И Бајден и Столтенберг се изражавају оптимизам о Шведска се придружила војној алијанси, али Вијаи Прасхад објашњава зашто Ердоган и Орбан тренутно стоје на путу.

Шведски министар одбране Пол Јонсон са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом 16. јуна. (НАТО, Флицкр, ЦЦ БИ-НЦ-НД 2.0)
By Вијаи Прасхад
Пеоплес Диспатцх
O11-12. јула, 31 чланица Северноатлантског савеза (НАТО) одржаће свој годишњи врх у Виљнусу, Литванија. Да би се припремио за самит, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг састао се са америчким председником Џоом Бајденом како би разговарали о дневном реду.
Они говорио о важности западне подршке Украјини „на дуге стазе“, а Столтенберг је рекао Бајдену да се „радује што ће Шведску дочекати као пуноправног члана НАТО-а што је пре могуће“.
На заједничкој конференцији за новинаре 13. јуна, ни Бајден ни Столтенберг нису помињали ништа о чланству Украјине у НАТО-у, иако су се обојица надали да ће Шведска постати чланица, „надамо се... врло брзо“, како је Бајден рекао.
Упркос буци у немачком Бундестагу од демохришћанских посланика — као нпр ургенција Родерих Кизеветер — за увођење Украјине у НАТО, чини се да тренутно нема апетита за било какав такав потез, а понајмање немачког канцелара Олафа Шолца који је веома опрезан.
Немачка је опрезна да пусти Украјину у НАТО током рата, али нема проблема — у принципу — са чланством Украјине у НАТО. Са Шведском је шаховница далеко компликованија.
Финска се придружује, али не и Шведска
У мају 2022. Финска и Шведска примењен да се придружи НАТО-у, војном савезу који се – у то време – састојао од 30 земаља (најновија чланица је била Северна Македонија у КСНУМКС).
У то време Столтенберг рекао од апликација, „Дивно је видети вас обоје.“ Заиста, очекивало се да ће ове пријаве бити убрзане и да ће све четири скандинавске државе бити унутар војног кампа НАТО-а.
(Норвешка и Данска су обе биле чланице оснивача 1949. Приступање Данске је било посебно неопходно како би САД могле да изграде огромну базу на данском колонизованом Гренланду — свемирску базу Питуфик, најсевернију америчку војну базу — 1951. расељавање локално Инуитско становништво.)

74. ескадрила ловаца-пресретача Ф-89, ваздушна база Туле, Гренланд, 1955. (Ваздухопловство САД, Дејвид В. Менард, јавно власништво)
НАТО је 4. априла примио Финску у алијансу. „Улазак у НАТО је добар за Финску“, рекао НАТО-ов Столтенберг. „То је добро за нордијску безбедност и добро је за НАТО у целини. Финска дели веома дугу (832 миље) границу са Русијом, најдужу од било које државе Европске уније или НАТО-а.
Финска је уласком у НАТО удвостручила границу НАТО-Русија. Финска је почела да гради граничну ограду дуж „најризичнија подручја“, посебно где би руски мигранти могли да покушају да пређу. Друштвени медији у Финској исмевали су слике ограде које је објавила гранична стража, говорећи да је то само корисно за заустављање коња; „ограда није за коње“, одговорио Потпуковник Јука Луккари.

(Рахуљаззвс, ЦЦ БИ-СА 4.0, Викимедиа Цоммонс)
На церемонији добродошлице Финској у НАТО, фински председник Саули Ниинисте рекао да чланство његове земље „није потпуно без Шведске“.
Стојећи поред њега, Столтенберг из НАТО-а је рекао: „Радујем се што ћу такође дочекати Шведску што је пре могуће.
Зашто Шведска није узета у западни војни савез? 1949. када је успостављен НАТО принцип одлучивања усвојен од стране чланова био „консензус“, што значи да све земље морају пристати на сваку одлуку; ово доношење одлука консензусом се посебно односи на питање чланства.
Две чланице НАТО-а — Мађарска и Турска — ратификовале су улазак Финске у НАТО, али су блокирале улазак Шведске. То што су дозволили НАТО-у да дочека Финску, која — за разлику од Шведске — има директну границу са Русијом, показује да ове две земље не мучи рат у Украјини. Имају друге проблеме, директно са Шведском.
Шведски проблем
На конференцији за новинаре у Вашингтону са америчким државним секретаром Антонијем Блинкеном и Столтенбергом из НАТО-а, Вивијан Салама из Вол Стрит новине питао, „Да ли сте забринути да Турска све више постаје реметилачки савезник?“ И Блинкен и Столтенберг су се склонили од питања, што је одвело Кајли Атвуд ЦНН директно питати о чланству Шведске у НАТО-у.
Столтенберг је искоса истакао забринутост Турске у вези са присуством Радничке партије Курдистана (ПКК) у Шведској. „Сви савезници у НАТО-у су, наравно, спремни да седну и позабаве се тим проблемима, укључујући претње које Турској представља ПКК“, рекао је Столтенберг.
Године 2009, када је Шведска председавала Саветом Европе, тадашњи премијер Фредрик Рајнфелд обећао да уведе Турску у Европску унију. Односи су у то време били чврсти. Рат Турске последњих година против курдских мањина на југоистоку земље и у северној Сирији узбудио је прогнану курдску заједницу у Шведској.
Протести у Стокхолму изнервирали су турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, који је више пута позивао шведског амбасадора у Анкари да се жали на ове протесте. Када је шведски комитет Ројава спалио Ердоганов лик, шведски министар спољних послова Тобијас Билстрем wrote (написано) на Твитеру, „Гнусно је представљати популарно изабраног председника као погубљеног испред Градске куће.

