Француска и САД су заслепљене популарном подршком пучу у Нигеру, јер тренд ка мултиполарности охрабрује Африканце да се суоче са неоколонијалном експлоатацијом, пише МК Бхадракумар.
Француски војни хеликоптер изнад нигеријског града Мадама. (Тхомас Гоискуе, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ-СА 3.0)
By МК Бхадракумар
Индиан Пунцхлине
TДржавни удар у западноафричкој држави Нигер 26. јула и руско-афрички самит следећег дана у Санкт Петербургу одвијају се у позадини мултиполарности светског поретка. Наизглед независни догађаји, они ипак бележе зеитгеист наше трансформативне ере.
Прво, велика слика — самит у Африци чији је домаћин Русија 27. и 28. јула представља велики изазов за Запад, који је инстинктивно настојао да умањи значај догађаја након што није успео да лобира против суверених афричких нација које се сусрећу са руским руководством. Четрдесет девет афричких земаља послало је своје делегације у Санкт Петербург, а 17 шефова држава лично путују у Русију како би разговарали о политичким, хуманитарним и економским питањима. За земљу домаћина, која је усред рата, ово је био изузетан дипломатски успех.
Самит је у суштини био политички догађај. Његов лајтмотив био је супротстављање дугогодишње подршке Русије Африканцима који се опиру империјализму и предаторској природи западног неоколонијализма. Ово бриљантно функционише за данашњу Русију, која нема колонијалну историју експлоатације и пљачке Африке.
Док с времена на време костури из колонијалне ере и даље излазе из западног ормара, који датирају још из неожалошћене трговине афричким робљем, Русија користи совјетско наслеђе да је на „правој страни историје“ — чак и да васкрсава пуно име Руски универзитет пријатељства Патрис Лумумба у Москви.
Ипак, није све била политика. Размишљања на самиту о руско-афричком партнерству које помаже континенту да постигне „суверенитет хране“, алтернативе договору о житу, нови логистички коридори за руску храну и ђубрива; унапређење трговинске, економске, културне, образовне, научне и безбедносне сарадње; Африка потенцијално придруживање Међународном транспортном коридору север-југ; Учешће Русије у афричким инфраструктурним пројектима; Акциони план форума руско-афричког партнерства до 2026. године — ови сведоче о квантификованом исходу.
Уђите у Нигер. Најновија дешавања у Нигеру наглашавају лајтмотив самита Русија-Африка. Руска прогноза о афричкој кризи је потврђена — континуирана пустошења западног империјализма. То је очигледно из извештаја о руским заставама виђеним на демонстрацијама у Нијамеју, главном граду Нигера.
Збачени председник Нигера Мохамед Базум. (Цреативе Цоммонс)
ЕЦОВАС нема капацитет да интервенише за Запад
Побуњеници који су преузели власт нису изгубили време да осуде споразуме Нигера о војно-техничкој сарадњи са Француском, након чега је уследио захтев да Француска повуче своје трупе у року од 30 дана. Са своје стране, Француска је „чврсто и одлучно“ говорила у прилог страној војној интервенцији „да би се сузбио покушај пуча“.
Француске власти су јасно ставиле до знања да немају план да повуку свој оружани контингент од 1500 људи који се налазе у Нигеру „на захтев легитимних власти земље на основу потписаних споразума“.
Став Француске не чуди – Париз не жели да изгуби своју позицију у региону Сахела и јефтин извор ресурса, посебно уранијума. Али Француска је погрешно израчунала да пуч није уживао подршку нигеријске војске нити да је имао друштвену базу, а све што је било потребно да се повуче била би ограничена демонстрација силе која би приморала елитну председничку гарду да започне директне преговоре са Француска.
Француска и САД координирају своје акције са Економском заједницом западноафричких држава [ЕЦОВАС]. ЕЦОВАС је у почетку мало звецкала сабљама, али је попустила. Њен рок за интервенцију је прошао. ЕЦОВАС једноставно нема механизам за брзо прикупљање трупа и координацију непријатељстава, а њена моћна Нигерија има пуне руке посла у борби против унутрашње безбедности.
Нигеријско јавно мњење је опрезно о повратном удару — Нигер је велика земља и има 1500 км дугу порозну границу са Нигеријом. Неизговорена истина је да Нигерија тешко да је заинтересована да повећа француско војно присуство у Нигеру или да буде на истој страни са Француском, која је крајње непопуларна у целом Сахелу.
