Блеровим бившим савезницима суди се за ратне злочине

Током сукоба око Косова 1999. године, Уједињено Краљевство је ОВК сматрало терористом, али ју је прикривено и отворено подржавала лабуристичка влада, извештава Марк Кертис.

By Марк Цуртис
Декласификована УК

• Блеров министар иностраних послова Робин Кук био је у директном контакту са лидером ОВК Хашимом Тачијем, коме се сада суди за ратне злочине током рата на Косову 
• Велика Британија је тајно давала војну обуку ОВК док је имала радне везе са Ал-Каидом 
• Блер је у парламенту негирао да је Велика Британија обучавала ОВК

NКампања АТО бомбардовања Југославије Слободана Милошевића 1999. рутински се представља као „хуманитарна интервенција“. Бивши британски премијер Тони Блер је дуго био хваљен јер је стао у одбрану етничких Албанаца на територији Косова који су били изложени све бруталнијим злостављањима од стране југословенске војске од краја 1998. године. 

Ослободилачка војска Косова борила се против југословенских снага све док 78-дневна ваздушна кампања НАТО-а, започета у марту 1999. године, није протерала Милошевићеву војску са Косова. Пре и током рата Британија је сарађивала са ОВК која је у суштини деловала као копнене снаге НАТО-а на Косову. 

Четрнаест година касније, бившем вођи ОВК Хашиму Тачију и још тројици високих чланова сада се суди наплаћено са ратним злочинима и злочинима против човечности, укључујући убиства, присилне нестанке, прогон и мучење. 

Тужилац у Хагу наводи да су њих четворица чинили део удруженог злочиначког подухвата за контролу Косова „незаконито застрашивањем, малтретирањем, вршењем насиља и уклањањем оних за које се сматра да су противници“. 

Жртве ових наводних злочина су Срби, Роми и етнички Албанци који су сматрани сарадницима српских снага или политичким противницима ОВК.

'терористичка група'

ОВК се састојала од етничких Албанаца посвећених обезбеђивању независности Косова од Југославије и промовисању „Велике Албаније“ у подрегиону. 

Снага се састојала од мешавине радикализоване омладине и студената, професионалаца као што су наставници и лекари, чланова утицајних породица и локалних одметника. Учествовао је у оружаној борби и дебитовао је почетком 1996. бомбардовањем кампова у којима су се налазиле српске избеглице из ратова у Хрватској и Босни и нападом на званичнике југословенске владе и полицијске станице. 

До средине 1998. ОВК је контролисала велики део Косова и наоружала је и организовала хиљаде бораца. Била је то огромна сила на терену када је, усред растућег грађанског рата, југословенска војска покренула бруталну офанзиву пуног обима на Косову у марту 1999. године.

Од свог почетка, ОВК је гађала српске и албанске цивиле, посебно оне који су се сматрали колаборационистима власти. Британски документи са којих је скинута тајност показују да је председник Заједничког обавештајног комитета Мајкл Пакенхам у септембру 1998. писао да ОВК „искористи невољу цивила и да је сама починила злочине над Србима“.

САД и Британија су јасно признале ОВК као терористичку организацију. У фебруару 1998. специјални изасланик Клинтонове администрације за Косово, Роберт Гелбард, описани ОВК као „без сумње терористичка група“. 

Слично, министар спољних послова Робин Кук Рекао парламента у марту 1998: „Снажно осуђујемо употребу насиља за политичке циљеве, укључујући тероризам самозване Ослободилачке војске Косова. 

Заиста, у новембру 1998. и поново у јануару 1999. Кук рекао да је „већину убистава” на Косову недавно извршила ОВК, чије су активности против обичних Косовара биле само служење да „продуже њихову патњу“. 

Парламентарне изјаве британских министара јасно показују да су наставили да сматрају ОВК терористичком организацијом све до почетка кампање бомбардовања у марту 1999. године. 

„Осуђујемо њихове насилне активности“, наводи се у интерном извештају Форин офиса о ОВК у августу 1998. 

Заиста, досијеи из 1998. јасно показују да су британски званичници били забринути да би ваздушни удари на Југославију о којима су тада размишљали оснажили ОВК и њене претензије на пуну независност Косова, чему се Вајтхол противио. 

