Усред растуће трговинске и економске сарадња у региону, МК Бхадракумар посматра како тамошње мање земље покушавају да се избегну покушаја Вашингтона да изазове трвења између њих и Кине.

Заставе АСЕАН-а у седишту у Џакарти. (Гунаван Картапраната, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ-СА 3.0)
By МК Бхадракумар
Индиан Пунцхлине
Oн понедељак, приликом испоруке Уводно излагање на годишњем кинеском пословном самиту одржаном у Окланду, новозеландски премијер Крис Хипкинс је оценио динамику моћи у Индо-Пацифику.
Процена Новог Зеланда је важна јер је то мала земља у јужном Пацифику која у великој мери зависи од трговине са Кином ради очувања свог просперитета, а ипак је једна од пет очију (заједно са САД, УК, Аустралијом и Канадом), ексклузивне тајне безбедносне групе англосаксонске земље.
Хипкинсов говор уследио је само три недеље након његовог повратка из Пекинга у званичну посету са пословном делегацијом када се састао са кинеским председником Си Ђинпингом.
У међувремену, Хипкинс се управо вратио са самита НАТО-а у Виљнусу прошле недеље. Премијери Новог Зеланда почели су да присуствују самитима НАТО-а од прошле године као један од „ИП4“, четири индо-пацифичка партнера алијансе (који се придружују Аустралији, Јапану и Јужној Кореји).
Кинески прочитати Ссијевог састанка са Хипкинсом у Пекингу 27. јуна приписали су следеће примедбе овом последњем:
„Он [Хипкинс] је рекао да Нови Зеланд цени своје односе са Кином... (и) верује да билатералне односе не треба дефинисати разликама, и важно је да две стране имају искрену комуникацију, међусобно поштовање и хармонију без униформности. Нови Зеланд је вољан и спреман да одржи комуникацију са Кином како би помогао острвским земљама да се развију.
Али у Окланду у понедељак, Хипкинс је додао упозорење:
„Успон Кине и начин на који она настоји да изврши тај утицај је такође главни покретач растуће стратешке конкуренције, посебно у нашем ширем матичном региону, Индо-Пацифику. Наш регион постаје све спорији, мање предвидљив и мање безбедан. А то представља изазове за мале земље попут Новог Зеланда које се ослањају на стабилност и предвидљивост међународних правила за наш просперитет и безбедност.

Хипкинс са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом 11. јула током самита алијансе у Виљнусу. (НАТО/Флицкр)
Оно што се појављује је да су традиционални безбедносни концепти балансирања и вагонирања недовољни да би се разумело како мање државе попут Новог Зеланда реагују на ривалство између САД и Кине. (Погледајте УСИП коментар Нови Зеланд се опрезним оком приближава НАТО-у.)
Ово је такође био лајтмотив избора спољне и безбедносне политике које је самит Асоцијације земаља југоисточне Азије и сродни догађаји у Џакарти показали прошлог викенда.
„Није арена за прокси ратове“
Јединствена мисија америчког државног секретара Антонија Блинкена у Џакарти била је да окупи чланове АСЕАН-а уз амерички банер. Али земље АСЕАН-а бирају сопствени пут, а то није да бирају страну између САД и Кине.
Чак је и Сингапур, најближи савезник САД у југоисточној Азији, почео да се разликује. Министарка спољних послова Вивијан Балакришнан рекла је новинарима уочи Регионалног форума АСЕАН-а у Џакарти у петак да земље АСЕАН-а не желе да буду подељене или да буду вазалне државе, „или још горе, арена за проки ратове”.
САД потцењују снагу и отпорност односа сарадње који су успостављени између земаља АСЕАН-а и Кине. Једноставно речено, дипломатски и политички ангажман Кине и АСЕАН-а у Џакарти прошле недеље показао је да постоји заједничка воља да се не дозволи да разлике и спорови ометају национални или регионални развој.
Обим трговине између АСЕАН-а и Кине достигао је 431.3 милијарде долара у првој половини ове године, према последњим званичним подацима, што је повећање од 5.4 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.

График који приказује партнере АСЕАН-а у дијалогу — плавом — и Плус 3 у љубичастој — Кина, Јапан, Јужна Кореја — и Плус 6 у зеленој боји — Индија, Аустралија, Нови Зеланд. (Тигер7253, Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ-СА 4.0)
Састанци у Џакарти прошле недеље указали су на то да земље АСЕАН-а не желе да САД учине регион још једном ареном за своје деструктивне игре моћи. Завршетак друго читање текста за Кодекс понашања у Јужном кинеском мору, и усвајање а документ смерница за свој рани закључак, послао јасан сигнал да регион АСЕАН неће дозволити да било какво семе раздора пусти корене.
Наравно, овај замах служи интересима Кине док поткопава покушаје САД да створе трења у односима АСЕАН-а са Кином.
Индонежански председник Јоко Видодо рекао је регионалним министрима спољних послова који се окупио у Џакарти 14. јула да АСЕАН не треба да постане пуномоћник ниједне силе.
Занимљиво, алудирајући на покушаје Запада да раздвоје АСЕАН, Видодо је регионалним министрима спољних послова који су га позивали (укључујући и министре спољних послова КУАД) подвукао да је АСЕАН посвећен јачању свог јединства, солидарности и централности у одржавању мира и стабилност у региону.
„АСЕАН не може бити конкуренција, не може бити заступник било које земље, а међународно право треба доследно поштовати“, рекао је он.

