Главни рабин Велике Британије благосиља ратне злочине у Гази

Џонатан Кук размишља о Ефраиму Мирвису и његовом верском подстицању на злочине против човечности.

By Јонатхан Цоок
Јонатхан-Цоок.нет

BГлавни ритански рабин, Ефраим Мирвис, говорио је на јавном догађају у синагоги раније овог месеца како би похвалио „изузетан“ учинак израелске војске у Гази. Он је то учинио неколико дана пре него што је Јужна Африка почела да тврди пред Међународним судом правде у Хагу да Израел јесте вршење геноцида у енклави.

Да ли ће се на крају утврдити да је Израел починио геноцид, може се показати више као политичка одлука него правна пресуда, с обзиром на притиске на 15 судија из њихових националних руководстава.

Али неоспорно је да је Израел починио ратне злочине и злочине против човечности у Гази. Познато је да је убило више од 23,000 Палестинаца, већином жена и деце, и да је тешко ранило десетине хиљада других. Она је протерала из њихових домова огромну већину становништва енклаве од 2.3 милиона — то јест, Израел их је етнички очистио.

Израел је више пута бомбардовао „безбедне зоне“ у које је наређивао цивилима да беже, као и критичну инфраструктуру као што су болнице, школе, џамије, цркве и пекаре. Наметнула је „потпуну опсаду“ која ускраћује храну, помоћ и лекове, што је довело до масовног гладовања и ширења смртоносне болести.

Видео снимак приказује израелске војнике у Гази радосно разбија радње; стриппинг Палестински мушкарци и дечаци до њиховог доњег веша; и стрељање цивила, укључујући жене, на улици док носе беле заставе. Чак и војници погубљен три израелска таоца покушавају да побегну из заточеништва и предају се са СОС знаком.

Ипак, главни британски рабин, лице јудаизма у Великој Британији, подигао је глас и назвао све ово „најнеобичнијом могућом ствари“. Отишао је и даље: описао је трупе које су починиле ове злочине „наши херојски војници“ и открио да његов рођени син Дени помаже у нападу на Газу у израелској војсци. Рекао је да је "неизмерно поносан" на њега.

„Можемо да будемо поносни на државу Израел, оно што она представља.. оно што Израел ради је нешто што једна пристојна одговорна земља може да уради за своје грађане најизузетније.

Британски главни рабин Ефраим Мирвис хвали израелске снаге на недавном разговору у синагоги Цранброок Унитед… пиц.твиттер.цом/КјСЕс76дЛф

— 5Пилларс (@5Пилларсук) Januar 10, 2024

Мирвис је могао да изабере форму слаткастих речи какве обично користе израелски апологети. Могао је да тврди да израелска војска извршава свој задатак у Гази најбоље што је могла у скоро немогућим околностима. Да су Палестинци убијени у Гази били несрећна колатерална штета док је израелска војска настојала да искорени Хамас.

Али није. Он је несумњиве ратне злочине почињене у протекла три месеца назвао „најнеобичнијом ствари“.

У вези са његовим примедбама треба напоменути неколико ствари:

1. За било коју јавну личност, јеврејску или другу, назвати злочине које је починила страна сила Израела „изванредним“ одражава поглед на свет који у потпуности дехуманизује Палестинце и спреман је да подстакне ратне злочине против њих. Чак и да Хашки суд не пресуди да се дешава геноцид, Мирвис је јасно подстицао на злочине против човечности.

2. Као ефективни поглавар британског јудаизма, Мирвис даје верску санкцију извршењу ратних злочина. Многи војници у Гази — значајан део њих религиозни — сада ће имати разлога да верују да су злочини које су они и њихова војска починили у последња три месеца благословени, да је њихова мисија божански одређена. Укратко, Мирвис је имплицирао да је убијање Палестинаца Божје дело.

3. Говорећи о „нашим херојским војницима“, Мирвис је спојио јеврејски народ са Израелом. Ти војници нису британски војници. Они нису јеврејски војници. Они су израелски војници. Када бисмо ви или ја урадили ово – да сугеришемо да иза злочина почињених у Гази стоје Јевреји, а не страна национална војска – с правом бисмо се назвали антисемитима. И то са добрим разлогом.

Јер када побркате идентификаторе „Јевреј“ и „Израелац“, катрате све Јевреје свуда, укључујући и Уједињено Краљевство, са злочинима које је Израел починио над Палестинцима. Ви чините све Јевреје одговорним за злочине. И тиме их чините метом антисемитских злочина из мржње оних који наседају на ову злонамерну мешавину. Другим речима, Мирвис сада има не само палестинску крв на рукама већ и потенцијално јеврејску крв. Његове речи могу да инспиришу нападе на Јевреје.

4. Постоји нешто дубоко ружно — можда би боља ријеч била злокобна — што Мирвисово вјерско подстицање на злочине против човјечности (и врло вјероватно геноцид) наш естаблишмент медији и политичари сматрају потпуно неупадљивим. Па ипак, ови исти актери систематски погрешно представљају слоган који позива на равноправност Палестинаца и Израелаца да би сугерисали да је на неки начин геноцидан.

