Геноцид лежи у сржи западног империјализма. То није јединствено за Израел. То није јединствено само за нацисте. То је темељ западне доминације.
Птица у руци – г. Фисх.
By Цхрис Хедгес
Оригинал за СцхеерПост
Dприликом опсаде Сарајева, када сам се јављао за Нев Иорк Тимес, никада нисмо издржали ниво засићења бомбардовања и скоро потпуну блокаду хране, воде, горива и лекова које је Израел наметнуо Гази.
Никада нисмо трпели стотине мртвих и рањених дневно. Никада нисмо трпели саучесништво међународне заједнице у српској кампањи геноцида. Никада нисмо трпели да Вашингтон интервенише да блокира резолуције о прекиду ватре. Никада нисмо трпели масовне испоруке оружја из САД и других западних земаља да бисмо издржали опсаду.
Никада нисмо трпели медијске извештаје из Сарајева које је међународна заједница рутински дискредитовала и одбацивала, иако је 25 новинара убијен у рату опсадних српских снага.
Никада нисмо трпели да западне владе оправдавају опсаду као право Срба да се бране, иако су мировне снаге УН послате у Босну углавном биле гест за односе с јавношћу, неефикасан у заустављању покоља све док нису били приморани да одговоре након масакри од 8,000 мушкараца и дјечака Бошњака у Сребреници.
Не желим умањити ужас опсаде Сарајева, која ми доноси ноћне море скоро три деценије касније. Али оно што смо претрпели – три до четири стотине граната дневно, четири до пет мртвих дневно и две десетине рањених дневно – је мали део масовне смрти и разарања у Гази.
Израелска опсада Газе више личи на напад Вермахта на Стаљинград, где је уништено преко 90 одсто градских зграда, него на Сарајево.
Центар Стаљинграда после ослобођења од немачке окупације, фебруар 1943. (архива РИА Новости, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ-БИ-СА 3.0)
У петак су у Појасу Газе прекинуте све комуникације. Нема Интернета. Нема телефонске услуге. Нема струје. [Они су обновљени у понедељак.] Циљ Израела је убиство десетина, вероватно стотина хиљада Палестинаца и етничко чишћење оних који преживе у избегличким камповима у Египту. То је покушај од стране Израела да Ерасе не само народ, већ и идеја Палестине.
То је Индиго копија масовних кампања расног покоља од стране других колонијалних пројеката насељеника који су веровали да неселективно и свеобухватно насиље може угасити тежње потлаченог народа чију су земљу украли. И као и други починиоци геноцида, Израел намерава да га сакри.
Израелска кампања бомбардовања, једна од најтежи 21. века, убио је више од 7,300 Палестинаца, од којих су скоро половина деца, заједно са 26 новинара, медицинских радника, наставника и особља Уједињених нација.
У Гази је било око 1.4 милиона Палестинаца расељени а процењује се да је око 600,000 бескућник. Џамије, 120 здравствених установа, амбуланте, школе, стамбени блокови, супермаркети, постројења за пречишћавање воде и канализације и електране минирани су у рушевине. Болнице и клинике, без горива, лекова и струје, бомбардоване су или се затварају.
Чиста вода понестаје. Газа, до краја израелске кампање спаљене земље, биће ненасељена, што је тактика коју су нацисти редовно користили када су се суочили са оружаним отпором, укључујући и Варшавски гето, а касније и саму Варшаву. Док Израел буде готов, Газа, или барем Газа какву смо познавали, неће постојати.
[Релатед: Цурење новог документа о плану за протеривање становништва Газе]
Не само да је тактика иста, већ је иста реторика. Палестинци су из да као животиње, звери и нацисти. Они немају право на постојање. Њихова деца немају право на постојање. Морају бити очишћени од земље.
Рушевине Аклоук торња 8. октобра након што је уништена у израелским ваздушним нападима на град Газа. (Нааман Омар, Палестинска новинска и информативна агенција, или Вафа, за АПАимагес, ЦЦ БИ-СА 3.0)
Истребљење оних чију земљу крадемо, чије ресурсе пљачкамо и чији рад експлоатишемо је кодирано у нашем ДНК. Питајте Индијанце. Питајте Индијанце. Питајте Конгоанце. Питајте Кикуиу у Кенији. Питајте Хереро у Намибији ко су, као Палестинци у Гази, били упуцан и отерани у пустињске концентрационе логоре где су умрли од глади и болести. Њих осамдесет хиљада. Питајте Ирачане. Питајте Авганистане. Питајте Сиријце. Питајте Курде. Питајте Либијце. Питајте аутохтоне народе широм света. Они знају ко смо ми.