Популарна подршка државног удара Блиндсидес Вест
Мајка свих изненађења је да војни удар ужива а бујање народне подршке. Под овим околностима, велика је вероватноћа да ће француске трупе бити принуђене да напусте Нигер, његову бившу колонију. Нигер је жртва неоколонијалне експлоатације. Под маском борбе против тероризма, који је, иронично, последица НАТО интервенције у Либији 2011. године, коју је предводила нико други до Француска у региону Сахела, Француска је немилосрдно експлоатисала минералне ресурсе Нигера.
Познати нигеријски песник и књижевни критичар професор Осундаре написао је прошле недеље:
„Истражите узрок, ток и симптоме садашњег оживљавања војних удара у западној Африци. Пронађите лек за ову пандемију. Још важније, пронаћи лек за пошаст политичких и друштвено-економских неправди одговорних за неизбежност њеног понављања. Сетите се садашње сурове анархије у Либији и безбројних последица дестабилизације те некада цветајуће земље за регион западне Африке.
Једина регионална држава која може приуштити ефикасну војну интервенцију у Нигеру је Алжир. Али Алжир нема искуства у извођењу оваквих операција на регионалном нивоу, нити има намеру да одступи од своје доследне политике немешања у унутрашњу политику једне суверене земље.
Алжир је упозорио на било какву спољну војну интервенцију у Нигеру. „Разметање војном интервенцијом у Нигеру је директна претња Алжиру, а ми то потпуно и категорички одбијамо... Проблеме треба решавати мирним путем“, рекао је председник Алжира Абделмаџид Тебуне.
Тренд мултиполарности охрабрује афричке нације
У својој сржи, без сумње, државни удар у Републици Нигер се сужава на борбу између Нигеријаца и колонијалних сила. Наравно, растући тренд мултиполарности у светском поретку охрабрује афричке нације да се отресу неоколонијализма. Ово је једна ствар. С друге стране, велике силе су приморане да преговарају него да диктирају.
Занимљиво је да је Вашингтон био релативно уздржан. Прихватање „вредности“ председника Бајдена било је далеко од диктата о „поретку заснованом на правилима“. Иако Америка наводно има три војне базе у Нигеру. У мултиполарном окружењу, афричке нације добијају простор за преговоре. Проактивизам Русије ће подстаћи овај процес. Кина такође има економске уделе у Нигеру.
Нарочито је забележено да је вођа државног удара Абдурахман Чиани рекао да „Французи немају објективних разлога да напусте Нигер“, сигнализирајући да је фер и равноправан однос могућ. Русија је била опрезна да је кључни задатак у овом тренутку „спречавање даље деградације ситуације у земљи“. Портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова рекла је, „Сматрамо хитним задатком да организујемо национални дијалог за успостављање грађанског мира, обезбеђивање реда и закона… верујемо да претња употребом силе против суверене државе неће допринети смиривању тензија и решавању ситуације у земљи. ,” .
Јасно је да Нијамеј неће подлећи притиску аутсајдера. „Оружане снаге Нигера и све наше одбрамбене и безбедносне снаге, подржане непрекидном подршком нашег народа, спремне су да бране интегритет наше територије“, навео је представник хунте у саопштењу. Делегација из Ниамеја отишла је у Мали тражећи да се руски војници Вагнерови придруже борби у случају интервенције коју подржава Запад.
Подсекретар америчког државног секретара Викторија Нуланд посетила је престоницу Нигера како би разговарала са војним лидерима земље. (Стејт департмент, Фреди Еверет)
Ситуација у Сахелу ескалира
Рано решење кризе око Нигера није за очекивати. Нигер је кључна држава у борби против џихадске мреже и стратешки је и структурно повезан са суседним Малијем. Ситуација у региону Сахела ескалира. Ово има дубоке импликације на кризу државности у западној Африци у целини.
Америчка изузетност није универзална панацеја за постојеће болести. Пентагон је помогао у обуци најмање једног од вођа пуча у Нигеру — и онима у Малију и Буркини Фасо, који су обећали да ће стати у одбрану Нигера.
