Са Абасовом државном посетом Кини ове недеље, МК Бхадракумар каже Посредовање Пекинга у саудијско-иранском зближавању даје кредибилитет кинеској иницијативи по питању Палестине.
Ма Зхаоку, сада заменик министра спољних послова Кине, 2019. године када је био амбасадор Кине у УН, током брифинга Николаја Младенова, специјалног координатора УН за блискоисточни мировни процес и личног представника генералног секретара Палестинске ослободилачке организације и палестинске власти. (Фото УН/Ескиндер Дебебе)
By МК Бхадракумар
Индиан Пунцхлине
U.Државни секретар С. Ентони Блинкен у Ријаду је у својој мисији наговорио Саудијску Арабију да одобри дипломатско признање Израелу и оживи умирући Абрахамов споразум. Саудијски став је непоколебљив: прво решење са две државе за палестински проблем; нормализација са Израелом може доћи тек после тога.
Саудијски министар спољних послова принц Фејсал бин Фархан Ал Сауд рекао је у четвртак на заједничкој конференцији за новинаре са Блинкеном да
„Без проналажења пута ка миру за палестински народ, без рјешавања тог изазова, свака нормализација ће имати ограничене користи. И зато, мислим да треба да наставимо да се фокусирамо на проналажење пута ка решењу две државе, на проналажење пута ка давању достојанства и правде Палестинцима. И мислим да САД имају сличан став, да је важно наставити са тим напорима.
Блинкен је касније позвао израелског премијера Бењамина Нетањахуа да га обавести. Тхе Очитавање Стејт департмента поменули су да су „разговарали о областима од заједничког интереса, укључујући проширење и продубљивање интеграције Израела на Блиски исток кроз нормализацију са земљама у региону“.
[Релатед: Блинкенова неуспела посета Саудијској Арабији]
Након саудијске критике САД, Пекинг је у петак најавио да ће, на позив кинеског председника Си Ђинпинга, државна посета палестинског председника Махмуда Абаса Кини почети у уторак и завршити се овог петка.
Портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин у дневни брифинг за штампу у петак је бурно говорио о Абасу и „пријатељским односима на високом нивоу између Кине и Палестине“. Ванг је поновио намеру Пекинга да посредује између Палестине и Израела и поменуо Ксијеву практичну улогу.
Ванг је рекао:
„Палестинско питање је у средишту питања Блиског истока и важно је за мир и стабилност у региону и глобалну једнакост и правду. Кина је све време чврсто подржавала праведни циљ палестинског народа да поврати своја легитимна национална права. Већ 10 година заредом, председник Си Ђинпинг шаље честитке посебном комеморативном скупу поводом Међународног дана солидарности са палестинским народом. Више пута је износио предлоге Кине за решавање палестинског питања, наглашавајући потребу да се одлучно унапреди политичко решење засновано на решењу две државе и интензивирају међународни напори за мир. Као стална чланица Савета безбедности УН, Кина ће наставити да ради са међународном заједницом на свеобухватном, праведном и трајном решењу палестинског питања у што скорије време.
У кинеском политичком систему, Министарство спољних послова ретко се позива на име Си Ђинпинга. У најмању руку, Абасова посета Кини и кинеска јавна дипломатија у целини би сугерисали да је Пекинг можда звучао као Израел и друге важне актере — посебно Саудијску Арабију — и открио да су рани знаци охрабрујући.
Кинески председник Си Ђинпинг потврдио је подршку Кине независној палестинској држави. пиц.твиттер.цом/кф7иЈу3У7в
— ПАЛЕСТИНА ОНЛИНЕ ?? (@ОнлинеПалЕнг) Декабрь 10, 2022
Ограничене опције за Израел
Са Абрахамовим споразумом који се претвара у сан, Израел нема куда да оде и нема више шта да изгуби јер се испоставља да се САД боре да ојачају свој регионални утицај.
Без сумње, палестински проблем је у сржи блискоисточне кризе. Током протекле четири деценије, САД и Израел су одвраћали пажњу распирујући параноју о претњи шиитског Ирана сунитским арапским режимима, али са саудијско-иранском нормализацијом, чини се да су Вашингтон и Тел Авив подигнути на своју сопствену петарду.
Ово је велика ствар. Кина поздравља палестинског председника Махмуда Абаса да објави стратешко партнерство. Си Ђинпинг жели да поправи штету коју су направили САД и Израел. Кина доноси мир на Блиски исток. Фасцинантна времена. #БРИЦС пиц.твиттер.цом/ВијБ7137ОФ
- Ким Дотцом (@КимДотцом) Јун 15, 2023
Прошлог четвртка угледне руске новине Известиа известио да је „помирење између Техерана и Ријада у пуном јеку“. У њему се цитира командант иранске морнарице, контраадмирал Шахрам Ирани, који је открио да ће бројне земље у региону, укључујући Иран и Саудијску Арабију, формирати „нову поморску коалицију за акције у северним водама Индијског океана. ”
Занимљиво је да су УАЕ недавно одлучили да се повуку из коалиције за поморску безбедност коју предводе САД која делује на Блиском истоку, уз објашњење да је та одлука донета „након дуготрајне процене ефикасности безбедносне сарадње са свим партнерима“.
