Француски председник Емануел Макрон поставио је питање да је Европа вазална држава САД. Може ли она бити независна? Погледајте ову ДиЕМ25 дискусију са Јанисом Варуфакисом.
SНа врхунцу током званичне посете Кини, Емануел Макрон је рекао да Европа треба да зацрта сопствени курс и да буде „трећи пол“ у светским пословима између Вашингтона и Пекинга – а не да буде вазал ни једном ни другом јер Нови хладни рат прети да ескалира. Није изненађујуће да су његови коментари изазвали нелагоду међу многим европским лидерима, за које је неупитно усклађивање са Вашингтоном једини начин.
Да ли је Европа данас „вазал“ САД? А ако би Европа зацртала сопствени курс, како би то требало да изгледа? Ова питања су детаљно истражена – укључујући и како се односе на кампању ДиЕМ25 за нови покрет несврстаних.
0:00 [Увод] Мехран Кхалили
1:28 Јанис Вароуфакис
Амир Кииаеи 31:38
Питања и коментари из ћаскања 32:04
Панос Стенос 36:27
Јулијана Зита 42:31
Питања и коментари из ћаскања 42:53
Дефне Далкара 48:10 Данае Стратоу 50:31
Јудитх Меиер 53:05
Питања и коментари из ћаскања 53:30
Јанис Вароуфакис 1:03:44
[Закључак] Мехран Кхалили
Подршка ДиЕМ25: https://diem25.org/join?
Донирајте ДиЕМ25: https://diem25.org/donate
Субсцрибе: / дием25оффициал
Јанис Вароуфакис
Не, никада. Велика шанса је пропуштена, а сада је касно.
И Европа то заслужује, иначе би било другачије.
Путин можда много тога, али он није ништа више злочинац од неких геноцидних ратних злочинаца у Вашингтону и Европи! И зашто би неко чезнуо да ЕУ (можда Јанис и његова погрешна еврофилија) буду још једна суперсила/империја? Шта? Због своје просветитељске прошлости? Да ли смо заборавили геноцидну и колонијалну прошлост европског царства? Каква срамна и бескорисна дискусија.
Шта брат треба да уради да би убедио Европљане да распусте НАТО, а затим тихо затражио од окупационе америчке војне силе да оде?
Тражити 74 милиона блиских пријатеља којима ће највероватније бити доста савезништва од било ког насумично изабраног Европљанина.
Хајде да покушамо да се растанемо као пријатељи, хоћемо ли?
Не знам за Европу, али Ирак је то урадио:
„Ирак је затражио од Сједињених Држава да започну процес планирања повлачења својих трупа из земље, пет дана након што је ирачки парламент изгласао окончање дугогодишњег америчког војног присуства тамо након убиства иранског ген. Касем Сулејмани.
Премијер Адел Абдул-Махди рекао је у саопштењу од петка да је у телефонском позиву замолио државног секретара Микеа Помпеа „да пошаље делегацију у Ирак да постави механизам [на месту] за спровођење одлуке ирачког парламента о безбедном повлачењу трупа из Ирак.””
10. јануара 2020. НБЦ вести
(Верујем да су одбили да оду.)
Ирачани (и сви остали) могу дуго да траже, али то се неће десити.
Ко би онда тамо одржавао војне базе, обезбеђивао хегемонију и експлоатацију земаљских ресурса. Немојте бити наивни.
Само ако морају да се повуку – због губитака – као што су на крају урадили из Авганистана, повући ће се, иначе никада.
Не, никада. Велика шанса је пропуштена, а сада је касно.
И Европа то заслужује, иначе би било другачије.
Јаинс, можда Путин није тражио од ЕУ дозволу да се обруши на Украјину. Да ли га то чини злочинцем у вашим очима? Требало је да схвати у каквој је страшној шкрипци Европа? У сваком случају, напао је и притом сада нема друге него да победи Украјину, у најмању руку. Што се тиче егзистенцијалног рата са Западом, нека победи бољи човек. Не изгледа да било која страна може да одступи.
генерално као Јанис, али мислим да су његове изјаве о Путину лицемерно поједностављење које игнорише убилачки агресивни образац геополитике САД и њених кооперативних европских слугу. Стиче се осећај да народ Донбаса не заслужује никаква права да се одупре уништавању своје културе или издаји споразума из Минска који је потписала украјинска влада, а који је био Путинова разумна црвена линија за унутрашње решавање рата под доминацијом фашиста. Западна Украјина на оне источне Украјинце чију су територију и инфраструктуру желели да контролишу након што су је очистили од руске културе и онолико оних које су означили као Русе колико су могли да убију. Очигледно отпор Јаниса Варуфакиса економској и војној доминацији САД нема никакве везе са хуманошћу жртава америчких ратова: Ирачана, Иранаца, Либијаца, Сиријаца, Венецуеланаца, Украјинаца, Руса итд.
Шта је тачно Русија и народ Донбаса требало да ураде да се одупру војној агресији државе успостављене пучем САД/НАТО? Да ли Руси и њихови лидери имају статус нељуди јер су се директно суочили са агресијом САД и диктатора Зеленског који је елиминисао политичку и медијску опозицију? Да ли он каже да је раст НАТО потраге за ратом пуног размера са Русијом за све крива Русија? Ко овде одбија разумно поравнање? Шта је са све већим усклађивањем Северне Европе са Сједињеним Државама које је сведочило у случају Асанж и порастом расистичке крајње деснице у овим земљама? Шта је са сарадњом ових земаља у прикривању ратног чина Северног тока?