Британски планери су чак разматрали војну акцију против ОВК у овом тренутку, али су је искључили као непрактичну.

ОВК је такође била надалеко позната да је умешана у трговину хероином у Британију док је МИ6 истраживао њене везе са организованим криминалом. Бриан Доннелли, британски амбасадор у Југославији, написао је у јуну 1998: „Неки, барем, у ОВК ће вероватно бити први рођаци Албанаца који воде организовани криминал и дрогу широм Европе. 

Везе Ал-Каиде

ОВК је такође развила везе са Ал-Каидом. Осама бин Ладен је наводно виситед Албанија и тамо је успоставила операцију 1994. У годинама које су претходиле кампањи НАТО бомбардовања, више милитаната Ал-Каиде се преселило на Косово да подржи ОВК, финансирано из извора у Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима. 

До краја 1998. шеф албанске обавештајне службе је био изрека да је Бин Ладен послао јединице да се боре на Косову. Речено је да Ал-Каида помаже стотинама страних бораца да пређу из Албаније на Косово, укључујући ветеране милитантне групе Исламски џихад из Босне, Чеченије и Авганистана, са фалсификованим пасошима.

Бројни борци ОВК прошли су обуку у камповима Ал Каиде у Авганистану и Албанији. Једна од „веза“ између Бин Ладена и ОВК за коју се тврди да је идентификована од стране америчких обавештајних служби била је „заједничка сцена у Тропоју, у Албанији, центру за исламске терористе“. 

Једну јединицу ОВК предводио је брат Ајмана ал-Завахирија, тада бин Ладенове десне руке, према високи званичник Интерпола који је касније сведочио америчком Конгресу. 

Упитан у парламенту у новембру 1998. о медијском чланку у којем се наводи да су борци муџахедина виђени са снагама ОВК на Косову, Робин Цоок изјавио: „Прочитао сам тај извештај са забринутошћу.“

У марту 1999. његов заменик, министар иностраних послова Тони Лојд, Рекао Доњи дом да је влада била упозната са медијским извештајима о контактима између исламских терористичких група и ОВК, али „немамо доказа о систематској умешаности“.

Употреба речи „систематски” је вероватно пажљиво одабрана да имплицира да влада има извесно знање.

У неком тренутку 1996. британска обавештајна служба, заједно са америчким и швајцарским службама, објавила је свој први контакт са високим званичником ОВК у Албанији, вероватно је био Шабан Шаља, командант који ће се борити на Косову 1999. и такође у Србији 2000. године. 

Званични контакти између ОВК и САД су се десили у јулу 1998. када се Крис Хил, специјални изасланик САД за Косово, састао са званичницима ОВК. Следећег дана британски дипломата се такође састао са званичницима ОВК у њиховом штабу у централном косовском селу Клечка.

Влада Велике Британије касније тврди да је 30. јула 1998. одржан „први састанак” између званичника британске амбасаде у југословенској престоници Београду и вођа ОВК. признат у одговору на посланичко питање да је ОВК „терористичка“ организација и да је „јасно“ да је „набавила значајне количине оружја у Албанији“. 

До октобра, Робин Цоок је јасно ставио до знања да Британија јесте против политичком циљу ОВК за стварање Велике Албаније. „Нема места на међународној мапи за Велику Албанију – као ни за Велику Србију или Велику Хрватску“, рекао је он. 

Ипак, отприлике у то време Британија је почела да обучава снаге које не само да је препознала као терористе, већ и чијим се политичким агендама противила и које су биле повезане са Ал Каидом.

тренинг

У неком тренутку крајем 1998. године, америчка одбрамбена обавештајна агенција се обратила МИ6 са задатком да наоружа и обучи ОВК, тј. Сцотсман касније су објавиле новине. 

Високи британски војни извор рекао је листу: „МИ6 је тада подуговарао операцију са две британске безбедносне компаније, које су се заузврат обратиле већем броју бивших припадника (22 САС) пука. Затим су састављени спискови наоружања и опреме потребних ОВК. 

„Док су ове тајне операције настављене“, пише лист, „припадници 22. пука САС, углавном из Д ескадриле јединице, прво су распоређени на Косову пре почетка кампање бомбардовања у марту.

