МК Бхадракумар упоређује два крила палестинске групе отпора Шин Фејну у Северној Ирској и њено милитантно крило, Ирска републиканска армија.
Прослављена 25. годишњица Хамаса у Гази 2012. (Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ 4.0)
By МК Бхадракумар
Индиан Пунцхлине
IИзраелске дипломате су временом стекле озлоглашеност као јединствена врста у међународном кругу који немају времена ни стрпљења за финоће или пристојност када им Тел Авив наложи да иду у вратне вене земље домаћина у коју су распоређени.
Праг је поставио нико други до премијер Бењамин Нетањаху када је 2015. извукао од посланика на Капитол Хилу у Вашингтону позив да посети САД, заобилазећи прави канал председника Барака Обаме, и обратити се заједничкој седници Конгреса — што је наставио да ради са еланом како би поткопао Обамине преговоре са Техераном о нуклеарном споразуму.
То је очигледног мешања у политички систем САД. Нетањаху не само да је омаловажио Обаму и показао да је његов утицај на моћне посреднике у Вашингтону већи од председниковог, већ је и Белој кући диктирао америчку политику према Ирану.
Извукао се јер је с правом проценио да су америчке политичке елите на платном списку израелског лобија.
[Релатед: Катастрофална доминација израелског лобија]
3. март 2015: Нетањаху се трећи пут обраћа америчком Конгресу. (Говорник Јохн Боехнер, Флицкр, ЦЦ БИ-НЦ 2.0)
Горња епизода пада на памет гледајући медијске извештаје о примедбе од израелског амбасадора у Њу Делхију Наора Гилона, који је јавно захтевао промену индијске политике према Палестини забраном Хамаса као „терористичке“ организације.
Гилон је дипломата од каријере са стажом од скоро 35 година и мало је вероватно да је био у незнању о пристојности. Могуће је да је Делхи одбио Гилонов демарш против Хамаса и он је одлучио да своју битку одведе до укоријењеног израелског лобија у индијским медијима.
Ово су тренуци када је израелској дипломатији очајнички потребна прича о успеху јер је репутација земље у блату након њене варварске окрутности у Гази.
Перцепција да Израел чини геноцид и етничко чишћење све више расте током ове фазе војне операције након „хуманитарне паузе“.
Гилијан предаје акредитиве као израелски амбасадор у Индији у Њу Делхију 26. октобра 2021. (Викимедијина остава, ГОДЛ-Индија)
Осим ако Израел не промени смер због притиска САД, што се чини мало вероватним, на помолу је дуготрајна конфронтација са Хамасом.
Али шири западни притисак такође недостаје. Министри спољних послова Г7 у свом заједничко саопштење 28. нов ограничили су се на подршку за „даље продужење ове паузе и будуће паузе по потреби како би се омогућило повећање помоћи и олакшало ослобађање свих талаца“.
У саопштењу се не позива на трајни прекид ватре. Уместо тога, поновила је посвећеност Г7 „праву Израела да брани себе и свој народ, у складу са међународним правом, док настоји да спречи понављање напада 7. октобра“.
Предстоји екстремно насиље
Без обзира на сву бравуру, израелска војска се до сада није добро изјаснила о себи и то мучи. Али то није изненађујуће пошто Хамас ужива масовну подршку у Гази.
Дакле, предстоји период екстремног насиља. А Израел окупља пријатељске нације да устану и прођу кроз следећу фазу рата против Хамаса – Индија је једна од њих.
[Релатед: АС'АД АбуКХАЛИЛ: Хамас пре и после 7. октобра]
Израел под Нетањахуом има веома контроверзну прошлост у односу на Хамас. Два бивша премијера, Ехуд Олмерт и Ехуд Барак, недавно су дали интервјуе истакнутим западним медијима наводећи да је Нетањаху одговоран за успон Хамаса, јер је тај покрет финансирао катарским средствима.
Бивши израелски генерал који је био задужен за окупацију Газе заправо је признао да је исплатио средства Хамасу. [Релатед: Када је Израел забринут због убијања цивила у Гази]
Ова запањујућа открића одговорних људи то откривају Нетањаху је човек многих делова. Када амбасадор Гилон захтева да Делхи прогласи Хамас терористичком организацијом, све зависи од тога на коју фракцију Хамаса мисли.
