БП-јеви ратови, државни удари и диктатори

Од Ирана до Азербејџана, Ирака до Нигерије, Русије до Венецуеле, британска спољна политика је у великој мери обухваћена глобалним загађивачем климе, пише Марк Кертис. 

By Марк Цуртис
Декласификована УК

Dекласификовано Недавно открила да је БП испумпао ирачку нафту у вредности од 15 милијарди фунти откако су војска Велике Британије и САД извршила инвазију на земљу 2003. године.

Владе у Лондону и Вашингтону дуго су порицале да је рат у Ираку био због нафте. Ипак, БП се вратио у земљу 2009. након 35-годишњег одсуства и добио је значајно интересовање за највеће ирачко нафтно поље у близини Басре коју су окупирали Британци на југу земље.

Нешто слично се догодило у Либији након још једне британске војне интервенције 2011. године.

Једанаест година након тог рата, у октобру прошле године, Национална нафтна корпорација Либије сложио се да ће БП почети да буши природни гас у земљи. БП контролише истраживачке области у Либији које покривају скоро три пута веће од Велса.

Британски званичници имају дугогодишњу навику да воде ратове за које тврде да су у интересу људских права која се заправо односе на нафту или геополитику. 

Декласификоване датотеке шоу да је лабуристичка влада Харолда Вилсона тајно наоружала и подржала агресију Нигерије на сецесионистичку регију Бијафра крајем 1960-их. Приоритет су поново били нафтни интереси, тада у заједничком власништву БП-а и Схелл-а.

Утицај британских нафтних ратова тешко да може бити већи. Рат око Биафре је била најгора хуманитарна криза на свету касних 1960-их, узрокујући смрт до 3 милиона људи.

У Ираку је стотине хиљада убијено у хуманитарној катастрофи.

Либија је, у међувремену, претворена у сигурно уточиште за тероризам и тржишта робља и увучена је у грађански рат од којег тек треба да се опорави.

[Релатед: Како је рат Запада у Либија Подстицао тероризам у 14 земаља]

Диктатуре

Још једна од Вајтхолових ружних навика – подржавање репресивних режима широм света – такође се суштински објашњава његовим промовисањем интереса БП.

Најпознатији и један од најдалекосежнијих пуча у Великој Британији од Другог светског рата догодио се у Ирану 1953. МИ6 и ЦИА збацили су демократски изабрану владу у земљи која је национализовала нафту у земљи: главна мета је била Англо Ираниан Оил Цорпоратион, претеча БП.

Фајлови приказују Британију пожељно диктатор на власти у Техерану који би се побринуо за профит БП. Дакле, Лондон и Вашингтон су поставили шаха, који је владао гвозденом песницом наредних четврт века уз британску и америчку подршку.

Убрзо унапред 40 година, а МИ6 је наводно био умешан у две снимци у нафтом богатом Азербејџану, 1992. и 1993. године, да промовише британске — посебно БП — нафтне интересе у земљи. 

О овим епизодама је познато неколико детаља; један британски медијски извештај са детаљима о операцијама је повучен, вероватно као резултат владиног Д-обавештења (захтев за цензуру) и од тада се мало тога појавило.

Британски нафтни интереси такође објашњавају зашто је Вајтхол тражио уклањање владе Николаса Мадура у Венецуели, земљи која се може похвалити највећим доказаним резервама нафте на свету. 

Алан Данкан, који је служио од 2016. до 19., био је један од министара иза настојања да се промени режим у Великој Британији у Венецуели, што је подразумевало признање опозиционе личности Хуана Гваида за председника. 

Данкан је приметио да:

„Оживљавање нафтне индустрије [у Венецуели] биће суштински елемент у сваком опоравку и могу да замислим да ће британске компаније као што су Схелл и БП желети да буду део тога.

Египат, Оман, Венецуела

Иако тврде да заговарају демократију, планери Вајтхола редовно преферирају диктаторе јер су бољи за посао. 

У Египту, Велика Британија је помогла у подржавању Абдула Фатаха ал-Сисија откако је преузео власт 2014. након што је војни удар збацио првог демократски изабраног лидера у земљи претходне године. 

