Вашингтон је забринут због мира између Дамаска и његових отуђених арапских суседа — као и Турске — који маргинализује САД и њихове савезнике, пише МК Бхадракумар.
Амерички војник у патролној зони изван Манбиџа у северној Сирији, 26. јун 2018. (Војска САД/Тимоти Р. Костер)
By МК Бхадракумар
Пеоплес Диспатцх
TОколности око избијања сукоба у Сирији између америчких окупационих снага и проиранских милицијских група остају мутне. председник Џо Бајден тврди да САД реагују, али постоје знаци да је вероватно проактивно стварање нових чињеница на терену.
Централна команда САД тврди да су после напада дроном на америчку базу у близини Хасаке поподне 23. марта, касније те ноћи, по Бајденовом упутству, предузети узвратни ваздушни удари на „објекте које користе групе повезане са иранским Корпусом гарде исламске револуције“.
Ову верзију оспорио је, међутим, портпарол иранског Врховног савета за националну безбедност, који је оптужио Вашингтон да „ствара вештачке кризе и лаже“. Тхе Наводи ирански званичник да су „у протекла два дана амерички хеликоптери извели више летова са циљем повећања нестабилности у Сирији и пребацили терористе ДАЕШ-а (Исламске државе) на територију ове земље“.
Он је рекао да Вашингтон мора да сноси одговорност за такве активности. Званичник је упозорио да ће Техеран дати брз одговор на сваки амерички напад, под било којим лажним изговором, на иранске базе на сиријском тлу, које су присутне на захтев Дамаска у борби против тероризма.
Да ли САД намерно подижу тензије у Сирији док саудијско-иранско приближавање уз посредовање Кине радикално мења безбедносни сценарио у региону западне Азије [Блиског истока] у позитивном смеру?
(цацахуате, засновано на мапи НордНордВест, ЦЦ БИ-СА 3.0, Викимедиа Цоммонс)
Саудијско-сиријски разговори
Постоји оптимизам да ће Сирија добити од саудијско-иранског приближавања. Већ, тхе Саудијско министарство спољних послова је открило да се са Сиријом преговара о обнављању конзуларних услуга између две земље, што ће отворити пут за обнављање дипломатских односа, што ће омогућити да се Сирија поново успостави чланство у Арапској лиги.
Саудијска Арабија успоставила је ваздушни мост са Сиријом како би послала залихе помоћи онима који су погођени разорним земљотресом у фебруару.
Позадина је да се убрзала нормализација односа између Сирије и њених отуђених арапских суседа. За Вашингтон мора бити посебно мучно то што су ове регионалне државе некада биле активни учесници у пројекту промене режима под вођством САД за свргавање владе председника Башара ел Асада. Саудијско-иранско приближавање лоше изолује САД и Израел.
Из такве перспективе, логично је да САД још једном подижу сиријски котао, пошто се наводи да су руски авиони често лете изнад америчке војне базе Ат Танф на сиријско-ирачкој граници где се зна да постоје кампови за обуку милитантних група.
Америчке зелене беретке и њихове партнерске снаге, Магхавеир ал-Тховра, МаТ, током заједничке патролне мисије у близини гарнизона Ат-Танф, Сирија, 29. априла 2020. (Војска САД/ Вилијам Хауард)
Израел је такође заинтересована страна у одржавању нестабилне и слабе Сирије. У израелском наративу, групе милиција које подржава Иран повећавале су своје способности у Сирији у последње две године, а наставак америчке окупације Сирије је од виталног значаја за балансирање ових група. Израел је параноичан да би јака влада у Дамаску могла почети да оспорава своју нелегалну окупацију Голанске висоравни.
Кључни фактор у овој матрици је процес руског посредовања између Турске и Сирије у настајању. С обзиром на предстојеће председничке и парламентарне изборе у Турској у мају, председник Реџеп Ердоган жели да постигне неки видљив напредак у побољшању веза са Сиријом.
Ердоган осећа да турско јавно мњење снажно подржава нормализацију са Сиријом. Анкете у децембру показале су да би 59 одсто Турака желело ранију репатријацију сиријских избеглица које представљају терет турској економији, која има стопу инфлације од 90 одсто.
