Израел ће морати да напусти своје окупиране територије и направи простор за државу Палестину, пише МК Бхадракумар. Овај поразни пораз за САД означиће крај њихове глобалне доминације.
Заставоноша предводи тријумфални арапски улазак у Акабу након пораза османских одбрамбених снага, 1917. (ТЕ Лоренс и арапска побуна 1916 – 1918, Царски ратни музеји, Викимедијина остава, јавно власништво)
By МК Бхадракумар
Индиан Пунцхлине
Oсто година након арапске побуне (1916-1918) против владајућих Турака Османлија усред предстојећег пораза Немачке и Тројног пакта у Првом светском рату, избио је још један оружани устанак Арапа.
Овог пута је против израелске окупације, у позадини надолазећи пораз Сједињених Држава и НАТО-а у рату у Украјини — представљајући спектакл историје која се несмањено понавља.
Отоманско царство се распало као резултат арапске побуне. Израел ће такође морати да напусти своје окупиране територије и створи простор за државу Палестину, што ће, наравно, бити поразан пораз за САД и означити крај њихове глобалне доминације. Подсећа на битку код Камбреја у северној Француској (1918) где су Немци - окружени, исцрпљени и са распаднутим моралом усред све лошије домаће ситуације - суочили се са сигурношћу да је рат изгубљен и предали се.
Бујични ток догађаја у протеклих недељу и по дана одузима дах, почевши од а телефонски позив иранског председника Сајида Ебрахима Раисија саудијском престолонаследнику Мохамеду бин Салману 11. октобра како би разговарали о заједничкој стратегији за ситуацију после разорног напада Исламског покрета отпора, Хамаса, на Израел четири дана пре тога.
Раиси се обраћа Генералној скупштини УН 2022. (Фото УН/Жаклин Лихт)
Непосредно пре тога, у а моћна изјава, ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи је нагласио да:
„Са војног и обавештајног аспекта, овај пораз (од Хамаса) је непоправљив. То је разоран земљотрес. Мало је вероватно да ће (израелски) узурпаторски режим моћи да искористи помоћ Запада да поправи дубоке последице које је овај инцидент оставио на његове владајуће структуре.
(Погледајте мој блог Иран упозорава Израел на његов апокалиптични рат.)
Високи ирански званичник рекао је Ројтерсу да је Раисијев позив престолонаследнику имао за циљ да „подржи Палестину и спречи ширење рата у региону. Позив је био добар и обећавајући.”
Створивши широко разумевање са Саудијском Арабијом, ирански министар иностраних послова Хосеин Амир-Абдолахјан разговарао је са својим емиратским колегом шеиком Абдулахом бин Заједом, током које је позвао исламске и арапске земље да пруже подршку палестинском народу, наглашавајући хитност Ситуација.
Амир-Абдолахиан, десно, са Фаридом Закарија са ЦНН-а на састанку Светског економског форума у мају 2022. у Давос-Клостерсу, Швајцарска. (Светски економски форум/Флицкр, Матијас Нат, ЦЦ БИ-НЦ-СА 2.0)
Такође крајем прошле недеље, Амир-Абдолахиан је кренуо на регионалну турнеју у Ирак, Либан, Сирију и Катар на неколико дана како би координирао са различитим групама отпора. Нарочито се сусрео са лидером Хезболаха Хасаном Насралахом у Бејруту и лидером Хамаса Исмаилом Ханије у Дохи.
Амир-Абдолахиан је рекао медијима да је ескалација покрета отпора неизбежна ако Израел не прекине своје варварске ваздушне нападе на Газу и да би Израел могао да претрпи „огроман земљотрес“, јер је Хезболах у стању спремности да интервенише.
У међувремену, Техеран је пренео снажну поруку Тел Авиву преко УН да ће морати да интервенише ако се израелска агресија на Газу настави, Акиос известио је прошлог викенда, позивајући се на два дипломатска извора.
Једноставно речено, Техеран неће одвратити размештањем два америчка носача авиона и неколико ратних бродова и борбених авиона на обалама Израела.
Прошлог викенда, у недељу, саветник Беле куће за националну безбедност Џејк Саливан признао је да САД не могу искључити могућност да Иран интервенише у сукобу.
У међувремену, док је Иран координирао са групама отпора на војном фронту, Кина и Саудијска Арабија су промениле брзину на дипломатском колосеку.