Јахја ал Синвар 2012. (Фарс Медиа Цорпоратион, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ 4.0)
Занимљиво је да дневне новине на хебрејском језику излазе у Израелу под Ма'арив Хасхаву„Бренд је управо изашао са сензационалним извештајем да је између 2011. и 2023. Нетањаху одбацио најмање шест планова које је представила израелска обавештајна агенција Шин Бет — током одговарајућих мандата Јорама Коена, Надава Аргамана и садашњег шефа, Ронен Бар — да елиминише вођу Хамасових бораца у Гази, Јахју ал-Синвара (који је очигледно предводио напад 7. октобра) и друге високе припадници палестинског покрета.
Бивши израелски министар одбране Авигдор Либерман потврдио истинитост овог извештаја. Према Либерману, Нетањаху је био тај који је дао „имунитет“ Синвару и другим лидерима Хамаса, супротстављајући се било каквим покушајима да се они неутралишу. „Не изјављујем ово као пуку спекулацију, већ као неко ко има лично знање о том питању“, рекао је он.
Заиста, Нетањаху је имао сумњиву евиденцију о систематском јачању Хамаса како би продубио поделе између палестинских фракција са циљем слабљења палестинских власти и њеног председника Махмуда Абаса. Његов крајњи циљ је био да одуговлачи сваки мировни процес, купујући време да пројекат Великог Израела буде завршен.
Молимо Вас ДОНАТЕ до ЦН'С Зима Фонд Vožnja
Бен Каспит, водећи новинар у Израелу који је написао Ма'арив У прошлонедељном извештају се процењује да Нетањаху гледа на Хамас као на „благо“ које ће му помоћи да уништи решење о две државе.
Каспит је подсетио да је прва услуга коју је Нетањаху понудио Хамасу био споразум о размени затвореника 2011. године којим је ослобођен израелски војник Гилад Шалит у замену за 1,027 палестинских затвореника — укључујући Синвара.
Отпор никад не умире
Јасно је да би Индија требало да се клони Нетањахуових смицалица у односу на Хамас. Хамасово политичко руководство са седиштем у Дохи било је учесник у троструким строго поверљивим разговорима прошле недеље између гостујућег директора ЦИА-е и шефа Мосада са једне стране и катарских посредника са друге стране о продуженом прекиду непријатељстава у Гази.
Ужасна лепота покрета отпора било где је у томе што они никада не умиру. У коначној анализи, Хамас би могао бити истакнут у било којој будућој Палестини, као што је Афрички национални конгрес (АНЦ), који је био забрањена организација од 1960. до 1990. године, на крају постао у Јужној Африци након апартхејда. (АНЦ је имао представништво у Њу Делхију од 1960-их па надаље.)
Јавна је тајна да је Нетањаху — уз прећутну подршку САД и прикривено учешће Египта и Јордана — саботирао одржавање парламентарних избора на Западној обали у мају 2021. из страха да ће се покрет Фатах суочити са извесним поразом од Хамаса. Истраживања јавног мњења су указивала на вероватну убедљиву победу Хамаса. (Погледајте Карнегијев извештај под насловом Одложени палестински избори: узроци и последице)
Гилон је напола паметан да захтева реципрочан потез Индије за недавну израелску забрану терористичке групе Лашкар-е-Таиба са седиштем у Пакистану. Аналогија је смешна.
Лашкар-е-Таиба је исламистичка терористичка организација са седиштем у Пакистану која делује у Индији и Авганистану. Почело је касних 1980-их као милитантно крило Марказ-уд-Дава-вал-Ирсхада, исламистичке организације под утицајем вехабијске секте сунитског ислама и која је на крају настојала да успостави муслиманску власт над целим индијским потконтинентом.
Хамас је, напротив, аутохтони палестински покрет који се искључиво фокусира на одмор од израелске окупације. Хамас промовише палестински национализам у исламском контексту.
Потврђује се да улога палестинских власти треба да буде служење палестинском народу и заштита његове безбедности, права и националног пројекта. Хамас наглашава неопходност одржавања независности палестинског националног одлучивања и оснаживања палестинског народа.
Ако се уопште жели увести аналогија у дискурс, најближа би могла бити са Шин Фејном у Северној Ирској и њеним милитантним крилом познатим као Ирска републиканска армија.
Чињеница да се мир у Северној Ирској одржава четврт века од Добар петак споразум 1998. даје трачак наде за Палестину да се терет историје ипак може скинути. Као цивилизацијска држава, Индија треба да делује само са дубоким осећајем за историју.