Неколико недеља након кампање бомбардовања, Сундаи Телеграпх известио је да борци ОВК пролазе обуку САС-а у два кампа у Албанији, један у близини главног града Тиране, а други у близини границе са Косовом, највероватније у близини града Бајрам Цурри. 

Ово је био центар војних операција ОВК, где је низ кампова за обуку било разасуто дуж брда и одакле се прикупљало и делило оружје. То је такође било место где су џихадистички борци имали своје средиште и заједничку сцену са ОВК, као што је наведено у претходним извештајима америчких обавештајних служби. 

Британска обука је наводно укључивала подучавање официра ОВК о герилској тактици и руковању оружјем, техникама рушења и постављања заседе, као и извођење операција прикупљања обавештајних података на српским положајима. 

Тајну операцију је наводно финансирала ЦИА, док је немачка тајна служба, Бундеснацхрицхтендиенст (БНД), обезбедила оружје и обуку.

'Супермаркет оружја'

Британска влада је обавештена о снабдевању оружјем ОВК у близини албанске границе са Косовом најмање до јуна 1998. године.

Досијеи са којих је скинута тајност показују да је тада поверљиви извештај Блеру послао Педи Ешдаун, бивши официр специјалаца који је тада предводио либералне демократе, након посете Балкану. 

Ешдаун је изнео став Албанаца да је албанска мафија транспортовала оружје ОВК. На албанско-косовској граници су постављени „тајни 'супермаркети' оружја на којима јединице и појединци ОВК на путу из иностранства да се придруже ОВК могу да купе своје потребе," написао је он

Ешдаун је такође посетио Бајрама Цуррија и приметио да је Тропоје био „готово сигурно главни центар [сиц]” за снабдевање оружјем ОВК. Полицијске власти Албаније „сигурно затварају очи пред оним што се дешава“, написао је он.

Ешдаун је такође написао да албанска влада „има доказе о исламским покушајима да се инфилтрирају у ОВК (посебно из Ирана), али верује да је то било неуспешно“. 

Одбацивање

Британска обука је држана у тајности. Министри су доследно порицали било какво сазнање о изворима наоружања или обуци ОВК када су их питали у парламенту. 

Дана 13. априла 1999. године, три недеље након почетка кампање НАТО бомбардовања, и само неколико дана пре Телеграф известио је британски тренинг Тони Блер Рекао парламента, „наш став о обуци и наоружавању ОВК остаје онакав какав је био — ми нисмо за то… Немамо планове да то променимо“. 

Понекад су министри користили разоткривајући језик. Бароница Сајмонс је у два наврата, у марту и мају 1999. године, изјавила да „нема чврстих доказа“ и „нема поузданих информација“ о изворима оружја и обуке ОВК. Употреба речи „чврст” и „поуздан” је откривајућа, јер је то уобичајена метода коју званичници користе да глуме незнање о питањима којих су свесни. 

Један од разлога за тајност био је тај што је таква обука била у супротности са Резолуцијом 1160 Савета безбедности УН која је забрањивала наоружавање или обуку снага у целој Југославији.

Џејмс Бисет, бивши канадски амбасадор у Југославији и Албанији, касније wrote (написано) да је америчка обука ОВК 1998. укључивала „њихово слање назад на Косово да убију српске градоначелнике, заседе српске полицајце и застраше неодлучне косовске Албанце“. 

"Нада", он додао, „да ли је са Косовом у пламену НАТО могао да интервенише и на тај начин не само да свргне Милошевића, српског моћника, већ, што је још важније, да застарелој и све ирелевантнијој војној организацији [НАТО] разлог за њено даље постојање. 

вођа ОВК Хашим Тачи објаснио да би „свака оружана акција коју смо предузели донела одмазду против цивила [српских снага]. Знали смо да угрожавамо велики број цивилних живота.” 

'очи и уши' 

ОВК се свакако показала корисном за англо-америчке планере. Блаир изјавио месец дана након НАТО бомбардовања да „ОВК има већи успех на терену на Косову и заиста је поново заузела одређене његове делове“. 

У медијским извештајима описана као НАТО-ове „очи и уши“ на терену на Косову, ОВК је користила сателитске телефоне да би НАТО-у пружила детаље о српским циљевима, према извештајима британских медија. 

