Растућа канцеларија УН за борбу против тероризма

Артур Басас разговара са директором УНЦТО-а о питањима људских права, надзора и транспарентности у вези са канцеларијом, која је у јуну отворила програмско средиште у Мадриду, 11. у свету.  

By Артхур Бассас
ПассБлуе

TКанцеларија Уједињених нација за борбу против тероризма каже да повећава своје канцеларије у иностранству како би постала ефикаснија, али неки стручњаци из цивилног друштва који помно прате рад УН у борби против тероризма и даље су скептични.

Они тврде да нови центри проширују донекле тајновиту бирократију чије амбиције да се боре против тероризма не поштују у потпуности обавезе из људских права садржаних у Повељи УН и позивају УНОТЦ'раде на "плавом прању" или прикривању контроверзних радњи док раде под плавом заставом УН

Високи званичник УНОТЦ-а се искрено не слаже.

Канцеларија отворио свој најновији програмски центар јуна у Мадриду, једном од 11 у свету.

Генерални подсекретар УН Владимир Воронков, који надгледа канцеларију за борбу против тероризма, са седиштем у Њујорку, присуствовао је церемонији са шпанским министром унутрашњих послова Фернандом Гранде-Марласка.

Мадридски центар ће пружати техничке савете и пројекте изградње капацитета како за мете тако и за жртве тероризма и за циљеве спречавања насилног екстремизма. С циљем да служи „земљама из целог света“, канцеларија обезбеђује да ће испунити свој мандат у борби против тероризма уз „промовисање и заштиту људских права“.

Иако заменик генералног секретара УНОЦТ-а, Рафи Грегоријан, каже да није неуобичајено да агенције УН отварају канцеларије изван седишта Њујорка како би смањиле трошкове, јер локални центри могу бити јефтинији за вођење од операција у бази УН, стручњаци за борбу против тероризма из организације цивилног друштва кажу да не могу да идентификују јасно образложење за 11 програмских канцеларија. Они такође указују на оно што сматрају другим проблемима са УНОЦТ-ом, укључујући слаб фокус на родну припадност – за који је Грегоријан рекао да је канцеларија тек почела да ради – и недовољно транспарентности.

„На нама је да сазнамо више о томе“, рекао је Грегоријан о активностима и достигнућима УНОЦТ-а, који је отворен пре шест година. Он је разговарао са ПассБлуе у интервјуу из његове канцеларије на 37. спрату УН крајем јуна, непосредно након што је УНОЦТ одржао велику двогодишњу конференцију у седишту.

Пре него што се придружио УНОЦТ-у 2019. године, Грегоријан је био на бројним позицијама у влади Сједињених Држава, укључујући као директор мултилатералних послова у Бироу за борбу против тероризма Стејт департмента и као директор Канцеларије за мировне операције, санкције и антитероризам у Стејт департменту , од 2012-2015.

„Јачање националних, регионалних и међународних напора“

Мадридски центар следи мандат УНОЦТ-а да помогне у координацији учешћа у стратегији организације за борбу против тероризма, како је дефинисала Генерална скупштина 2006. године, како би се „појачали национални, регионални и међународни напори у борби против тероризма“.

Воронков, бивши руски дипломата од каријере, очекивало се да ће у јуну бити поново именован на функцију УНОЦТ-а, након шест година на послу, иако портпарол УН није хтео да потврди да ли се то догодило. 

Под вођством Воронкова, канцеларија има утврђен 15 програма широм света. Такође је имао за циљ да побољша транспарентност организације објављивањем а билтен и одржавање кварталних брифинга за државе чланице, према а изјава направио је 2021.

У међувремену, земље чланице УН повећавају своја улагања у борбу против тероризма, троше десетине милиона долара у УНОЦТ годишње и имају за циљ да уједине напоре за обуздавање терористичких претњи широм света. Канцеларија редовно одржава конференције ради подизања свести и размене информација међу земљама о њиховом раду у борби против тероризма.

У јуну, УНОЦТ-а велики двогодишњи скуп покрили теме у распону од мултилатерализма и институционалне сарадње до поштовања људских права и владавине права у борби против тероризма. Привукао је стотине стручњака, чланова цивилног друштва и националних представника и произвео а преглед стратегије канцеларије.