Коалиција заливских држава и Кине
Сада Техеран уместо тога предлаже регионалну коалицију. Како преноси катарски новински портал Ал-Јадид, морнарице заливских држава, укључујући Иран, Саудијску Арабију, УАЕ и Оман, формираће коалицију са Кином.
Иначе, принц Фејсал је на конференцији за новинаре у четвртак са Блинкеном подвукао:
„Кина је важан партнер за краљевину и већину земаља у региону и мислим да је то партнерство дало нама и Кини значајне предности. И та сарадња ће вероватно расти само зато што ће економски утицај Кине у региону и шире вероватно расти како њена економија наставља да расте.
Амерички државни секретар Антони Блинкен са саудијским министром иностраних послова Фејсалом бин Фарханом у Ријаду 7. јуна. (Стејт департмент, Хишам Муса/ Јавно власништво)
Истакнути политичар Кремља Алексеј Пушков написао је на свом Телеграм каналу да су сви ови трендови „демонстрација нове независности земаља незападног света, које развијају међусобне односе без много обзира на Сједињене Државе“.
Али реторику на страну, то је препуштено принцу Фејсалу у а откривајућу примедбу на конференцији за штампу, у Блинкеновом присуству, да уоквири дубоке ветрове промена које запљускују Блиски исток:
„Мислим да смо сви способни да имамо вишеструка партнерства и вишеструке ангажмане, а САД чине исто у многим случајевима. Дакле, нисам ухваћен у овај заиста негативан поглед на ово. Мислим да можемо - заправо можемо изградити партнерство које прелази ове границе. Мислим да сам чуо изјаве и из САД о жељи да се пронађу путеви за бољу сарадњу, чак и са Кином. Дакле, мислим да то можемо само да охрабримо, јер будућност видимо у сарадњи, видимо будућност у сарадњи, а то значи између свих.”
Ово је такође место где победа председника Реџепа Ердогана на турским изборима постаје прекретница, јер има мултипликативни ефекат на регионалне чежње за новом зором коју је елоквентно уоквирио принц Фејсал.
Заиста, посредовање у саудијско-иранском зближавању даје кредибилитет иницијативи Пекинга по питању Палестине. Русија свесрдно подржава иницијативу. (Москва се такође бави чланством Саудијске Арабије у БРИКС-у ради превремене одлуке.)
[Релатед: Сеизмично иранско-саудијско приближавање изолује САД]
Ипак, палестинско питање се до сада показало нерешивим. Али онда, суштина ствари је у томе што је Вашингтону недостајала посвећеност и искреност циља и америчка унутрашња политика је играла хаос.
САД су имале све предности, али су на свако палестинско насеље гледале првенствено кроз геополитичку призму са циљем да очувају своју регионалну хегемонију, контролишу тржиште нафте, казне Иран и искористе ирански баук за промовисање продаје оружја, искључе Русију из региона, и изнад свега, свести регионалне државе на феномен петродолара који одржава статус долара као резервне валуте.
Уђите у Кину чистог листа. Кина има одличне односе са Израелом. Очигледно је да Израел размишља о мрачној будућности. Старо разметање је нестало. Нетањаху изгледа уморно и старо. С обзиром на то да је, са пуног нивоа свог регионалног престижа данас, Кина у доброј позицији да Израелу понуди нови креативни пут уз подршку свих регионалних држава, на који се чак ни недржавни актери такозване осовине отпора неће усудити поткопати.
МК Бхадракумар је бивши дипломата. Био је амбасадор Индије у Узбекистану и Турској. Ставови су лични.
Овај чланак је из Индиан Пунцхлине.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Подршка ЦН's Пролеће
Фонд Vožnja Данас
Како ће се радници снаћи у независној Палестини под новим сетом лидера, од којих неки долазе из Хамаса или ПА (и једно и друго изгледа мало вероватно ако извештај у Тхе Гуардиан-у од 23. октобра 2018. под насловом „Палестинске снаге безбедности рутински муче критичаре, каже група за људска права“ за веровати)? Чини се да се мало тога променило: „На улицама Рамале последњих недеља, популаран слоган је рециклиран из револуција Арапског пролећа које су захватиле Блиски исток 2011: „Народ жели пад режима“ (ББЦ, 7 септембар 2021).