Престанак турске окупације кључ за Ассада
Сиријски председник Башар ел Асад у јулу 2020. током посете Москви. (Кремљ)
Турска заостаје када друге западноазијске земље нормализују своје односе са Дамаском. Али Асад захтева уклањање турске окупације сиријске територије прво да би обновио везе са Анкаром.
Сада, све је више знакова да је Ердоган можда вољан да загризе метак. Врхунски прагматичар у њему оцењује да мора деловати у складу са расположењем јавности. Осим тога, главна опозициона партија ЦХП (Републиканска партија) је увек тврдила да окончање сиријског сукоба мора бити утемељено на принципима јединства и територијалног интегритета Сирије.
Утицајне бејрутске новине АЛ-Акхбар је известио, позивајући се на изворе блиске Дамаску, да Ердоган разматра опције које би испуниле Асадов захтев у циљу обнављања односа. Дневник је пренео да је једна од могућности да Турска предложи распоред за повлачење својих трупа у Сирији.
Руски председник Владимир Путин и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган после разговора у Кремљу, 5. марта 2020. (Кремљ)
Значајно је да је Ердоган телефонирао руском председнику Владимиру Путину у суботу и Очитавање Кремља напоменуо је да је међу „темама које се тичу руско-турског партнерства у различитим областима“ током разговора „дотакнуто сиријско питање и подвучена важност наставка нормализације турско-сиријских односа. С тим у вези, председник Турске је истакао конструктивну посредничку улогу коју је Русија одиграла у овом процесу.
Раније, прошле недеље, турски министар одбране Хулуси Акар одржао је телефонске разговоре са својим руским колегом Сергејем Шојгуом о развоју догађаја у Сирији где је подвукао да је „једини циљ“ његовог распоређивања у северној Сирији да обезбеди њене границе и борба против тероризма.
Сасвим је замисливо да је Ердоган тражио Путинову помоћ и његову интервенцију да дође до а модус вивенди са Асадом. Наравно, ово је спектакуларна прича о успеху за руску дипломатију — и за Путина лично — да је Кремљ позван да посредује у турско-сиријској нормализацији.
Саудијско-иранска нормализација уз посредовање Кине погодила је Вашингтон тамо где боли. Али ако Путин сада буде посредник у миру између две друге ривалске западноазијске државе, Бајден ће бити разоткривен као безнадежно неспособан.
Ако Турска прекине своје војно присуство у Сирији, фокус ће пасти на америчко незаконито заузимање једне трећине сиријске територије и масиван шверц нафте и други ресурси из Сирије у америчким војним конвојима.
Подсетник да америчке трупе, које незаконито заузимају велики део Сирије, и даље пљачкају њену нафту – лишавајући владу *сиријске* ресурсе потребне за обнову земље разорене годинама ратом који су покретали САД и разорним земљотресом https://t.co/JW2yPBToP9
— Џонатан Кук (@Јонатхан_К_Цоок) Март КСНУМКС, КСНУМКС
Штавише, сиријске владине снаге ће се сигурно вратити на територије које су напустиле турске снаге у северним пограничним регионима, што би имало последице по курдске групе које тамо делују са Пентагоном.
Наставак америчке окупације Сирије може постати неодржив. Русија, Турска, Иран и Сирија су на истој страни у тражењу повлачења америчких трупа.
Према томе, САД треба алиби да оправда останак у Сирији у борби против „тероризма“ када су дијалог и помирење на врхунцу у западноазијској политици.
Амерички председник Џо Бајден након излагања о противтерористичкој операцији у северозападној Сирији, 3. фебруара 2022. (Бела кућа/ Камерон Смит)
Намера Вашингтона би могла да буде да се супротстави Ирану на сиријском тлу — нешто што је Израел заступао — користећи предност руске сметње у Украјини. САД би такође желеле да ометају побољшање руско-иранских веза.
Сабласт која прогања Вашингтон је да ће се стабилизација Сирије након Асадове нормализације са арапским земљама и са Турском неумољиво спојити у сиријско решење које потпуно маргинализује „колективни Запад“.
У ретроспективи, ненајављена посета генерала Марка Милија, председавајућег Здруженог комитета начелника штабова САД, северној Сирији почетком марта пада у перспективу. Мили је рекао новинарима који су путовали са њим да је скоро осмогодишње распоређивање САД у Сирији и даље вредно ризика.