Израелско искривљено, насељеничко колонијално лице је наше. Претварамо се другачије. Ми себи приписујемо врлине и цивилизацијске квалитете који су, као у Израелу, слабашно оправдање за одузимање права окупираном и опкољеном народу, отимање њихове земље и коришћење дуготрајног затвора, мучења, понижавања, насилног сиромаштва и убиства како би их држали у потчињености.
Наша прошлост, укључујући нашу недавну прошлост на Блиском истоку, изграђена је на идеји покоравања или брисања „инфериорних“ раса на земљи. Овим „инфериорним“ расама дајемо имена која оличавају зло. ИСИС. Ал Каида. Хезболах. Хамас.
У разговору са @НорахОДоннелл, секретарка Хилари Клинтон о онима који позивају на прекид ватре:
„Људи који сада позивају на прекид ватре не разумеју Хамас, то није могуће. То би био такав поклон Хамасу јер би проводили колико год је времена било... пиц.твиттер.цом/цЦцЛ1ЈусЦУ
— Јашар Али? (@иасхар) Октобар КСНУМКС, КСНУМКС
Користимо расистичке увреде да их дехуманизујемо. „Хаџи” „Пешчана црња” „Џакеј на ками” „Али Баба” „Лопатач балеге” А онда, зато што оличавају зло, јер су мање од људи, осећамо се лиценцираним, као Нисим Ватури, члан израелског парламента за владајућа партија Ликуд рекао, да избрише „појас Газе са лица земље“.
Мај 2002: „Умри арапски пешчани црнци!“ графити које су израелски досељеници у Хеброну, Западна обала, Палестина испрскали на палестинску кућу. (ЦПТ-Хеброн, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ-СА 3.0)
Нафтали Бенет, бивши премијер Израела, у интервјуу за Ски Невс 12. октобра рекао, „Ми се боримо против нациста“, другим речима, апсолутно зло.
Да не дуљим, премијер Бењамин Нетањаху описани Хамас на конференцији за новинаре са немачким канцеларом Олафом Шолцом као „новим нацистима“.
Размислите о томе. Народ, који је 16 година био затворен у највећем концентрационом логору на свету, ускраћивао храну, воду, гориво и лекове, нема војску, ваздухопловство, морнарицу, механизоване јединице, артиљерију, командно-контролне и ракетне батерије, искасапљен изгладњели од стране једне од најнапреднијих војски на планети, а они су нацисти?
Штаб израелских одбрамбених снага у Тел Авиву, 2014. године, током посете америчког министра одбране Чака Хејгела. (ДоД)
Овде постоји историјска аналогија. Али то није оно што Бенет, Нетањаху или било који други израелски лидер жели да призна.
Када они који су окупирани одбију да се покоре, када наставе да пружају отпор, ми одбацујемо свако претварање наше „цивилизацијске“ мисије и покрећемо, као у Гази, оргију клања и уништења. Постајемо пијани од насиља. Ово насиље нас чини лудим.
Убијамо безобзирном жестином. Постајемо звери за које оптужујемо потлачене. Разоткривамо лаж наше хваљене моралне супериорности.
Разоткривамо фундаменталну истину о западној цивилизацији — ми смо најокрутније и најефикасније убице на планети. Само због тога ми доминирамо „бедницима на земљи“. То нема никакве везе са демократијом или слободом или слободом. То су права која никада не намеравамо да дамо потлаченим.
„Част, правда, саосећање и слобода су идеје које немају обраћеника“, подсећа нас Џозеф Конрад, који је написао Срце таме.
„Постоје само људи, без знања, разумевања и осећања, који се опијају речима, понављају речи, извикују их, замишљајући да им верују, а да не верују ни у шта друго осим у профит, личну корист и сопствено задовољство.
Геноцид лежи у сржи западног империјализма. То није јединствено за Израел. То није јединствено само за нацисте. То је темељ западне доминације.
хуманитарни интервенционисти који инсистирају да треба да бомбардујемо и окупирамо друге нације јер оличавамо доброту — иако промовишу војну интервенцију само када се сматра да је то у нашем националном интересу — корисни су идиоти ратне машинерије и глобалних империјалиста.
Они живе у бајци о Алиси у земљи чуда у којој реке крви које изливамо чине свет срећнијим и бољим местом. Они су насмејана лица геноцида. Можете их гледати на својим екранима. Можете слушати како изговарају свој псеудоморал у Белој кући и у Конгресу. Они увек греше. И никад не одлазе.