Кључна Велика Британија камата у Египту своју подршку свом диктатору, који је започео невиђену политичку репресију у земљи, пружа нафта. БП је последњих деценија произвео скоро 40 одсто египатске нафте и тренутно производи 50 одсто свог гаса.

 У 2015, годину дана након што је Сиси преузео власт, БП је најавио нову инвестицију од 9 милијарди долара у развој гаса у делти Западног Нила, који укључује пет гасних поља. Компанија тренутно држи 83 одсто удела у пројекту, што чини 25 одсто египатске производње гаса.

Са друге стране Црвеног мора у Арабији седи Вајтхолов најближи савезник на Блиском истоку, диктатура Омана. Њен претходни султан, који је владао 50 година, постављен је 1970. у државном удару који је подржао САС и у њему се тајно налазе британске шпијунске базе. 

БП има велику инвестиције у Оману, укључујући и оно што назива „џиновско гасно поље Кхаззан“, у коме компанија поседује 60 процената удела – што је веома висок удео по међународним стандардима – остављајући држави Оман 40 процената.

Тајни послови у Бразилу

Интереси за нафту су такође били ти који су суштински објаснили британску тајну пословима са Бразилцем Јаиром Болсонаром, који је био на власти током 2019-22, и бразилском крајњом десницом. 

Званичници Уједињеног Краљевства дуго су имали на оку економске ресурсе те јужноамеричке земље, укључујући њене резерве нафте и гаса. 

Милиони фунти вредна британска помоћ је била потрошен током Болсонаровог председавања се фокусирао на „отварање” бразилских енергетских тржишта како би се обезбедиле „прилике” за британске послове.

Документи откривају да су се британски званичници састали са Болсонаросима у месецима уочи избора у Бразилу 2018. и наставили да сарађују са њима након тога. 

Велика Британија је лобирала код бразилске владе у име БП-а и Схелл-а 2017. године, а британски амбасадор у Бразилији, Вијаи Рангарајан, састао се са представницима обе компаније најмање 20 пута током 2018. и 2019. године.

Руска веза

Русија је била још једна велика награда за БП последњих деценија. Корпорација је помогла Владимиру Путину да обезбеди контролу над земљом пумпањем огромних количина нафте све док није објавила да напушта земљу након инвазије на Украјину 2022.

Декласификовано фоунд да је под Путиновом влашћу од 2000. БП из Русије извлачио нафту у вредности не мање од 271 милијарду фунти.

Стратегија је обезбеђена уз помоћ тадашњег премијера Тонија Блера који је Путину 1999. рекао да су имовина БП „важан британски интерес у Русији“. 

До 2003. године, БП је постао највећи страни инвеститор у историји Русије са партнерством корпорације са државном гасном компанијом Гаспром „благословио... лично Путин“, према процурелом америчком депешу.

Докази сугеришу да су Блер и МИ6 помогли Путину да први пут буде изабран 2000. године и да је један од разлога био да помогну тада угроженим интересима БП-а у Русији. 

Документе Министарства иностраних послова прибавио је Декласификовано показала је да је од Блера затражено да лобира за БП у вези са банкротом руске нафтне компаније Сиданцо у којој је БП купио 10 одсто удела 1997. за 571 милион долара.

Сиданцо је на крају спашен и 2002. БП је повећао свој удео у компанији на 25 процената за додатних 375 милиона долара.

У 2003. БП је платио још 7 милијарди долара руској нафтној компанији ТНК за формирање 50-50 заједничког предузећа за експлоатацију нафтних налазишта Сибира.

У свом опхођењу са Путином у овом тренутку, Блер игнорисана Руски брутални рат у Чеченији у корист шарм офанзиве, укључујући извоз британске војне опреме, чија је сврха била да обезбеди руску нафту за БП. 

Тхе Интеллигенце Цоннецтион

БП је основана 1909. као Англо-персијска нафтна компанија и променила је име у Бритисх Петролеум Цомпани 1954. године.

Корпорација је дуго била блиска британској тајној обавештајној служби МИ6.

У КСНУМКС Пошта у недељу чланак, који је касније уклоњен, узбуњивач компаније је тврдио да је „БП блиско сарађивао са МИ6 на највишим нивоима како би му помогао да освоји посао...и утиче на политички изглед влада“.

