Индија, невољни путник из БРИКС-а

МК Бхадракумар каже да се БРИКС трансформише у најрепрезентативнију заједницу на свету, sa an шири чланство које је у интеракцији док заобилази западни притисак.

Индијски премијер Нарендра Моди на састанку БРИКС-а 2017. (Кремлин.ру, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ 4.0)

By  МК Бхадракумар
Индиан Пунцхлине

IИндија је за кратко време постала светионик наде за западне медије уочи самита БРИКС-а у Јоханесбургу — потенцијални неистомишљеник који би могао да избаци из колосека убрзање групе ка процесу „дедоларизације“.

Ројтерс је објавио гласине да премијер Нарендра Моди можда неће лично присуствовати самиту, што је, наравно, представљало претерано размишљање о жељама, али је скренуо пажњу на то какав је геополитичка игра БРИКС-а са високим улозима постао.

Таква параноја је била без преседана. Ако је до прошле године западњачка игра била да се руга БРИКС-у као небитном клубу, клатно је замахнуло у другу крајност. Разлоге није тешко пронаћи.

На најочигледнијем нивоу, у западном свету постоји велика осетљивост да су огромни напори у протеклих 18 месеци да се санкције Русији уведу оружјем, не само пропали, већ су и бумеранџ. И то у време када је морбидни страх Сједињених Држава да ће их Кина завладати достигао врхунац — сахранивши глобалну хегемонију Запада од „географских открића“ из 15. века.

Последњих година дошло је до сталног јачања руско-кинеског партнерства, које је попримило карактер „без граница“, супротно западној рачуници да историјске противречности два суседна гиганта практично искључују такву могућност. У стварности, руско-кинеско партнерство се обликује као нешто веће од формалног савеза у својој беспрекорној толеранцији оптималне потраге за националним интересима сваког протагонисте док истовремено подржава суштинске интересе другог.

УС Цроссхаирс

Кинески председник Си Ђинпинг са руским председником Владимиром Путином у Москви у марту. (Сергеј Карпухин, ТАСС)

Дакле, сваки формат у којем Русија и Кина играју водећу улогу, као што је БРИКС, сигурно ће се наћи на нишану САД. То је тако једноставно. Нев Иорк Тимес пријавио о проширењу БРИКС-а сматра се „значајном победом две водеће чланице групе, која повећава политички утицај Кине и помаже да се смањи изолација Русије“.

Утеху је извлачио из хетерогеног састава групе и недостатка јасног политичког курса, „осим жеље да се промени тренутни глобални финансијски и управљачки систем, чинећи га отворенијим, разноврснијим и мање рестриктивнијим — и мање подложним америчкој политици и моћи долара.”

Ово [жеља да се промени тренутни глобални финансијски и систем управљања] је цела поента. Индијским аналитичарима недостаје шума због дрвећа.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је открио медијима да је иза затворених врата самит у Јоханесбургу имао „прилично живу дискусију“ [читај различита мишљења], али је постигао консензус о „критеријумима и процедурама“ проширења БРИКС-а, који је он навео на следећи начин:

„Тежина, истакнутост и значај кандидата и њихов међународни углед били су примарни фактори за нас [чланице БРИКС-а]. Наш заједнички став је да у своје редове морамо регрутовати земље истомишљеника које верују у мултиполарни светски поредак и потребу за више демократије и правде у међународним односима. Потребни су нам они који се залажу за већу улогу глобалног југа у глобалном управљању. Шест земаља чије је приступање објављено данас у потпуности испуњава ове критеријуме.

С лева, бразилски председник Лула да Силва, председник Кине Си Ђинпинг, председник Јужне Африке Сирил Рамафоса, индијски Моди и руски Лавров на самиту у Јоханесбургу. (Кабинет премијера – Биро за штампу, ГОДЛ-Индија, Викимедиа Цоммонс)

Касније, по повратку у Москву из Јоханесбурга, Лавров је руској државној телевизији рекао две важне ствари:

• „Ми [БРИКС] не желимо да задиремо у ничије интересе. Једноставно не желимо да било ко кочи развој наших обострано корисних пројеката који нису ни против кога уперени. Западни политичари и новинари „имају тенденцију да машу језицима, док ми користимо главу и [упуштамо се у] конкретна питања“.
• Нема потребе да БРИКС сада постане алтернатива Г20. Уз то, „формална подела Групе Г20 на Г7+ и БРИКС+ поприма практичан облик.