Дана 12. октобра, док је амерички државни секретар Антони Блинкен ишао ка арапским престоницама након разговора у Тел Авиву, тражећи помоћ да Хамас ослободи таоце, специјални изасланик Кине за Блиски исток Зхаи Јун контактирано саудијски заменик министра за политичка питања, Сауд М. Ал-Сати, о палестинско-израелској ситуацији, посебно о хуманитарној кризи која се развија у Гази.
Контраст не може бити оштрији.
Блинкен у обиласку џамије Имам Ал-Таиеб у породичној кући Абрахамиц, у Абу Дабију, УАЕ, 14. октобар. (Стејт департмент, Чак Кенеди, јавно власништво)
Истог дана у кинеском Министарству спољних послова догодио се изванредан догађај када је Арапски изасланици у Пекингу тражили су састанак групе са специјалним изаслаником Џаијем јун да подвуку свој колективни став да је „веома озбиљна“ хуманитарна криза настала након израелског напада на Газу и „међународна заједница има одговорност да предузме хитне акције за ублажавање тензија, промовисање наставка преговора за мир и заштиту палестинског народа законита национална права“.
Арапски амбасадори су захвалили Кини „за заузимање праведног става по палестинском питању… и изразили наду да ће Кина наставити да игра позитивну и конструктивну улогу“.
Зхаи је изразио пуно разумијевање да је „главни приоритет остати смирен и уздржан, заштитити цивиле и пружити неопходне услове за ублажавање хуманитарне кризе".
Након овог ванредног састанка, кинеско министарство спољних послова објавило је у поноћ на свом сајту изјаву министра спољних послова Ванг Јиа под насловом „Кина стаје на страну мира и људске савести по питању Палестине.” Ово је наводно изазвало позив саудијског министра иностраних послова принца Фаисала бин Фархана Ванг Јију.
Занимљиво, Блинкен је такође позвао Ванг Јиа из Ријада 14. октобра, где је, према С.очитавање одељења тејт, он „поновио подршку САД праву Израела да се брани и позвао на хитан прекид Хамасових напада и ослобађање свих талаца“ и нагласио важност „одвраћања других страна (читај Иран и Хезболах) од уласка у сукоб“.
Блинкен и Ванг Ји у Пекингу у јуну. (Стејт департмент САД, јавно власништво, Викимедијина остава)
Сажето речено, у свим овим разменама које укључују Саудијску Арабију — посебно у Блинкеновим састанцима у Ријаду са саудијским министром спољних послова и престолонаследником Мохамедом бин Салманом, док су се САД фокусирале на питање талаца, саудијска страна је скренула пажњу на хуманитарну кризу у Газа.
Подаци Стејт департмента (ovde ovde) изнети различите приоритете две стране.
Координисана саудијско-иранска стратегија коју подржава Кина врши притисак на Израел да пристане на прекид ватре и деескалацију. Тхе Подржава УН додатно изолује Израел.
Одлазак израелског премијера Бењамина Нетањахуа је за очекивати, али он неће бацити пешкир без борбе. Односи САД и Израела могу бити под притиском.
Блинкен са Нетањахуом у Тел Авиву у понедељак. (Стејт департмент, Чак Кенеди, јавно власништво)
Бајден је ухваћен у шкрипцу, враћајући се на невоље Џимија Картера у вези са иранском талачком кризом 1980. године, чиме је окончана његова кандидатура за други председнички мандат. Бајден се већ повлачи.
Где ствари иду одавде? Јасно је да ће се, што дуже буде трајао израелски напад на Газу, међународна осуда и захтев да се дозволи хуманитарни коридор само интензивирати. Не само да ће земље попут Индије, које су изразиле „солидарност“ са Израелом, изгубити образ на глобалном југу, чак ће и европски савезници Вашингтона бити под тешким притиском. Остаје да се види да ли је инвазија Израела на Газу уопште реална.
Убудуће, осовина Арапско-Иран-Кина ће подићи положај Газе у Савету безбедности УН. [САД су у среду ставиле вето на нацрт резолуције којом се позива на хуманитарни прекид ватре. Рус предложио нацрт резолуције није успео у понедељак.]
У међувремену, амерички пројекат оживљавања Абрахамовог споразума губи на снази, а завера за подривање саудијско-иранског зближавања уз посредовање Кине суочава се изненадном смрћу.
Што се тиче динамике моћи у западној Азији, ови трендови могу ићи само у корист Русије и Кине, посебно ако би БРИКС у неком тренутку преузео водећу улогу у вођењу блискоисточног мировног процеса који више није монопол САД Ово је време отплате за Русију.