Одметнути бивши официр МИ6 Ричард Томлинсон написао је у својим мемоарима из 2001. да БП има „официре за везу МИ6 који примају релевантне ЦКС [обавештајне податке]“.

Једна фигура која је добро прошла од БП-а је бивши шеф МИ6 сер Џон Саверс, који се придружио корпорацији као неизвршни директор у мају 2015. Он је очигледно био „идентификовано” претходне године када је одступио са места шефа шпијунске агенције. 

Током наредних седам година, Саверс је зарадио 1.1 милион фунти хонорара од компаније и стекао удео вредност 135,000 фунти прошле године.

„Џон доноси дуго искуство међународне политике и безбедности који су толико важни за наше пословање“, известио је БП.

Саверс је био Блеров саветник за спољну политику од 1999-2001, а у мају 2003. именован је за првог специјалног представника Британије за Ирак након инвазије. 

Још једна висока личност МИ6, њен бивши шеф за борбу против тероризма сер Марк Ален, такође се придружио БП-у након што је напустио државну службу, помажући компанији да преговара о уговору о бушењу нафте од 15 милијарди фунти са Моамером Гадафијем, тадашњим либијским диктатором.

Ален је развио везу са Гадафијевим режимом док је био у МИ6.

Врата која се стално окрећу

 окретајућа врата између МИ6 и Вајтхола једва престаје да се окреће. Високи званичници који су постали саветници БП укључују генерала Ника Хотона, бившег начелника штаба одбране, и лорда Џорџа Робертсона, бившег секретара за одбрану лабуриста који је касније постао генерални секретар НАТО-а.

Али врата се окрећу и на другу страну, што значи да званичници БП-а могу да се придруже влади. Џон Манзони, који је провео 24 године у БП-у, укључујући и његов главни одбор, пре него што је постао стални секретар кабинета — један од највиших државних службеника у Великој Британији — и главни извршни директор државне службе од 2014-20.  

Два извршна директора БП-а, Бернард Луни и Боб Дадли, недавно су били у пословном савету Бориса Џонсона и пословној саветодавној групи Дејвида Камерона. 

У оквиру рада ствари се мало разликују. У року од неколико дана од Блерове изборне победе 1997. године, бивши председник БП Сер Дејвид Сајмон је оплемењен и постао министар трговине.

Секундације су још један начин на који се успостављају блиске везе. На пример, Сајмон Колис, који је касније постао британски амбасадор у Саудијској Арабији, Ираку, Сирији и Катару, отишао је у БП између ранијих дипломатских дужности у Јордану и Уједињеним Арапским Емиратима.

На тој функцији био је БП-ов менаџер за политичке и владине односе за Блиски исток.

Последице

Британска промоција БП-а има велике последице. Корпорација, која ради у преко 60 земаља, је међу четири одговорна глобална предузећа преко КСНУМКС процената светских емисија угљеника од 1965. (остале три су Схелл, Цхеврон и Еккон).

Група кампање Глобал Јустице Нов процене да би утицај БП-а на климатске промене могао да кошта земље на глобалном југу астрономских 1.56 билиона долара.

БП је остварио највећи профит у 2022. (32 милијарде фунти) током више од једног века док су рачуни за енергију за британску јавност порасли и захтеви да се наметну већи порези на повећање корпорација. Корпорација тврди да прелази на зелену енергију, али и даље много више улаже у фосилна горива. 

У недавном преглед јавност Велике Британије је сматрала климатске промене као безбедносну претњу број 1 са којом се суочава. То значи да БП игра кључну улогу у угрожавању живота британске и светске јавности. 

Ратови, државни удари, диктатуре и климатске промене су све последице Вајтхолове промоције БП. Тренутно, британска влада има погрешну ситуацију - требало би да санкционише и цензурише свог дугогодишњег нафтног партнера, а не да га оснажује и повлађује.

Марк Кертис је аутор и уредник Велика Британија је декласификована, организација за истраживачко новинарство која покрива британску спољну, војну и обавештајну политику. Он твитује на @маркцуртис30. Пратите Декласификовано на твитеру на @децлассифиедУК

Овај чланак је из Декласификована УК.

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.