Можда смо преварени сопственим лажима, али већина света нас, и Израел, види јасно. Они разумеју наше геноцидне склоности, рангирају лицемерје и самоправедност.
Они виде да Палестинци, углавном без пријатеља, без моћи, приморани да живе у бедним избегличким камповима или дијаспори, порицани своју домовину и вечно прогањани, трпе судбину каква је некада била резервисана за Јевреје.
Ово је можда последња трагична иронија. Они којима је некада била потребна заштита од геноцида сада то чине.
Цхрис Хедгес је новинар добитник Пулицерове награде који је био страни дописник 15 година за Нев Иорк Тимес, где је служио као шеф бироа за Блиски исток и шеф бироа за Балкан за лист. Претходно је радио у иностранству за Даллас Морнинг Невс, Тхе Цхристиан Сциенце Монитор и НПР. Он је водитељ емисије „Тхе Цхрис Хедгес Репорт“.
НАПОМЕНА ЧИТАОАЦИМА: Сада ми више не преостаје начин да наставим да пишем недељну колумну за СцхеерПост и производим своју недељну телевизијску емисију без ваше помоћи. Зидови се приближавају, запањујућом брзином, независном новинарству, при чему елите, укључујући елите Демократске странке, траже све већу цензуру. Боб Сцхеер, који води СцхеерПост са малим буџетом, и ја нећу одустати од наше посвећености независном и поштеном новинарству, и никада нећемо ставити СцхеерПост иза паивалл-а, наплатити претплату за њега, продати ваше податке или прихватити огласертисинг. Молимо, ако можете, пријавите се на цхрисхедгес.субстацк.цом тако да могу да наставим да постављам своју колумну од понедељка на СцхеерПост-у и продуцирам своју недељну телевизијску емисију „Извештај Цхрис Хедгес-а“.
ovo колумна је из Сцхеерпоста, за који пише Цхрис Хедгес редовна колона. Кликните овде да бисте се пријавили за обавештења путем е-поште.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
поклонити до ЦН'с
Пасти Фонд Vožnja
Стварно се свело на хуманитарце против еугеничара, који се држе своје дискредитоване псеудонауке као што се палестинска мајка држи крвљу натопљених остатака свог детета. Ментална дегенерација еугеничара (и то је иронија) увукла се у сваки аспект индустрије... војну, бригу о патентима (здравство), храну, економски изазвано сиромаштво, фашистичка приватизација сваке последње ствари. Кад би само инфантилизовани Израелци и њихова војска схватили да су њихова влада и корпоративна класа којој служе, попут САД и иностранства, једнако равнодушни према њима као и Палестинци.
„Истребљење оних чију земљу крадемо, чије ресурсе пљачкамо и чији рад експлоатишемо је кодирано у нашој ДНК. Пошто довољно добро познајем историју западног света и њихов одвратни третман према „другоме“, пало ми је на памет да мора да постоји нешто у њиховом ДНК што их чини тако убилачким. Никад нисам чуо да неко други тако каже. И често сам мислио, са том историјом, свет би био мирније место без људи који носе кодирани ДНК да би истребљивали друге због њихове земље, ресурса и рада.
Не могу да замислим 75 година угњетавања, а камоли иза ограде где се моја породица користи за вежбање гађања. Ентони Бурден је рекао: „Данас се све прави у Кини осим храбрости. Храброст се ствара у Палестини.
Мислим да је то мислио метафорички, скраћено од „кодирано унутар нашег културног ДНК“. Барем се *надам* да је то мислио!
Гледао сам врхунски документарни филм „Мистерије универзума“. У њему се говори о томе како покушавамо да контактирамо друге ентитете – ентитете који су највероватније развијенији. Закључак до којег су дошли је да људи нису достојни да нас контактирају. Слажем се да углавном нисмо. Ваша историја геноцида је савршен пример зашто они не би желели да имају ништа са нама људима.
Крис Хеџес је успео, у овом чланку, да ухвати у свакој речи значење, реалност толико истиниту да би било немогуће замислити да се било која особа која исправно размишља с тим не слаже. Незамисливо је да ово што се данас дешава у Гази може бити оправдано под било којим околностима. Такође је немогуће поверовати да у реалном времену присуствујемо етничком чишћењу, геноциду над палестинским народом и да нису сви довољно ужаснути да плачу престани, никада више, не у наше име.