Заиста ми је драго што сам ово слушао. То ми је дало многе ствари за размишљање о којима нисам знао. Такође сам се посебно сложио са делом како се шири енглески језик и колику улогу то има у перцепцији итд. Веома добар програм.
Не кајем се за сат времена које сам провео слушајући ово, иако нисам сигуран колико добро представља начин размишљања европског становништва.
Водећи дугачки коментари Јаниса Варуфакиса били су посебно занимљиви, иако он очигледно нема појма (заједно са толиком популацијом Запада) о детаљима инвазије на Украјину упркос томе што има озбиљне економске акредитиве и лично искуство са 'Великим вампирским лигњама' (више није заштитни знак Голдман Сакса) олигархије и лоше регулисаног капитализма који контролише велики део Запада и који је био тако централни у стварању услова под којима је инвазија на Украјину била неопходна (иако ризична) за Русију да предузме како би спречила Скуид даље напредује ка светској доминацији и отвара нека врата другима да имају храбрости да предузму додатне кораке да то спрече.
Занимљиво је чути ставове младих Европљана. Двојица су говорила о америчком сну, који је био само брбљање у последњој деценији или две (и наравно Џорџ Карлин је рекао да морате да спавате да бисте веровали у амерички сан). Барем су неки схватили да и амерички народ пати („70% не може приуштити хитан случај од 400 долара“); они немају користи од профитерства Давос Елите и глобалних неолиберала (углавном од РАТА).
Такође је занимљиво чути Јаруфакисов говор о осуди инвазија Русије и, ако се догоди, Кине. Да ли би био у реду са бомбардовањем Тајвана од стране Кине осам година, као и са Украјином која гранатира Донбас (неспособна да изврши инвазију и окупацију)? Једном када се земља сведе на марионетску државу (пошто Украјина нема независност или суверенитет од ЦИА-наранџасте револуције 2005. и преврата на Мајдану 2014.) она је потрошна из циљева вицекраља/управљача луткама; америчка колонија, како се звала Италија, барем има илузију самоуправе. Гледајући Косово, Доњецк, Луганск, Крим и Тајван, не постоји јединствена примена „правила“; плебисцити су ОК за Косово и Тајван, али не и за Донбас или Крим?
Што се тиче КАДА је ЕУ требало да покаже кичму, мислио бих да је распад Совјетског Савеза на крају Хладног рата, ослобађање од НАТО-а и да се УН или ЕУ позабаве распадом Југославије то би променило европску историју на боље.
Садашњи лидери ЕУ као да величају да су вазали САД!
1., кратак одговор... не. Барем не без још једне Француске револуције.
Друго, ако људи успеју у том првом кораку, не стављајте овакве људе на власт. Питајте Грке. Изабрали су овог типа, а онда су он и његов шеф прекршили своја предизборна обећања и натерали Банкерову штедњу као и све друге слуге. Иста лажна левица, други континент.
Корак 1: Побуна
Корак 2: Након што успете, не дајте моћ „лажној левици“. Они су увек били део проблема, а не решење.
ЕУ има мало или нимало природних ресурса. Они у потпуности зависе од империјалног/колонијалног силовања и пљачке РоВ-а да би преживели што им САД дозвољавају у замену за њихово ропство.
Пре свега, фокус мора бити на спречавању светског рата. Догађаји ескалирају ка томе, са мало доказа да се замах може зауставити. Схватање проблема – колико год био застрашујући – је први корак који треба предузети ако постоји икаква шанса да се он реши. Потписивање праве природе историје је од суштинског значаја.
Губитак САД у Европи у сваком погледу – политичком, идеолошком, економском, филозофском – је, ако ништа друго, тоталнији чак и од првог хладног рата 1946. Европа као таква је лишена било чега што би личило на суверенитет. Главна мета за Европу је била хегемонија САД у непосредном послератном периоду. Британци су први осетили кућну обуку САД.
„Оно што се прижељкивало био је распад Стерлинг области… Све више и више мултилатерализма за Сједињене Државе је значило крај Британске империје и стварање концентричне области долара која се врти око америчког злата, америчке економске моћи, и амерички нивои пуне запослености… Први амерички зајам на послератној агенди био је британски зајам, који ће, како је председник Труман најавио прослеђујући га Конгресу, одредио ток америчких и британских економских односа у годинама које долазе… Труман је био у праву, јер је Англо-амерички споразум о зајму означио крај Британије као велике силе.“ (Мајкл Хадсон – Супер-империјализам – стр. 268/269 први пут објављено 2003.).
Симптоматично за ову везу – нпр.: Ме Тарзан, Иоу Јане – било је недавно уништење гасовода од Русије до Немачке. Колико год бизарно изгледало, Немци су реаговали на оно што је био геополитички гнев тако што су окривили Русе! Чини се да су европски пси штенад добро обучени и дотерани да позитивно реагују на амерички псећи звиждук.
Верујем да се следећи наслов односи на примедбе господина Варуфакиса у вези са „европском војском“ (неизводљивост једне) и више европског „пристајања“ на страну САД у вези са ситуацијом у Кини:
„Тајвански мореуз: највиши дипломата ЕУ позива на патроле европске морнарице“
Жозеп Борел каже да би заштита показала посвећеност Европе „апсолутно кључној“ области
Особље чувара и агенције
нед 23 апр 2023 05.42 БСТ