„Од реке до мора, Палестинци ће бити слободни“ је а захтева да се оконча израелски јединствени систем апартхејда и широм Израела и на окупираним палестинским територијама, систем који израелским Јеврејима и Палестинцима додељује потпуно различита права.

Преокретање тога може се сматрати геноцидним само ако замислите да ће се Израелци борити до смрти да зауставе Палестинце да стекну једнака права. То открива много више о начину размишљања оних који верују да је слоган геноцидан од било какве зле намере оних који скандирају оно што је позив на ослобођење. Тај начин размишљања је у потпуности приказан у злочинима које Израел чини у Гази, навијајући од стране јеврејских лидера попут Мирвиса.

5. Британија има стратегију за спречавање са званичним циљем „да смањи претњу УК од тероризма заустављањем људи да постану терористи или подржавањем тероризма“. У пракси, стратегија је покушај британске државе да стигматизује муслиманску заједницу као скуп потенцијалних регрута за тероризам, надгледа њихове друштвене организације и ослаби законску заштиту од хапшења и осуде.

Изражена забринутост је да муслимане „радикализирају“ екстремистички имами у њиховим џамијама – умјесто екстремних догађаја које виде, као што је геноцид који се одвија у Гази.

Мирвис је несумњиво показао да се екстремистички проповедници могу наћи не само у џамијама већ и у синагогама.

Ако влада заиста користи Превент да прекине подршку тероризму, мора да примени стратегију равнодушно. Убиство и тешко рањавање око 100,000 Палестинаца — отприлике један од сваке 20. особе у Гази — и остављање готово читавог становништва бескућницима, сиромашним и гладним сигурно се сврставају у државно организовани тероризам, без обзира на то да ли суд на крају пресуди да је то геноцид.

Ектремист Преацхер

Контекст је да је Мирвис годинама изабрао да студира и живи у израелским илегалним насељима на Западној обали, где јеврејски екстремисти редовно тероришу палестинске заједнице да би их протерали са њихове земље. Одгајао је најмање једно од своје деце да одабере да служи у војсци која терорише и етнички чисти Палестинце у Гази. Мирвис сматра да су војници који су починили ратне злочине „наши хероји“.

Мирвис 2017 одобрио фанатични јеврејски досељеници — израелски еквивалент белих супремациста — у свом годишњем маршу кроз окупирани Стари град Јерусалим. Сваке године на том маршу већина учесника је снимљена како машу израелским заставама Палестинцима који тамо живе и скандирају „Смрт Арапима“. Један колумниста израелских новина описује марш на Дан Јерусалима као „верски карневал мржње“. Али Мирвис то слави.

Још једна поента. Упркос чињеници да је, по било ком разумном стандарду, Мирвис екстремиста и да има ставове који би требало да буду одбојни за сваку пристојну особу, британски естаблишмент га високо цени, укључујући и његове медије.

Човек може разумети зашто. Крајем 2019., неколико дана пре општих избора у Великој Британији, Мирвис је јавно оптужени лидера опозиције, Џеремија Корбина, да је неспособан за високу функцију јер је наводно удовољио и промовисао антисемитизам у Лабуристима. Британски естаблишмент је провео године култивисање овог размаза без доказа.

Мирвис је тврдио да је „сама душа наше нације у питању“ на изборима у Британији. Тиме је ефективно позвао британске Јевреје и британску јавност да гласају за владу.

Био је то акт изборног мешања без преседана о коме су британски медији са поштовањем извештавали. И чињеница да је Мирвис покушао да обманом утиче на гласање, као и да су естаблишментски медији договарали с њим у томе, требало је да буде шокантно, чак и у то време.

Али Мирвисове последње напомене пружају додатни контекст јер је рабин Мирвис — а не антисемити — тај који је прилично срећан да се размеће својом двоструком лојалношћу. Ти војници су очигледно „наши“.

Дакле, питање је следеће: на коју је нацију Мирвис заправо мислио када је упозорио непосредно пре избора 2019. да је „у питању сама душа наше нације?“ Британску нацију чије религиозне Јевреје он наводно представља, или израелску нацију која тренутно етнички чисти и убија палестинске мушкарце, жене и децу?

Мирвис нам је, изгледа, управо дао свој одговор.

Џонатан Кук је награђивани британски новинар. Био је у Назарету, у Израелу, 20 година. У УК се вратио 2021. Аутор је три књиге о израелско-палестинском сукобу: Крв и религија: разоткривање јеврејске државе (КСНУМКС), Израел и сукоб цивилизација: Ирак, Иран и план преуређења Блиског истока (КСНУМКС) и Палестина која нестаје: Израелски експерименти у људском очају (КСНУМКС).

Ако цените његове чланке, размислите нудећи своју финансијску подршку. 

Овај чланак је са његовог блога Јонатхан Цоок.нет  

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.