Како се испоставило, према речима наших лидера, геноцид је сада „хуманитарна криза“. Не смета ми ово орвеловско уништавање језика, јер не слушам оне који желе да користе такво оружје као што је оружје набијеног језика. Такви људи су моћни, али изузетно глупи. Њихова фантазија да ће сви окренути леђа стварности и прихватити своју запуштену стварност као своју будућност доказује њихову глупост. Плашим се само штете коју би могли да направе у потрази за овом фантазијом. Нашим владарима је потребно само мало повећање угла врата која су већ отворили да нас гурну у Јустинијанов Рим и стотине година грозног стерилитета. Одличан чланак и добродошао налет свежег ваздуха од Криса Хеџеса.
„Никада нисмо трпели саучесништво међународне заједнице у српској кампањи геноцида. Никада нисмо трпели да Вашингтон интервенише да блокира резолуције о прекиду ватре. Никада нисмо трпели масовне испоруке оружја из САД и других западних земаља да бисмо издржали опсаду.
Уместо тога, амерички саветник за националну безбедност Ентони Лејк окупио је одређене елементе у оквиру америчког Стејт департмента и других тајних страна како би координирали са Турском, Ираном, Саудијском Арабијом и неколико других исламских земаља како би тајно спроводили политику „подигни и удари“, акције које су се наводно противиле чак и од стране највишег особља Централне обавештајне агенције (ЦИА) под Џејмсом Вулсијем од свих људи. Ови интереси су на тај начин дјеловали на подметање и компромитовање блокаде наоружања УНПРОФОР-а како би се подржали страни муџахедини (Ел Муџахид) повезани са Босном блиског личног сарадника Осаме бин Ладена Алије Изетбеговића (на констернацију чак и других чланица НАТО-а које покушавају да спроведу блокаду). као што су Уједињено Краљевство и Норвешка – на пример, погледајте транскрипт за „Аллиес & Лиес“, који је емитован у дописничком информативном програму ББЦ2 22. јуна 2001.).
Ова политика би касније била пресликана и другде у бившој Југославији како би се такође подржала Ослободилачка војска Косова (ОВК) за трговину хероином/органима и страни муџахедини, укључујући Мухамеда ал-Завахирија (брата покојног Ајмана ал-Завахирија). Такође је било слично претходним напорима које су предузели Ер Америка и бивши студенти Иран-Цонтра, укључујући Рицхарда Сецорда, Хеиние Адерхолта и Еда Деарборна да олакшају промену режима у Азербејџану 1993. године, који је постао логистичка база за стране муџахедине од раних 1990-их па надаље – види Томас Голц, „Азербејџански дневник: авантуре лажног репортера у нафтом богатој, ратом разореној, пост-совјетској републици” (Њујорк: Рутлеџ, 1998), стр. 270-279, и Филип Гиралди, „Ко се боји Сибел Едмондс?“, Амерички конзервативац, 1. новембар 2009.
Ово су у реалном времену извештавали новинари као што су Џејмс Ризен (тада из ЛА Тајмса) и канадски дописник Скот Тејлор, а касније су га детаљније документовали истраживачи и званичници као што су Шон Џерваси, Сис Вибес, Ричард Олдрич, Нафиз Ахмед, Ј. Мицхаел Спрингманн, па чак и неоконзервативци и тачеровци као што су Јосеф Бодански, Сир Алфред Схерман и Јохн Р. Сцхиндлер. Ричард Холбрук би покушао да позитивно оцени улогу Дејтонског споразума из 1995. године у заустављању способности Ал Каиде да користи Босну као своју базу операција, изостављајући већи део контекста за њихово присуство тамо.
Нико не преноси праведну огорченост боље од Криса Хеџиса. Колико америчких Американаца може прочитати ове речи и схватити колико су тачне? Западно становништво је толико удаљено од истине о америчким/западним глобалним циљевима које спроводе њихове владе, истина им звучи бизарно. Какво их грубо буђење чека. И тако даље.
У праву си, Лоис. Али већина обичних америчких грађана и даље верује главним медијима, иако се то мења. Када цитирам чланке независних медија, превише мојих пријатеља никада није чуло за независне медије. Није у потпуности њихова кривица. Мејнстрим медији хипнотишу већину грађана САД пабулумом и лажима 24/7. Телевизија им трули мозак. То је разлог више да сваки дан делимо сво независно новинарство које можемо.
А оно што је забавно је народ који никада није видео да ниједан независни медиј негира да уопште постоји! Они једу паблум и не могу да верују да други једу оброке од четири јела са стварним вестима.
Према Израелском институту за демократију, 83% израелских Јевреја не мисли да израелска влада треба да узме у обзир патње цивилног становништва Газе.