Део ове комуникационе опреме тајно је предат ОВК недељу дана пре него што су почели ваздушни напади од стране америчких официра који су деловали као „посматрачи примирја“ са Организацијом за европску безбедност и сарадњу. Они су, у ствари, били агенти ЦИА. 

Они су такође дали ОВК америчкој војној обуци и савете на терену о борби против југословенске војске и полиције.  Сундаи Тимес пријавио да је неколико вођа ОВК имало број мобилног телефона генерала Веслија Кларка, команданта НАТО. 

Робин Кук је, у међувремену, крајем марта 1999. године одржао заједничку конференцију за новинаре са представницима ОВК и био у директном телефонском контакту са њеним командантом на Косову Хашимом Тачијем, пренели су британски медији.

Кук је „редовно звао“ Тачија „да добије информације о томе шта се дешава на Косову“, посланица лабуриста Алице Махон Рекао парламент касније 1999.

до маја, Независан био извештавања да су британске и америчке специјалне снаге „прешле у офанзиву на Косово“ и да су радиле иза српских линија „уз помоћ људи ОВК изабраних из кампова у северној Албанији“. 

У њему се наводи да су јединице од 20 до 30 савезничких војника радиле са до 100 припадника ОВК и цитирао је вишег команданта ОВК који је рекао да су војници Уједињеног Краљевства и САД „или носили униформе које се не могу пратити ни до једне савезничке јединице или су били маскирани у борбени замор српских паравојних формација „Црне руке”.

Убрзо након што је бомбардовање почело, почетком априла 1999. године, више од 500 Албанаца који живе у Британији добровољно се пријавило да се бори на Косову, према речима представника ОВК у Лондону, иако су вероватно преувеличавали бројке. 

Као и током босанског рата неколико година раније, Британија и САД дозвољен, и можда је омогућио Британцима и другим муслиманима да путују на Косово као добровољци за џихад. 

Македонска кампања

Тајна подршка САД герилцима ОВК није престала када је кампања НАТО-а на Косову приведена крају у јуну 1999. или чак падом Милошевића у октобру 2000. године. 

После сукоба на Косову, снаге ОВК су покренуле нове ратове у јужној Србији и Македонији да би промовисале свој циљ Велике Албаније, које су у почетку подржавале САД – али, очигледно, не и Британија. 

У марту 2001. герилци ОВК почели су да делују преко оближње границе Косова са Македонијом, предвођени неколико команданата које су британске снаге претходно обучавале за кампању на Косову.

Сада се борећи под заставом Ослободилачке националне армије (НЛА), формиране почетком 2001. године, двојица команданата са седиштем на Косову за овај напад на Македонију добили су упутства САС-а и Падобранског пука у камповима у близини Бајрам Цуррија у северној Албанији 1998. и 1999. године. 

Један је организовао проток оружја и људи у Македонију, док је други био помажући да координише напад на град Тетево на северу земље у близини границе са Косовом.

Робин Кук је снаге ОНА називао „терористима“, а генерални секретар НАТО-а лорд Робертсон „насилници-убице“, баш као што су биле пре кампање бомбардовања у марту 1999. године, када су, као ОВК, Британци сарађивали са њима. 

Снабдевање оружјем ОНА из САД помогло је герилцима да преузму контролу над скоро трећином територије Македоније до августа 2001. Убрзо је, међутим, Вашингтон, под притиском својих савезника из НАТО-а, почео да обуздава своје посредничке снаге и ставља своју тежину иза мира разговори.

Тачи је од дипломатског решења до рата на Косову изашао као вођа најјаче фракције унутар ОВК и постао први премијер Косова. После избора 2016. године, постао је председник територије, дајући оставку 2020. након подизања оптужби за ратне злочине.

Поред Тачија, у Хагу се суди и Кадрију Веселију, бившем шефу обавештајне службе ОВК, Реџепу Селимију, шефу оперативног директората ОВК и Јакупу Краснићију, члану политичке управе ОВК.

Ово је ажурирани, уређени извод из књиге Марка Кертиса, Сецрет Аффаирс: Договор Британије са радикалним исламом, где су дате пуне референце.

Марк Цуртис је уредник Декласификована УК, и аутор пет књига и многих чланака о спољној политици Уједињеног Краљевства.

Овај чланак је из Декласификована УК