи-14/
Ајде, Јое. Сви знамо да је поправка ту. Готово да нема шансе да ће Џулијан добити било шта попут судске одлуке која није кенгура. Британски судови не деле правду, као ни амерички судови.