Видодо из Индонезије у посети националном гробљу у Сеулу 2016. (Викимедиа Цоммонс, ЦЦ БИ-СА 2.0)
У ствари, Самит 18 земаља Источне Азије, који је одржан током самита АСЕАН-а, први пут је свједочио концепту неутралности који се комбинује са концептом централности АСЕАН-а и АСЕАН изгледи за Индо-Пацифик.
Значајно је да је прошле недеље, у Џакарти, уочи самита АСЕАН-а, министарка иностраних послова Индонезије Ретно Марсуди одржала трилатерални састанак са својим руским колегом Сергејем Лавровом и Ванг Јијем, шефом спољне политике кинеског Централног комитета КПК и чланом Политбироа.
Кинеска и руска очитавања (ovde ovde) показују висок ниво задовољства што се АСЕАН окупља, што јача прелазак на мултиполарни светски поредак. Свакако, кључна ставка за дискусију била би чланство Индонезије у БРИКС-у.
Индонезија ће бити стратешко добро за БРИКС. Историјски гледано, хеџинг као концепт настао је из дијалектике традиционалних безбедносних концепата балансирања и вагонирања.
Али Индонезија креативно води ствари ка „постхеџинг“ безбедносној парадигми у којој се велике и мале државе померају ка економској политици као значајном индикатору безбедносног усклађивања.
Једноставно речено, државе југоисточне Азије желе стабилно геополитичко окружење које ће се фокусирати на њихов економски развој и не желе да буду принуђене да „заузму страну“ у било каквом хегемонистичком ривалству.