Ера петродолара се завршава — а са тим и глобална хегемонија САД. Настали трендови, дакле, иду увелико у јачању мултиполарности у светском поретку.
МК Бхадракумар је бивши дипломата. Био је амбасадор Индије у Узбекистану и Турској. Погледи су лични.
ovo чланак првобитно појавио на Индиан Пунцхлине.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
поклонити до ЦН'с
Пасти Фонд Vožnja
Јасно је да је мултилатерализам, ако не и мултиполарност у геополитици Блиског истока, у ваздуху, као што је Бхадракумар веома вешто истакао овде. Кина, ако не и Русија, тренутно је велики победник у региону. Иран и Саудијска Арабија су похвално ставили по страни своје значајне регионалне тензије како би ојачали палестинску ствар у овом кључном тренутку. Индија и други чланови колективног Запада су свуда ухваћени како стоје из својих панталона, а још горе Израел, како Бхадракумар истиче да се спрема да баци пешкир чак и док ризикује потпуно разоткривање свог крваво подигнутог дивљања иза њега! Међутим, тренутна потреба је да се обузда и ескалација сукоба и неоправдана хуманитарна криза. САД које обично размишљају о сопственим економским добицима и профитима у кризама на другим местима сада се зачуђујуће сада залажу за безбедност и дипломатску подршку Израела уместо овде!
Морам да се сложим са скептицима. Не говоримо само о губитку хегемоније САД или преласку са униполарности на мултиполарност. Оно што је у питању је постојање самог капиталистичког светског система, који не може да живи без пет векова старог евро-америчког царства од којег је његово богатство од самог почетка зависило. Распад ове империје био би далеко значајнији од било ког од историјских примера које Бхадракумар наводи, а губитак западне Азије био би велики корак у том правцу. У садашњим околностима, империја се ослања на Израел за контролу над регионом, и не мислим да ће дозволити да буде поражена нивоом напора који смо до сада видели.
Међународна радничка класа мора да преузме вођство у борби против израелског напада на Газу, који подржава империјализам. ВСВС позива раднике широм света да предузму акцију штрајка како би лишили Израел свих ресурса који се могу искористити у његовом рату. Радници на пристаништу, аеродроми и транспортни радници широм света требало би да одбију да рукују било којим оружјем усмереним ка Израелу.
Заиста не видим да ће Израел ускоро одустати од земље.
Наслов би се могао скратити на „САД се суочавају са стратешким поразом“.
Прво, значење речи 'стратешки' је супротно од 'локалног'. 'Стратешки пораз' по дефиницији је већи од једне битке на једном фронту једног рата. Друго, за насилника, за моћ која се ослања на насиље и застрашивање, а посебно на претње насиљем, сваки пораз је 'стратешки пораз' који одјекује широм света.
САД тренутно губе рат у Украјини
САД сада воде рат на Блиском истоку, а победник још није познат.
САД заиста желе да ратују са Кином, али изгледа да не могу да склоне ове досадне прелиминаре.
САД изгледа преоптерећено, а за сада се чини да је њихово суперскупо оружје прецењено. Када се то деси насилнику, то је више од обичног 'тактичког пораза' на једном месту. То је 'стратешки пораз', Тачка. Свет почиње да учи да може да удари насилника и да му се извуче, а то је увек 'масовни стратешки пораз' насилника који се ослања на претње и застрашивање. Обично се испостави да има много људи који већ дуго желе да ударе тог насилника. То се готово увек не заврши добро за насилника, па је пораз био „стратешки“, а не „локални“.
Да ли је ово жељно размишљање? Још много тога мора да се деси САД пре него што се одрекне било какве моћи. После свега онога што су САД деценијама нанеле свету, мислим да се Америка такође квалификује као „терористичка нација“.
Престолонаследник бин Салман се овде појављује као носилац моћи... сваки непристрасни посматрач би такође могао да види очигледан национални сопствени интерес у промени БРИКС-а.
Анон, Вера, ВиллД, Гордон, заправо сви овде.
Анон је у праву, и да бих ово разумео, овај напор ми је био много једноставнији него да слушам економисте.
Ретко придајем превелику вредност књигама које нису добро запажене. Направио сам изузетак за књигу Боба Баера Спавање са ђаволом. Он наводи само име и бројеве страница, а књига има неколико редакција. Прочитао сам је 2003. у октобру те године. Баер је пензионисани ЦИА, постао је пензионер и написао ову књигу.