Одређени израелски званичници се сада залажу за потпуно етничко чишћење Палестинаца у пустињи Санаи, будући да је то случај, сада је време да се пружи пуна подршка Хамасу и његовим напорима за ослобођење, његовој побуни робова, ако хоћете. Тел Авив и сам Израел морају бити нападнути војном силом. Ништа друго није успело да спречи геноцидну ароганцију, расизам и садизам који извиру из ционистичких супрематиста.
Да би зауставили овај језиви приказ крвопролића и потпуне изопачености од стране језивих узурпатора циониста који отимају земљу, међународна коалиција различитих државних војних снага мора да се стопи са Хамасом и Хезболахом да би барем неутралисала ову бијесну израелску звер. Иран, Сирија, Турска, а можда чак и Русија и Египат морају притећи у помоћ Палестинцима у Гази. Пакистан би могао да држи нуклеарно средство одвраћања од ционистичких социопата.
„Крштено као Слободна држава Конго 1885. године, игралиште краља Леополда било је запањујућих 76 пута веће од Белгије. Састоји се углавном од немапиране џунгле, у почетку је био огроман финансијски терет. Али када је светска потражња за гумом бујала, Леополд је уновчио. Радници из Конга су послати у џунглу да посеку винову лозу и обложе своја тела гуменим латексом. Касније би га састругали са своје коже – често би са собом узимали месо и косу. Рад је био радно интензиван и штетан по здравље; једини економичан начин да се прикупи био је путем присилне мобилизације конгоанског друштва. Слободна држава Конго еволуирала је од сујете у плантажу робова.
Леополдов пакао управља лудом логиком. Селима су одређене квоте гуме и жандармерија је послата да га прикупи – процес који је убрзан пљачком, паљевином и силовањем. Ако село не би достигло своју квоту, таоци би били узети и стрељани. Како би се осигурало да жандармерија не троши своје метке у потрази за храном, од њих се тражило да дају одсечене руке жртава. Као последица тога, развила се трговина одсеченим рукама међу сељанима и оним полицајцима који нису могли да достигну своје квоте.”
Само још једна прича о царској тиранији и њеној машини смрти. И наравно, није био сам. Британци, Французи, Немци, Португалци, Италијани, па чак и мала Белгија, сви су жудели за својим комадом травњака у великом налету неограничене пљачке. Свако исправљање овог беса мора укључивати директну борбу народа глобалног југа против империјалног хегемона. Не постоји друго решење.
Хвала за ово. Знао сам да су белгијски колонизатори у најмању руку зли као и остали, али нисам знао детаље које наводите. Који је извор вашег цитата?
Колико сам схватио, Белгија је/била НАЈгора. Заборавите сав ПР који су „ниске земље” гомилале деценијама; они су страшно опаки.
Нећу да читам есеј некога ко говори о свом времену у Југославији. Он заиста треба да прочита Крсташки поход Дајане Џонстон и престане да брбља о „српском геноциду“. Како је истакла, једини "геноцид" где је женама и деци било дозвољено да напусте град док су Срби напали ВОЈНИКЕ. Напад на војнике, Крисе, није геноцид, и време је да одрастеш и оставиш ту прљаву крпу НИТ иза себе.
Такође "Убити нацију" Мајкла Парентија. Чини се да су Срби више били ЖРТВЕ токсичног западног војног/културног чекића о којем говори. САД/НАТО су били ратни злочинци. На вероватно мање екстреман начин, чини се да се Срби третирају као „Палестинци“ Европе.
Слажем се са оба коментара. Крис Хеџес заиста треба да престане да промовише лажна оправдања САД/Ната за њихово свесно уништење Југославије. Немци су, иначе, током Другог светског рата јавно обесили десет Срба за сваког Немца убијеног од отпора. У том смислу опис „Палестинци Европе” звучи веома истинито.
Међутим, упркос овој лажној ноти, Крисова главна поента је да:
„Геноцид лежи у сржи западног империјализма. То није јединствено за Израел. То није јединствено само за нацисте.”
остаје на снази. Важно је и треба га поновити.
Такође треба стално понављати да се „западни империјализам“ (који укључује Јапан) не може одвојити од капиталистичког светског система, чији је он примарни темељ. Ова веза је добро истакнута у дугом низу чланака који се појављују у Монтхли Ревиев. (Волео бих да ЦН пронађе неке ауторе који би писали о овој вези.)
Нисам прочитао Парентијеву књигу, Хауарде, и ценим референцу. Блум је писао и о уништењу Југославије. Џонстонова књига је веома детаљна, веома сложена, али и мени је била веома читљива.
Слажем се. И најбољи новинари на Западу често понављају НАТО пропаганду, и то не само новинари.