Осим ако неко није кратковидан, БРИКС-ов осећај за правац је ту да га сви виде. Гунђање и кршење руку око логике ширења БРИКС-а је потпуна бесмислица. Јер, ту лежи неизречена тајна, како је написао водећи руски стратешки мислилац Фјодор Лукјанов у владин дневни лист Россиискаиа Газета:

„Тешко да можемо да говоримо о антизападној оријентацији — са изузетком Русије и сада, можда, Ирана, нико од садашњих и вероватно будућих учесника [БРИКС] не жели отворено да се супротстави Западу. Међутим, ово одражава надолазећу еру, када је политика већине држава стални избор партнера за решавање својих проблема, а за различите проблеме могу постојати различити пандани.

То је разлог зашто је Индија, која пажљиво штити своју линију „вишесврстаности“ – односно сарадњу са свима – такође задовољна великим и хетерогеним БРИКС-ом. Делхи је најмање заинтересован за јачање антагонистичких осећања унутар заједнице БРИКС-а. Индијски коментатори не могу да схвате овај парадокс.

Заиста, прагматизам у прихватању три велике земље произвођача нафте из региона Залива (Иран, Саудијска Арабија и УАЕ) само сигнализира шта је Лавров мислио под „пројектима“ и „конкретним питањима“ са којима се БРИКС бори — у принципу, стварањем новог међународни трговински систем да замени петовековни систем који је Запад створио, а који је био усмерен да пренесе богатство у метрополу и омогућио да се ова потоња дебља и богати.

Мапа земаља БРИКС-а, са шест које су се придружиле у јануару — Аргентина, Египат, Етиопија, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Иран — у светло плавој боји. (Дмитриј-5-Аверин, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ-СА 3.0)

У основи, данас се ради о суочавању са феноменом петродолара, који је стуб западног банкарског система и који је у самој сржи процеса „дедоларизације“ на који БРИКС циља. Довољно је рећи да се завеса спушта на Фаустов споразум раних 1970-их који је заменио злато америчким доларом и обезбедио да се нафтом тргује у доларима, што је заузврат захтевало да све земље држе своје резерве у доларима, и на крају се претвориле у главни механизам за глобалну хегемонију САД.

Другим речима, како је могуће вратити петродолар, а да Саудијска Арабија није на барикадама? Уз то, све државе чланице, укључујући Русију и Саудијску Арабију, такође добро разумеју да, иако је БРИКС „незападан“, трансформација БРИКС-а у антизападни савез је немогућа. У суштини, оно што видимо у експанзији БРИКС-а је, дакле, његова трансформација у најрепрезентативнију заједницу на свету, чији чланови комуницирају заобилазећи притисак Запада.

Истовремено, суштина је да се ширење БРИКС-а на Западу доживљава као политичка победа Русије и Кине.

Упркос својим тензијама са Кином, Индија је учинила праву ствар тако што је у складу са тим подрезала своја једра, истовремено осећајући ветрове промена и предвиђајући да би сарадња БРИКС-а могла да унесе нову виталност у функционисање групације и додатно ојача снагу светског мира и развоја.

30. јул 2023, кључ мапе: Плаво = Чланови; Светлоплава = Придруживање 2. јануара 2024; Наранџаста = подносиоци захтева; Жута = Изражено интересовање за придруживање; Сива = Нема везе са БРИКС-ом. (МатхСкуаре, Викимедиа Цоммонс, Дмитри Аверин је аутор оригиналне изворне слике; ЦЦ БИ-СА 4.0)

Крајње је време за владу преиспитује одрживост своје стратегије  држања односа са Кином као таоца граничног питања.

Самит БРИКС-а је истакао да Кина ужива велику подршку глобалног југа. У најмању руку је донкихотски деловати као заступник САД да обузда Кину.

Али Индија ће се наћи у а cул-де-сац дистанцирајући се од питања локалних валута, платних инструмената и платформи једноставно зато што би Кина могла да буде корисник новог трговинског система који је део праведнијег, праведнијег и партиципативног глобалног поретка. 

[„Чак и када Индија послује са САД под сопственим условима“, Хинду БусинессЛине едиториализес, „тешко може себи да приушти да се активно бави потезима који настоје да замене долар јуаном. Како се БРИЦС појављује као продавница у Кини, Индија би требало да пажљиво пази на своје стратешке интересе.]

Индија ризикује да отуђи глобални југ који су природни савезници Кине, тако што ће окренути леђа кључној агенди БРИКС-а о мултиполарном светском поретку.

МК Бхадракумар је бивши дипломата. Био је амбасадор Индије у Узбекистану и Турској. Погледи су лични.

Оригинална верзија овога чланак појавио се Индиан Пунцхлине.

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.