На форуму, генерални секретар Антонио Гутереш и УНОЦТ су се обавезали да ће побољшати интеграцију људских права и родних питања у стратегију и успоставити „оквир резултата“ како би боље пратили, анализирали и пренели корисност својих програма колегама чланицама УН државе и јавности.

Део компликација у процени целокупног рада УН у борби против тероризма је то што још увек не постоји универзална, правно везана дефиниција тероризма — проблем који је Воронков описао као „животну чињеницу“. Заиста, то је проблем који је далеко ван оквира УНОЦТ-а.

„Остаје изузетан простор за произвољно и неоправдано деловање [држава] користећи наводну борбу против тероризма као изговор“, рекла је Фионнула Ни Аолаин, специјални известилац за људска права и заштиту људских права и основних слобода у борби против тероризма, на састанку Савета безбедности УН о борби против тероризма у октобру 2022. 

Такве акције „плавог прања“ укључују разбијање група цивилног друштва, хватање и претње дисидентима и сузбијање грађанских немира или нежељених верских група, ЛГБТК+ заједница и жена, напоменула је она у Извештај Савета за људска права из марта 2023.

Оверреацх Цитиран у Таџикистану 2022

Канцеларија високог комесара УН за људска права истакла је у јулу један недавни пример могућег прекорачења земаља које се боре против тероризма. Његова веб страница објавио саопштење за јавност осуђујући Таџикистан због хапшења и затварања девет представника цивилног друштва, укључујући новинаре, блогере и адвокате, који представљају мањинску памирску културу.

Притвореници су наводно покривали „социјална питања и наводна кршења људских права“, наводи се на сајту, када су их ухапсили званичници Таџикистана у мају 2022. Свако од њих се суочава са казнама до 29 година затвора. Према саопштењу за штампу, стручњаци кажу да је „осам од девет наводно оптужено за екстремизам и кривична дела у вези са тероризмом“, што је пример „очигледне употребе антитерористичког законодавства да би се ућуткали критичари“.

Глобални центар за кооперативну безбедност, невладина организација у Вашингтону, производи „Плаво небо“ преноси, серија која пружа независан преглед напора УН у борби против тероризма. Његова најновија студија садржи бројне критике УНОЦТ-а, укључујући тврдњу да нема поуздан начин да измери вредност својих програма. У извештају се истиче:

„Уједињеним нацијама недостаје ефикасан систем за праћење и позивање држава чланица на одговорност за кршење људских права у име борбе против тероризма. Чак су и напори да се побољша учесталост и конзистентност јавног извјештавања о злоупотребама посустали.”

Без побољшања транспарентности и надзора УНОЦТ-а, додаје се, земље ће наставити да користе „кринку“ борбе против тероризма да „користе произвољна хапшења, присилне нестанке, систематску употребу тортуре против особа осумњичених за тероризам, затварање у незваничне објекте, кршење гаранције правичног суђења, прихватање признања добијених под принудом и кршења права на слободу изражавања, окупљања и удруживања.”

Ипак, Грегориан је рекао за ПассБлуе да нема доказа који би подржали тврдње да је „стварање ове канцеларије навело државу чланицу 'Кс' да ухапси ову особу или ту особу,” рекао је он, додајући да су аутократске или недемократске земље раније користиле међународну политику борбе против тероризма. почетак УНОЦТ-а.

Он је, међутим, признао да су аутсајдери открили неке грешке УНОЦТ-а, иако је рекао да би критичари могли да га контактирају директно да разговарају о раду канцеларије ако то желе и да „много људи пише о нама, али се никада не труди да позовите нас.”

Што се тиче корисности програма УНОЦТ-а, Грегоријан је рекао да сваки од њих има своју структуру екстерне евалуације која се активира када његов специфични буџет достигне одређени износ. Такође је поновио да УНОЦТ ствара а „оквир резултата“ да процени своју стратегију.

Осим што се ослањао на извештај Блуе Ски да би разјаснио рад УНОЦТ-а, ПассБлуе је разговарао са шест стручњака који раде у прилично скученом свету стручњака за борбу против тероризма, али већина људи са којима је ПассБлуе интервјуисала инсистирала је на анонимности из страха да ће угрозити њихове професионалне односе са УН

Проширујућа мрежа канцеларија за везу и истраживања УНОЦТ-а, као у Мадриду, стабилна је откако је УНОЦТ отворен пре шест година. Али стручњаци тврде да је мало транспарентности у вези са центрима и њиховим трошковима. Грегоријан је узвратио да веб локација појашњава своје операције.