Ипак, говорећи из Ниамеја у понедељак, вршилац дужности заменика државног секретара САД у посети - жалила је Викторија Нуланд да су вође државног удара одбиле да јој дозволе да се састане са свргнутим председником Мохамедом Базумом и да нису биле пријемчиве на позиве САД да се земља врати под цивилну власт. Нуландова мисија је имала за циљ да одврати вође пуча од ангажовања са Вагнер групом, али она није била сигурна у успех. Нуландова није добила састанак са генералом Чианијем.
МК Бхадракумар iса бившим дипломатом. Био је амбасадор Индије у Узбекистану и Турској. Погледи су лични.
ovo чланак првобитно појавио на Индиан Пунцхлине.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Фасцинантно је, на болестан начин, приметити лицемерје САД, НАТО-а итд. над ситуацијом у Нигеру, када се сагледају њихове улоге у Украјини од 2008. године, посебно од 2014. године.
Придржавање демократских механизама је свакако пожељније, али према западној пракси, са изузецима којих има доста. Последњих година, најеклатантнији изузетак био је државни удар на Хаитију против демократски изабраног и популарног председника Аристида, а САД су одлучно реаговале: амерички маринци су стигли у председничку палату која је у том тренутку била под опсадом и… мање-више га спаковала са породицом у авион и послати га у Африку. То је био ДРУГИ пут да је Аристид прописно изабран и смењен државним ударом, претходном приликом „Високорангирани чланови Националне обавештајне службе Хаитија (СИН), коју је 1980-их основала и финансирала Централна обавештајна агенција САД (ЦИА) као део рата против дроге, били су умешани у државни удар [Вики]”. Али 28. фебруара 2004., улога САД је била потпуно очигледна, иако се и даље представља као „под спорним околностима“.
Укратко, правила „светског поретка” су бескрајно флексибилна у погледу насилног свргавања изабраних лидера. У недостатку такве флексибилности, морали бисмо да знамо о позадини да бисмо донели пресуду. Неке владе које су почеле од насилног рушења претходника су бенигне или барем компетентне, неке корумпиране и некомпетентне, неке драстично и дуго смањују грађанске и грађанске слободе, неке воде стабилизацији и демократској владавини.
За сада знамо мало о ситуацији у Нигеру, али знамо мотивацију иза санкција и покушаја интервенције.
Пример флексибилности Запада у погледу војног удара који је временски и просторно веома близак Нигеру је државни удар у Чаду из 2021. године, источном суседу Нигера. Те године су заказани председнички избори, а садашњи владајући од 1990. Идрис Деби се више неће кандидовати. Вики: Хисена Хабре је свргнуо 1990. године његов генерал Идрис Деби. [које је касније прешао на „демократске изборе“.] Али пре избора Деби је убијен и савет генерала је укинуо устав и изабрао једног од њих, случајно Дебијевог сина, за председника и од тада је Чад под војном влашћу — без икакве стране реакције. Вики: Прелазни војни савет на челу са његовим сином Махаматом Дебијем преузео је контролу над владом и распустио Скупштину. Чад и даље пати од политичког насиља…
Нигер је био у праву што је одбио да разговара. Викторија Нуланд је инкарнирана зла. Она је гора од Медузе. Не гледај је. Њени отисци прстију су широм Либије, Сирије, Јемена, Украјине и безбројних напада на суверене државе (Сомалија, Авганистан, Ирак...)
То је веома занимљив и опширан резиме, господине Касолиас. (И да, болно је гледати Нуланд,)
Бајденова администрација је сломљена. Доказ? Доказ је слање Викторије Нуланд у Нигер у покушају да се реши унутрашњи сукоб. На свету има 8 милијарди људи. Било која администрација коју би водили паметни, рационални људи би схватила да је госпођа Нуланд требало да буде последња од 8 милијарди људи који су изабрани за тај задатак.
Договорено. Једино објашњење за такав очигледно будаласти потез је да постоји тако мало људи које још увек могу да нађу да подрже своју пропалу глобалну агенду, да је Нуландова била прилично њихова једина опција.
Ко год да је био изасланик, задатак је био да изнесе увреде и претње и добије исти новчић назад, потребан је Нуланд или Болтон да би уживао. Поред тога, претње које упућују виши рангови су веродостојније.
