Шта Нетањаху заиста мисли

By Ас`ад АбуКхалил
Специјално за вести конзорцијума

Ово је трећи и последњи део Ас'ад АбуКхалиловог прегледа Биби: Моја прича. Овде можете прочитати први део други део.

Tподршка коју Израел пружа арапским деспотима сликовито је приказана у Нетањахуовој недавној књизи Биби: Моја прича. Није стидљив да призна да директно интервенише са Вашингтоном како би позвао на већу подршку арапским деспотима када су слаби или када су суочени са устанком.

Израел је, као и САД, инвестирао у арапски деспотски поредак. Без овог наређења не би било ни једног мировног споразума са Израелом. 

Нетањаху је позвао бившег америчког председника Барака Обаму да стане уз египатског лидера Хоснија Мубарака и употребио је тактику застрашивања предстојеће исламистичке претње. Обама је чврсто стајао иза Мубарака све док га више није било могуће подржати суочен са жестоким и масовним египатским народним одбацивањем његове владавине. 

Али Нетањаху уверава читаоце да Мубарак није чудовиште какво га је приказао египатски народ. Нетањаху га је сматрао симпатичним. Зашто би се арапски народ усудио да свргне владара који се свиђа Нетањахуу? Зар они не знају боље? Нажалост по Израел, народ Египта се такође побунио против Анвара Садата и он је убијен одмах након што је потписао мировни споразум са Израелом.

У једном тренутку 2011. године, каже нам Нетањаху, Џо Бајден га је опоменуо након што је јавно прекорио Обаму у Белој кући. Тадашњи потпредседник му је рекао: „Нико, али нико, нема право да понижава председника Сједињених Држава. (стр. 408)

Наравно, председник САД који дозвољава израелском лидеру да га понизи у Овалном кабинету пре него што штампа заслужује да буде понижен. Не би требало да буде препуштено потпредседнику да брани функцију председника Сједињених Држава.

Као и сви израелски извештаји о Арапима, ту се помиње арапски обожаватељ Израела. Ово није ново. Чак и у књизи из 1902 Алтнеуланд (белетристично дело Теодора Херцла, оснивача политичког ционизма) спомиње се измишљени Арап (по имену Рашид бег) који једноставно воли и цени Израел. У истом жанру, Нетањаху цитира Сиријца (наравно неидентификованог) који му каже да су Израелци „једини анђели у овом паклу“.

Није ни чудо што, после 70 година, Израелци немају појма о арапском јавном расположењу и мишљењу. Дубоко држане расистичке догме о Арапима опстају у Израелу. Они желе да верују да постоје Арапи којима је окупација и агресија Израела пријатни и пријатни.

'Брисање мапе'

Нетањаху признаје да је 2011. Обама одлучио да „ублажи притисак на њега“ како би обезбедио реизбор. Обама је одржао обраћање у Уједињеним нацијама које Нетањаху описује као „најпро-израелски говор који би одржао“ (стр. 419). Обама је у том говору говорио о томе како Арапи желе да „избришу [Израел] са мапе“. Ко позива на брисање Израела са мапе када не постоји ниједна блискоисточна држава која би могла да збрише било коју нацију?

Наравно, Израел са својим нуклеарним оружјем је једина земља која има способност да збрише друге земље. Штавише, говорећи о „претњама“ за брисањем Израела, ниједан амерички лидер никада није узео у обзир да су палестинску нацију заправо збрисале ционистичке снаге 1948. Историја свете земље почиње 1948. године, што се тиче америчких лидера.

Нетањахуова књига нас такође подсећа да се Муслиманско братство на власти (било у Египту, Тунису или Либији) показало много „прагматичнијим“ у односима са Израелом. Упркос деценијама ватрене реторике о џихаду против Израела и обећањима да ће спасити Палестинце, Муслиманска браћа (укључујући и опозицију у Сирији) постигла су споразум са Израелом како би обезбедили америчко прихватање његове владавине. 

Рашид Гануши (вођа Нахде у Тунису, што је локална верзија Братства) посетио је Вашингтон и говорио на Вашингтонском институту пре него што је преузео власт у Тунису. Претпоставља се да је пристао да одустане од претходног позива да се у туниски устав убаци члан који криминализује нормализацију са Израелом. (Гануши је управо ухапшен као део разбијања опозиционих личности у Тунису.)

Нетањаху тврди да је Мохамед Морси (други популарно изабрани председник Египта — Гамала Насера ​​је заиста слободно изабрао египатски народ) био жељан да посредује између Израелаца и Палестинаца како би добио „америчку добру вољу“ (стр. 434). 

