АС`АД АбуКХАЛИЛ: Хамасов званични рачун

У документу има довољно да се прогласи рођење новог покрета Хамаса, који прекида са својим раним годинама оснивања.

Хамасов ракетни напад из Газе на Израел, 7. октобар 2023. (новинска агенција Тасним, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ 4.0)

By Ас`ад АбуКхалил
Специјално за вести конзорцијума 

Lпрошле недеље, Канцеларија за информисање Хамаса издао посебан документ под називом „Ово је наш рачун: Зашто потоп Акса“. У њему покрет детаљно објашњава своје мотиве и циљеве операције.

Документ вероватно неће привући пажњу западних медија и владе јер се Хамасов наратив о догађајима од 7. октобра сукобљава са пропагандом коју је ширио Израел од западних влада и медија. Ипак, у документу има довољно да се прогласи рођење новог покрета Хамас, који прекида са својим раним годинама оснивања.

У историји палестинске борбе, политичке организације нестају док се нове увек појављују да их замене. Лидери су дискредитовани након великих историјских догађаја, а појављују се нови лидери и освајају машту нове палестинске генерације.

Неке политичке организације (групе отпора) опстају и остају, али пролазе кроз велике политичке трансформације. Покрет Фатах је 1960-их и 1970-их био окосница палестинске војне и политичке борбе.

Иако није постигла војни успех, а већина његових операција против Израела је пропала, палестински народ се окупио иза Фатаха јер је Јасер Арафат сматран новим (и касније јединим и неоспорним) вођом палестинске револуције.

19. фебруар 1988: Јасер Арафат, председник Извршног комитета Палестинске ослободилачке организације, обраћа се Комисији УН за људска права у Женеви. (слика УН)

Данас већина Палестинаца с правом доживљава покрет Фатах као сурогат армију израелске окупације и САД. Бајденова администрација инсистира на томе да ће Фатах (након неког „преуређења“ и ребрендирања) бити једина прихватљива партија (прихватљива за САД и некима у Израелу) за управљање безбедношћу и владом у Гази након рата.

Палестински народ мисли другачије и сматра војску Палестинске власти оружјем репресије у име Израела и САД. Идеја да САД и Израел могу бирати палестинске лидере стара је колико и окупација и колонизација.

Хамас се такође мењао током година. Када је основана 1987. године, то је била милитантна организација која се у великој мери фокусирала на верску реторику и није рачунала на успешне војне операције као извор легитимитета и кредибилитета. То је било блиско повезано са насумичним бомбардовањем у другој интифади, када су Арафат и ПЛО форсирали мирно решење са Израелом.

Али шта објашњава промену структуре, улоге и политике покрета или група отпора на арапском истоку? У испитивању промена у Хамасу, поучно је погледати историју Хизбуллаха, шиитске групе отпора Израелу у Либану.

Фактори промене

Хасан Насралах током састанка са иранским званичницима 2019. (Кхаменеи.ир, ЦЦ БИ 4.0, Викимедиа Цоммонс)

У случају Хизбуллаха, може се уочити неколико фактора који играју улогу у обликовању и померању фокуса и реторике покрета.

Промена руководства може изазвати велику промену у политици и пракси организације. 

Покрет Фатах, пре наметања аутократског вођства Арафата после 1970. године, био је прилично другачији од онога што је постао касније, такође под Арафатом, али више под Махмудом Абасом.

У почетку је било више колективног руководства. Слично томе, Хасан Насралах је наследио странку Хизболаха која није била баш популарна нити схваћена изван Либана (па чак и унутар Либана).

Израел је то мислио убијањем Аббас Мусави (плус његова жена и дете) 1992. године, то је заувек докрајчило феномен Хизбуллаха. Уместо тога, Насралах је у великој мери одговоран за претварање странке у највећу арапску политичку партију, вероватно икада, чак и ако узмемо у обзир Суданску комунистичку партију у њеном врхунцу 1960-их.

Саиед Аббас Ал Мосави, суоснивач и генерални секретар Хезболаха. (новинска агенција Тасним, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ 4.0)

Насралах је такође либанизовао странку и удао је за либанску политичку сцену где је раније била помало страна. Он је стајао иза напуштања циља Исламске Републике у Либану, која је била централно место Хизбуллаха када је странка први пут основана.

Насралах није окончао колективно вођство које је карактерисало Хизбулах од његовог оснивања, али га је његова харизма довела до регионалног вођства, далеко изван уских оквира либанске политике. Насралах се консултује са Ираном и осталима унутар своје странке, али се од њега очекује да донесе коначне стратешке одлуке странке, посебно када је реч о Палестини и Либану.

