Г20: Последњи валцер у растуреном свету

Уочи самита Г20 у Њу Делхију овог викенда, МК Бхадракумар каже да је догађај који је замишљен у свету јуче, пре него што је почео нови хладни рат, изгубио на значају.

Индијски премијер Нарендра Моди са америчким председником Џоом Бајденом у Белој кући у јуну. (Фото галерија Министарства спољних послова, Флицкр, ЦЦ БИ-НЦ-НД 2.0)

By  МК Бхадракумар
Индиан Пунцхлине

Iндиа'с Модијева влада није збуњена одлукама руског председника Владимира Путина и кинеског председника Си Ђинпинга да не присуствују самиту Г20 у Њу Делхију од 9. до 10. септембра. Његова интуитивна спознаја помаже да будете стоички. Ово је, вероватно, Шекспиров проблем:

„У крви сам / Закорачио сам тако далеко, да не бих више газио, / Повратак је био досадан као и раније.”

Индијске дипломате високог калибра би пре извесног времена претпоставиле да догађај који је замишљен у свету јуче, пре него што је почео нови хладни рат, данас неће имати исти обим и значај.  

Ипак, Делхи мора да се осећа разочараним, јер присиле Путина или Си Ђинпинга немају никакве везе са односима њихових земаља са Индијом. Влада је дала а бирократско окретање, рекавши: „Ниво посећености глобалних самита варира из године у годину. У данашњем свету са толико захтева за време лидера, није увек могуће да сваки лидер присуствује сваком самиту.” 

Уз то, администрација Делхија улепшава град, уклања сиротињске четврти из вида јавности, додајући нове привлачне оставе како би привукле погледе страним угледницима, па чак и поставља саксије са цвећем дуж путева којима пролазе њихове колоне. 

Индонежански председник Џоко Видодо, лево, симболично предаје председавање Г20 Модију у новембру 2022. (Фото галерија Министарства спољних послова, Флицкр, ЦЦ БИ-НЦ-НД 2.0)

Не морате бити ракетни научник да бисте схватили да је заједничка нит одлука донетих у Москви и Пекингу то што њихова руководства нису ни најмање заинтересована за било какву интеракцију са америчким председником Џоом Бајденом који ће камповати у Делхију за четири дана са свим временом на располагању за неке структуриране састанке, у најмању руку, неке „повлачења у страну“ и слично, најмање што би могло да се ухвати камером. 

Бајденова размишљања су политичка: све што помаже да се скрене пажња са све веће олује у америчкој политици која прети да кулминира његовим опозивом, што би заузврат могло да поквари његову кандидатуру на изборима 2024. 

Наравно, ово није Бајденов тренутак Линдона Џонсона. Џонсон је направио бурна одлука марта 1968 да се повуче из политике као снажан корак ка излечењу пукотина у нацији, уз дубоку агонију да „сада постоји подела у америчкој кући“. 

Бајден је постављао замку за медведе

Али Бајден је све само не визионар. Постављао је замку за медведа Путину да би појачао своју лажну причу да ће се украјински рат завршити преко ноћи, ако само овај сјаше са свог високог коња.

Са своје стране, Кремљ је свестан да је Бела кућа и даље најснажнији заговорник тезе да би продужени рат ослабио Русију. Заиста, Бајден је отишао до изузетних размера до којих се нико од његових претходника никада није усудио — помажући и подржавајући украјинске терористичке нападе дубоко у Русији. 

На неки начин, Си Ђинпинг се такође суочава са замком, пошто Бајденова администрација иде увелико како би се пројектовала као помирљива према Кини, о чему би сведочио низ америчких званичника који су недавно кренули ка Пекингу — државни секретар Антони Џ. Блинкен у јуну ; министарка финансија Џенет Јелен и изасланик за климу Џон Кери у јулу; и секретар за трговину Гина Раимондо у августу. 

Нев Иорк Тимес у уторак носио а извештај под насловом „Амерички званичници путују у Кину. Хоће ли Пекинг узвратити услугу?" То је осудило Пекинг: 

„Кина има много да добије од слања званичника у Сједињене Државе. То би сигнализирало свету да се труди да ублажи тензије са Вашингтоном, посебно у тренутку када Кина треба да ојача поверење у своју пољуљану економију. Посета би такође могла да помогне у постављању темеља за потенцијални, дуго очекивани састанак председника Бајдена и највишег кинеског лидера Си Ђинпинга на форуму у Сан Франциску у новембру. 