Али када је Морси послао тенкове и транспортере на Синај („без наше дозволе“, каже Нетањаху), Нетањаху му је послао „оштру поруку“: да ће, ако не уклони војну силу, апеловати на амерички Конгрес да „заустави годишње 2 милијарде долара помоћи САД Египту“. (стр. 434)

Запањујуће је да страни лидер може да запрети изабраном лидеру друге земље прекидом америчке помоћи. То довољно говори о утицају Израела у Вашингтону. Ако би Арап писао о таквом сценарију, он или она би били оптужени за антисемитизам.

'Тврда моћ боља'

Када је Обама одлучио да не иде у рат против Сирије, Нетањаху је био бесан на њега. Како се усуђује председник САД да не покрене рат који фаворизује Израел? Зар се рат у Ираку није показао као велико достигнуће за обе земље? Обама је кротко рекао Нетањахуу да жели другачији стил водства у свету. Нетањаху му је рекао: „Мека моћ је добра, али тврда моћ је још боља. (стр. 440) 

Шокантно, Нетањаху је говорио о моћи САД; не либи се да разговара са председником САД о томе како моћ САД треба да се користи широм света. Нетањаху је тада исмевао Обаму као некога ко себе сматра „грађанином света“. (стр. 440).

У писању о афричким имигрантима у Израелу, Нетањаху је очигледно расиста. Он каже да је 2013. „Израел био опкољен растућим током илегалних миграната из Африке. То су првенствено били радно способни младићи који су напуштали Еритреју, Судан и друге земље у потрази за бољим приходом. Нетањаху тврди да неки од тих имиграната нису били „вриједни и поштовали закон“. Он додаје: „Криминал и насиље обилују у квартовима у које су ушли. (стр. 448)

Да је амерички политичар 2023. на такав начин писао о црнцима, био би приморан да поднесе оставку или да се барем искрено јавно извини. 

Штавише, прилично је чудно да се премијер Израела жали на илегалну имиграцију када се земља (у тренутку свог илегалног рођења) састојала од углавном илегалних имиграната. А што се тиче криминала и безакоња у суседству, цео Блиски исток је био далеко мирнији пре него што је Израел насилно уведен у регион.

Опуштено, Нетањаху разговара о својој размени о политици и цензури са Марком Закербергом, шефом Мете, матичне компаније Фејсбука. Они од нас Арапа којима је привремено или трајно забрањен приступ друштвеним мрежама за то смо криви Нетањахуа. Јасно је да израелска влада подноси шефовима гиганата друштвених медија своју дефиницију увредљивог језика како би потиснула ставове и мишљења која су штетна по интересе израелске пропаганде.

Нетањаху је иницирао Абрахамов споразум

Што се Абрахамског споразума тиче, из књиге је јасно да иницијатива није почела од бившег председника Доналда Трампа или од Трамповог зета Џареда Кушнера, већ је потекла од самог Нетањахуа. Наравно, америчка насловница помаже у њеној промоцији. 

Нетањаху је очигледно био веома импресиониран деспотима УАЕ и Саудијске Арабије и предложио је Трампу да их све позове да склопе мир са Израелом. Затим се Нетањаху састао са Трампом и са собом донео његове уобичајене реквизите: показао му је илустрацију коју је произвео Израел на којој је приказано 130,000 пројектила Хизбулаха усмерених на Израел.

Сумња се да му је показао мапу свих израелских пројектила усмерених на Либан. Трамп је био толико импресиониран да се запитао како је Нетанијаху могао да спава ноћу. 

Ово је природа суштинских разговора на високом нивоу између САД и Израела.

Нетањаху тврди да арапске „владе“ није брига да ли ће се америчка амбасада преселити у окупирани Јерусалим. Згодно је да Израел у својим мировним уговорима са арапским деспотима говори о „владама“, а не о „људима“, посебно након што је египатски народ веома јасно изразио своја осећања према Израелу након што је Мубарак свргнут. 

Ипак, Нетањаху је искрен у признању да је једини разлог због којег је суданска војна хунта пристала да успостави односе са Израелом био да буде уклоњена са америчке листе држава које подржавају тероризам о којима се може преговарати. (стр. 554)

Према Нетањахуу, сви арапски деспоти који склопе мир са Израелом добијају похвале. Они који немају су крволочни нацисти. Ово није јединствено за Нетањахуа, али важи за сваког израелског лидера током година. 

Садата, који је имао очигледне нацистичке симпатије и који је у прошлости изражавао антијеврејска осећања, Нетањаху је поздравио као државника. Владаре УАЕ и Саудијске Арабије он хвали као „паметне и паметне“.

То је оно што Нетањаху заиста мисли, својим речима.

Ас`ад АбуКхалил је либанско-амерички професор политичких наука на Државном универзитету Калифорније, Станислаус. Он је аутор Историјски речник Либана (КСНУМКС), Бин Ладен, ислам и нови амерички рат против тероризма (КСНУМКС), Битка за Саудијску Арабију (2004) и водио популар Љути Арап блог. Он твитује као @асадабукхалил

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.