Углавном садржи саопштења за јавност у којима се најављују инаугурације програмских канцеларија. У одређеним случајевима доступан је општи опис рада сваког програма, понекад праћен портфолиом особља. За више детаља, међутим, ПассБлуе је морао да пита портпарола УНОЦТ-а.

Друго питање за УНОТЦ, кажу стручњаци, јесте његово снажно ослањање на добровољне прилоге земаља чланица УН. Њена стална потреба за ванбуџетским финансирањем такође може допринети недостатку транспарентности, примећују критичари, неговању аранжмана паи-то-плаи који може поткопати отвореност или покренути специфичну агенду земље у борби против тероризма.

Динамика ослањања на добровољне прилоге није необична за агенције, комисије и програме УН-а, али може довести у питање независност ентитета. Посматрачи УН, па чак и државе чланице одавно признају да то није оптимална ситуација. Овом процесу је подложна и канцеларија за борбу против тероризма, кажу бројни стручњаци.

Питање финансирања 

Канцеларија је добровољно финансира 36 земаља, са укупно 357.4 милиона долара доприноса између 2009-2022. Катар (137.8 милиона долара) и Саудијска Арабија (110.3 милиона долара) обезбедили су 40 одсто, односно 32 одсто буџета. Остали донатори су Сједињене Државе, европске земље, Јапан, Русија и Индија.

Четврти по величини допринос Повереничком фонду УНОЦТ долази од Поверилачког фонда УН за мир и развој, који је основан 2016. допринос од 200 милиона долара из Кине током 10 година.

Велики доприноси Саудијске Арабије и Катара, примећују стручњаци, сугеришу да би те земље могле да имају непримерен утицај на УНОЦТ и постављају питање да ли ови донатори поткопавају људска права и поштовање родних питања, с обзиром на њихове сумњиве податке о овим темама.

Од 25 позиција УНОЦТ-а које су претворене у редовни буџет УН-а 2023. године, само пет је додељено два нова одељења за људска права и родна питања. Три су позиције опште службе, које су углавном административне, наводи се у извештају Блуе Ски.

Док мандат који подржава операције УНОЦТ-а наглашава везу између борбе против тероризма и људских права, рекао је један стручњак за цивилно друштво ПассБлуе да је учешће Саудијске Арабије у борби против тероризма довело до преласка на програме „тврде безбедности“, као што су контрола граница, сајбер безбедност и прикупљање података, као што су Програм путовања за борбу против тероризма (ЦТТП), на којој је Грегоријан радио од својих дана у Стејт департменту САД и сматра се једним од најпопуларнијих подухвата УНОЦТ-а.

Улога прекоморских центара канцеларије укључује спровођење истраживања и координацију са локалним властима у циљу остваривања циљева борбе против тероризма.

Травел Сецтион 

ПассБлуе контактирао Будимпештански центар, а Грегоријан је за то одговорио рекавши ПассБлуе путем е-поште да „већина особља УНОЦТ-а у Програмској канцеларији у Будимпешти ради на УНОЦТ-овом Одсеку за сузбијање терористичких путовања, који управља међуагенцијским програмом за сузбијање терористичких путовања“. 

Подржава 66 држава чланица широм света, укључујући 25 у Африци, користећи напредну евиденцију путника за „праћење и забрану“ осумњичених и познатих терориста, као и других криминалаца. Распон земаља које се ослањају на програм креће се од Норвешке до Боцване.

рекао је Грегоријан ПассБлуе да је отварање канцеларије у Будимпешти била лака одлука јер Мађарска покрива трошкове канцеларије и опреме и да су плате особља ниже него у Њујорку. Путни трошкови особља за састанке са регионалним клијентима такође смањују трошкове уместо да путују из седишта УН.

„Много је јефтиније и брже доћи до [земаља које имају користи од ЦТТП-а] из Будимпеште него из Њујорка“, рекао је он. „Неко путује [из] Њујорка у Африку, добиће пословну класу — то је правило УН. Мађарска такође обезбеђује обуку за програм кроз Међународна академија за спровођење закона у Будимпешти, а УНОЦТ центар може да размењује податке са Информативна служба УН канцеларија у оближњем Бечу.

