Адвокати узбуњивача Дејвида Мекбрајда тврдили су првог дана његовог суђења да дужност војника није само да следи наређења свог надређеног, већ да служи целој нацији. Јое Лауриа извештава.
By Јое Лауриа
у Канбери, Аустралија
Специјално за вести конзорцијума
TСуђење аустралијском узбуњивачу Дејвиду Мекбрајду почело је у понедељак, а тужилаштво и одбрана су скицирали своје случајеве пред судијом Дејвидом Мосопом у Врховном суду у Канбери.
Мекбрајд, који је служио два мандата у Авганистану као адвокат у Аустралијским одбрамбеним снагама (АДФ), оптужен је у пет тачака оптужнице за суђење које ће трајати три недеље.
Тужилаштво је у понедељак тврдило да је Мекбрајд прекршио законе о војној дисциплини тако што је процурео у аустралијске медије. Мекбрајдови адвокати су на суду признали да је он заиста прекршио такве прописе, али да је имао дужност према нацији која је превазишла војну дисциплину.
Суђење се обликује као битка између различитих идеја о улози војске у друштву: да ли служи интересима целе заједнице или је закон за себе?
Мекбрајд је 2014. изнео интерне оптужбе након што је сазнао за убиства авганистанских цивила од стране аустралијских војника. Мекбрајд је затим почео да одаје доказе Аустралијској радиодифузној корпорацији, националном емитеру, између 2014. и 2016. године.
Аустралијски генерал-мајор правосуђа Пол Бреретон започео је истрагу у мају 2016. и објавио је у новембру 2020. открића која указују на „веродостојне информације“ о аустралијским ратним злочинима. Бреретонов извештај оптужио је аустралијске специјалне снаге за убиство 39 ненаоружаних Авганистанаца.
Ипак, у септембру 2018. Мекбрајд је оптужен за наводну крађу државне имовине кршећи Закон о кривичном закону из 1995. У марту 2019. оптужен је за још три наводна кривична дела кршења Закона о одбрани из 1903, као и за „незаконито обелодањивање владиног документа“ супротно, наводно, Закону о злочинима из 1914.
'Коме служиш?'
Мекбрајд је у понедељак ујутру ушао у Врховни суд са својим терапијским псом Џејком, кога је смео да изведе на суд. Наишао је на велику гомилу присталица која се окупљала испред зграде суда. „Данас служим својој земљи“, рекао је својим присталицама. „Питање које имам за тебе, Ентони Албанез, је коме служиш?“
Специјални саветник Триш Мекдоналд, која је предводила владин тим тужилаца, почела је дан излагањем војних закона за које тврди да их је Мекбрајд прекршио. Мекдоналд је рекао да концепт дужности у закону каже да није у јавном интересу откривање поверљивих информација јавности.
Мекбрајдова примарна дужност, рекла је, била је да следи наређења. Оптужени је био правни службеник, тврдила је. Није одређен да обавештава штампу. Прекршио је своју службену дужност. У ствари, постоји јавни интерес да се не обелодани, тврди тужилац.
Сво особље одбране мора да поштује „опште наређење“ – које укључује „инструкције за одбрану“ – што значи да се званичне информације морају третирати као поверљиве и да се не откривају субјектима који нису одбрамбени, рекао је Мекдоналд суду.
Мекбрајд није имао ни овлашћење ни дозволу да открије информације медијима. То није било у складу са Мекбрајдовом дужношћу, рекао је тужилац. Јавно објављивање таквих информација мора да одобри државни тужилац, рекла је она.
Послушност команди је од суштинског значаја за ефикасну одбрану, рекао је крунски тужилац, а непослушност је „ометајућа“.
Чување поверљивости је кључно за адвоката АДФ-а, даље је тврдио Мекдоналд, а основна дужност припадника оружаних снага је поштовање наређења.
Не постоји таква „слободна обавеза“ која се намеће члановима АДФ-а да унапреде јавни интерес супротно законским наредбама, рекао је Мекдоналд суду. „Појам да члан АДФ-а може бити у супротности са законом зато што субјективно верују да је откривање поверљивих информација у јавном интересу, штетно је за дисциплину у АДФ-у“, рекла је она.
Заклетва коју војник полаже не дозвољава припаднику АДФ-а да је не послуша, јер верује да се тиме унапређује јавни интерес“, тврди Мекдоналд. Да ли је оптуженом било дозвољено да делује у јавном интересу без обзира на наређења? питала је суд.
Еј-Би-Си је 2017. емитовао извештај о убиству невиних Авганистанаца на основу доказа које су пружили Мекбрајд и други узбуњивач. Аустралијска федерална полиција је 5. јуна 2019. извршила рацију у сједишту АБЦ-а у Сиднеју осам сати и уклонила датотеке.
Државни тужилац је на крају одлучио да не гони новинара АБЦ-а, Дена Оукса, који је радио на причи из Афганистанских досијеа. У марту, три године након Бреретона, први војник је оптужен за убиство.
На суду у понедељак, Мекдоналд је указао на неуспех АБЦ-јевог оспоравања АФП-овог налога за претрес једне медијске канцеларије.