С друге стране, проналажење нестабилног кворума за интервенцију у Нигеру је својеврстан подвиг за САД, с обзиром на то колико је позиција у Африци била ниска у последње време. Поклапа се са рецептима Фионе Хилл. Моје предвиђање је да ће овај „кворум“ постати крхак, почевши од Нигерије где је противљење интервенцији широко и изгледа да има парламентарну већину. Као иу Пакистану, већина се може нагризати митом и претњама (евиденције о корупцији које су САД годинама састављале, само да би се по потреби употребили за оружје), али етничка/културна/историјска веза између Нигера и северне Нигерије је веома јака, па је није питање нигеријских антиколонијалистичких интелектуалаца.
Друге крхке тачке могу бити у „несавршености демократије“ у ЕЦОВАЦ-у. Било је чланака како су Сенегал и Бенин у основи репресивне једнопартијске државе — тобоже демократске.
Колективни запад још увек нема право разумевање колико га глобална већина мрзи и жели да га заувек избаци из својих послова. Или, што се тога тиче, колико глобална већина постаје све храбрија у својим напорима да протера Запад.
Као и сви тирански режими, САД и њихови вазали се удвостручују када им се изазове или им се одупру, само погоршавају проблем и одбијају да прихвате реалност.
Они измишљају све неуверљивије разлоге да објасне ситуацију и оправдају своје одговоре.
ОВДЕ НЕМА ИЗНЕНАЂЕЊА.
И јечам сам завршио средњу школу.
Нуландова чини да Фон Рибентроп изгледа као светац.
Из чланка:
„Ипак, говорећи из Ниамеја у понедељак, вршилац дужности заменика државног секретара САД Викторија Нуланд жалила је да су вође државног удара одбили да јој дозволе да се састане са свргнутим председником Мохамедом Базумом и нису били пријемчиви на позиве САД да се земља врати под цивилну власт. Нуландова мисија је имала за циљ да одврати вође пуча од ангажовања са Вагнер групом, али она није била сигурна у успех. Нуландова није добила састанак са генералом Чианијем.
Нисам сигуран шта је горе; бити ужасно дебео или ужасно несвестан.
ОНДА, говорећи из Исламабада у уторак, гостујућа вршилац дужности заменика државног секретара САД Викторија Нуланд аплаудирала је што су вође пуча одбили да јој дозволе да се састане са свргнутим председником Имраном Каном и били су пријемчиви на позиве САД да се земља врати под војну власт. Нуландова мисија је имала за циљ да убеди вође пуча да се ангажују са америчким војним извођачима, сигурни у њен успех. Нуландова је добила састанак са генералом Асимом Муниром.
/сарц
Моја врста сарказма. лол
Где год Викторија Нуланд забоде свој нос, следе смрт и уништење.
Нова влада Нигера направила је прави потез одбијајући било какав ангажман са тим гоблином убиством.
Да. Људи почињу да се "мудрију".
Африци је било предуго под овим колонијалним силама. Она мора доћи на своје јер је велики континент и богат ресурсима. Све што могу да кажем је да је крајње време. Избаците неоколонијалце, заузмите своје место једнако за светским столом. Што се тиче западног света, ваш кревет ће постати много тврђи. Ваше слепило за изворе и услове под којима су се развили ваше богатство и начин живота ускоро ће се пробудити. Требало би да будете сигурни ко је ваш непријатељ у овоме, јер Африка никада није била та која жели само да буде слободна од западне контроле својих ресурса и планираних и планираних државних удара. Погледајте свог злочиначког председника и све политичаре који перу новац који воде рат у Украјини где је прање новца национална забава за олигархију.
„Али Алжир нема искуства у извођењу таквих операција на регионалном нивоу, нити намерава да одступи од своје доследне политике немешања у унутрашњу политику једне суверене земље.
Претпостављам да ни Алжир не воли Француску.
Наравно, ми (они од нас који нисмо у потпуности попили коолаид) смо свесни да је неоколонијализам још увек у порасту, али видети како се игра тако јасно је прилично невероватно.
Свакако се чини да домине падају на једно место за другим ка међународном мултиполарном светском поретку заснованом на ЗАКОНИМА и даље од тренутних глупости које води Запад.
Иронично, крајње празан и морално корумпирани бивши сенатор и шампион статуса кво и његова ручно одабрана завера неоконзервастичарских будала су ти који су превалили прву домину да би покренули свој пројекат у Украјини. Уз мало среће, они ће повести НАТО, вазалске вође ЕУ, сигурно непоправљиву корпоративну ДП и идиотску ГОП са собом док их пуштају у тоалет.