„Око 2.54 милиона људи у Израелу, укључујући 1.118 милиона деце, живи у сиромаштву, према извештају који је јуче објавила непрофитна хуманитарна организација Латет. Скоро 652,000 породица – скоро 25 одсто домаћинстава у земљи – живи у сиромаштву, показало је истраживање“ (Миддле Еаст Монитор, 21. децембар 2021).
Није ни чудо што је Норман Финкелстеин 2014. изјавио:
„Ако питате моје личне преференције, рекао бих да не верујем у две државе; Не верујем у једну државу; Случајно не верујем ни у једну државу.'
„Заставе су комади обојене тканине које владе прво користе да скупљају мозгове људи, а затим као церемонијалне покрове за сахрањивање мртвих. Када независно мислећи људи (а ту не укључујем корпоративне медије) почну да се окупљају под заставама, када писци, сликари, музичари, филмски ствараоци обуставе своју осуду и слепо упрежу своју уметност у службу „нације“, време је да сви седимо и бринемо“ (Арундати Рој, ц. 2008).
Анон,
Изложили сте свеобухватан план за две државе. Међутим, то и даље оставља Палестину неправедно ограничену на подјелу када је, у ствари, њихова земља украдена. Зашто би узурпатор имао пола украдене земље? Или 80% како је одлучено у дводржавном поравнању. Израел себе назива „демократијом“. Једини начин на који функционише демократија је да постоји једна држава са једнаким правима за све. Ви знате као и ја да ће у решењу са две државе, израелски Јевреји наставити да врше геницид све док не постигну „Велики Израел“, циљ од 1948. Они то нису у стању да промене. Према томе, УН би требало да доведу своју војску и да направе демократију једне државе.
Лепе мисли. Али не мислим да би план једне државе са јеврејским Израелцима остао демократија,
Такође претпостављам да би обе државе биле суседне и одрживе у географији и инфраструктури.
Слажем се да Израелци Јевреји немају право да буду тамо осим ако земљиште није поштено купљено.
Требало је да се налазе на слободном или купљеном земљишту, можда Западној Сахари или острву Чилое код Чилеа.
Управо су њихови екстремистички ционисти довели до обећане земље коју нико осим њихових екстремиста није обећао.
Како сада нема преживелих из нацистичких логора смрти, нико од њих нема ни право на уточиште.
„Мировни споразум“ између Саудијске Арабије и Ирана уз посредовање Кине је врло добродошао развој. Поштен и праведан договор Палестинаца и Израелаца уз посредовање Кине зависио би од тога где је Кина заиста оданост. Кина без сумње жели да се ствари 'среде' у региону, јер види да Израел служи као "технолошко чвориште" њене брзорастуће "мултиполарне" БРИ мреже. Руско-јеврејски имигранти у Израел (многи од њих су илегални досељеници) јачају његов технолошки сектор.
Израел тврди да је већ „анектирао“ Западну обалу (види Фореигн Аффаирс, „Израелска анексија Западне обале је већ почела“, јун 2023). Где се ту уклапају Палестинци?
Да би спољно посредовање било изводљиво, Палестинцима би требало дозволити да одлуче ко ће их заступати и како. За многе Палестинце, председник Махмуд Абас нема легитимитет.
Можда је највећа забринутост то што се чини да је председник Си привржен решењу „две државе“, као и саудијски министар спољних послова. Две државе би само „легитимисале“ постојећи израелски систем апартхејда, остављајући палестинске арапске грађане Израела акутно рањивим, а палестинску државу практично немоћном против војне моћи свог суседа.
Људи се питају да ли етно-супрематистичка, ционистичка (јеврејска доминантна) држава заиста има легитимитет.
Идеја о секуларном, „једнодржавном” решењу са ЈЕДНАКИМ ПРАВИМА ЗА СВЕ тренутно добија наклоност палестинске заједнице. Ако председник Си може да стане иза те идеје, заједно са репарацијама, можда би његова понуда помоћи у посредовању могла имати заслуге.
Такође, да би ово било поштено, спољне силе које субвенционишу израелску војску и њена насеља би морале да повуку подршку. Да ли Кина субвенционише Израел, рецимо његову технолошку индустрију? Ако јесте, надам се да се ради о нечему другом осим о надзору и тоталитарној контроли.
Ослобађање Палестине могло би ослободити Блиски исток (мислимо на Сирију, Либан, Ирак и шире). Не смемо одустати од овога.
Добро речено, Цхристие.
Пљачкати
Ционистичка мржња и презир према Палестинцима су далеко дубљи, као и штета по Палестинце и 100 година колонијалистичког менталитета.
Мало је вероватно да је Израел способан да усвоји кинеске идеје о хармонији и помирењу, без којих ће се неправда учињена Палестини наставити.
Само ако!