УНОЦТ је додао 15 нових радних места у иностранству у последње две године, подигавши укупан број на 55, и планира да се прошири на Ирак како би подржао „кривично гоњење, рехабилитацију и реинтеграцију“, наводи се у извештају Блуе Ски. Укупно, УНОЦТ има 198 радних места, од којих се 165 финансира из ванбуџетских донација.

Добровољни фонд, који се зове Фонд за борбу против тероризма, има буџет од 67.6 милиона долара за 2023. Воронков проводи доста времена путујући са својим колегама у земље које су заинтересоване за учешће у програмима канцеларије. УНОЦТ такође ангажује консултанте и видеографе да направе рекламе - понекад у облику видео записа - за услуге које УНОЦТ може да понуди, рекао је стручњак.

Одговарајући на Извештаји Плавог неба фокусирајући се на уочени проблем ванбуџетског финансирања УНОТЦ-а, Грегоријан је рекао да се одвикава од таквих извора новца и да ће се првенствено користити за „изградњу капацитета“ и техничку помоћ уместо политике и стратегије.

УНОЦТ намерава да конвертује још 24 позиције које ће бити плаћене из редовног буџета УН, рекао је Грегоријан, укључујући „последњих неколико људи у одељку за људска права и родна питања“. Да би диверсификовао своје финансирање, приметио је да је канцеларији потребан „приступ оним деловима влада [државе чланице], влада донатора, који имају средства која су законски овлашћена да се користе у сврхе [људских права, рода и владавине права] .”

У извештају Плавог неба је подвучено „хронично и системско” поништавање људских права и родних питања, главног стуба мандата УНОЦТ-а, као ниског приоритета. Грегоријан се сложио да УНОЦТ треба да „појача своју игру, како у погледу истакнутости и фокуса, али и да помогне у мобилизацији ресурса и свести о томе шта радимо“ у вези са концентрацијом полова у стратегији борбе против тероризма.

Он је указао на одређени напредак: Коришћењем донације Канаде, у јануару 2022. отворена је канцеларија за родне јединице, што је довело до Платформа за пол и факторе идентитета, извор информација и обуке за субјекте УН, групе цивилног друштва, практичаре, истраживаче и земље како би боље разумели „род и интерсекционалност у борби против тероризма и у спречавању и сузбијању насилног екстремизма“. 

Јединицом, која ради из седишта УНОЦТ-а, воде два стручњака за родна питања и особље опште службе. Део канадског доприноса биће искоришћен и за обуку о људским правима за припаднике полиције и обавештајне службе, рекао је Грегоријан.

Све у свему, међутим, „финансирање се не поклапа са реториком [државе чланице]“, рекао је Грегоријан, посебно у вези са родним питањима. Ипак, таква компонента може бити моћно оруђе за борбу против покрета и тактика терориста, додао је он, наводећи као примере УНОЦТ-ове Управљање граничном сигурношћу   Глобални програм за откривање, спречавање и сузбијање финансирања тероризма.

Најновији преглед Стратегије за борбу против тероризма УНОЦТ-а, објављене у јулу, „наглашава значај одрживог и свеобухватног приступа, укључујући и снажније напоре, где је то потребно, да се одговори на услове који погодују ширењу тероризма, имајући у виду да тероризам неће бити поражен војном само сила, мере за спровођење закона и обавештајне операције.”

Суштина је да је канцеларија тражена. Један стручњак који помно посматра ентитет и инсистира на анонимности, рекао је да „сви желе ОЦТ“, не само Саудијска Арабија и Катар, већ и западне државе.

Земље имају користи од ресурса канцеларије, као што је коришћење технологије за праћење активности терориста, али с обзиром на то да не постоји чврста дефиниција „терористе“, то значи да се држава може лабаво применити и довести до нпр. неки људи у заједници за људска права предлажу „плаво прање“.

Грегоријан је, међутим, истакао да су „за стратегију заправо одговорне државе чланице, а не УН“, позивајући се на првобитни дневни ред око којег се договорила Генерална скупштина.

Артур Басас је истраживач и писац који је дипломирао на Сент Ендрузу у Шкотској, смер међународни односи и тероризам. Живи у Бруклину, Њујорк, и говори енглески и француски.

ovo чланак је из ПассБлуе.

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.