МК Бхадракумар је бивши дипломата. Био је амбасадор Индије у Узбекистану и Турској. Погледи су лични.
ovo чланак првобитно појавио на Индиан Пунцхлине.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Молимо Вас ДОНАТЕ до ЦН'С Зима Фонд Vožnja
Добро избалансирани погледи господина Бхадракумара. Палестинска борба за независност и слободу биће тежа. За разлику од борбе Шин Фејна у Ирској, подршка америчке и европске владе израелској окупацији је дубоко укорењена. САД сматрају Израел војном испоставом која је стратешки неопходна. Руско умешаност у Украјину и успон Кине учинили су западне силе све више забринутим за своје интересе и стога агресивнијим према свакој замисливој претњи.
Плантажа у Алстеру је много старија од насеља Палестине, почевши у исто време када и плантаже Американаца 1607. Досељеници су од почетка усвојили исти став 'они и ми'. Њихови потомци настављају са традицијом, одбијајући да прихвате статус урођеника чак и након 400 година живота у Ирској. Као иу Израелу/Палестини, секташке разлике остају трибл маркер. ЕУ је пружила прилику за интеграцију, али је то уништила перфидност енглеског естаблишмента. Економска интеграција на Блиском истоку такође се мора сматрати дугорочним решењем, али секташтво остаје препрека миру.
Овај чланак, индиректно, објашњава нагињање Тулсија Габарда од антиратног става када је у питању Израел, или било шта што промовише исламофобију. Нешто што је воли ГОП и присталице бившег председника Трампа.
Поређење које господин Бхадракумар прави са Ирском је прикладније него што он мисли:
— 1969. ИРА је званично одустала од оружане борбе у корист политичке борбе преко своје политичке фронт групе Шин Фејн. Тадашња влада Ирске се плашила такве левичарске опозиције у Републици (с разлогом, што показује данашња ситуација), и подржавала је расцеп у Шин Фејну и формирање отцепљења од ИРА, „Привремена ИРА“, фокусирана на оружану борбу у Северној Ирској против британских снага и лојалистичких власти и тамошњих наоружаних милиција/банди. Годинама касније, Привремени Шин Фејн/ИРА је у суштини усвојио исту политику, што је довело до садашње ситуације у Северној Ирској (и неких малих отцепљених група које покушавају да наставе борбу).
Сличности са подршком израелске владе Хамасу у циљу поделе палестинског покрета отпора су очигледне.
Ирски премијер је недавно „упозорио“ на нераскидиву везу Шин Фејна са ИРА – што показује да је забринут због све веће подршке политичкој странци Шин Фејн. У међувремену, он само наставља на познати неолиберални опортунистички начин, као што је Биллов „злочин из мржње” када су тинејџери радничке класе у Даблину, са мало изгледа, побунили, тврдећи да је хаос настао због крајње деснице.
Још важнији пример овде је колико се Израел политички понаша као протестантске фракције у Алстеру које се супротстављају ИРА. Ову популацију је „посадила“ Британија и имала је дубоку мржњу према ирским католицима. У ствари, Израел је био истакнуте присталице лојалистичког циља и обрнуто.
Чини се да је западна демонизација Хамаса у потпуности на наративном начину контроле који долази из Израела и САД. Хамас је на крају крајева скоро једини ентитет који се залаже за Палестинце и њихову домовину. У овом тренутку, израелско насиље против Палестинаца које подржава Америка и Запад, које је свакодневно у току последњих 75 година, сада је светлосне године изнад било каквог насиља које је Хамас извео. У сваком случају, Хамас у својој сржи брани палестинску домовину од израелских колонизатора.
Само запажање о томе где нам је довело више од 30 година америчког вођеног, једнополарног, „поретка заснованог на правилима“: астрономска и све већа концентрација богатства; рат и сукоби свуда, све време; уништавање животне средине до тачке колапса одрживог еко-система; а сада геноцид и етничко чишћење. Паклени посао. Ово мора да је врхунац за светску „неопходну нацију“.
Биби није био хуманитаран у одбацивању обезглављивања Хамаса; него је постављао темеље за геноцид!
Нажалост, „дубоки осећај историје“ би требало да буде узнемирујући. За сада је Газа/Израел део нексуса сукоба, који су међусобно повезани и воде ка трећем светском рату. Историја се своди на једноставан силогизам: свако царство на крају добије рат који покушава да избегне; сви желе да избегну нуклеарни Армагедон; дакле да судбина која чека човечанство. Ако то не видимо, нећемо то променити: невоља Палестине/Израела је заиста свачија невоља.
„ужасна лепота покрета отпора било где је то што они никада не умиру“ шта је са Тамилским тигровима?