„Пекинг је, међутим, био необавезујући.

Поента је у томе да је Вашингтон све ово време такође непрестано исмевао и провоцирао Пекинг ратоборношћу и прорачунатим средствима да ослаби кинеску економију и подстакне Тајван и земље АСЕАН-а да се построје као савезници САД у Индо-Пацифику, осим што омаловажавају Кину. . 

Мастер оф Доублеспеак 

7. децембар 2021: Бајден, на екрану током видео позива са Путином. (Кремлин.ру, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ 4.0,)

И Путин и Си су на тежи начин научили да је Бајден бивши мајстор у двоговору, говорећи једну ствар иза затворених врата и понашајући се потпуно супротно, често бивајући непристојан и увредљив на личном нивоу у невиђеном показивању безобразлуке јавне дипломатије. 

Наравно, симболика америчко-руског „помирења“ на индијском тлу, ма како да је измишљена, може послужити само у корист Вашингтона да одвуче премијера Нарендру Модија од изузетно значајног стратешког партнерства Индије са Русијом у тренутку када су заговарања Запада око Украјине пропала. да добије одјек на глобалном југу. 

поклонити до ЦН'с Пасти Фонд Vožnja

Како јесте, погрешно схваћено учешће Индије у недавним „мировним преговорима“ у Џеди (што је заправо био талас мозга америчког саветника за националну безбедност Џејка Саливана) створио погрешне перцепције да ће Модијева влада „бити део имплементације формуле мира од 10 тачака коју је предложио украјински председник Володимир Зеленски и о детаљима се разговара“. 

И Москва и Пекинг ће бити изузетно опрезни према замкама Бајденове администрације које имају за циљ стварање неразумевања у њиховим међусобним односима и стварање погрешне перцепције о стабилности руско-кинеских стратешких односа у критичном тренутку када се Путин спрема да посети Пекинг. 

Путинова могућа посета Кини у октобру може се сматрати одговором на посету Сија Москви у марту, али има садржајан садржај, што се види из позива Пекинга да му буде главни говорник на трећем форуму „Појас и пут“ поводом обележавања 10. појава БРИ у кинеској спољној политици. 

 Си Ђинпинг са Путином у Москви 20. марта. (Сергеј Карпухин, ТАСС)

Иако су Путин и Си 2015. потписали заједничку изјаву о сарадњи на „повезивању изградње Евроазијска економска унија и економски појас пута свиле“, до сада је подршка Москве БРИ била више декларативног карактера и није успела да јој приступи. Кинеска страна, када је то згодно, помиње Русију као земљу Појаса и пута, док се Москва једноставно придржава претходних формулација. 

Ово би се могло променити са Путиновом посетом у октобру, а ако јесте, то би могло да буде историјска промена у динамици кинеско-руског партнерства и за ток међународне политике у целини. 

Индијске дипломате се надају да ће израдити заједнички документ у коме ће се разматрати противречности, које се не односе само на Украјину, већ и на климатске промене, дужничке обавезе тржишта у развоју, циљеве одрживог развоја, дигиталну трансформацију, енергетску и прехрамбену безбедност итд. Линија конфронтације колективног Запада представља велику препреку. 

Министри спољних послова Г20 можда ће имати проблема са усвајањем заједничке декларације, јер руски министар спољних послова Сергеј Лавров, који ће представљати Русију на скупу, упозорио је. Путин и Си вероватно не очекују никаква продорна решења од самита Г20.

Велика је вероватноћа да би се догађај у Делхију овог викенда могао показати као последњи валцер те врсте између каубоја западног света и све немирнијег глобалног југа. Оживљавање антиколонијалне борбе у Африци је злослутно. Сасвим очигледно, Русија и Кина стављају своја јаја у корпу БРИКС-а. 

МК Бхадракумар је бивши дипломата. Био је амбасадор Индије у Узбекистану и Турској. Погледи су лични.

ovo чланак је од Индиан Пунцхлине.

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.

поклонити до ЦН'с
Пасти Фонд Vožnja