Политика ЕУ о житу у Украјини погађа источну Европу

Владе, укључујући Пољску и Мађарску, зазиру од ефеката јефтине житарице из Украјине без пореза на њихова домаћа тржишта, преноси Пеоплес Диспатцх.

Елеватор за зрно Алебор Гроуп у Христиновки, Украјина, 2021. (Никриде, ЦЦ БИ-СА 4.0, Викимедиа Цоммонс)

By Пеоплес Диспатцх

Eвласти европске уније (ЕУ) и пет источноевропских земаља су у застоју око увоза житарица без царина из Украјине. Одлуку о укидању царина на увоз житарица из Украјине ЕУ је донела у јуну 2022.

Међутим, земље источне Европе, попут Пољске, Мађарске и Румуније, све су незадовољније повлачењем царина, наводећи као разлог утицај на њихова локална тржишта.

Неспоразум је прокључао прошле недеље када је пет земаља — Пољска, Мађарска, Бугарска, Румунија и Словачка — блокирало увоз украјинског жита. Састанак 19. априла, између власти ЕУ и представници пет земаља, није довела до тренутног продора. Узгред, многе од ових земаља су блиски савезници Украјине.

Након избијања рата, ЕУ је укинула све царине и квоте на украјински извоз житарица у своје земље чланице како би осигурала њихову продају на глобалним тржиштима.

Раније овог месеца, пољопривредници у Румунији, Бугарској и Пољској протестовали су због пада цена њихових усева због увоза јефтиног жита без пореза из Украјине. Иако је ЕУ обећала компензацију у вредности од 56.3 милиона евра (61.74 милиона долара) пољопривредницима у овим земљама, владе то сматрају недовољним. [ЕУ је у среду предложила додатне мере и Реутерс извештава састанци ће се наставити следеће недеље.]

Многе земље источне Европе позивају на поновно увођење царина на украјинско жито како би заштитиле своје домаће пољопривреднике.

Фармер маше # Бугарски заставицу током покушаја блокирања #труцкс прелазећи границу између # Бугарска и Румуније у знак протеста против бесцаринског увоза #граин из #украине у Европску унију, 29. марта. #Европа #ЕУ #Руссиа #Пољопривреда пиц.твиттер.цом/ПЗКгвгОотх

— рекао је Пулидо (@Супер_Саид) Април КСНУМКС, КСНУМКС

Након последње кризе, званичници ЕУ су предложили компромис у којем би се украјински производи транспортовали кроз ове земље, али не би улазили на њихова тржишта. Предложен је и пакет од 100 милиона евра за пољопривреднике у овим земљама. Међутим, о овим одредбама није постигнут договор

Украјинска привреда углавном зависи од извоза житарица, металургије и производње машина.

Русија је била главни трговински партнер Украјине, која је такође имала значајне користи од испоруке јефтине нафте и природног гаса из Русије све до антируског евромајданског пуча у земљи 2014. који је покренула ЕУ.

Лидери украјинске опозиције Олех Тјањибок, седећи у комбију, са Виталијем Кличком и Арсенијем Јацењуком, обраћају се демонстрантима Евромајдана, 27. новембра 2013. (Иван Бандура, ЦЦ БИ 2.0, Викимедиа Цоммонс)

Од тада су се односи Украјине и Русије погоршали, са растућим сукобима који су ескалирали до пуноправног рата у фебруару 2022. До тада је ЕУ постала главни трговински партнер Украјине и, тренутно, украјинска економија је у потпуности зависна од средстава из САД и земље ЕУ, средства која су првенствено намењена рату против Русије.

По избијању рата Русија и Украјина сложио се да учествује у Иницијативи за црноморско жито коју су посредовале Турска и УН у јулу 2022. како би се обезбедиле поморске испоруке жита из Украјине у друге земље како би се ухватила у коштац са све већом количином хране несташице широм света, посебно у сиромашним земљама и земљама у развоју у Азији и Африци.

Мапа Црноморске иницијативе, како је обновљена 17. новембра 2022, након што је првобитно потписана 22. јула 2022. (Рандам, ЦЦ БИ-СА 4.0, Викиимедиа Цоммонс)

Rusija суспендован своје учешће у споразуму на кратак период од три дана прошле године, након масовног напада дроном на луку Севастопољ под руском контролом 29. октобра 2022. Оптужила је Украјину да користи житни коридор у Црном мору за напад на Русију мете.

Русија се вратила споразуму 2. новембра након посредовања Турске и УН, али и даље задржава неке резерве јер тврди да „већи део украјинског жита испорученог у оквиру споразума за ублажавање глобалне кризе са храном стиже до богатих европских земаља, уместо до сиромашних и земље у развоју.”

Сада су у току разговори о продужењу уговора. Већ је једном продужено и очекује се да ће се наставити до 18. маја ове године.

ЕУ је у мају прошле године увела и коридоре солидарности кроз своје земље чланице које се граниче са Украјином за транспорт житарица. Међутим, чак и Европска комисија признао јула 2022. да је „већина украјинске пшенице заглављена у оближњим земљама ЕУ једва да достиже треће земље којима је потребна“.

Пољски фармери блокирали пут на граници са Украјином. Они протестују против увоза украјинског жита, чија ниска цена негативно утиче на овдашње европско тржиште и чини домаће производе нерентабилним. Такви протести се одржавају широм источне Европе. пиц.твиттер.цом/кц8Р5ЕПтјК

— Медан (@сумњам) 16. фебруара 2023. године

Према неколико посматрача и аналитичара, стратешке сплетке НАТО ратног савеза предвођене САД против Русије, заједно са пословним интересима олигарха које подржава ЕУ, су међу главним факторима који су допринели почетку и погоршању сукоба између Русије и Украјине.

Треба напоменути да је Украјина — кључни извозник житарица — била земља у којој је до недавно била законски забрањена продаја пољопривредног земљишта.

Када је Украјина била део Совјетског Савеза, пољопривредно земљиште је било државно власништво, а колективна пољопривреда је била у пракси. У постсовјетском периоду у Украјини је започета масовна приватизација пољопривредног земљишта — како је то диктирао ММФ 1990-их — што је довело до концентрације великих хектара пољопривредног земљишта у рукама неколико олигарха.

Украјинска влада је 2001. године ставила мораторијум на продају пољопривредног земљишта како би зауставила овај тренд. Влада после Мајдана на челу са председником Володимиром Зеленским укинула је дугогодишњи мораторијум 2021. критика из разних група укључујући пољопривреднике, комуне, комунисте и друге.

Овај чланак је из Пеоплес Диспатцх.