Израелско руководство, а све више и израелско грађанство, не схватају спољне критике без последица, а са клубом Сједињених Држава који је чврсто у рукама због утицаја АИПАЦ-а на обе главне политичке странке, Израел успешно покреће скупе нападе на било коју особу ( мисли Џереми Корбин) или организацију која настоји да га позове на одговорност. Поздрављам кинеску умешаност на Блиском истоку и слажем се да је била неочекивано успешна, углавном, верујем, због неспособног начина на који су се САД поступиле са садашњим саудијским престолонаследником и због доследне злоупотребе економских санкција од стране САД, али сумњам да ће се такве тенденције претворити у модификујућу силу израелског ционизма.
Више је штета.
Хоће ли Кина имати шта је потребно да се супротстави Израелу???
Овде читамо да Кина има одличне односе са Израелом. Сматрам да је овај чланак један од најпозитивнијих које сам прочитао годинама!!!! Хвала Кини, свим учесницима у овим плановима и господину Бхадракумару који увек има занимљиве и јасне информације за нас!!
Било да се ради о Блиском истоку, Кини, Русији, Латинској Америци, итд. Спољној политици САД-а потребно је велико преусмеравање јер је мултиполарни свет ту да остане. Нажалост, стални становници Вашингтона (Блинкен, Сулливан, Нуланд + хиљаде других) нису у стању да осете шта се дешава у незападном свету и уместо корекције курса они се удвостручују покушавајући да одрже статус кво.
Украјина ће се посматрати као прекретница када је мултиполарни свет настао. Свеједно је требало да се деси, али дебакл Украјине је свакако убрзао темпо.
Погледајте мапу источног Средоземног мора пре 1947. године, нема такве земље као што је Исреал, цела Палестина је украдена од стране гомиле ционистичких лудака које подржавају ратни хушкачи који воле НАТО. Злочини над домородачким становништвом злочин су раван геноциду над нацистичком Немачком. Једног дана Палестина ће се ослободити од реке до мора.
Посредовање Кине је практично, а њихово приближавање КСА и Ирана био је тријумф за Блиски исток.
Уједињење арапских интереса чини решење о две државе практичним за окончање израелског фашизма у Палестини.
План са две државе требало би да призна право на боравак свима који су до неког ранијег боравка живели или су пореклом од избеглица, због тешкоће уочавања неправде и чињенице да је већина невина. Ниједна држава не може да одржава војне снаге, а полиција би требало да буде под надзором УН како би се спречила ремилитаризација.
Попис ће се извршити од неке претходне године, како би се спречило паковање становника или искривљавање слике имовине. Бруто имовина коју треба каталогизирати укључујући сву оффсхоре и скривену имовину, инфраструктуру, некретнине, опрему и личну имовину. Свака држава мора бити одржива у погледу обале, лука, воде, пољопривредних ресурса, путева, независне комуналне инфраструктуре и стамбених, комерцијалних и индустријских побољшања. Великодушна ДМЗ пустињске или обрадиве земље између држава је резервисана, обезбеђујући обвезнице. Трошкови развоја потребни да би свака држава постала одржива узимају се из укупне имовине пре расподеле на две групе држава (Јс и Пс).
Комбинована имовина се затим правично распоређује између две државне групе. Дистрибуција мора да надокнади Пс лишавање могућности да акумулира имовину, док је Јс акумулирао имовину на основу ресурса узетих од Пс. Ово ће узроковати губитак ресурса за Ј-ове због погрешних узимања, али побољшану сигурност. Скидање или расипање узете имовине се обрачунава и одузима од бруто имовине групе, а власник се кажњава унутар групе.
Бруто имовина распоређена на сваку групу се распоређује унутар групе, са минималним уделом на основу старости, а салдо се распоређује пропорционално ранијим средствима сваке особе у односу на укупну имовину групе. Лица могу добити удео у заједничкој имовини (ДМЗ итд.), некретнинама или фондовима; они који имају куће и пословну имовину треба да задрже то или добију нешто слично у својој одредишној држави, и могу дуговати владину хипотеку или добити субвенцију за побољшања и пресељења.
Посебна компензација ће бити обезбеђена за оне који су били приморани да живе у избегличким камповима, претрпели повреде или су преживели незакониту смрт. Када се ДМЗ подели након неколико деценија мира међу фракцијама, земљиште се може продати, а онима са уделом надокнадити или дати хипотеку на земљу.
Да би до тога дошло, под претпоставком да Израел одбије да преговара, мора да буде под потпуним ембаргом и УН морају да захтевају хитну имплементацију две државе, а ако одбију након свођења на сиромаштво, да повећају демонстрацију силе, и ако инсистирају дотле да да спрече мирно решење, униште сво њихово оружје, изврши инвазију и успостави решење, са Израелом који ће бити под управом УН три генерације.