ЈОХН КИРИАКОУ: Америчка самица

Већина држава је барем размотрила иницијативе за укидање или смањење употребе изолације у својим затворским системима, према последњем великом извештају на ту тему. Али има и лоших вести. 

Стражарске куле у државном затвору Коркоран у Калифорнији. (Стеве Рходес/Флицкр, ЦЦ БИ-НЦ-НД 2.0)

By Јохн Кириакоу
Специјално за вести конзорцијума

IУ затворима и затворима широм Америке, између 41,000 и 48,000 људи тренутно се налази у самицама, или „изолацији“, како се то назива у Нова студија од стране Удружења поправних вођа и Центра за право јавног интереса Артура Лимана на Правном факултету Универзитета Јејл. 

Те бројке су превисоке, посебно када је специјални известилац Уједињених нација за мучење назвао америчку праксу коришћења самице као казне облик мучења. Ипак, колико год да су бројке велике, оне су далеко ниже него што су биле 2014. И широм земље расте подршка реформи самица.

У току једне деценије Удружење поправних руководилаца и Центар Лиман објавили су шест извештаја заснованих на одговорима затворских службеника на анкете о њиховој употреби самице. Заједно, ови извештаји представљају једини свеобухватан поглед на употребу самица широм земље. 

Најновији извештај, завршен 2022. године, али тек објављен, показује да се употреба самице смањује, док се повећава жеља за реформом система у затворима и државним казнено-поправним одељењима. Извештај дефинише „изолацију“ као када се затвореник држи у самици најмање 22 сата дневно и најмање 15 узастопних дана. Удружење поправних вођа је национална професионална група коју чине главни извршни службеници сваког државног затворског система у Америци.

Добре и лоше вести

(Равпикел/Јавни домен)

Прво добре вести: први пут су три државе - Делавер, Северна Дакота и Вермонт - пријавиле да нема затвореника у самици. Колорадо је пријавио да има само четири особе, док је Мејн пријавио осам. Десет држава није пријавило ниједну жену у самици. Свих 50 држава, као и савезни Завод за затворе, пријавили су пад популације затвореника који се држе у самицама од 2014. године, када се укупан број кретао између 80,000 и 100,000.

А сада лоше вести: већина затвореника у самицама је тамо јер имају „озбиљну менталну болест“ и због тога не могу да живе у општој популацији затвора, јер се сматрају претњом за себе или друге. Штавише, Афроамериканци чине 30 одсто оних у самицама, док су 20 одсто укупне популације затворених Американаца и 13.6 одсто популације САД. 

Ипак, свеукупне вести су добре. Већина држава је барем размотрила иницијативе за укидање или смањење употребе самице у својим затворским системима. Између 2018. и 2020. законодавци у 25 држава представили су законе како би ограничили праксу; 15 од тих држава је донело законе. Од 2020. године, законодавци у 30 држава су увели законе о ограничавању употребе самице, док је неколико државних судова пресудило да су одређени облици самице незаконити.

Погоршање менталне болести

(Равпикел, јавно власништво)

A велики број медицинских доказа доказује да самица изазива штетне психолошке ефекте и погоршава постојеће проблеме менталног здравља. Људима је потребна друштвена интеракција. Стрес изолације, током времена, доводи до а широк спектар проблема менталног здравља, укључујући анксиозност, стрес, депресију, бес, нападе панике, параноју, психозу, па чак и самоповређивање или самоубиство. 

Њујорк тајмс магазин 2015. године известио да се самица обично користи уместо лечења менталног здравља, да затвореници који већ пате од депресије, шизофреније или других менталних болести имају двоструко веће шансе да буду послати у самицу него затвореници који немају проблема са менталним здрављем, и да је просечан боравак у самици тих душевно оболелих затвореника био 647 дана. 

Многе државе не ограничавају дужину времена које затвореници могу бити послати у самицу. У Јужној Каролини, нпр. Тихеем Хенри добио 37.5 година самице због објављивања на Фејсбуку из затвора, кршећи правила Државног одељења за поправне казне. То је било поред 15 година колико је већ служио за тешки напад. 

у Илиноису, Антхони Гаи имао мању оптужбу за напад јер је ударио тинејџера, украо му долар и одузео му шешир. Кршење условног отпуста на његову седмогодишњу условну казну на крају га је довело у државни супермак затвор, где је његова ментална болест претерала. Након што су стражари убацили измет кроз отвор за храну на вратима његове ћелије, што је прилично уобичајена акција тешких ментално оболелих затвореника, казна му је продужена на 97 година, од којих ће све бити у самици. 

Замислите да сте луди и да проведете остатак живота у бетонској кутији величине 8 са 10 стопа. То нико не може преживети.

Сјајно је што се државни парламенти полако појављују на злу које је самица. Можда следеће могу да се позабаве једнако хитном потребом за стварном и добро финансираном помоћи за ментално здравље. Не задржавајте дах.

Џон Киријаку је бивши официр ЦИА за борбу против тероризма и бивши виши истражитељ у Комитету за спољне послове Сената. Џон је постао шести узбуњивач кога је Обамина администрација оптужила на основу Закона о шпијунажи – закона осмишљеног да казни шпијуне. Одлежао је 23 месеца у затвору као резултат својих покушаја да се супротстави програму мучења Бушове администрације.

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.