Састанак Индонезије Ретно Марсуди са америчким министром одбране Џејмсом Матисом у Пентагону 2018. (ДоД, Катхрин Е. Холм)
Међутим, ова транзиција неће бити глатка. САД наоружавају економску и технолошку повезаност, чинећи их извором геополитичке моћи и рањивости. Ако оружана међузависност значи да се више економских и технолошких политика перципира као нулта сума, простор политике за заштиту од ризика се, у принципу, смањује.
Али онда би влада могла изабрати кинеске телекомуникационе провајдере искључиво на основу цене, брзине увођења и супериорног квалитета, и занемарити параноју Запада о ризицима по безбедност мреже. То се већ дешава у региону Залива. Мотивација мањих нација се не може потценити.
Осим тога, Кина је имала предност. Покретање Регионалног свеобухватног економског партнерства и развојни токови инвестиција изгледа да ће додатно ојачати снажне економске везе између АСЕАН-а и Кине.
Трговински коридор АСЕАН-Кина који се протеже од хладних и сувих степа у северној Кини до тропских џунгле Индонезије ствара разнолик спектар комерцијалних активности, при чему је свака географија опремљена својом сопственом конкурентском предношћу.
Тако су кинеска делта Бисерне реке, Тајланд и Вијетнам, на пример, важна производна чворишта, док су Индонезија и Малезија богате природним ресурсима. Хонг Конг и Сингапур су међународни финансијски центри, а Шенжен се обликује у Азијску Силиконску долину.
Потенцијални економски утицај ће бити огроман. Трговина АСЕАН-а са Кином се креће узлазном путањом у ланцу вредности. Гледајући у будућност, зелени развој и промовисање иновација биће кључне области стратешког фокуса.
А ове амбиције ће се остварити улагањем. Једнако тако, како кинеска економија пролази кроз трансформацију вођену технологијом, њене домаће иновације ће се извозити у друге земље. АСЕАН је главни кандидат.
Кинеске компаније већ граде центре података и 5Г мреже широм АСЕАН региона. Кинески амбасадор у АСЕАН-у Хоу Јанћи недавно је назвао заједнички простор Кине и АСЕАН-а „епицентром раста” светске економије.
МК Бхадракумар је бивши дипломата. Био је амбасадор Индије у Узбекистану и Турској. Погледи су лични.
ovo чланак првобитно појавио на Индиан Пунцхлине.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Негде после 9. септембра, Џорџ В. Буш је изјавио „Или сте са нама или против нас!“ У то време, амерички лидер је могао да постави овај избор као реторичко питање и да буде уверен у одговор света. Након свега што се од тада догодило, ниједан амерички председник не би ризиковао да постави питање, јер би одговор у великом делу света, ако не и у већини, био: „Против“.
Бајденов технички рат против Пекинга „постаје нуклеарни“. Кина и битка за полупроводнике
додајте ово глобалној мешавини егзистенцијалних претњи комплексом доминације пуног спектра
хккпс://ввв.глобалресеарцх.ца/биденс-тецх-вар-гоес-нуцлеар-2/5826500
АСЕАН је направио паметан потез да не стане на страну упркос снажној принуди највећег светског ствараоца невоља – САД. Бескрајна тежња САД да доминира светом због сопствених себичних националних интереса је ствар велике глобалне забринутости. Ово не штети само глобалном људском развоју и напретку, већ и светском миру. Распоређује своју војну моћ да примора и малтретира друге нације да се повинују њеној вољи. Ултиматум народима „или сте са нама или против нас“ дели овај свет на две велике зараћене фракције. Свет мора да се пробуди и да се супротстави овом опасном америчком малтретирању. Овај свет не припада само Американцима. САД немају право да диктирају остатку света шта могу, а шта не. На основу свог хегемонистичког понашања на светској сцени, САД нису квалификоване да буду глобални лидер. Глобални диктатор је идеална етикета за то.
Користан и добро информисан чланак.
Безаконе САД желе да се закон напусти. Жели да гангстерска „правила” замене закон. Жели да постави гангстерска „правила“. Она не жели закон изнад себе, нема судију да председава и не поставља ограничења на његове насилне извршиоце. Као и мафијашки босови своје гангстерске ере, пиштољ је његово коначно „правило“, ниједан од његових злочина не може бити кажњен и закони не постоје. Захтева новац за заштиту од својих „савезника“ и живи добар живот од прихода стечених злочинима. Нажалост, земље као што су НЗ и АУС добровољно плаћају свој новац за заштиту, у нади да ће бити на правој страни гангстера. Овде у Аустралији то је двостраначка политика. Како год да гласате, добијате гангстере из САД.
„Ми трошимо 850 милијарди долара годишње да подржимо наше Одељење за рат, тако да, забога, мора да буде рата негде сваког дана у години да би се оправдала ова сума новца. ”
Ово говори све! … 'Забога'??? Свиђа ми се!
Хвала МК Бхадракумар на вашој одличној анализи, веома је цењена.
С обзиром на контекст, читаоци ће можда бити заинтересовани да знају шта се дешава на Соломоновим острвима у Кини и САД.
Препредени политички лидер тренутно успева да изигра и Вашингтон и Канберу у корист својих народа – барем се тако тренутно чини.
Погледајте: хккпс://јохнменадуе.цом/ус-анд-аустралиан-патернал-интерференце-ин-тхе-соломон-исландс/
Све европске културе су приморане на оданост свом корену из страха да ће бити искључене. То јасно показује да постоји ризик да светска доминација и супериорност културе буду у опасности да научите да делите свет уместо да доминирате светом. Западна историја током векова не може се заувек избегавати. НАТО настоји да војно надвлада светску културу, јер је у прошлости цела људска цивилизација била угрожена. Европске земље можда поклекну у страху од губитка везе са војном технологијом изнад свог нивоа, али то има изузетно опасне последице у нашем међусобно повезаном свету.
Роберте, добар коментар. Рекао бих да су ти људи које сте навели да су остали на овој страни света 2014, а не 2021, рата не би било. Међутим, овај рат су планирале и подстицале САД од када је Путин преузео дужност. Без НАТО пуза који окружује Русију, и без америчког пуча 2014., не би било 8 година, након пуча, да су нацисти убили 14000 људи који говоре руски у Донбасу. Када је Путин рекао да жели да заустави нацисте, задржи Крим (руски од 1773.) и заустави НАТО у Украјини који би довршио опкољавање Русије нуклеарним оружјем усмереним на Москву, који разуман човек не може да схвати просту логику чињенице.
Ако те земље мисле да се лако предајемо, оне не разумеју да САД играју на победу, да играју тврдо и да играју прљаво.
Можете се одјавити кад год желите, али никада не можете отићи.
Пада ми на памет да мултиполарни свет ради на заједничкој трговини, поштовању и повећању богатства. Чини се да западни модел делује на принуди, мржњи и моћи.
Овакве чланке треба да прочита сваки политичар и државни службеник у Вашингтону. То јасно показује да незападни свет тежи или неутралности или про мултиполарности. А Кина је на челу алтернативне велике силе. Уместо тога, наши људи у Вашингтону игноришу стварност и безобзирно спроводе иницијативе у покушају да задрже свој статус јединствене супер силе. Наша умешаност у рат у Украјини је најекстремнији пример. Да је Бајденова администрација задржала Блинкена, Саливана, Бернса и Нуланд на нашој страни Атлантског океана 2021. године, не би било рата између Русије и Украјине.
Једина добра ствар која произлази из рата је то што је потпуно отворио очи незападним владама да САД желе хаос, а не мир, широм света. Трошимо 850 милијарди долара годишње за подршку нашем Одељењу за рат, тако да забога мора да буде рата негде сваког дана у години да би се оправдала ова апсурдна количина новца.