САД имају велико искуство у коришћењу екстремистичких група као геополитичког оруђа. Можда је дошло време да се милитанти, укључујући бивше борце Исламске државе, који су били обучени у удаљеној америчкој војној бази Ат-Танф, врате на поља убијања ради „активне дужности“.
Тасс пријавио да је прошлог петка терористичка група позната као Хајат Тахрир ал-Шам покушала да упадне у регион Алепа који је био под контролом сиријске владе и релативно стабилан последњих година.
МК Бхадракумар је бивши дипломата. Био је амбасадор Индије у Узбекистану и Турској. Погледи су лични.
Овај чланак је из Пеоплес Диспатцх.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Хајде да певамо………
„Своју земљу видим, а лицемерја…”
Ништа од тога није важно осим ако Сирија, Русија, Иран, ко год је спреман да насилно уклони окупаторе. Ако не, САД могу слободно да остану тамо још сто година, докле год су империјалистички олоши попут Бајдена, Обаме, Трампа, Буша на челу.
Сиријска нафта и руски природни гас, обе воде до више новца за Америку. Док излажу врлине светског поретка, ове акције више личе на акције криминалног синдиката.
Политика Вашингтона на Блиском истоку дуго је била усмерена на стварање подела и распиривање сукоба међу и унутар нација. То што је то успела толико година је сведочанство компетентности Вашингтона, а не некомпетентности. Међутим, сада када се песак помера и старе политике више не функционишу, амерички креатори политике нису у стању да одговоре.
Ја сам држављанин САД. Бићу веома задовољан ако се оконча илегална окупација сиријске земље од стране моје земље. Волео бих да видим сво америчко војно особље, заједно са легијама „уговарача“ који харају америчким базама, избачено из свих земаља на Блиском истоку. Нема легитимног разлога да они буду тамо. Ирак је захтевао да све америчке снаге напусте ту земљу, а САД одбијају да то учине. Највећи светски насилник не поштује суверенитет других земаља. Згрожен сам овом ароганцијом и желим да моја земља пребаци ове снаге кући и стави их да раде нешто корисно и легално за промену.
Исто за све горе наведено.
Амин.
Заправо, мислим да „прање брине о миру“ најбоље сумира америчке спољнополитичке приоритете. То ставља Америку на најнижу степеницу у смислу њене вредности за свет.
Вашингтон не воли мир јер не може да продаје оружје обема странама, и не може да искористи ситуацију у своју корист, а генерално је лош за оно што је овде коментатор назвао „злочиначким синдикатом“ САД и западни савезници.
Подстицање и изазивање сукоба и рата је оно у чему су САД најбоље, иако обично губе ратове на крају, али не пре него што огромне количине новца пореских обвезника буду преусмерене на ратове политичара, војно-индустријског комплекса и других паразитских организација .
У суштини, САД и њихови ратнохушкачки савезници имају превише својих економија зависних од ратова.
Шта брат треба да уради да би једноставно прогласио победу, а онда коначно препустио цео Блиски исток његовим сопственим чудним културним, етничким и верским средствима?*
Тражи 1.7 милиона америчких војника, морнара, ваздухопловаца и маринаца који имају своју драгу кожу у игри.
[*Исто питање, само за целу Африку и источну Европу, али посебно за Украјину.]
Јенки иде кући? Престаните са илегалном окупацијом делова Блиског истока као што је Сирија и престати са окупацијом других земаља у којима немате никаквог посла? Америка треба да изађе напоље, као оно што су урадили у Авганистану и да престане да краде, пљачка, убија и ратно хушкаче и претвара ове нације у бомбардоване паклене рупе које личе на Детроит и поново почну да се понашају као нормална земља јер је свирка готова, твој Империја је готова, зато се губите док можете пре него што више америчког особља буде повређено!
Амерички лидери су тужни што у свету може избити мир и сарадња. Тужан коментар на њих.
Слажем се са писцем да је тајминг свих ових најновијих инцидената необично погодан за интересе Вашингтона и Израела. Јенкији би требало да иду кући. Оставите Блиски исток Блиском истоку.