Хизбуллаха су се бојали прије Насралаха, никада га нису вољели нити разумјели. У У доба Насралаха, партију су неки волели (највише пре сиријског рата 2011), други су је мрзели и многи су је погрешно разумели. (Наравно, медији саудијског режима су специјализовани за искривљавање значења Насралахових речи у оквиру своје регионалне пропагандне кампање за демонизацију непријатеља Израела.)

Нови лидер Хамаса, Јахда Синвар, изазива драстичну промену у улози, пракси и ефикасности Хамаса. Баш као и Насралах, Синвар је почео да оставља траг убрзо након што је преузео вођство 2017.

Попут Насралаха (који је имао безбедносну улогу у Хизболаху годинама пре него што је преузео вођство), Синвар је имао безбедносну улогу у Хамасу. Наводно је ловио израелске сараднике унутар Хамаса и унутар Газе.

Неуспех Израела да дође до вођства и командне структуре Хамаса јесте због безбедносног режима који је Синвар успоставио у Гази.

Калед Мешал 2009. (Транго, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ 3.0)

Он није трговац колима као Кхалид Мисхал, бивши лидер Хамаса, и избегава политику и сукобе међу арапским режимима. Он такође чврсто верује у ефикасност регионалне осе отпора и то даје велики ефекат у начину на који користи војне ресурсе покрета.

Хамас је раскинуо са својом претходном ером када је Мишал Хамас претворио у огранак катарске спољне политике. Мишал је био ближи Катару и Турској, док је Синвар ближи Ирану, који покрету снабдева кључном војном помоћи (Катар снабдева Хамас финансијском помоћи, али наводно у блиској сарадњи са Израелом).

Партија се може променити учећи на својим грешкама из прошлости. Када се Хамас појавио, није имао устезања да изражава антијеврејска осећања, чак и позивајући се на озлоглашене Протоколе Сионских мудраца. Хамас у почетку није чак ни био осетљив на хришћанску осетљивост. Али то се временом променило.

У овом документу (и у политичком документу из 2018.) покрет је јасно ставио до знања да не гаји никакву идеологију непријатељства према Јеврејима, куа Јеврејима. Ово је велики помак, који је такође артикулисао Хизбулах у свом политичком документу из 2009. године.

Истина, Израел и западни ционисти не желе да признају да се покрети мењају. Они желе да све палестинске и арапске групе отпора пробију као нацистичке, без обзира шта раде и говоре. Западни медији се до данас позивају на политичку реторику Хамаса од његове прве године, а не од последњих година.

Исто раде и са Хизбуллахом: медији саудијског режима уживају у проналажењу веома старих Насралахових говора у којима се помиње исламска држава како би се отуђиле не-шиитске присталице у Либану и арапском свету.

Хамас је такође прекинуо своју историју не покушавајући да направи разлику између израелских војних и цивилних циљева (упркос својим најранијим изјавама да то чини). Арапским групама отпора није лако да направе ту разлику јер: а) Израел и ционистички покрет од 1930-их никада се нису трудили да праве разлику између арапских цивила и бораца; б) зато што су многи Израелци (мушкарци и жене) наоружани и служе у резервном саставу.

Хамасов Јадар Синвар, лево, током полицијске вежбе у Гази 2012. (Фарс Медиа Цорпоратион, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ 4.0)

Талас самоубилачких напада Хамаса током друге интифаде одбио је арапске и неарапске присталице Палестинаца. У новом документу Хамас проглашава декларисану политику избегавања напада на цивиле као део своје верске и етичке доктрине. (Ја ћу дубље проћи кроз ово питање у другом делу овог чланка.)

Постојао је сличан пут у историји Хизбулаха. Хизбулах сада веома жели да избегне напад на цивиле. Чак и током последњих месеци рата између Хизбуллаха и Израела, Хизбулах је стриктно гађао војне локације у Израелу када би било много лакше пуцати насумично.

Насупрот томе, Израел у свим својим ратовима успева да убије много (или углавном) цивила. У ствари, Израел – у овом недавном рату геноцида – не пориче да су већина његових жртава у Гази били цивили, али тврди да су многи од покланих били борци Хамаса.

(америчка обавештајна служба процене које Израел има претјерано проценат од погинули борци). У јулском рату 2006. године, огромна већина убијених од стране Хизбуллаха били су војници и официри, док су већина убијених на либанској страни били цивили.

Ас`ад АбуКхалил је либанско-амерички професор политичких наука на Државном универзитету Калифорније, Станислаус. Аутор је Историјског речника Либана (1998), Бин Ладена, Ислам и нови амерички рат против тероризма (2002), Битка за Саудијску Арабију (2004) и водио је популарни блог Тхе Ангри Араб. Он твитује као @асадабукхалил

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.