Први део Не говорите зло, „Како је Вашингтон продао нашу душу за Саудијску Арабију“, ВЕЛИКИ САВЕТ – Сирова 4/Саудијска Арабија – план Вашингтона 401(к) стр.39
Он то објашњава и предвиђа да ће у једном тренутку саудијско руководство схватити да су они били ухваћени и да ће бити пакао за плаћање. У том процесу видимо како су нас све продале похлепне главе у ДЦ-у
Можете ли рећи петро долар.
Књига има 200 страница фокусираног напора који објашњава шта се дешава када се спава са ђаволом.
Никада не треба заборавити да је човек који је био шеф саудијске обавештајне службе, Ал Мукхабарат Ал 'Аммах, од 1979. Турки бин Фаисдал Ал Сауд и дао оставку 1. септембра 2001.
Догађај о коме се никада није довољно расправљало да би ми сигурно одговарао. Тип је знао нешто! Предлажем да сви погледају овог момка и увере се сами.
Сада о неуспеху америчке владе да се ухвати у коштац са остатком цивилизованог света. Преговарајте, тражите мир, ови људи су превише прочитали њихова лажна саопштења за јавност и потпуно су у заблуди.
Хвала ЦН
САД су изгубиле способност да воде значајну дипломатију. Изгубила је способност разумевања геополитике. И изгубила је кредибилитет и поштовање на глобалном југу и међу неким од својих наводних савезника. Његов пад као суперсила је очигледно очигледан.
Воде га сенилан старац који једва може да састави реченицу и такозвани дипломата без дипломатских вештина. Ако ово није јасан показатељ колико су САД постале труле и слабе, онда не знам шта јесте.
У међувремену, Русија и Кина су те које воде на пољу дипломатије – и далеко су испред. Глобални лидери желе да разговарају са њима јер слушају, труде се да разумеју и имају нешто корисно да понуде – за разлику од САД.
Блункен никада није покушао дипломатију – чинило се да он и његови шефови дипломатију виде као предају антихристу Путину или сличне глупости – а сада изгледа да покушава, али не успева. Да ово није тако озбиљно, било би забавно видети америчког великог момка који је тако изван своје дубине.
Када је последњи пут било који амерички државни секретар практиковао дипломатију као прву опцију у сукобу са високим улозима?
Пуштање машти на вољу. Став САД о Израелу се неће променити све док је Бајден на власти и само ће се погоршати ако Трамп буде изабран. Никога у америчкој администрацији није брига за светско мишљење јер имамо преко 5000 нуклеарних бомби у нашем инвентару и много система за испоруку за њихово распоређивање.
Спољна политика САД: Моћ је добро!
„Спољна политика САД: Моћда чини добро!“
Као британски драмски писац – да ли је то био Харолд Пинтер? – једном је описао америчку спољну политику: „Радите оно што кажемо или ћемо вам разбити главу“.
САД не схватају да се свет променио. Чак и збуњени пропагандисани Американци и ЕУ и 5 очију морају да виде одвратне лажи САД/Израела. Претварати се да је болница на северу Газе (сви могући су већ морали да беже по наређењу ИД) бомбардована од стране палестинског отпора, а не Израела (који је само неколико дана раније бацио 6000 бомби) горе од лажи. Прича о „9. септембру“ пошто САД немају другу „трагедију“, као да се пореди са израелским злочинима које су САД плаћале и подстицале деценијама, показује плитку пажњу на било какву врсту људских права, пристојности или разлога .
Сви састанци, телефонски позиви и контакти које господин Бхадракумар помиње овде (прочитајте и линк!) показују нам прави, људски, хуманитарни утицај „Глобалног Југа“ и њихових лидера, користећи здрав разум и разум за сарадњу и развој, а не сукобе и насиље које је једино оруђе америчке империје.
Нажалост, верујем да сте у праву. Инвазија долази у неком тренутку и нажалост још масакра. Египат ће у једном тренутку морати да прихвати избеглице као куид про куо за кредит ММФ-а. Други сценарио је регионални рат који нико не жели.
Па сигурно није требало дуго да се Саудијци и Израел ударе у главу.
Палестинци су издржали седамдесет година израелске окупације холокауста. Они имају законско право да нападну ову одвратну, ужасну окупацију. Молимо се да сва арапска браћа, заједно са било којим другим народима, који разумеју ову велику неправду, устану и поврате Палестинце, Богом дано право, да живе у миру на својим домовинама. Имсхалах, то је написано.
Верујем да је аутор мислио на битку код Амијена, а не на битку код Камбреја која се одиграла касно 1917.
Сањај.
Искрено се надам да је аутор у праву у својим предвиђањима. Свет ће одахнути.