Дужност изван војске
Позивајући се на судску праксу, одбрана је методично изложила разлику између прописа о војној дисциплини и цивилног кривичног права, тврдећи да је Мекбрајд имао дужност не само према војсци у којој је служио, већ и према земљи.
Специјални адвокат Стивен Одгерс, главни адвокат одбране, тврдио је да војник АДФ-а полаже заклетву краљу, чија је дужност да подржава интересе нације. Стога логично следи да дужност војника није само према војсци, већ према интересима друштва у целини.
„Дужност служења суверену треба схватити као дужност служења јавности чак и ако је у супротности са налогом Трибунала одбране“, рекао је Одгерс.
Иако је Мекбрајд можда прекршио војни закон, он није прекршио грађански, кривични закон, тврди Одгерс. Прво би требало да утврде војни судови, рекао је он, а Мекбрајду не би требало да се суди на грађанском суду.
„Не прихватамо да поштовање заклетве нужно значи и поштовање наређења“, рекао је Одгерс суду. "Не постоји увек таква обавеза."
И да је на пороти, а не на војсци, да утврди, тврдио је.
Само порота може одлучити да је за Мекбрајда прихватљиво да „разоткрије криминал унутар АДФ-а како би спречио будућа кривична дела“.
„Постоји и обавеза непоштивања незаконитих наређења према члану 45 Закона о одбрани“, додао је Одгерс. „Оптужени је имао дужност да спроводи правду.
Суђење се наставља у уторак ујутру овде када ће одбрана увести тајни документ који сведочи о почињењу тешких кривичних дела, пример околности у којима Мекбрајдова дужност адвоката није била да се повинује наређењима о чувању поверљивости, већ да те злочине обелодани. .
Јое Лауриа је главни уредник Цонсортиум Невс и бивши дописник УН за TВалл Стреет Јоурнал, Бостон Глобе, и бројне друге новине, укључујући Монтреал Газетте, тхе Лондон Даили Маил Звезда Јоханесбурга. Био је истраживачки извештач за Сундаи Тимес из Лондона, финансијски репортер за Блоомберг Невс и започео је свој професионални рад као 19-годишњи стрингер за Нев Иорк Тимес. Аутор је две књиге, Политичка одисеја, са сенатором Мајком Гравелом, предговор Даниела Елсберга; и Како сам изгубио од Хилари Клинтон, предговор Џулијана Асанжа. До њега се може доћи на јоелауриа@цонсортиумневс.цом и пратили на Твитеру @уњое
Лепо, свиђа ми се, „дужност војника није само да следи наређења свог претпостављеног, већ да служи целој нацији…” мада, надам се да ће људи једног дана рећи „...дужност човека није да следи нацију, већ да служи читавом човечанству“. То би било оно што је Мекбрајд урадио и то би покренуло нову генерацију људи који суде о поступцима нације ослобађају канџи нездравог национализма, религије и идеологије
Зар Џорџ Буш није урадио исту ствар? Бомбардовање Ирака ујутру и убијање многих без икаквог разлога – осим можда да ГВ слети на носач авиона у оделу за летење и изјави: „Мисија је завршена.
Тако погрешно, тако погрешно - и колико си их убио тог ранојутарњег дана. г. Буш?
Жао ми је аустралијске војске—заслужили сте Бушову награду—шетајте около као срећан петао,—баш као што сте добили рат—али оно што сте урадили је да сте изгубили поверење Американаца и света.
Како можемо вјеровати влади која лојалност злу које је починила та власт ставља изнад очигледно моралних принципа?
У војсци се војници подстичу да положе животе за своју земљу. Тако да разумем када се дају велике личне жртве за јавно добро.
Чини се да су политичари на Западу више забринути за придржавање империјалистичке хегемоније него за сопствене законе. Крај њене владавине не може бити далеко.
Дакле, о одлукама Нирнбершког трибунала после Другог светског рата и погубљењима која су уследила, да ли је време да се извинимо потомцима оптужених или да применимо наводне универзалне принципе на којима су такве одлуке засноване?
Докази о „само поштовању наредби“ одбачени су на „Нирнбершком суђењу“ и остају слављени у аустралској реторичкој историји као правда. 20 година покоља у Авганистану треба да се оправда правосудним системом Владе Аустралије из 2023. само следећим наредбама, које остају до данас, „Урадите оно што УК/САД кажу!“. Не можемо се сада сматрати издајничким према Заставама Империје које су уклесане на врху заставе АУС-а.
Апсолутна послушност и беспоговорна лојалност војном ланцу командовања далеко су опаснији за нацију од одавања тајни.
Хвала вам што сте покрили овај случај ЦН. Овај случај наглашава (опет) дебату о законима, правилима, заклетвама и када треба деловати у складу са сопственим осећајем принципа и шта је исправно – питања која су критична за наше време.
Први проблем је полагање заклетве краљу. Аустралија и даље постоји као колонија Уједињеног Краљевства, која још увек одржава средњовековну монархију. Доле монархија! Давид МцБриде је урадио праву ствар.