Састанак генералног секретара НАТО-а Јенс Столтенберга са председником Турске Реџепом Ердоганом у мају 2019. (НАТО/Флицкр, ЦЦ БИ-НЦ-НД 2.0)
Ова изјава није била довољна. Шведски премијер Улф Кристерссон рекао да његова земља има слабе „антитерористичке“ законе и да је његова влада у преговорима са Анкаром да види шта се може учинити.
На путу за Азербејџан 14. јуна Ердоган Одбачен могућност да Шведској буде дозвољено да уђе у НАТО овог јула.
У мају је мађарски председник Виктор Орбан отишао у Доху да присуствује Катарском економском форуму. Упитан је зашто његова владајућа алијанса Фидес-КДНП, која доминира у парламенту (135 од 199 места), одбија да ратификује улазак Шведске у НАТО. Орбан отворено рекао да неће одустати јер „Шведска неправедно изражава штетно мишљење о стању демократије и владавине права у Мађарској“.
Шведска није усамљена у овим забринутостима, које је 13 мађарских интелектуалаца веома снажно изразило у моћном књига („Игазсагоссаг—демокрациа—феннтартхатосаг“) прошле године.
Орбан је био веома узнемирен због Шведске због њене подршке парламентарном извештају Европске уније из септембра 2022. описани мађарски политички систем као „хибридни режим са парламентарном аутократијом“. Уколико Шведска не опозове овај став, каже Будимпешта, неће јој дозволити да уђе у НАТО.
Вијаи Прасхад је индијски историчар, уредник и новинар. Он је сарадник за писање и главни дописник Глобтротера. Он је уредник на ЛефтВорд Боокс и директор Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања. Он је старији нерезидентни сарадник у Чонгјанг Институт за финансијске студије, Универзитет Ренмин у Кини. Написао је више од 20 књига, укључујући Тамнији народи Сиромашнији народи. Његове најновије књиге су Борба нас чини људима: Учење из покрета за социјализам и (са Ноамом Чомским) Повлачење: Ирак, Либија, Авганистан и крхкост америчке моћи.
Овај чланак је из Пеоплес Диспатцх и произведен од Глобетроттер.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Подршка ЦН's Пролеће
Фонд Vožnja Данас
Помало је мистериозно зашто је важно да ли је Шведска у НАТО или не. Да ли би шведске компаније добиле бољи приступ продаји оружја? Можда. Да ли би Шведска била послушнија према САД? Не видим како је то могуће, чак ни Канада не слави 4. јул или рођендан америчког председника као национални дан, а шта друго могу да ураде више... Да ли би Шведска била сигурнија? Русија их је напала још 1808. године... али тешко је видети како би се то могло догодити у догледној будућности. Штавише, барем званично, НАТО са правом вета малих чланица је донекле симболичан.
То је више идеолошка представа заједништва. Колективни Запад проглашава ново правило за светски поредак заснован на правилима: неутралност је одвратна и биће елиминисана. У почетку, промена ознаке „либерални светски поредак“ у „либерални светски поредак заснован на владавини“ у „„светски поредак заснован на владавини“ изгледала је као сврсисходно да се шали људима који се гнушају речи „либерални“, америчким републиканцима, Ердоганом итд., али јесте све више у духу Прстена Један да влада њима свима. Један савез, један наратив итд.
Иако ово неће ништа значити, НАТО треба распустити. Далеко од тога да је одбрамбени савез, то је легија страних САД. Најдестабилизујући ентитет на планети.
Слажем се у потпуности. Једина ствар која је доказана у овом тренутку је да НАТО нема чега да се плаши од Путинове Русије.
Без НАТО-а на кога би САД могле да принуде, сумњам да би проширење НАТО-а било проблем.
Мислим да је ово до сада потпуно јасно.
Хвала ЦН
Из чланка:
„Немачка је опрезна да пусти Украјину у НАТО током рата“,
Колико ја знам, ниједна држава не може постати чланица НАТО-а ако је тренутно у рату.
(Што заиста има смисла.)
Али можда Шведска може да пошаље „АББА“ да отпева неколико песама како би створила неку популарност. (Па цео овај дебакл је као нешто из „Песме Евровизије“)
„Немачка је опрезна да пусти Украјину у НАТО током рата“ – или у било ком другом тренутку ?? Јесу ли Немци луди? Конфликт у Украјини се посебно односи на то да Украјина НИКАД не улази у НАТО и да оружје/снаге НАТО НИКАД не буду на граници Руске Федерације. По овом питању РФ ће се борити док се тај исход не постигне. Да ли су Немци луди?? Да ли су глупи?? Да ли они заправо желе да се Украјина сравни са земљом?? Чекати. Дозволите ми да размислим о томе на тренутак….. можда
Недавно сам видео Шолца на неком скупу и мени је изгледао и звучао помало лудо. Он је брбљао и бунцао као лудак. Мислим да је већина европских лидера олабавила неке шрафове Харолда.
Управу си. Шолцова кружна логика самолизања-сладолед-корнета наводи Немачку да кружи око одвода све брже.
Ох, а шта је са Нордстреамом 2? Ако су Украјинци то заиста урадили (као што неки људи кажу — Снарк), онда би Немачка од данас па надаље требало да уцењује све украјинске ствари.
Наравно, ти пријатељски норвешки НАТО другари нису искористили катастрофу НС2 да зајебају Немачку (сн).
Шта се догодило са земљом Канта, Хегела и Планка, да не помињемо, Гетеа и Бетовена?